** Ko treba da nosi teret reforme
*** Samosnala�enje u promenama
Onima koji nemaju para da pla�aju komunalne tro�kove Vlada savetuje da
odu na selo. Nezaposlenima se preporu�uje da poka�u ve�u
samoinicijativu,a premijer Zoran �in�i� im je savetovao da ve�u pa�nju
posvete poslu od kojeg mogu da �ive, pa makar tenutno bio u sivoj zoni,
nego da legalno rade u firmama u kojima nema para za plate
AIM, Beograd,20.12.2001.
Vlasti u Srbiji odlu�no su krenule u reforme, a na po�etku preovladava
polemika ko treba da nosi teret promena. Sindikat se zala�e za
solidarnost, dok vlast i ekonomisti upu�uju na samosnala�enje. Onima
koji svojim skromnim primanjima ne mogu da plate �ak ni komunalne usluge
savetuje se da se �ive na selu. Savet nije previ�e ute�an, pa je strah
od neizvesnosti koju nose promene sve ra�irenija pojava.
Jugoslovenski pregovara�ki tim na razgovorima u Pariskom klubu nije
obmanuo svoje sagovornike kada je "izvrtao prazne d�epove" ne bi li
uverio poverioce da Jugoslavija zbog golemog siroma�tva zaslu�uje da joj
bude opro�ten ve�i deo duga. Prose�na plata u Srbiji pove�ana je s
pro�logodi�njih 80 na 200 DEM, ali je kupovna mo� smanjena zbog
liberalizacije cena, kako komunalnih usluga tako i osnovnih �ivotnih
namirnica, koje su u ovoj godini poskupele za 57 procenata. Potro�nja
hleba, koji u Srbiji predstavlja glavni prehrambeni proizvod smanjena je
za pet odsto. Smanjivanjem potro�nje hleba gradjani Srbije, svakako
ne�e, po receptu Marije Antoanete, pre�i na kola�e.
Trgovci hranom, kao i prodavci na zelenoj pijaci su zabrinuti, jer je
promet opao za vi�e od jedne tre�ine. Nije pomogao ni poku�aj trgova�kih
firmi da odgodom pla�anja za 60 dana pove�aju promet, pa su morali da
krenu sa smanjivanjem cena. Sni�enja su skromna, neka samo za 3,3
pfeninga, pa se vi�e ra�una na psiholo�ku reakciju potro�a�a, nego da �e
efekat da bude postignut stvarnim popustom. Statisti�ari su izra�unali
da blizu pola miliona penzionera ima ve�e izdatke za komunalije nego �to
su im penzije. U sli�nom je polo�aju ve�ina zaposlenih, �ija su primanja
izuzetno skromna, a mnogi sa strepnjom odlaze na posao pla�e�i se da �e
umesto plate dobiti uput na biro za zapo�ljavanje.
Srpska privreda boluje od dugotrajne besparice. Blizu 25 hiljada firmi,
u kojima je zaposleno pola miliona ljudi, na�le su se u ste�aju zbog
stalne nelikvidnosti, a 54 hiljade preduze�a, sa oko 1,2 miliona radnika
povremeno ima te�ko�e s nedostatkom novca. U takvom ambijentu Srbija
do�ekuje privrednu reformu i dru�tvene promene za koje je potrebno
podneti veliki teret. To je razlog �to je aktuelizovana polemika ko
treba da ponese teret promena na svojim ple�ima. Sindikat se zala�e za
primenu solidarnosti, tako �to bi svi krenuli od nule, dok u srpskoj
Vladi i u redovima ekonomista koji imaju "kop�u" na republi�ki
ministarski kabinet preovladava shvatanje po kojem prednost treba dati
individulnom snala�enju pred kolektivnom solidarno��u.
Gotovo je izvesno da �e dijametralno suprostavljeni pristupi pridoneti
da reforme u Srbiji izazovu turbulencije razli�itog inteziteta. Sindikat
je ve� najavio otvoreno neslaganje i spremnost da radnike pozove na
gra�ansku neposlu�nost, tim pre �to Vlada nije pokazala dovoljnu dozu
spremnosti da prihvati njegove predloge za izmene u Zakonu o radu, iako
su one usagala�ene s poslani�kim grupama u srpskom parlamentu. Vlada
nije spremna da ozbiljno shvati sindikalna upozorenja, jer iskustva
pokazuju da solidarnost nije osobina koja preovladava me�u zaposlenima.
Mnogi se, kao zaposleni u Kari�evoj Astra banci sete da sindikat postoji
tek kada dobiju otkaz. Sindikat "Nezavisnost" odbio je da ih uzme u
za�titu zato �to su ga se setili tek kada je "brod" njihovog gazde po�eo
da tone. I sam sindikat je sve do skora pokazivao vi�e sklonosti
naginjanju na stranu vlasti nego pokazivanju razumevanja za nevolje svog
�lanstva. Srbija nema radni�ku klasu koja zavisi isklju�ivo od svog rada
u fabrikama, jer ve�ina sedi na "dve stolice". Ona u fabrici se koristi
za, kakvu takvu, socijalnu sigurnost, dok se od seoske �ivi.
Raspolu�enost srpskog radnika izme�u fabrike i njive delom je razlog �to
industrijska proizvodnja stagnira, dok je poljoprivredna porasla za 25
procenata.
Ni pretnja sindikata da �e Vladu da tu�i Me�unarodnoj organizaciji rada
zato �to nije prihvatila nijednu konvenciju o radu ne izaziva
zabrinutost u ministarskim redovima, u kojima se ne skriva odlu�nost da
se uspe u reformama po svaku cenu. Onima koji nemaju para da pla�aju
komunalne tro�kove savetuje se da odu na selo, tim pre �to su srpska
sela polunapu�tena. Nezaposlenima se preporu�uje da poka�u ve�u
samoinicijativu. Srpski premijer Zoran �in�i� im je savetovao da ve�u
pa�nju posvete poslu od kojeg mogu da �ive, pa makar tenutno bio u sivoj
zoni, nego da legalno rade u firmama u kojima nema para za plate.
I pre premijerove sugestije mnogi su ve� primenili ovaj recept, pa se
procenjuje da se tre�ina dru�tvenog proizvoda zemlje ostvaruje u sivoj
ekonomiji iz koje dr�ava ne mo�e da naplati poreze za svoje bud�etske
potrebe. Iako je, od kada je do�la nova vlast, financijska disciplina
zao�trena, jo� se siva zona toleri�e, jer predstavlja ventil koji
smanjuje rizik od ve�ih socijalnih konflikata.
Vlada je prinu�ena da kroz prste gleda na �iroku rasprostranjenost sive
ekonomije, jer nije stvorila odgovaraju�i zakonski ambijent za
legalizaciju poslovne delatnosti zbog �ega najvi�e ispa�taju korisnici
usluga. Gra�ani su neza�ti�eni od "divljih" zanatlija i trgovaca, �ije
su usluge skupe, a kvalitet veoma sumnjiv. Deblji kraj, po pravilu,
sna�e gra�ane, bilo da je re� o popravci aparata za doma�instvo ili
odlaska kod lekara. Zapanjuju�e je delovala izjava �efa hitne medicinske
slu�be da lekari, zbog osiroma�enog zadravstva, odlu�uju u trenu kome �e
dati spasonosni lek, a koga �e prepustiti neizvesnoj sudbini,
pretvaraju�i tako svoju profesiju u sudiju koji odlu�uje o �ivotu i
smrti. Upu�eni tvrde da kao kriterij za presu�ivanje odlu�uju godine
obolelog pacijenta.
U haoti�nom pravnom i materijalnom stanju, recept o samosnala�enju krije
mnoge opasnosti tako da se strah od promena neprekidno pove�ava.
Psihijatri javno upozoravaju da se oni ve� suo�avaju s te�kim
posledicama koje ovaj strah ostavlja na ljudsko zdravlje i njihovo
pona�anje. Strah od neizvesnosti �iri se, poput epidemije, bez obzira na
uzrast. Stanovni�tvo Srbije suo�eno je s opasno�u ukidanja javnih
kuhinja u kojima se hrani 70 hiljada ljudi, jer su strani donatori
najavili skori kraj pru�anja pomo�i. Vi�e destina hiljada ljudi strahuje
da ostane bez struje u ovim zimskim danima, jer je slu�ba
elektrodistribucije krenula u se�u �ica neplati�ama koji duguju ukupno
300 miliona DEM. Struja je ove godine poskupela za 133, a telefonske
usluge za 122 procenata, s tim da je ve� najavljeno pove�anje cena
centralnog grejanja od 70 do 100 odsto. Pojedina poskupljenja odlo�ena
su za po�etak idu�e godine samo da bi se ovogodi�nja inflacija odr�ala u
pribli�no predvi�enim okvirima od oko 40 odsto. Kako stvari stoje, strah
�e biti neizbe�an pratilac gradjana Srbije na du�u stazu.
# Ratomir Petkovi� (AIM)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
