4. februar 2002.
Vasa ekselencijo,
Obracamo Vam se kao casnom i istaknutom lideru od strane
naseg Medjunarodnog komiteta. Zelimo da skrenemo Vasu paznju na
politicku nepravdu sa mogucim negativnim posledicama po medjunarodno
pravo i poredak, kao i po suverenitet svih naroda.
28. juna 2001. godine dugogodisnji sef jugoslovenske drzave
Slobodan Milosevic je kidnapovan iz svoje sopstvene zemlje.
Ovaj cin je sproveden u zaveri dela sadasnjeg rezima u
Beogradu i nekih inostranih faktora. Predsednik Milosevic je pritvoren
od strane tzv. Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju
koji se nalazi u Hagu. Ovo je ucinjeno uprkos tome sto Ustav Jugoslavije
zabranjuje izrucenje sopstvenih gradjana i uprkos izricitoj zabrani
izrucenja od strane Saveznog Ustavnog suda Jugoslavije. Cak i sadasnji
predsednik Jugoslavije je ovaj dogadjaj nazvao otmicom.
12. februara trebalo bi da otpocne "sudjenje" predsedniku
Milosevicu pred ovim "tribunalom". Ta institucija je osnovana 1993.
godine od strane Saveta bezbednosti UN, iako prema Povelji UN Savet
bezbednosti nema pravo da stvara sudske organe. Prema osnivackom aktu,
namena ovog "tribunala" je "da goni osobe odgovorne za ozbiljna krsenja
medjunarodnog humanitarnog prava pocinjena na teritoriji bivse
Jugoslavije od 1991. godine".
Predsedniku Milosevicu se stavljaju na teret navodni
"zlocini" koje su pocinili vojska i snage bezbednosti Jugoslavije tokom
antiteroristickih operacija u Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija
jugoslovenske Republike Srbije.
Teroristi protiv kojih su vodjene ove operacije bili su
tesno povezani i pripremani od strane Al-Kaide, "Islamskog Dzihada" i
tajnih sluzbi nekih zemalja NATO i susednih zemalja. Ovi teroristi su
pocinili nebrojena zverstva protiv civilnog stanovnistva iz svih
etnickih grupa.
Predsednik Milosevic je optuzen bez ikakvih dokaza za
dogadjaje koji su se navodno odigrali tacno u vreme NATO agresije protiv
Jugoslavije 1999. godine. U to vreme Vojska Jugoslavije je strogo
postovala Zenevske konvencije iako se borila protiv terorista koji su
delovali u punoj koordinaciji i sadejstvu sa vazdusnim snagama NATO.
Mora se primetiti da se neke druge armije drugacije ponasaju u borbi
protiv terorista.
NATO je bacio 25 hiljada tona bombi i projektila, medju
kojima 50 hiljada punjenja sa oko 20 tona osiromasenog uranijuma i 152
kontejnera sa vise od 35 hiljada kasetnih bombi, namerno ubijajuci
hiljade civila, sistematski unistavajuci privredu i infrastrukturu
zemlje, ukljucujuci rafinerije i hemijska postrojenja, i proizveo ratnu
stetu od preko 100 milijardi dolara. Ovo je bio terorizam iz vazduha. U
isto vreme, tokom agresije, teroristi na zemlji su masakrirali hiljade
drugih civila i nastavili da to cine jos masovnije po dolasku NATO trupa
na Kosovo. Oni su, takodje, unistili vise od 100 pravoslavnih crkava, od
kojih su neke srednjevekovni spomenici od izuzetne umetnicke i kulturne
vrednosti.
"Tribunal za bivsu Jugoslaviju" je osnovan 1993.
rezolucijama Saveta bezbednosti UN broj 808 i 827, pod pritiskom bivseg
americkog drzavnog sekretara Medlin Olbrajt. Iako Statut "tribunala"
predvidja finansiranje od strane UN, "tribunal" se finansira prvenstveno
iz americkih vladinih i privatnih izvora, kao i od strane vlada nekoliko
islamskih zemalja.
U svojoj knjizi "Novi svetski poredak i kontrola legalnosti
odluka Saveta bezbednosti", objavljenoj u Briselu 1994. godine, profesor
Mohamed Bedzaui, predsednik Medjunarodnog suda pravde, jednog od glavnih
stubova sistema UN, svrstao je rezolucije 808 i 827 medju retke primere
u kojima je Savet bezbednosti prekrsio Povelju UN. Ovo predstavlja
odredjenu moralnu satisfakciju. Ali, zalosna realnost je da se ni
Generalna skupstina, ni bilo koja druga institucija iz sistema UN nikada
nije usudila da zvanicno zatrazi misljenje Medjunarodnog suda pravde o
legalnosti haskog "tribunala". A tela UN su jedina ovlascena da zatraze
takvo misljenje. Stavise, "tribunal" otvoreno izbegava da dozvoli
Medjunarodnom sudu pravde da presudi o njegovoj legalnosti.
"Tribunal", koji je pod sponzorstvom NATO, nije podigao
nijednu optuznicu protiv lidera niti pilota NATO, iako je bilo mnogo
zahteva u tom smislu, medju kojima su zahtevi grupe istaknutih kanadskih
pravnika koje predvodi profesor Majkl Mandel, pa cak i organizacije
"Amnesti Internesenel". Takodje, nije optuzen nijedan terorista sa
Kosova. Ali, predsednik Slobodan Milosevic je protivzakonito kidnapovan
i pritvoren. On ocekuje "sudjenje" zato sto je legalno branio svoju
zemlju od agresije i terorizma. Tu nema ni pravde ni jednakosti!
Vlada predsednika Milosevica je zbacena pucem u oktobru
2000. godine. Kontrolu nad najvaznijim drzavnim institucijama, kao i
drzavnim i privatnim preduzecima nasilno su preuzele snage finansirane i
kontrolisane od strane Klintonove administracije. (Ovo je javno
potvrdjeno. U izvestaju Americke drzavne agencije USAID navodi se da je
u 2000. godini utroseno 231 milion dolara za "razvoj demokratije" u
Jugoslaviji.)
Predsednik Milosevic je uhapsen u Beogradu 31. marta 2001.
godine, samo nekoliko dana posto su desetine hiljada gradjana
demonstrirale u Beogradu izrazavajuci mu podrsku i obelezavajuci drugu
godisnjicu od NATO agresije.
Hapsenje je obavljeno u spektakularnoj akciji koja je
trajala dve noci i dva dana i u kojoj su ucestvovale desetine hiljada,
ovog puta policajaca, iako nije bilo nikakvog otpora, sa ciljem da se
manifestuje sila i da se mase gradjana sprece da zastite svog lidera.
Krivicna prijava i nalog za hapsenje su napisani tek nakon otpocinjanja
policijske akcije i nisu nikada uruceni predsedniku. Posle tromesecne
istrage o navodnoj "zloupotrebi sluzbenog polozaja", koja nije dosla ni
do jednog dokaza, tacno dva dana pre nego sto su vlasti po zakonu morale
da oslobode predsednika Milosevica, premijer Srbije, poznat po svojim
vezama sa mafijom i stranim obavestajnim sluzbama, prekrsio je Ustav
kidnapujuci predsednika Milosevica iz zatvora i izrucujuci ga bez ikakve
pravne procedure ili prava na zalbu snagama NATO u Bosni. NATO ga je,
zatim, doveo pred svoj "tribunal" u Hagu. Savezne vlasti, ukljucujuci
predsednika, nisu preduzele nista da ovo sprece niti da kazne izvrsioce,
uprkos deklarativnim osudama.
Cilj ovog zlocina bio je da se eliminise opozicija. Nacija
je bila posramljena obecanjem da ce Jugoslavija dobiti izvesnu pomoc u
zamenu za kidnapovanje predsednika Milosevica, a postoje i indicije da
su izvrsioci primili nagradu od pet miliona dolara koju je obecala
prethodna americka administracija. Otmica je izvrsena 28. juna, na
Vidovdan, najsvetiji dan za sve Srbe.
Od tada pa sve do danas, stotine hiljada ljudi demonstriraju
na ulicama Beograda i drugih jugoslovenskih gradova zahtevajuci slobodu
za Slobodana, i protestvujuci protiv nedemokratskog rezima placenika i
bivsih cinovnika zapadnih kompanija koji ubrzano gura privredu zemlje u
sunovrat argentinskog tipa. Oni, takodje, protestvuju protiv okupacije
Kosova od strane NATO, koji je, zloupotrebljavajuci Rezoluciju Saveta
bezbednosti 1244, nametnuo vladavinu terorista i narko-mafije koji
brutalno maltretiraju i ubijaju vise ljudi nego pre dolaska NATO.
Vecina NATO vlada i medija pod njihovim uticajem, koji su
satanizovali predsednika Milosevica u pripremama za agresiju 1999.
godine i puc 2000. godine, aplaudirali su posle njegovog kidnapovanja.
Ali sada, posle 11. septembra i Avganistana, oni su mnogo tisi. Osecaju
nelagodnost jer mnogi u svetu i svi u Jugoslaviji vide da je borba
protiv terorista na Kosovu vodjena mnogo legalnije, organizovanije i
humanije od strane Vojske Jugoslavije, nego sto se vodi borba protiv
terorista u Avganistanu od strane americke armije. Takodje je svima
vidljivo da se isti teroristi zbog kojih je vrseno tepih-bombardovanje
Avganistana jos uvek tretiraju kao uvazeni politicki partneri na Kosovu,
protektoratu NATO.
Nas Medjunarodni komitet za odbranu Slobodana Milosevica je
osnovan 24. marta 2001. godine u Berlinu, tokom Evropskog mirovnog
foruma, odrzanog povodom druge godisnjice NATO agresije na Jugoslaviju.
Komitet sada cini oko 100 aktivnih clanova i oko dve hiljade pristalica
iz vise od 30 zemalja sa svih kontinenata - profesora univerziteta,
pravnika, umetnika i politicara. Nacionalni komiteti sa istim ciljem su
osnovani u 10 evropskih zemalja. Harold Pinter, dramski pisac iz Velike
Britanije, Mikis Teodorakis, kompozitor iz Grcke, Aleksandar Zinovjev,
pisac i filozof iz Rusije, Peter Handke, pisac iz Austrije, Boris
Olejnik, pesnik iz Ukrajine i desetine politickih partija i organizacija
podrzavaju nas zahtev za oslobodjenje Slobodana Milosevica. Sto ruskih
senatora, vise od 100 deputata Drzavne dume, 50 poslanika Grckog
parlamenta, 500 hiljada gradjana Ukrajine i mnogi drugi potpisali su
svoje apele i peticije sa istim zahtevom. Zatoceni predsednik dobija
desetine hiljada pisama podrske iz celog sveta.
Ogromnom vecinom narodnih glasova na slobodnim izborima,
Slobodan Milosevic je izabran za predsednika Republike Srbije 1990.
godine. Ponovo je izabran 1992. godine, posto je pod spoljnim pritiskom
na njegovu zemlju i uz gradjanske ratove u susedstvu, odlucio da skrati
sopstveni mandat i da proveri narodnu podrsku svojoj politici. 1997.
godine je izabran za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Dok se
nalazio na ovim funkcijama gradjani su sest puta izlazili na opste
izbore. Nacionalna politika je uvek bila zasnovana na narodnoj podrsci.
Slobodan Milosevic je osnivac i predsednik Socijalisticke partije
Srbije, koja je bila najvaznija snaga u razlicitim vladinim koalicijama
u istom periodu.
Predsednik Milosevic i njegova partija se zalazu za
ravnopravnost svih naroda, pojedinaca i etnickih grupa u socijalno
pravednom, demokratskom drustvu. Zbog uspeha u odbrani ovih vrednosti i
zastiti politickog i ekonomskog suvereniteta zemlje, predsednik
Milosevic je postao glavna meta onih koji su podstakli i organizovali
nasilno razbijanje bivse jugoslovenske federacije koristeci ekstremni
nacionalizam i terorizam. Da bi prikrili prljave tragove svog delovanja,
odlucili su da satanizuju lidera najvece nacije u prethodnoj Jugoslaviji
optuzujuci ga za sve uzasne posledice koje su sami doneli Balkanskom
poluostrvu, koje je most izmedju Evrope i Bliskog Istoka i koje se
nalazi na putu ka Kavkaskom i Centralno-Azijskom regionu bivseg
Sovjetskog Saveza.
Sa svojom doslednom antiratnom politikom, predsednik
Milosevic je bio najvazniji ucesnik u svim mirovnim inicijativama u
poslednjoj deceniji na Balkanu i glavni nosilac politike ekonomske
integracije i saradnje u regionu. Bio je slavljen za svoj doprinos
prihvatanju Vensovog plana i Dejtonskog sporazuma kojim su okoncani
gradjanski ratovi u Hrvatskoj i Bosni. Sada, kada je predsednik
Milosevic zatocen, izmisljaju se optuzbe protiv njega i za navodne
zlocine u Hrvatskoj i Bosni. I sve to pod maglovitim konceptom "komandne
odgovornosti".
Vasa ekselencijo,
Predsednik Milosevic je politicki zatvorenik kojem preti
politicki proces pred politickom institucijom koja treba da lici na sud,
a nad kojom nema demokratske kontrole, odnosno koju kontrolisu vlade
onih zemalja koje su vodile agresivni rat protiv Jugoslavije.
Ova institucija, stvorena krsenjem Povelje UN, takodje u
svojoj svakodnevnoj praksi ozbiljno krsi Medjunarodni pakt o gradjanskim
i ljudskim pravima i sve druge univerzalne i evropske dokumente o
zastiti ljudskih prava. Presumpcija vinosti, pritvor neogranicenog
trajanja, retroaktivno sudjenje, tajne optuznice i tajni svedoci, pa cak
i koriscenje zapadnih obavestajnih sluzbi u prikupljanju dokaza - to su
samo najocigledniji razlozi zasto niko ne sme da bude izrucen ovom
"tribunalu". Ovakvo pravno cudoviste ne treba da postoji, a svakako ne
pod simbolima UN. Posebno ako se ima u vidu da bi Medjunarodni krivicni
sud, osnovan regularno na osnovu multilateralnog sporazuma ratifikovanog
u parlamentima zemalja osnivaca, uskoro trebalo da pocne sa radom.
Vasa ekselencijo,
Predsednik Milosevic ne priznaje legalnost ovog "tribunala"
i odbija da sprovodi proceduralne radnje za svoju odbranu. Umesto toga,
on iz "sudnice" salje svetu snazne poruke prava i pravde i lekcije
patriotizma i casti.
Ako bi predsednik Milosevic bio osudjen od strane ovakvog
ilegalnog suda, cija praksa dokazuje njegov politicki karakter i
pristrasnost, to bi znacilo kraj principa suverene jednakosti nacija,
koji je temelj UN, organizacije stvorene da obezbedi trajni mir,
saradnju i razvoj u svetu. To bi ubilo nadu da se odnosi izmedju drzava
mogu zasnivati na medjunarodnom pravu i demokratiji. Ovo bi, takodje,
znacilo da suverenitet bilo kog naroda moze postati zrtva imperijalnih
geopolitickih planova.
Vasa ekselencijo,
Apelujuci na Vasu mudrost i vrlinu, ocekujemo da cete javno
podrzati nas zahtev za oslobodjenje predsednika Milosevica. To bi
znacilo pravdu za Jugoslaviju. Takodje, apelujemo na Vas da inicirate
odgovarajucu aktivnost Vase vlade u UN sa ciljem da se ukine "tribunal
za bivsu Jugoslaviju" koji pokusava da sudi jednom narodu sa ciljem da
unisti njegovu slobodu i utamnici njegov duh.
S postovanjem,
Velko Vlkanov (Bugarska) i Remzi Klark (SAD), kopredsednici
i Mihail Kuznjecov (Rusija), Dzared Izrael (SAD), Liana Kaneli (Grcka),
Sergej Dovganj (Ukrajina), Kristofer Blek (Kanada), Fulvio Grimaldi
(Italija), Klaus Hartman (Nemacka) i Niko Farkefiser (Holandija),
potpredsednici Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica.
To join or help this struggle, visit:
http://www.sps.org.yu/ (official SPS website)
http://www.belgrade-forum.org/ (forum for the world of equals)
http://www.icdsm.org/ (the international committee to defend Slobodan
Milosevic)
http://www.jutarnje.co.yu/ ('morning news' the only Serbian newspaper
advocating liberation)
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
