|
Dva sporazuma�ef diplomatije SRJ izrazio "iskreno �aljenje zbog stradanja kojima su bili izlo�eni dr�avljani RH, Hrvati i Srbi, a i dr�avljani SRJ u proteklim godinama"(Od na�eg stalnog dopisnika) Zagreb, 14. decembra
Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Goran Svilanovi� sa saradnicima boravio je danas u prvoj slu�benoj poseti RH i Zagrebu, gde se sastao sa svojim doma�inom ministrom Toninom Piculom. Dvojica ministara su se ove godine susreli i razgovarali sedam puta na raznim me�unarodnim skupovima. Razgovor u zgradi Ministarstva spoljnih poslova RH na Zrinjevcu trajao je oko sat i po, posle kojeg su dvojica ministara potpisali dva me�udr�avna sporazuma: Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na dohodak i na imovinu, te Protokol o saradnji dva ministarstva inostranih poslova. Zatim su se oba ministra obratila novinarima. Tonino Picula je ocenio da je sa svojim kolegom - kako je rekao - danas "imao izvrstan sastanak tokom kojeg su dotaknuta gotovo sva otvorena pitanja koja se re�avaju ili �e biti re�enja izme�u dve zemlje". Prema njegovim re�ima, oti�lo se korak dalje u celom nizu podru�ja koja sporazumima tek treba da budu regulisana, a nabrajaju�i ona najva�nija pomenuo je re�avanje polo�aja nacionalnih manjina, grani�nu problematiku, pitanja u vezi sa povratkom izbeglih, slobodnu trgovinu itd., a kao finale svega toga predstoji i otvaranje pregovora o liberalizaciji viznog re�ima. Zadovoljstvo postignutim Oceniv�i da "razvijeni bilateralni odnosi izme�u Zagreba i Beograda imaju veliki politi�ki i privredni potencijal na stabilizovanje jo� uvek osetljivih politi�kih prilika na jugoistoku Evrope", Picula je tako�e rekao: "Siguran sam da �emo u idu�ih nekoliko meseci oti�i korak dalje u celom nizu podru�ja i da �emo sklopiti sporazume. Potpuno smo svesni traumati�nosti na�e nedavne pro�losti i prema toj pro�losti nastupamo veoma odgovorno, svesni da je rat i agresija ostavila mnogo toga poru�enog. Materijalno �e se verovatno uspeti obnoviti, me�utim, ono �to je sadr�aj na�e politike je obnova veza izme�u ljudi". Upu�uju�i �estitke i najbolje �elje gra�anima Hrvatske za predstoje�e bo�i�ne praznike, Goran Svilanovi� je rekao da sa njima �eli da podeli i jednu emociju, a to je "iskreno �aljenje zbog stradanja kojima su bili izlo�eni dr�avljani Republike Hrvatske, Hrvati i Srbi a i dr�avljani Jugoslavije u proteklih nekoliko godina". "Vrhunska je odgovornost politi�ara za ono �to se dogodilo u poslednjih nekoliko godina, za stradanje mladi�a i devojaka koji su ostali rasuti po Hrvatskoj. Nemogu�e je a ne saose�ati sa tugom njihovih roditelja, njihovih najbli�ih, njihovih prijatelja, i nemogu�e je ne re�i nekoliko re�enica iskrene �alosti zbog onog �to se dogodilo. Toponimi u najnovijoj hrvatskoj istoriji kao �to su Vukovar i neka druga mesta, osta�e ne�to �to je duboko u srcima verovatno svih Hrvata. Za istori�are ostaje da odgovore za�to se dogodilo to �to se dogodilo, za politi�are je da u�ine korak ka pomirenju. To ne�e biti lako i za to �e biti potrebne godine", rekao je Svilanovi�, dodaju�i da �eli da da jedno obja�njenje - "jedno razumevanje i za Srbe u Hrvatskoj i za Srbe iz drugih delova biv�e Jugoslavije, jer strah je ne�to �to ljude nagoni na najve�e zlo�ine". O tome je zatim rekao: "U njihovom se�anju je Jasenovac ili neka druga strati�ta, i to je ono �to ih je u�inilo manje ljudima negom �to je trebalo, i to je ono �to ih je navelo na zlo�ine. �elim da vam ka�em da stotine hiljada Srba koji danas �ive u Jugoslaviji sanjaju svoju �itnicu Slavoniju ili svoj kr� u Lici, na Kordunu. Mi nastojimo da tim ljudima pomognemo da prevazi�u najtu�niji deo svog �ivota, bilo da su bili u�esnici ili �rtva zlo�ina. Danas su svi �rtve". Govore�i o srpskim izbeglicama koji su sada u SRJ, Svilanovi� je ukazao da najve�i deo visokoobrazovanih ljudi radi po ku�ama ili poku�avaju da pre�ive trguju�i i rade�i najte�e poslove. "Na�a istra�ivanja su pokazala da je izbegli�ka populacija koja je do�la iz Hrvatske obrazovanija od prose�ne populacije i u Srbiji i u Crnoj Gori. A ipak, evo, od 1992. kada su po�eli da dolaze do danas poku�avaju da pokupe svoje �ivote. To njima ne�e biti lako, sigurno kao �to ne�e biti lako ni svima u Hrvatskoj koji su se suo�ili sa te�kim stradanjem", zaklju�io je Svilanovi�. Podsetiv�i u nastavku da je "istorija odnosa Srba i Hrvata kao naroda na �alost ispunjena i sukobima, i stradanjima, i zlo�inima", Svilanovi� je napomenuo da je "utoliko odgovornost dveju dr�ava - SRJ i RH - ve�a da u�ine odlu�uju�e korake ka uspostavljanju punih dobrosusedskih odnosa, ali i korake ka pomirenju naroda". Da se po�tuje pravda U poruci hrvatskoj javnosti Svilanovi� je, izme�u ostalog, rekao i ovo: "Ono �to je obaveza dveju dr�ava je da zlo�ince gone i da ih privedu pravdi. Mislim da je SRJ u�inila odlu�uju�e korake u protekloj godini i spremna je da nastavi, jer kod nas postoji svest - ba� kao �to postoji i u RH - da je pravda nu�an korak na putu pomirenja koji ne mo�e da bude zaobi�en bilo da je u pitanju nacionalno pravosu�e, bilo da je u pitanju sud u Hagu. Taj korak ne�e biti dovoljan, potrebno je da provedemo godine da gradimo nove veze me�u narodima". Svilanovi� je preneo novinarima svoj predlog kolegi Piculi da bi bilo dobro da zajedno odu u Sarajevo, jer - kako je objasnio - "toponimi na�eg zajedni�kog stradanja ne zavr�avaju u granicama na�ih zemalja". Tamo bi, prema toj ideji "razgovarali s na�im kolegom Zlatkom Lagumd�ijom o stradanju dr�avljana Bosne i Hercegovine bilo da su Bo�njaci, Srbi ili Hrvati, da pomenemo Srebrenicu i da svojim kolegama u svim vladama, svojim sunarodnicima bez obzira gde �ive, na teritoriji bilo koje od ovih triju dr�ava po�aljemo poruku ohrabrenja, da se za zlo�in mora odgovarati, ali i da postoji pomirenje koje nakon toga sledi". Ministar Svilanovi� sa svojim saradnicima zatim je posetio premijera Ivicu Ra�ana, predsedni�tvo Sabora i predsednika RH Stjepana Mesi�a. U delegaciji Saveznog ministarstva inostranih poslova SRJ koja je u�estvovala u razgovorima u Ministarstvu spoljnih poslova RH uz ministra Gorana Svilanovi�a bili su i ambasador SRJ u RH Milan Simurdi�, pomo�nici ministra Radojko Bogojevi�, Vuk �igi� i Aleksandra Joksimovi�, te Vesna Petrovi�, Maja Mitrovi�, Zoran Kazazovi� i Vladimir Novakovi�. Radoje Arseni� POSLE JEDANAEST GODINA PAUZE Turisti�ka saradnja Zagreba i Beograda Dogovoreno organizovanje kru�nih tura za ameri�ke i japanske turiste koje bi obuhvatile i Sarajevo (Od na�eg specijalnog izve�ta�a) Zagreb, 14. decembra Prvi put posle pauze od 11 godina, u Zagrebu su se susreli predstavnici turisti�kih organizacija dva najve�a grada biv�e Jugoslavije. Povod za dolazak delegacije Turisti�ke organizacije Beograda u Zagreb predstavlja zajedni�ka inicijativa za organizovanje turisti�kih putovanja u regionu. Kako je istakao u izjavi za "Politiku" Mario Zmajevi�, direktor Turisti�ke zajednice grada Zagreba, nema razloga da se ne sara�uje u turizmu i sa Beogradom. "Kao �to imamo odli�nu saradnju sa Be�om, Budimpe�tom i Ljubljanom nema nikakvih prepreka da se ne uspostave takvi odnosi i sa Beogradom. Pre svega mislim na organizaciju boravaka turista iz dalekih prekomorskih zemalja u Zagrebu, Beogradu i Sarajevu", rekao je Zmajevi�. Prema ovom projektu koji su zajedni�ki inicirale turisti�ke organizacije Beograda i Zagreba predvi�eno je da se za japanske i ameri�ke turiste organizuju kru�ne ture od Zagreba, preko Beograda do Sarajeva, �ime se stvara i jedna nova turisti�ka ponuda u regionu. Podr�avaju�i ovaj predlog, Zoran Novakovi�, direktor TOB-a, ocenio je da ne treba puno vremena za njegovu realizaciju. Novakovi� je najavio novi koncept saradnje koji �e zapo�eti naredne godine izme�u Be�a, Budimpe�te i Beograda, uz mogu�nost da se u ovaj projekat uklju�i i Zagreb. Da je Beograd ve� prve godine posle povratka inostranih gostiju prema�io Zagreb potvr�uju i statisti�ki podaci. U toku ove godine u Zagrebu je boravilo 350 hiljada posetilaca koji su ostvarili 700 hiljada no�enja, dok je u Beogradu, kako je rekao Zoran Novakovi�, samo do kraja oktobra ostvareno 400 hiljada poseta turista, a do kraja godine procenjuje se da �e biti vi�e od milion no�enja. Ovaj rekord od milion no�enja Zagreb je ostvario sada ve� davne 1987. godine i to zahvaljuju�i odr�avanju Univerzijade, dok turisti�ki poslenici o�ekuju da �e ovaj rekord u Zagrebu biti dostignut tek za godinu- dve. D. Kne�evi� |
<<01_04.jpg>>
