-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1 ====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/phpBB/index.php). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti Radija B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== SAVEZNA SKUPSTINA ZASEDA U CETVRTAK Beograd -- Narodna banka Jugoslavije u sredu je podnela krivicnu prijavu protiv trojice sudija Saveznog suda zbog nesavesnog rada u sluzbi. Krivicne prijave su podnete protiv Lazara Raonica, Miroslava Vrhovseka i Milica Tomanovica koji su "tokom ove godine vise puta nezakonito ponistavali odluke NBJ o oduzimanju dozvole za rad bankama koje nisu ispunjavale kapitalan cenzus od 5 miliona dolara". Guverner NBJ takodje navodi da dvojica sudija protivustavno obavljaju svoju funkciju, jer su "pre vise godina ispunili uslove za odlazak u penziju". Osim podnosenja krivicnih prijava, NBJ je uputila Saveznoj skupstini inicijativu za razresenje pomenutih sudija. Predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic medjutim, izjavio je da, prema Ustavu, Savezna skupstina ne moze da intervenise u ovom slucaju i da o razresenju pojedinih sudija Saveznog suda odlucuje taj sud. "NBJ ima prava da se zali na neefikasnost suda, na opstrukciju ili na nesto drugo i da ukazuje na probleme koji iz toga mogu izaci. O tome naravno treba da bude upoznata i javnost i onda cemo videti da li Savezni ustavni su hoce da radi onako kako je neophodno, a to je da budu zasticeni interesi drzave, Ustav i zakoni", kaze Micunovic. Savezna Skupstina ce na zasedanju koje pocinje u cetvrtak izabrati 5 sudija Saveznog suda kako bi bio popunjen sudijski sastav jer sud treba da broji 11 sudija. Pored toga, na dnevnom redu naci ce se Predlog zakona o drzavnim praznicima, a Vece gradjana razmatrace rebalans saveznog budzeta, kao i predloge zakona o zaduzenju kod Medjunarodne banke za obnovu i razvoj, zakon o stranim ulaganjima i o penzijskom osiguranju. Predvidjeno je da savezni budzet sa sadasnjih 45,8 milijardi bude povecan na 48 milijardi dinara. Sto se tice predloga Zakona o stranim ulaganjima, novina je da vise nece biti neophodna saglasnost nadleznog ministarstva, a strani ulagaci moci ce da budu i vecinski vlasnici domacih medijskih kuca. Odmah po zavrsetku sednice u cetvrtak bice zakazano novo zasedanje oba skupstinska veca na kome ce, izmedju ostalih, biti razmatran i Zakon o Vojsci Jugoslavije. Prema recima Dragoljuba Micunovica, najverovatnije ce biti usvojena samo odredba o skracenju vojnog roka, posto su neki od ostalih clanova tog propisa jos sporni, pa je potrebno usaglasavanje. Na dnevnom redu zasedanja jugoslovenskog parlamenta nece se naci Zakon o saradnji s Haskim tribunalom cije je usvajanje po hitnom postupku predlozila Demokratska stranka Srbije, jer Vece gradjana i Vece republika o tome tek treba da se izjasne. O ovom zakonu, prema Micunovicevim recima, nije se raspravljalo ni u DOS. BEZ RASPRAVE O PREDLOGU ZAKONA O SARADNJI SA TRIBUNALOM Beograd -- Jugoslovenski parlament nece u cetvrtak razmatrati predlog zakona o saradnji sa Haskim tribunalom, koji je po hitnom postupku predlozila Demokratska stranka Srbije, jer o tome tek treba da se izjasne nadlezni odbori Veca gradjana i Veca republika. O ovom predlogu jos se nije izjasnjavao ni DOS. Medjutim, prema recima predsednika GSS-a i ministra spoljnih poslova Gorana Svilanovica, predlog DSS-a o usvajanju i saveznog i republickog zakona o saradnji sa Haskim tribunalom nece naici na saglasnost ni DOS-a ni republicke vlade. Svilanovic je, gostujuci u "Kaziprstu" Radija B92, izneo ocenu "da postoje ukupno cetiri mogucnosti za saradnju sa Hagom". Prema njegovim recima, tri su vec poznate - moguce je da se Zakon ne donese i da se nastavi sadasnja praksa, sto znaci izvrsavanje obaveza prema UN, zatim da se donese savezni zakon koji bi regulisao u celini proceduru saradnje dok treca, aktuelna varijanta, podrazumeva okvirni zakon na saveznom nivou i republicki koji bi precizirao proceduru, ukljucujuci i izrucenje osumnjicenih. O cetvrtoj opciji, Svilanovic za B92 kaze: "Ta cetvrta bi, cini mi se, ipak bila prihvatljivija nego ostale, a to je da bude donet savezni zakon kojim bi bila regulisana saradnja drzavnih organa i izrucenje lica koja su u naleznosti Federacije, to su vojna lica, a da republickim zakonom bude regulisana saradnja, kao i izrucenje lica koja su u nadleznosti republika, a to bi bili civili", kaze Svilanovic. On ne ocekuje da ce predlog Demokratske stranke Srbije o usvajanju i saveznog i republickog zakona o saradnji s Tribunalom naici na odobravanje DOS i Vlade Srbije. "Argument ce biti 'zasto neko stalno da se bavi prljavim poslovima, a da neko drugi ne mora da se bavi prljavim poslovima?'. To je dosta neprijatno, a to ljudi iz republicke vlade jasno kazu. Nisam siguran da ce to proci onako kako je zamisljeno, to je okviran zakon koji ustvari ne predvidja nista posebno na saveznom nivou, a onda sve drugo na republickom. U ovom trenutku nije dogovoreno sta ce od toga biti prihvaceno", zakljucio je Svilanovic. Fond za humanitarno pravo ocenio je da predlog Zakona DSS-a o saradnji sa Haskim tribunalom blokira dalju saradnju Jugoslavije sa medjunarodnim sudom za ratne zlocine. Vlada Miladinovic iz Fonda za B92 kaze da predlozen Zakon moze izazvati stetne posledice u funkcionisanju institucija koje imaju obavezu da ispunjavaju medjunarodne obaveze: "Fond za humanitarno pravo predlaze da se predlozi Zakona predaju nezavisnim pravnim ekspertima koji ce te predloge ga usaglase sa Statutom i sa pravilima o dokazivanju Haskog tribunala. Predlog zakona Republike Srbije jasno upucuje na zakljucak da Srbija nece predavati optuzene, i pored cinjenice da je u 2001. godini trojicu optuzenih predala neposredno primenjujuci Statut Tribunala. Clan 18. Predloga predvidja da okruzni sud moze odbiti zahtev Tribunala za predaju optuzenog, ako nema dovoljno dokaza da je okrivljeni ucinio krivicno delo. Time je prakticno, i pored postojanja potvrdjene medjunarodne optuznice, okruznim sudovima data mogucnost da procenjuju osnovanost optuzbi, kao i da utvrdjuju da li postoji dovoljno dokaza da je optuzeni izvrsio krivicno delo iz nadleznosti Tribunala. Pri tom predlagac svesno prenebregava cinjenicu da utvrdjivanje osnovanosti navoda u optuznicama Tribunala nije zadatak domacih sudova vec se to utvrdjuje u postupku pred Tribunalom", rekao je Miladinovic. SKUPSTINA SRBIJE O BUDZETU Beograd -- Skupstina Srbije raspravljace u cetvrtak o budzetu za narednu godinu, kao i o dva predloga izmena zakona iz poreske oblasti. Vlada Srbije predlozila je budzet u iznosu od 219,8 milijardi dinara, uz planirani deficit od 4,3 odsto, koji bi bio pokriven novcem od privatizacije, budzetskih donacija i kredita. Struktura budzeta za 2002. nece se bitno promeniti. Od poreza i akciza trebalo bi da se prikupi preko 180 milijardi dinara. Planiran je rast drustvenog proizvoda po stopi od najmanje 4 odsto, kao i plate i budzetski izdaci, dok predvidjeni rast inflacije iznosi 20 odsto. Demokratska stranka Srbije jos se nije izjasnila o Vladinom predlogu budzeta. Sef poslanicke grupe DSS-a u Skupstini Srbije Dejan Mihajlov kaze za B92 da strucnjaci te stranke upravo razmatraju predlozeni budzet: "Ti zakoni su dostavljeni danas. Mislim da je to jako kratko vreme i da poslanici gotovo ne mogu upoznati niti sagledati celu situaciju, sve zakone i da daju amandmane. Pomalo je neodgovorno da Vlada na taj nacin manipulise Skupstinom, odnosno, da Vlada diktira tempo Skupstini time sto ce davati tako ozbiljne Zakone, tik pred sednicu, a jos gore od toga je sto Skupstina, odnosno predsednik Skupstine, pristaje na to da dovodi i sebe i poslanike u situaciju da raspravljaju o predlozima sa kojima ne mogu da se upoznaju". Na pitanje novinara B92 da li postoji mogucnost da DSS zatrazi odlaganje skupstinske rasprave o budzetu, Mihajlov je odgovorio: "Demokratska stranka Srbije nije raspravljala o tome, tako da o tome ne mogu da se izjasnim. Ali, sigurno je da budzet mora da bude donet do kraja godine, i to je nesto sto je prioritet", rekao je Mihajlov. Na dnevnom redu Skupstine u cetvrtak ce se naci i predlozi o izmenama i dopunama zakona o porezu na promet i akcizama. Predlozenim izmenama ukida se porez na sveze i zamrznuto voce i povrce i lekove koji su na pozitivnoj listi, dok su predvidjena povecanja akciza na motorni benzin i dizel gorivo i cigarete. Vlada procenjuje da ce povecanjem ovih akciza biti zabelezen rast prihoda za 9,5 milijardi dinara. MICUNOVIC O ODNOSIMA U DOS Beograd -- Na predstojecoj sednici Predsednistva DOS, koja se ocekuje krajem nedelje, predsedavajuci Dragoljub Micunovic podnece predlog za razresenje krize u vladajucoj koaliciji. Micunovicev predlog je metodoloski i tice se nacina na koji ce biti razmatrani odnosi u DOS. Kako je Micunovic objasnio novinarima, on ce predloziti liderima DOS da krenu od pojedinih tacaka koalicionog sporazuma, razmotre ih i utvrde da li sporazum treba redefinisati. "Clan 10. glasi da su clanice-potpisnice duzne da pruze punu politicku, parlamentarnu i medijsku podrsku Vladi Srbije. Videcemo da li je bilo tako. Ako nije, zasto nije i da li ce ubuduce biti. Tacka 9. kaze da ce Vlada sprovoditi program u skladu s programom predsednika Kostunice, koji insistira na dve tacke: jedna je podrska zajednickoj drzavi, a druga se tice pravne drzave. Videcemo da li je Vlada Srbije podrzavala opstanak Federacije ili nije i sta je s pravnom drzavom, da li ona funkcionise ili ne i zasto ne funkcionise. Kada budu utvrdjena pravila kako ce to biti kontrolisano ici cemo na tacku 8, koja je najlaksa. Ona kaze da mesto predsednika srpskog parlamenta pripada Demokratskoj stranci Srbije. Molim, neka daju svog predstavnika i time smo onda razresili sva pitanja", kaze Micunovic. U CRNOGORSKOM TIMU SUKOVIC, VUKOTIC I GRAHOVAC U ekspertskom timu koji ce predstavljati Crnu Goru u razgovorima o buducnosti odnosa Podgorice i Beograda bice akademik Mijat Sukovic, profesor Veselin Vukotic i savetnik predsednika Crne Gore za vojna pitanja Blagoje Grahovac, rekao je u sredu agenciji SRNA izvor iz vrha Demokratske partije socijalista, koji je zelio da ostane anoniman. Ovaj izvor navodi da su imena crnogorskog ekspertskog tima usaglasena i da ce njihov spisak Beogradu biti dostavljen u sredu uvece ili u cetvrtak. Predsednik Socijaldemokratske partije Ranko Krivokapic rekao je da o imenima clanova tima ne zna nista i da ta imena nisu usaglasena izmedju koalicionih partnera DPS-a i SDP-a. Mijat Sukovic je ekspert za ustavno pravo, Vukotic je strucnjak za ekonomski sistem i politiku, dok bivsi general Vojske Jugoslavije Blagoje Grahovac vazi za dobrog poznavaoca vojnih prilika u regionu. Predsednik Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic je ranije trazio da u ekspertskoj grupi Crne Gore budu i predstavnici opozicione koalicije Zajedno za Jugoslaviju. BUDZET VOJVODINE NA PROLECE? Novi Sad -- Izmene republickog Zakona o budzetu mogu se ocekivati vec pocetkom naredne godine. U januaru ili februaru pred poslanicima ce se naci predlog Omnibus-zakona o autonomiji Vojvodine, kao i predlog novog Zakona o lokalnoj samoupravi, koji bi trebalo da doprinesu daljoj decentralizaciji Srbije. Posto iz Zakona o budzetu izlazi procenat za finansiranje budzeta Vojvodine, novi zakoni ce neminovno dovesti do rebalansa budzeta Srbije, izjavio je za B92 pokrajinski sekretar za finansije Djordje Misirkic. "Konacne bilanse mozemo poceti da pravimo tek kada taj omnibus bude i de facto usvojen u Skupstini Srbije, a oni ce biti bazirani na nekoliko osnovnih polaznih tacaka. Jedna od njih je koliko su te nadleznosti bile finansirane u 2001. na teritoriji Vojvodine. Druga polazna tacka su predvidjanja i odluke koje ce doneti Skupstina Srbije kod usvajanja Zakona o budzetu Srbije. Treca stvar je konkretna racunica koliko od stvarno planiranih rashoda ce biti preusmereno iz budzeta Srbije putem zahvatanja javnih prihoda na teritoriji Vojvodine u korist budzeta Vojvodine", kaze Misirkic. Pokrajinski organi vlasti procenjuju da bi budzet Vojvodine za 2002. trebalo da iznosi oko milijardu maraka, kaze Misirkic. "Ono sto je predvidjanje i sto su zelje organa Vojvodine to su cifre koje se krecu oko 30 milijardi dinara. Medjutim, svi smo duboko svesni da su to cifre koje bi odgovarale zemlji koja ima bruto nacionalni dohodak ne blizu 1.000 dolara po glavi stanovnika, nego bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika koji je u daleko vecim iznosima. Dakle, nasa nadanja ce biti svakako samerena onome sto je stvarna i realna mogucnost i privrede i gradjana i koliko su stvarno i realni ovdasnji izvori finansiranja do kojih mi mozemo doci", kaze Misirkic. On je dodao da gradjani Vojvodine, u narednih barem godinu dana, nece osetiti poboljsanje zivotnog standarda, ali da novi zakoni cine korak dalje u tom pravcu. VASILJEVIC: DAO SAM MICUNOVICU 100.000 SVAJCARSKIH FRANAKA Beograd -- Vlasnik "Jugoskandika", stedionice koja je u stecaju, Jezdimir Vasiljevic, optuzio je drzavno tuzilastvo da opstruise istragu u slucaju njegove firme. Vasiljevic je novinarima rekao da mu nije jasno zasto Tuzilastvo ne pokrece istragu o tome ko je pokrao imovinu "Jugoskandika" posto je on napustio zemlju. "Davao sam i vlastima i opoziciji, cesto u vidu 'dobrovoljnih' priloga", rekao je Vasiljevic, stavljajuci prst u vidu pistolja na celo dok je izgovarao rec "dobrovoljno". On je naveo da se mnogi politicari kojima je pomagao sada "prave ludi". Medju njima je i lider Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic. Vasiljevic je ispricao i kako je svojevremeno dao novac Dragoljubu Mucunovicu i kako je prilozio svotu za formiranje "crvenih beretki". "Ja sam Micunovicu dao 100.000 svajcarskih franaka, nije bila ucena, dao sam mu za politicku kampanju i taj teret primam na sebe, ne trazim taj novac. Dva dana kasnije su me saslusali Jovica Stanisic i Nebojsa Covic koji su znali cak i koje sam apoene dao. Vratio sam se kod Micunovica i pitao ko je jos znao za ovo. On je rekao: 'Ja i Djindjic'. Deset godina kasnije sam saznao da je famozni lider opozicije Djindjic kucni prijatelj Jovice Stanisica. Tom Stanisicu je data izvesna suma novca za osnivanje 'crvenih beretki' i to 2,25 miliona i to na ziro-racun", rekao je Vasiljevic. SPO POVODOM IZJAVE JEZDIMIRA VASILJEVICA Beograd -- SPO u saopstenju povodom izjave Jezdimira Vasiljevica podseca na njegov intervju koji je dao "Srpskoj reci" godinu dana nakon bekstva iz zemlje. SPO u saopstenju navodi da je Vasiljevic u intervjuu, 18. jula 1994, na pitanje sta misli o opoziciji u Srbiji, rekao: "U mom vidjenju postoje samo dva coveka, to su Vuk Draskovic i Vojislav Kostunica. Dindjic je novi Milosevic. Kada sam ja za izbore dao pare Micunovicu, za to je znao Micunovic, Djindjic i njegov sekretar. Sutradan je kod mene dosao SDB. Znali su i koje sam pare dao i koju sumu i koje novcanice. Micunovic, koji ih je primio, sigurno nije rekao, sekretar jos manje, to je mogao da bude samo Djindjic. Po analizama koje sam dobio od dobro obavestenih ljudi, Vuk i Kostunica su dosta slicni: ne treba im puno para i nepotkupljivi su, nisu halapljivi na pare. Od celog opozicionog vrha jedino njih dvojica se kotiraju na pozitivnoj strani", navodi SPO Vasiljeviceve reci. FHP POZIVA POLITICARE NA TOLERANCIJU Beograd -- Fond za humanitarno pravo poziva lidere politickih partija i predstavnike vlasti na toleranciju, postovanje razlicitosti, uzdrzavanje od pretnji, vredjanja, omalovazavanja i podsticanja na nacionalnu i rasnu mrznju. Fond ukazuje da u govorima lidera i poslanika opozicione Srpske radikalne stranke, nekih drugih partija u Skupstini Srbije i gradonacelnika Cacka i predsednika Nove Srbije Velimira Ilica "ima rasistickih stavova i predrasuda sa etnickom osnovom". "FHP ukazuje na ponasanje Ilica, jer u javnosti slovi za politicara koji je mnogo doprineo promeni vlasti u Srbiji, a njegovi javni istupi pokazuju nasilnicko ponasanje prema novinarima koji iznose podatke u vezi s njegovim poslovanjem ili politickim aktivnostima", navodi se u saopstenju FHP. U STRAZBURU ODBIJEN ZAHTEV PORODICA POGINULIH RADNIKA RTS Strazbur -- Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u sredu je odbacio tuzbu sest Jugoslovena protiv 17 zemalja-clanica NATO zbog bombardovanja zgrade Radio-televizije Srbije 1999. Odluka je doneta jednoglasno, uz obrazlozenje da napad na zgradu RTS, u kome je poginulo 16 lica, nije pod jurisdikcijom tog suda. Podnosioci tuzbe zastupali su stav da je napadom na zgradu RTS prekrsena Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava. U prvoj reakciji na presudu Evropskog suda, majka jednog od poginulih i podnosilac tuzbe Zanka Stojanovic za B92 kaze da nije ni razocarana ni iznenadjena: "Nadam se da ce se naci neki sud koji je nadlezan. Nisam iznenadjena, jer nismo u Evropi. U Evropi je opet gospodin Milosevic: on je u 'Hayattu' a mi smo po grobljima. Prema tome, njemu je ipak bolje nego nama, u svakom slucaju. A onje krivac za sve ovo sto nam se desilo, i on i njegov rezim. Prema tome, moze i sada da slavi ovu pobedu nad nama. Ali, nadam se da ce ovaj sud jednog momenta, ili neki drugi sud, ako ovaj nije nadlezan, iznaci mogucnosti da nas neki nacin izvuce iz svega ovoga, da ne amnestira NATO", rekla je Zanka Stojanovic. Direktor beogradskog Centra za ljudska prava Vojin Dimitrijevic, koji je zastupao Jugoslovene u ovom procesu, izjavio je da ovakva odluka suda ne znaci da povrede ljudskih prava nije bilo, vec da taj sud nije nadlezan. "Sud je stao na stanoviste da zrtve bombardovanja nisu bile na teritoriji neke od tuzenih drzava, niti su bili drzavljani neke od tih drzava, tako da nas pokusaj da dokazemo da je de fakco postojala kontrola drzava NATO nije uspeo", rekao je Dimitrijevic za B92. "Nazalost, ovo je kraj postupka pred sudom za ljudska prava i tu nema zalbe. Sud nije zeleo da izazove reakcije medju drzavama od kojih se povremeno trazi da daju svoje kontingente za naoruzane akcije, a sud se mozda plasio da bi njegova odluika u nasu korist oznacila da je onda sve moguce, pa bi recimo ucesnici akcija u Avganistanu bili odgovorni za sve ono sto se u tim akcijama desi. To je verovatno pozadina na kojoj se sve dogadjalo, ali odluka je takva i mi je moramo postovati", izjavio je Dimitrijevic. On je naglasio da ce u dogovoru s britanskim i americkim zastupnicima razmotriti da li postoje mogucnosti da pred sudovima 17 drzava-clanica NATO budu pokrenuti postupci zbog bombardovanja RTS. STEFANOVIC OTISAO U HAG PO JOKICA Beograd -- Potpredsednik Nove demokratije Miroslav Stefanovic izjavio je da u narednih nekoliko dana ocekuje pustanje clana te stranke, penzionisanog admirala Miodraga Jokica, iz pritvorske jedinice Haskog tribunala, kako bi na slobodi docekao sudjenje. "Glavni tuzilac mi je u razgovoru rekla da se ona nece protiviti pustanju Jokica", izjavio je Stefanovic, koji je u sredu otputovao u Hag kako bi prihvatio stranackog kolegu posle pustanja iz Seveningena. Republicki ministar pravde Vladan Batic u utorak je izjavio da je garanciju za admirala Jokica potpisao pre nekoliko dana. RASPRAVA O RAZRESENJU NACELNIKA GENERALSTABA VJ? Beograd -- Sednica Vrhovnog saveta odbrane /VSO/ bice odrzana do kraja godine u Beogradu, na kojoj ce biti raspravljano o kadrovskim promjenama u Vojsci Jugoslavije /VJ/, a moguca je i rasprava o smeni nacelnika Generalstaba VJ Nebojse Pavkovica, pise "Blic" od cetvrtka, pozivajuci se na izvore iz vrha DOS-a. List navodi da bi Pavkovic, verovatno, sa funkcije bio razresen penzionisanjem. "Znajuci da crnogorski predsednik Milo Djukanovic, ali i svi koalicioni partneri u DOS-u traze od predsednika SR Jugoslavije /SRJ/ Vojislava Kostunice da smeni Pavkovica, veoma je moguce da to bude na dnevnom redu sednice VSO", rekao je izvor u DOS-u. "Ne treba zaboraviti ni cinjenicu da je jedan od uslova iz plana za resenje krize u DOS-u, koji su ponudili Svilanovic i potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus, i smena Pavkovica do kraja januara iduce godine", naveo je ovaj izvor, uz napomenu da su iz NATO-a stizale poruke da je jedan od uslova za ulazak SRJ u Partnerstvo za mir i smena nacelnika Generalstaba VJ. PRAVLJENJE NASELJA NA KOSMETU Beograd -- Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju i UNMIK su se dogovorili da na Kosovu u naredne 2 godine bude napravljeno desetak grupa naselja, u okviru plana za masovan povratak raseljenih Srba i nealbanaca. Posle razgovora koje su u Beogradu vodili predstavnici vlasti, misije UN i UNHCR, potpredsednik Koordinacionog centra Branislav Krstic rekao je da vise nema prica o stvaranju enklava za Srbe, ocenjujuci da je ta ideja prevazidjena. "Koordinacioni centar definitivno napusta bilo kakvu koncepciju enklava na Kosmetu. Opredelili smo se da tu situaciju prevazidjemo u korist grupa naselja. Postigli smo visok stepen saglasnosti o kriterijumima, da u grupama naselja moramo stvarati uslove da ljudi zive, ne samo da se vrate, vec i da ostanu, da stvaraju ekonomske uslove za razvoj, da imaju skole, medicinske ustanove, prodavnice. Dosli smo do broja od desetak naselja", rekao je Krstic. Direktor kancelarije UNMIK u Beogradu Endrju Vitli smatra da medju kosovskim Albancima sada postoji spremnost za podrzavanje povratka raseljenih Srba. Upitan koliko ce Srba, po sadasnjim procenama, biti ukljuceno u program povratka, Vitli je odgovorio: "Radije se ne bih bavio procenama jer mislim da ti podaci sada ne bi bili validni. Radije bih podvukao da mi iz UNMIK zelimo da se na Kosovo ne vrate samo stariji ljudi ili zemljoradnici. Zeleli bismo da vidimo i intelektualce, akademike, inzenjere i mladje ljude. Podseticu vas da ce oni imati od cega da zive, jer je u okviru nove opstinske strukture na Kosovu obezbedjen posao za 20 odsto nealbanaca", zakljucio je Vitli. Obracajuci se novinarima, predstavnik UNHCR Fabricio Hohsild pozvao je Albance da se ukljuce u proces obezbedjivanja uslova za povratak Srba na Kosovo. NEZADOVOLJSTVO ODLUKOM DACIJA Pristina -- Vecina poslanickih grupa u Skupstini Kosova protivi se odluci predsednika parlamenta Nedzata Dacija o "odlaganju" nastavka sednice za januar, javio je u sredu uvece pristinski Radio 21. Na toj sednici skupstine treba da bude izabran predsednik Kosova. Osim Demokratskog saveza Kosova i Albanske demohriscanske partije Kosova, sve druge parlamentarne stranke smatraju da je Daci pre donosenja odluke o odlaganju sednice trebalo da obavi konsultacije sa sefovima ili predstavnicima poslanickih grupa. Poslanici izrazavaju i cudjenje zbog cinjenica da ih Daci nije obavestio o odluci kojom odlaze odrzavanje nastavka zasedanja za januar. Sef poslanicke grupe DSK Nekibe Keljmendi je izjavila da ta partija nije dobila obavestenje o datumu odrzavanja nastavka zasedanja. Nekibe Keljmendi je, medjutim, rekla da, na osnovu pravilnika o radu Skupstine, njen predsednik ima puno ovlascenje da donosi odluke bez konsultacija sa parlamentarnim grupama. Prema oceni poslanika Demokratske partije Kosova Jakupa Krasnicija, medjutim, nacin na koji se komunicira u i izvan Skupstine o "odlaganju" sednice znaci "arbitrazu i ne doprinosi demokratskim procesima". OSLOBODJENI ALBANCI OSUMNJICENI ZA BOMBASKI NAPAD Pristina -- Medjunarodne sudije u Vrhovnom sudu Kosova oslobodile su trojicu Albanaca osumnjicenih za ucesce u bombaskom napadu na kolonu autobusa kod Podujeva 16. februara, kada je poginulo 11, a povredjeno vise od 20 Srba. Vrhovni sud je u obrazlozenju naveo da nisu predoceni dokazi koji bi podrzali navode medjunarodnog tuzioca da su osumnjiceni, koji su uhapseni u martu, umesani u bombaski napad. Sef sektora pravosudja pri Koordinacionom centru za Kosovo Vladimir Bozovic izjavio je da je ogorcen i zaprepascen ovom odlukom. Bozovic je za B92 rekao da savezni i republicki organi ocekuju da sef UNMIK-a Hans Hekerup ponisti odluku centralnog pravosudnog organa u pokrajini kako bi se istraga privela kraju: "S obzirom da smo vise meseci stalno trazili od UNMIK pravosudja sa se ukljucimo kao punomocnici ostecenih porodica koje su nepobitno pobijene u tom bezumnom teroristickom cinu, ne bismo li dosli do istine i pravde i naravno, nije nam to omoguceno, govoreci da je to pod ingerencijom KFOR-a, da to nije njihova nadleznost. Sam cin bekstva glavnog osumnicenog iz baze "Bondstil" baca jednu vrlo losu senku na postupak u tom slucaju, i mi ocekujemo da ce specijalni predstavnik generalnog sekretara Hans Hekerup iskoristiti svoja ovlascenja i da ce ponistiti tu odluku, odnosno da cemo imati jednu valjanu i temeljnu istragu, i da cemo doci do pocinioca tog monstruoznoga cina", rekao je Bozovic. Kako je za B92 izjavila portparol UNMIK Suzan Manuel, Vrhovni sud je u obrazlozenju presude naveo da nisu predoceni dokazi koji bi podrzali navode medjunarodnog tuzioca da su osumnjiceni, koji su uhapseni u martu, umesani u napad. Postoji mogucnost da na osnovu izvrsne naredbe sef UNMIK Hans Hekerup produzi pritvor osumnjicenima, koji bi u sredu trebalo da budu oslobodjeni, ali Manuel sumnja da ce se to desiti. "Institucija izvrsne naredbe je vanpravan instrument i zbog toga su nas grupe za ljudska prava, OEBS i Ombudsman mnogo kritikovale. Zato smo pre 4 meseca, narocito zbog slucaja bombaskog napada na autobuse, formirali specijalno vece sudija iz 3 zemlje. Oni su pregledali osetljive obavestajne podatke o osumnjicenima, ali nisu mogli da ih pretvore u cvrste dokaze i nisu mogli da produze pritvor. To je vrlo teska odluka i nama je jako tesko, ali u tome je razlika obavestajnih podataka i cvrstih dokaza koji se mogu koristiti na sudu. Ovde se nikako ne radi o pristrasnom sudjenju, sudije prosto nisu imale dovoljno dokaza. Bilo je mnogo pritisaka iz raznih zemalja i mi smo bili u dilemi da li da drzimo osumnjicene u zatvoru protivno svim pravnim normama, ili da ih pustimo iako imamo saznanja da su umesani u zlocin. Tehnicki govoreci, oni su jos osumnjiceni i mi jos trazimo dokaze, ali svi znamo sta ce se dogoditi kad budu pusteni. Sigurna sam da ce na njih motriti, ali nemamo nikakve pravne mogucnosti da ih kontrolisemo", rekla je Manuel. Na pitanje da li zna gde je glavni osumnjiceni za napad na autobus "Nis-ekspresa" Fljorim Ejupi, koji je u maju, pod nerazjasnjenim okolnostima, pobegao iz zatvora u americkoj bazi Bondstil, manuel kaze: "Fljorim Ejupi, protiv koga smo imali materijalne dokaze koji ga povezuju sa zlocinom, pobegao je iz Bondstila u maju, tako da je ovo veoma tuzno poglavlje skorasnje istorije Kosova. Cula sam izvestaje da je u Albaniji, mada mi je jedan nemacki diplomata rekao da su ga trazili i u Nemackoj jer su imali razloga da sumnjaju da je tamo. Prilicno smo sigurni da nije na Kosovu", rekla je Suzan Manuel. "VISE OD 2 GODINE U ZATVORU BEZ IKAKVOG RAZLOGA" Beograd -- Srpski lekar sa Kosmeta Dragan Nikolic, koji je u utorak pusten da se brani sa slobode posle 28 mjeseci provedenih u Okruznom zatvoru u Kosovskoj Vitini, rekao je da je jedini razlog njegovog boravka u zatvoru to sto je Srbin i sto je s porodicom ostao da zivi na Kosovu i Metohiji. On je rekao novinarima da je optuzen za navodno "ucestvovanje u ubistvu Albanca iz sela Ljubiste". Nikolic je istakao da je za vreme NATO agresije bio mobilisan u Vojsku Jugoslavije, ali da nije bio zaduzen za oruzje, nego za lekove koje je davao i Srbima i Albancima. "UNMIK policija i americki vojnici u sastavu KFOR bili su prema meni izuzetno korektni", rekao je Nikolic i dodao da se za Srbe u kosovskim zatvorima pojavio tracak nade osnivanjem Koordinacionog centra. DEVETI DAN STRAJKA GLADJU SRPSKIH ZATVORENIKA Osijek -- Predstavnici Ministarstva pravosudja Hrvatske posetili su u sredu devet srpskih zatvorenika, optuzenih za ratne zlocine na podrucju Baranje, oruzanu pobunu i proterivanje hrvatskog stanovnistva, koji vec devet dana u Okruznom zatvoru u Osijeku strajkaju gladju. Srbi odbijaju zatvorsku hranu, nezadovoljni hrvatskim pravosudjem. Zatvorenici se zale na diskriminaciju od strane sudova i uticaj dnevne politike na njihov rad, zbog cega traze sudjenje u Hagu. Zameniku zupanijskog drzavnog tuzioca Zeljku Krpanu zatvorenici zameraju neprimereno ponasanje i da u hodnicima suda nagovara svedoke sta da govore, dok za neke clanove sudskog veca tvrde da "ne mogu prikriti duboku mrznju prema Srbima". Nacelnik za izvrsenje sankcija Neven Putar je rekao da je razgovarao sa svim strajkacima gladju, dodavsi da oni nemaju nikakvih prituzbi na zatvorske sluzbe i upravu. On je rekao da zdravstveno stanje te grupe zatvorenika, od kojih je jedan poceo da uzima hranu, redovno prati lekar. Putar je najavio da ce se 27. decembra nastaviti sudjenje. U strajk gladju 10. decembra stupili su Nikola Alajica, Mile Bekic, Milan Prusac, Sreto Jovandic, Milos Loncar, Petar Mamula, Mihael Husnik, Drago Karagaca i Kasim Hekic. Identitet zatvorenika koji je u medjuvremenu odustao od strajka predstavnici Ministarstva pravosudja nisu otkrili. FRANCUSKA VLADA ODOBRILA DODATNU POMOC SRJ Beograd -- Francuska vlada je odlucila da ostvari nove dodatne vidove tehnicke pomoci SRJ u vrednosti 36 miliona franaka, odnosno 5,5 miliona evra, saopstila je Ambasada Francuske. Nova akcija Francuske sastoji se od pomoci u uspostavljanju ili podrsci lokalnim institucijama, podrske reformama, izmedju ostalog na polju usavrsavanja, univerzitetskog obrazovanja, medija i zdravstva, i pomoci u finansiranju kulture. Ova podrska predstavlja nastavak pomoci koja je poslata tokom 2001. i koja se sastojala od 7,6 miliona evra za interventnu pomoc koju je uputila Francuska agencija za razvoj i 7,6 miliona evra vanredne budzetske pomoci namenjene decijim dodacima. Francuska vlada ce finansirati i prisustvo eksperata koji ce imati ulogu savetnika i koordintora za sprovodjenje ove tehnicke pomoci pri jugoslovenskim institucijama, navodi se u saopstenju. VISE OD 2,8 MILIONA STANOVNIKA SRJ SIROMASNO Beograd -- U Jugoslaviji je prosle godine vise od trecine stanovnistva, odnosno 2,8 miliona stanovnika, bilo siromasno. Polovina njih, skoro 1,5 miliona ljudi, spada u kategoriju apsolutno siromasnih. Ovo su podaci iz studije o siromastvu koju je sproveo Centar za liberalno-demokratske studije. Jedan od autora studije, magistar Gorana Krstic iz Saveznog zavoda za statistiku, navela je da je gradsko stanovnistvo najugrozenije i da cak 44 odsto siromasnih zivi u gradovima. "Pocetkom devedesetih siromastvo je pogadjalo ruralno stanovnistvo, ali sa ekonomskom krizom i padom zivotnog standarda, padom realnih zarada, doslo je do obrnute situacije, pa je procenat siromasnih sada veci kod gradskog stanovnistva prvenstveno zbog toga sto gradsko stanovnistvo nije imalo mogucnosti da proizvodi hranu za sopstvene potrebe, tako da o znacaju naturalne potrosnje mozemo govoriti ukoliko je iskljucimo iz analize, a tada bi se broj siromasnih popeo na cak 44 odsto", kaze Krstic. EPS: SISTEM STABILAN, SVE RADI KAKO TREBA Beograd -- Posle rekordne potrosnje elektricne energije u utorak, koja je pretila da razori elektroenergetski sistem, situacija je u sredu mnogo stabilnija, pre svega zbog porasta temperature. Dezurni dispecer u "Elektroprivredi Srbije" Aleksandar Kurcubic u izjavi za B92 o trenutnom stanju u snabdevanju strujom kaze: "Situacija u sistemu EPS je stabilna, potrosnja je manja nego u utorak, kada je zabelezena potrosnja od 150 miliona kilovat-casova. Nema nikakvih problema, sve radi kako treba", kaze Kurcubic. POMOC HOLANDIJE U OGREVU Beograd -- Vlada Kraljevine Holandije obezbedila je 4,55 miliona maraka pomoci za gorivo najugrozenijem stanovnistvu severne i centralne Srbije, saopstila je holandska ambasada u Beogradu. Ovaj projekat ce realizovati "Karitas" iz Jugoslavije i "Kordaid" iz Holandije, koji ce dostaviti pomoc za ukupno 26.000 domacinstava iz 37 odabranih opstina. Pomoc je namenjena kupovini i isporuci drva izbeglicama, raseljenim licima i socijalno ugrozenim domacinstvima, a koja do sada nisu dobijala pomoc slicnu ovoj. Prva isporuka drva krenuce sledece nedelje i predvidjeno je da se akcija zavrsi do kraja februara 2002. ODBIJEN ZAHTEV ZA ISTRAGU PROTIV CANKA Novi Sad -- Vece Opstinskog suda u Novom Sadu u sredu je donelo resenje po kome se slaze sa istraznim sudijom Zoranom Keserom da nema dokaza da je predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak pocinio krivicno delo zloupotrebe polozaja. Vece je zakljucilo da Canak prilikom vrsenja sluzbene duznosti nikome nije pribavio protivpravnu imovinsku korist, naneo stetu ili povredio prava drugog. Na ovo resenje je dozvoljena zalba. Za druga dva dela, povrede ugleda Srbije i sirenje laznih vesti se ne sprovodi istraga, vec "skraceni postupak". Jedan od advokata iz tima Cankovih branilaca Vladimir Horovic izjavio je da je za sprovodjenje istraznih radnji za ova dela neophodan dovoljan osnov sumnje da je Canak ova dela ucinio. "U konkretnom slucaju iz iskaza osumnjicenog i predocenih dokaza ne proizlazi taj dovoljan osnov sumnje, odbrana s pravom ocekuje da ce sada sudija u svetlu ocene iskaza i pruzenih dokaza odluciti da nema mesta ni sprovodjenju istraznih radnji protiv osumnjicenog", rekao je Horovic. Opstinsko javno tuzilastvo u Novom Sadu podiglo je 10. oktobra ove godine zahtev za sprovodjenje istrage protiv predsednika Skupstine Vojvodine Nenada Canka na osnovu krivicne prijave Upravnog odbora RTS, u kojoj se Canak tereti za samovlasce, ostecenje tudjih stvari i sirenje laznih vesti prilikom upada u zgradu Televizije Novi Sad. GODISNJICA PRES-CENTRA U BUJANOVCU Bujanovac -- Clan Koordinacionog tela za jug Srbije i ambasador SRJ u Makedoniji Biserka Matic izjavila je u sredu u Bujanovcu, povodom godisnjice otvaranja Pres-centra, da je centar osnovan da pokaze da je kriza na jugu Srbije drzavna stvar, da to nije pitanje nijedne politicke partije i da demonstrira drzavnu politiku novih demokratskih vlasti u Beogradu. "Pres-centar je osnovan i opremljen vrlo savremeno za 3 dana. Kad sam ga otvarala rekla sam da bih dala sve sto imam da ne moramo da ga otvorimo, a da bih dala i vise od toga da traje kratko. A traje, evo, godinu dana", rekla je Matic. "ZAKONSKI DEFINISATI SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE" Beograd -- Jugoslovenski komitet pravnika za ljudska prava pripremio je radnu verziju predloga za dopunu Zakona o radu i Krivicnog zakona Srbije, kako bi se jasno znalo sta je seksualno uslovljavanje, uznemiravanje i zlostavljanje i koje su sankcije za to, receno je na konferenciji za novinare ovog komiteta u sredu. Predsednik JUKOM Biljana Kovacevic Vuco istakla je da se cesto na ovu temu gleda s podsmehom i da bi "bio red da zemlje-clanice EU, uz ostale zahteve koji moraju biti ispunjeni za clanstvo u EU, doda i pravo na telesno ljudsko pravo, koje spada u osnovna ljudska prava". On je dodala da je radna verzija predloga za izmenu zakona na javnoj raspravi, kao i da se istovremeno ide na lobiranje politickih faktora i prikupljanje potpisa gradjana. TEMA: UBIJENE RETKE PTICE Beograd -- Tema se bavi aferom o 500.000 ubijenih ptica zaplenjenih u Italiji, za koje se sumnja da su ubijene u vojvodjanskim lovistima. PREGLED STAMPE Beograd -- U Pregledu stampe prenosimo rubriku "S one strane" iz lista "Danas", tekst "Ekstraprofiteri" iz lista "Vreme", kao i prilog "Umetnost koja nestaje" iz "Glasa javnosti". -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPCEXQ0MYhVuIcyHKEQLKCwCg2H/eMbl4xfTCDcv/BEmlLUqewLgAn1cw 69D6TWwK1FEXLh4PSot1njXS =lK5B -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/
