|
Uzaludan podvigZa�to je general Jovan Milanovi� izjavio da je tragedija Pjera Anrija Binela i njegova
General Jovan Milanovi� �esto kupuje vo�e i celer na pijaci "Vidikovac". Pre pijace putovao je po svetu u interesu dr�ave i o njenom skromnom tro�ku. Kad dr�ava pla�a, ona i tra�i. Navikla je da najvi�e tra�i od onih kojima najmanje pla�a. Na pijaci, gde provodi svoja najbolja subotnja prepodneva, do ju�e ga niko nije prepoznavao. Danas svi znaju "da je to onaj koji je uz meze" u briselskoj kr�mi srbijanske gastronomske orijentacije "Vinograd" hladno uzeo od francuskog vojnog obave�tajca Binela sve �to se ticalo bombardovanja Srbije u oktobru1998. godine. Bombardovanja nije bilo, bar dok je Milanovi� bio u srcu NATO-a. Onda su Francuzi uhapsili Binela "zbog ugro�avanja nacionalnih interesa", a
ovda�nja vlast poru�ila (tada pukovniku) da vidi �ta �e sa sobom. Da se vrati u
Srbiju kako mo�e, ako uspe, a ako ne uspe, neka se i ne vra�a, ba� ih briga.
Poslali su mu aber da je njegova sudbina njegova li�na stvar, i da sada (1.
novembar 1998. godine) treba brinuti o dr�avi, a Milanovi�a zaboraviti.
Na tom nivou neklasi�nog obave�tajnog zapleta jo� nije poznato �ta je i ko pukovnik Milanovi�: ministar - savetnik u Misiji SR Jugoslavije pri Evropskoj uniji, vojni izaslanik, klasi�ni ili neklasi�ni obave�tajac? Mo�da "uba�eni elemenat" u sistem NATO, u njegovo srce u Briselu, a sve po recepturi klasi�nog realsocijalisti�kog �birovskog zapleta. A na takvom festivalu, koji se sastoji od koktela kontinentalnog �pijunskog haosa i nekontrolisane sile, za sebe li�no mo�e se dobiti sasvim malo, za dr�avu tek ne�to vi�e. Ali se mo�e izgubiti sve, uklju�uju�i i misle�u obave�tajnu glavu. Tu je sme�tena berza rasporeda misterioznih mo�i, mesto stalnog ili povremenog boravka �udnih i opakih ljudi, �itav jedan neprekidni festival evropskog apsurda. Centar sile, uz nebrojene nagove�taje njenog kraha, jer je, navodno, organizacioni haos vidljiv svuda gde oko dopire. Ali, sila o kojoj se govori ne zavisi samo od privida da njome vlada haoti�na rukovode�a glava. U Briselu je sve druga�ije nego �to izgleda. Smrtonosna arogancija Krajem 1994. godine, pukovnik Milanovi� je oti�ao u Brisel kao �ovek koji ume da misli. Oni koji su ga poslali nisu imali pojma o tome �ta nam se sprema. Samo su ga sklonili na sever, da ne bi smetao ovde u Beogradu, i bio kadrovska konkurencija inferiornoj Milo�evi�evoj generalskoj eliti. Oni koji su vodili kadrovsku politiku uglavnom nisu verovali ljudima koji sumnjaju u bilo �ta i koji postavljaju pitanja. Da nije sumnjao u sve, Milanovi� nikada ne bi sreo Binela. U Beogradu je Milo�evi� tako brzo pribadao �inove Peri�i�u da u jednom trenutku �ovek nije znao koliko mu je izvezenih zvezda na ramenu. Na Milanovi�a niko nije mislio. On je dobio "Sinekuru" na severu Evrope, uz obavezu da �uti, ni�ta ne vidi i ne �uje, i da o tome �to mu nije poznato ne govori nikome. Ipak, on je tamo poku�ao da sretne neke zanimljive ljude, mo�da neke od onih koji u centru NATO rade va�ne stvari. Ali, Milanovi� nije klasi�ni obave�tajac, ve� ne�to vi�e od toga. On se vi�e bavio operativnom analitikom, skeniranjem onih politi�kih okolnosti koje mogu da vode u krizu i dovedu rat na Balkan. Jednom, ili vi�e puta, koriste�i ezopovski jezik koji ga je �titio pre svega od akreditovanih jugoslovenskih turista u Briselu, poku�ao je da Milo�evi�u predo�i neka svoja predvi�anja. Bilo je badava. Smrtonosna arogancija i uverenje da nas niko ne mo�e napasti uglavnom zato jer ne sme "po�to je poznato kako su se provodile vojske svih imperija koje su dolazile ovde" - bili su argument za ignorisanje dragocenih briselskih informacija. Kako je Milanovi� uop�te postao obave�tajac? Tako �to je brzo razumeo da je vreme klasi�nih �pijunskih trilera davno pro�lo. Misterija traje samo u glavama koje su li�ene privilegija da neprekidno kreiraju autonomnu analizu i sintezu. U Briselu nije mogu�e izbe�i informacije. One su potpuno neobra�ene, difuzne, nejasne za novajlije, protivre�ne i �udnovate. Ali, treba ih trijeriti. Pukovnik Milanovi� je to znao da radi, re�ao je �injenice i odbacivao nepotrebno. Za�to se on uop�te na�ao u Briselu? Nije to �ovek koji planduje, nau�io je gde su tr�nice, upoznao srpske kafane. Niti su tr�nice bile i�ta sli�no vidikova�koj pijaci, niti kr�me, na primer, "Ora�u", ali �ta je tu je. Napisao je jednu opse�nu analizu za kraj 1997. godine. Otprilike je rekao da je "NATO iznutra haoti�an, ali nije bezopasan", i da u toj, ina�e tromoj, organizaciji ima mnogo ratnih ideja. Balkan bi mogao da bude poligon. Nije tra�io novac Beograd je �iveo na granici izme�u nedovr�enog ali smrtno opasnog srpskog epa, u kome se guslalo slepom vo�i, i sasvim hladnih obave�tajnih podataka. Milanovi� je upoznao Binela i pokazao, bar jo� jednom, kako velike pri�e po�inju na prostoj gastronomskoj sceni. Zamislite, dvojica obave�tajaca su jeli �evape u kafani "Vinograd". Sa lukom, naravno. Binel je kazao kako mu se jako dopadaju. Uop�te, srpska kuhinja (ako su �evap�i�i uop�te srpski) ga op�injava. Pukovnik Milanovi� nije navaljivao. Ni na �evape ni na sagovornika. On je samo izneo svoja saznanja o tome �ta bi mogli da budu ciljevi agresije na Srbiju. Plan je ve� bio gotov. Binel je sve planove doneo jo� na tre�em ru�ku. Nije tra�io novac. Milanovi� ka�e da to nije �ovek koji je otkrivao kapitalnu tajnu NATO da bi zaradio pare. Njegovi su motivi bili antiratni. U stanu pukovnika Milanovi�a jeli su punjene paprike, sarmu, re� prasetinu. Ni�ta izuzetno, osim onoga �to se gotovi u srpskoj ku�i koja se nalazi u Briselu. Binel je uhap�en, dugo �amio u apsani. Onomad je osu�en. Milanovi� se iz Brisela, pod pretnjom (ko zna �ije) likvidacije izvukao ta�no pre tri godine (19. decembra 1998. godine). Osim familije, i iskrenih prijatelja, ovde mu se niko nije obradovao. Mo�da zato �to je odlo�io rat, ne znaju�i da gospodar upravo to nije �eleo. Binel je napisao svoju knjigu, u kojoj obrazla�e kako je sve bila obave�tajna igra francuskih tajnih slu�bi. Nije vredelo, pre tri dana su ga odveli u zatvor. Milanovi� je javno rekao kako je Binelova tragedija i njegova. Da li jeste zaista? Izgleda da! Binel nije uzimao novac. On je samo na jednom ru�ku doneo planove i pokazao ciljeve, a onda uhap�en. Zatim je NATO odustao, i prepustio se zimskoj "operativnoj ti�ini". U prole�e 1999. godine, po�ela je operacija "Milosrdni an�eo". Ni Milanovi� ni Binel vi�e nisu bili u Briselu. Vlast u Beogradu nije vi�e imala koga da slu�a. Samo detonacije i Avrama Izraela. Ljubodrag Stojadinovi� STAV POZNATOG FRANCUSKOG ADVOKATA �AKA VER�ESA Pjer Binel nije kriv Potencijalnu �rtvu je trebalo informisati da se zlo�in planira
- Svako ko sazna da se priprema neki zlo�in ne samo da ima pravo da informi�e potencijalnu �rtvu nego i obavezu da je informi�e da se zlo�in planira - rekao je francuski advokat �ak Ver�es na molbu studenata beogradskog Pravnog fakulteta da komentari�e vest da je u Parizu su�eno majoru Pjeru Binelu pod optu�bom da je u korist Srba izdao NATO, jer im je saop�tio poverljive podatke o metama bombardovanja. Francuski advokat smatra da se u "slu�aju Binel" krivi�no delo apsolutno isklju�uje. Jer �ta to zna�i - mi �emo vas napasti, �rtve �e na na�oj strani biti "nula", a bombardova�emo vas sve dok ne kapitulirate. S tim �to su �rtve bombardovanja uglavnom civili. �ak Ver�es je ovih dana bio gost beogradskog Pravnog fakulteta, gde je u prepunom amfiteatru dve ve�eri govorio o svojim branila�kim iskustvima. Ovaj advokat je branio nacistu Kalusa Barbija, jedno vreme teroristu Karlosa, pripadnike Fronta za nacionalno oslobo�enje Al�ira, neke biv�e afri�ke lidere i mnoge druge. Povodom ka�njavanja majora Binela rekao je da je NATO u Jugoslaviji po�inio mnoge zlo�ine i da ima u tome elemenata jedne tradicije, naro�ito poznate u vreme Drugog svetskog rata. Hitler je, recimo, 1941. godine bombardovao Koventri zbog britanske vojske "koja tamo nije bila" i pobio na hiljade civila. Isto tako je poznato i bombardovanje Drezdena, na kraju rata, koje su po�inili saveznici. Cilj ovih akcija je bio da se uni�ti moral stanovni�tva. Govore�i o Ha�kom tribunalu, Ver�es je iz svog, advokatskog ugla pomenuo i nekoliko nedoumica u vezi sa na�inom osnivanja i rada ove institucije. Postavio je pitanje da li Savet bezbednosti uop�te ima pravo da osnuje sud, a problem je i u tome �to tribunal ne finansiraju Ujedinjene nacije nego neke dr�ave, organizacije i pojedinci. Tako se i de�ava da donatori budu vi�e zainteresovani za finansiranje samo odre�enih aktivnosti suda. Ver�es je predstavljen kao jedan od najpoznatijih svetskih advokata a studentima je rekao da ovaj poziv do�ivljava i kao strast. B. Radivoj�a | |||||||
<<01_0501.jpg>>
<<01_0502.jpg>>
