4. februar 2002.
Vasa ekselencijo,
Obracamo Vam se kao casnom i istaknutom lideru od strane naseg
Medjunarodnog komiteta. Zelimo da skrenemo Vasu paznju na politicku nepravdu
sa mogucim negativnim posledicama po medjunarodno pravo i poredak, kao i po
suverenitet svih naroda.
28. juna 2001. godine dugogodisnji sef jugoslovenske drzave
Slobodan Milosevic je kidnapovan iz svoje sopstvene zemlje.
Ovaj cin je sproveden u zaveri dela sadasnjeg rezima u Beogradu
i nekih inostranih faktora. Predsednik Milosevic je pritvoren od strane tzv.
Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju koji se nalazi u
Hagu. Ovo je ucinjeno uprkos tome sto Ustav Jugoslavije zabranjuje izrucenje
sopstvenih gradjana i uprkos izricitoj zabrani izrucenja od strane Saveznog
Ustavnog suda Jugoslavije. Cak i sadasnji predsednik Jugoslavije je ovaj
dogadjaj nazvao otmicom.
12. februara trebalo bi da otpocne "sudjenje" predsedniku
Milosevicu pred ovim "tribunalom". Ta institucija je osnovana 1993. godine
od strane Saveta bezbednosti UN, iako prema Povelji UN Savet bezbednosti
nema pravo da stvara sudske organe. Prema osnivackom aktu, namena ovog
"tribunala" je "da goni osobe odgovorne za ozbiljna krsenja medjunarodnog
humanitarnog prava pocinjena na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991.
godine".
Predsedniku Milosevicu se stavljaju na teret navodni "zlocini"
koje su pocinili vojska i snage bezbednosti Jugoslavije tokom
antiteroristickih operacija u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija
jugoslovenske Republike Srbije.
Teroristi protiv kojih su vodjene ove operacije bili su tesno
povezani i pripremani od strane Al-Kaide, "Islamskog Dzihada" i tajnih
sluzbi nekih zemalja NATO i susednih zemalja. Ovi teroristi su pocinili
nebrojena zverstva protiv civilnog stanovnistva iz svih etnickih grupa.
Predsednik Milosevic je optuzen bez ikakvih dokaza za dogadjaje
koji su se navodno odigrali tacno u vreme NATO agresije protiv Jugoslavije
1999. godine. U to vreme Vojska Jugoslavije je strogo postovala Zenevske
konvencije iako se borila protiv terorista koji su delovali u punoj
koordinaciji i sadejstvu sa vazdusnim snagama NATO. Mora se primetiti da se
neke druge armije drugacije ponasaju u borbi protiv terorista.
NATO je bacio 25 hiljada tona bombi i projektila, medju kojima
50 hiljada punjenja sa oko 20 tona osiromasenog uranijuma i 152 kontejnera
sa vise od 35 hiljada kasetnih bombi, namerno ubijajuci hiljade civila,
sistematski unistavajuci privredu i infrastrukturu zemlje, ukljucujuci
rafinerije i hemijska postrojenja, i proizveo ratnu stetu od preko 100
milijardi dolara. Ovo je bio terorizam iz vazduha. U isto vreme, tokom
agresije, teroristi na zemlji su masakrirali hiljade drugih civila i
nastavili da to cine jos masovnije po dolasku NATO trupa na Kosovo. Oni su,
takodje, unistili vise od 100 pravoslavnih crkava, od kojih su neke
srednjevekovni spomenici od izuzetne umetnicke i kulturne vrednosti.
"Tribunal za bivsu Jugoslaviju" je osnovan 1993. rezolucijama
Saveta bezbednosti UN broj 808 i 827, pod pritiskom bivseg americkog
drzavnog sekretara Medlin Olbrajt. Iako Statut "tribunala" predvidja
finansiranje od strane UN, "tribunal" se finansira prvenstveno iz americkih
vladinih i privatnih izvora, kao i od strane vlada nekoliko islamskih
zemalja.
U svojoj knjizi "Novi svetski poredak i kontrola legalnosti
odluka Saveta bezbednosti", objavljenoj u Briselu 1994. godine, profesor
Mohamed Bedzaui, predsednik Medjunarodnog suda pravde, jednog od glavnih
stubova sistema UN, svrstao je rezolucije 808 i 827 medju retke primere u
kojima je Savet bezbednosti prekrsio Povelju UN. Ovo predstavlja odredjenu
moralnu satisfakciju. Ali, zalosna realnost je da se ni Generalna skupstina,
ni bilo koja druga institucija iz sistema UN nikada nije usudila da zvanicno
zatrazi misljenje Medjunarodnog suda pravde o legalnosti haskog "tribunala".
A tela UN su jedina ovlascena da zatraze takvo misljenje. Stavise,
"tribunal" otvoreno izbegava da dozvoli Medjunarodnom sudu pravde da presudi
o njegovoj legalnosti.
"Tribunal", koji je pod sponzorstvom NATO, nije podigao nijednu
optuznicu protiv lidera niti pilota NATO, iako je bilo mnogo zahteva u tom
smislu, medju kojima su zahtevi grupe istaknutih kanadskih pravnika koje
predvodi profesor Majkl Mandel, pa cak i organizacije "Amnesti
Internesenel". Takodje, nije optuzen nijedan terorista sa Kosova. Ali,
predsednik Slobodan Milosevic je protivzakonito kidnapovan i pritvoren. On
ocekuje "sudjenje" zato sto je legalno branio svoju zemlju od agresije i
terorizma. Tu nema ni pravde ni jednakosti!
Vlada predsednika Milosevica je zbacena pucem u oktobru 2000.
godine. Kontrolu nad najvaznijim drzavnim institucijama, kao i drzavnim i
privatnim preduzecima nasilno su preuzele snage finansirane i kontrolisane
od strane Klintonove administracije. (Ovo je javno potvrdjeno. U izvestaju
Americke drzavne agencije USAID navodi se da je u 2000. godini utroseno 231
milion dolara za "razvoj demokratije" u Jugoslaviji.)
Predsednik Milosevic je uhapsen u Beogradu 31. marta 2001.
godine, samo nekoliko dana posto su desetine hiljada gradjana demonstrirale
u Beogradu izrazavajuci mu podrsku i obelezavajuci drugu godisnjicu od NATO
agresije.
Hapsenje je obavljeno u spektakularnoj akciji koja je trajala
dve noci i dva dana i u kojoj su ucestvovale desetine hiljada, ovog puta
policajaca, iako nije bilo nikakvog otpora, sa ciljem da se manifestuje sila
i da se mase gradjana sprece da zastite svog lidera. Krivicna prijava i
nalog za hapsenje su napisani tek nakon otpocinjanja policijske akcije i
nisu nikada uruceni predsedniku. Posle tromesecne istrage o navodnoj
"zloupotrebi sluzbenog polozaja", koja nije dosla ni do jednog dokaza, tacno
dva dana pre nego sto su vlasti po zakonu morale da oslobode predsednika
Milosevica, premijer Srbije, poznat po svojim vezama sa mafijom i stranim
obavestajnim sluzbama, prekrsio je Ustav kidnapujuci predsednika Milosevica
iz zatvora i izrucujuci ga bez ikakve pravne procedure ili prava na zalbu
snagama NATO u Bosni. NATO ga je, zatim, doveo pred svoj "tribunal" u Hagu.
Savezne vlasti, ukljucujuci predsednika, nisu preduzele nista da ovo sprece
niti da kazne izvrsioce, uprkos deklarativnim osudama.
Cilj ovog zlocina bio je da se eliminise opozicija. Nacija je
bila posramljena obecanjem da ce Jugoslavija dobiti izvesnu pomoc u zamenu
za kidnapovanje predsednika Milosevica, a postoje i indicije da su izvrsioci
primili nagradu od pet miliona dolara koju je obecala prethodna americka
administracija. Otmica je izvrsena 28. juna, na Vidovdan, najsvetiji dan za
sve Srbe.
Od tada pa sve do danas, stotine hiljada ljudi demonstriraju na
ulicama Beograda i drugih jugoslovenskih gradova zahtevajuci slobodu za
Slobodana, i protestvujuci protiv nedemokratskog rezima placenika i bivsih
cinovnika zapadnih kompanija koji ubrzano gura privredu zemlje u sunovrat
argentinskog tipa. Oni, takodje, protestvuju protiv okupacije Kosova od
strane NATO, koji je, zloupotrebljavajuci Rezoluciju Saveta bezbednosti
1244, nametnuo vladavinu terorista i narko-mafije koji brutalno maltretiraju
i ubijaju vise ljudi nego pre dolaska NATO.
Vecina NATO vlada i medija pod njihovim uticajem, koji su
satanizovali predsednika Milosevica u pripremama za agresiju 1999. godine i
puc 2000. godine, aplaudirali su posle njegovog kidnapovanja. Ali sada,
posle 11. septembra i Avganistana, oni su mnogo tisi. Osecaju nelagodnost
jer mnogi u svetu i svi u Jugoslaviji vide da je borba protiv terorista na
Kosovu vodjena mnogo legalnije, organizovanije i humanije od strane Vojske
Jugoslavije, nego sto se vodi borba protiv terorista u Avganistanu od strane
americke armije. Takodje je svima vidljivo da se isti teroristi zbog kojih
je vrseno tepih-bombardovanje Avganistana jos uvek tretiraju kao uvazeni
politicki partneri na Kosovu, protektoratu NATO.
Nas Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Milosevica je
osnovan 24. marta 2001. godine u Berlinu, tokom Evropskog mirovnog foruma,
odrzanog povodom druge godisnjice NATO agresije na Jugoslaviju. Komitet sada
cini oko 100 aktivnih clanova i oko dve hiljade pristalica iz vise od 30
zemalja sa svih kontinenata - profesora univerziteta, pravnika, umetnika i
politicara. Nacionalni komiteti sa istim ciljem su osnovani u 10 evropskih
zemalja. Harold Pinter, dramski pisac iz Velike Britanije, Mikis Teodorakis,
kompozitor iz Grcke, Aleksandar Zinovjev, pisac i filozof iz Rusije, Peter
Handke, pisac iz Austrije, Boris Olejnik, pesnik iz Ukrajine i desetine
politickih partija i organizacija podrzavaju nas zahtev za oslobodjenje
Slobodana Milosevica. Sto ruskih senatora, vise od 100 deputata Drzavne
dume, 50 poslanika Grckog parlamenta, 500 hiljada gradjana Ukrajine i mnogi
drugi potpisali su svoje apele i peticije sa istim zahtevom. Zatoceni
predsednik dobija desetine hiljada pisama podrske iz celog sveta.
Ogromnom vecinom narodnih glasova na slobodnim izborima,
Slobodan Milosevic je izabran za predsednika Republike Srbije 1990. godine.
Ponovo je izabran 1992. godine, posto je pod spoljnim pritiskom na njegovu
zemlju i uz gradjanske ratove u susedstvu, odlucio da skrati sopstveni
mandat i da proveri narodnu podrsku svojoj politici. 1997. godine je izabran
za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Dok se nalazio na ovim
funkcijama gradjani su sest puta izlazili na opste izbore. Nacionalna
politika je uvek bila zasnovana na narodnoj podrsci. Slobodan Milosevic je
osnivac i predsednik Socijalisticke partije Srbije, koja je bila najvaznija
snaga u razlicitim vladinim koalicijama u istom periodu.
Predsednik Milosevic i njegova partija se zalazu za
ravnopravnost svih naroda, pojedinaca i etnickih grupa u socijalno
pravednom, demokratskom drustvu. Zbog uspeha u odbrani ovih vrednosti i
zastiti politickog i ekonomskog suvereniteta zemlje, predsednik Milosevic je
postao glavna meta onih koji su podstakli i organizovali nasilno razbijanje
bivse jugoslovenske federacije koristeci ekstremni nacionalizam i terorizam.
Da bi prikrili prljave tragove svog delovanja, odlucili su da satanizuju
lidera najvece nacije u prethodnoj Jugoslaviji optuzujuci ga za sve uzasne
posledice koje su sami doneli Balkanskom poluostrvu, koje je most izmedju
Evrope i Bliskog Istoka i koje se nalazi na putu ka Kavkaskom i
Centralno-Azijskom regionu bivseg Sovjetskog Saveza.
Sa svojom doslednom antiratnom politikom, predsednik Milosevic
je bio najvazniji ucesnik u svim mirovnim inicijativama u poslednjoj
deceniji na Balkanu i glavni nosilac politike ekonomske integracije i
saradnje u regionu. Bio je slavljen za svoj doprinos prihvatanju Vensovog
plana i Dejtonskog sporazuma kojim su okoncani gradjanski ratovi u Hrvatskoj
i Bosni. Sada, kada je predsednik Milosevic zatocen, izmisljaju se optuzbe
protiv njega i za navodne zlocine u Hrvatskoj i Bosni. I sve to pod
maglovitim konceptom "komandne odgovornosti".
Vasa ekselencijo,
Predsednik Milosevic je politicki zatvorenik kojem preti
politicki proces pred politickom institucijom koja treba da lici na sud, a
nad kojom nema demokratske kontrole, odnosno koju kontrolisu vlade onih
zemalja koje su vodile agresivni rat protiv Jugoslavije.
Ova institucija, stvorena krsenjem Povelje UN, takodje u svojoj
svakodnevnoj praksi ozbiljno krsi Medjunarodni pakt o gradjanskim i ljudskim
pravima i sve druge univerzalne i evropske dokumente o zastiti ljudskih
prava. Presumpcija vinosti, pritvor neogranicenog trajanja, retroaktivno
sudjenje, tajne optuznice i tajni svedoci, pa cak i koriscenje zapadnih
obavestajnih sluzbi u prikupljanju dokaza - to su samo najocigledniji
razlozi zasto niko ne sme da bude izrucen ovom "tribunalu". Ovakvo pravno
cudoviste ne treba da postoji, a svakako ne pod simbolima UN. Posebno ako se
ima u vidu da bi Medjunarodni krivicni sud, osnovan regularno na osnovu
multilateralnog sporazuma ratifikovanog u parlamentima zemalja osnivaca,
uskoro trebalo da pocne sa radom.
Vasa ekselencijo,
Predsednik Milosevic ne priznaje legalnost ovog "tribunala" i
odbija da sprovodi proceduralne radnje za svoju odbranu. Umesto toga, on iz
"sudnice" salje svetu snazne poruke prava i pravde i lekcije patriotizma i
casti.
Ako bi predsednik Milosevic bio osudjen od strane ovakvog
ilegalnog suda, cija praksa dokazuje njegov politicki karakter i
pristrasnost, to bi znacilo kraj principa suverene jednakosti nacija, koji
je temelj UN, organizacije stvorene da obezbedi trajni mir, saradnju i
razvoj u svetu. To bi ubilo nadu da se odnosi izmedju drzava mogu zasnivati
na medjunarodnom pravu i demokratiji. Ovo bi, takodje, znacilo da
suverenitet bilo kog naroda moze postati zrtva imperijalnih geopolitickih
planova.
Vasa ekselencijo,
Apelujuci na Vasu mudrost i vrlinu, ocekujemo da cete javno
podrzati nas zahtev za oslobodjenje predsednika Milosevica. To bi znacilo
pravdu za Jugoslaviju. Takodje, apelujemo na Vas da inicirate odgovarajucu
aktivnost Vase vlade u UN sa ciljem da se ukine "tribunal za bivsu
Jugoslaviju" koji pokusava da sudi jednom narodu sa ciljem da unisti njegovu
slobodu i utamnici njegov duh.
S postovanjem,
Velko Vlkanov (Bugarska) i Remzi Klark (SAD), kopredsednici i
Mihail Kuznjecov (Rusija), Dzared Izrael (SAD), Liana Kaneli (Grcka), Sergej
Dovganj (Ukrajina), Kristofer Blek (Kanada), Fulvio Grimaldi (Italija),
Klaus Hartman (Nemacka) i Niko Farkefiser (Holandija), potpredsednici
Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian newspaper
advocating liberation)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
