Glas javnosti, 11.februar, 2002.
feljton:
Ratni dobosi 1991 - 1995 (22)
Neodrzive optuzbe za genocid
Umesto 200.000 zrtava u Bosni i Hercegovini realno je govoriti o 25 do 60
hiljada
mrtvih na svim stranama
Iz izvestaja Drustva za ugrozene narode o vlastitom radu, sasvim je jasno da ova
getingeska organizacija podrzava politicke i vojne propagandne ciljeve vlade u
Sarajevu. Politicko zalaganje za neku ratnu vladu, naravno, pravo je svake
organizacije za zastitu ljudskih prava. Medutim, takvo angazovanje postaje
problematicno ukoliko sluzi iznosenju drugacijih misljenja i pokusajima da se
sakriju
informacije koje se ne uklapaju u propagandnu sliku.
GfbV je intervenisalo vise puta kada su nemacki mediji objavljivali izvestaje o
srpskim zrtvama u Bosni. Tako su dopisnica nedeljnika "Spigel" (Spiegel), Renate
Flotau i saradnica minhenskog dnevnog lista "Zidojce cajtung" (Suddeutsche
Zeitung), Hajdi Heht (Heidi Hecht), optuzivane za jednostrano izvestavanje u
sluzbi
srpske propagande, samo zbog toga sto su pisale o silovanim Srpkinjama ili
sistematskom maltretiranju - sve do ubistva i masakra - Srba koji su ostali u
Sarajevu. Protestna pisma GfbV objavljivana su u javnosti kao saopstenja za
stampu
ili su upucivana izdavacima. U pismu adresiranom na list "Zidojce cajtung" jedan
clan Drustva napisao je u ime vise potpisnika iz Bosne: "Mi (...) se
distanciramo od
takve ratnohuskacke propagande i u ime svih zrtava rata i ocuvanja nivoa lista
zahtevamo od redakcije da ubuduce vise ne stampa takve pamflete". Hajdi Heht je,
izmedu ostalog, izvestavala o sistematskom mucenju srpskih intelektualaca i
silovanju Srpkinja od strane muslimanskih ekstremista u sarajevskoj kasarni
"Viktor
Bubanj". GfbV je energicno tvrdilo da tako nesto ne postoji. U meduvremenu, ti
negirani dogadaji u kasarni Viktor Bubanj dokumentovani su iscrpnim svedocenjima
zrtava.
S druge strane, GfbV nije prezalo od sirenja neproverenih ili tesko proverljivih
tvrdnji. U predgovoru publikacije "Etnicko ciscenje - genocid za Veliku Srbiju",
Tilman Cilh objasnjava "politiku unistavanja" koju su vodili Srbi, te pominje
vise od
200 hiljada bosnjackih zrtava. To je bilo u januaru 1993. godine. U istoj knjizi
stampan je i prilog Dzordza Kenija (George Kennez), koji je u avgustu 1992. a
zbog
neangazovanja vlade predsednika Busa u ratu u Bosni, podneo ostavku na mesto
sefa
odeljenja za Jugoslaviju u americkom ministarstvu spoljnih poslova. Pod utiskom
vesti o "koncentracionim logorima" i "genocidu", "Dzordz Keni je zahtevao hitnu
vojnu akciju protiv Srba, sto je tada naislo na gluve usi u Stejt dipartmentu.
Gotovo
tri godine kasnije, Keni je, bogatiji za mnoga nova saznanja, postao golub i
odlucno
se protivi cak i ukidanju embarga na isporuke oruzja; odlucno se protivi i
svakoj
podrsci sarajevskoj vladi, koju naziva "klikom nacionalistickih politicara" i
"antidemokratskim muslimanskim blokom jastrebova".
Izricito naglasavajuci da ne zeli da ublazava srpske zlocine, Dzordz Keni je u
aprilu
1995. objavio upecatljiv clanak u "Njujork tajms magazinu" o problematicnoj
upotrebi pojmova kao sto su "holokaust" ili "genocid" u vezi sa ratom u Bosni.
Kao
profesionalni posmatrac sukoba, koji je sazeo saznanja o njemu, Keni zakljucuje
da je
neodrziva optuzba za genocid: "Bosnia is not the holocost". Umesto broja od
200.000 zrtava u Bosni i Hercegovini, koji uporno iznosi sarajevska vlada i koji
nekriticki i stalno preuzimaju mediji, realno je govoriti o 25 do 60 hiljada
mrtvih na
svim stranama, sto se podudara i sa podacima medunarodnog Crvenog krsta i
saznanjima serioznih analiticara, napisao je Keni. On istovremeno smatra da
americka vlada nije izvor za objektivne procene, jer je otvoreno stala na stranu
bosanskih muslimana i na taj nacin posala "jedna od strana u sukobu".
Na prvi pogled to moze da izgleda kao cinicna ili akademska igra brojevima, ali
pozadina je dublja. Naime, Keni smatra da upravo na Balkanu svaka manipulacija
brojem zrtava, koje dobijaju "epske" razmere, stvara tlo za sledeci rat i
doprinosi
nastavljanju beskrajne spirale mrznje i nasilja: "Sve dok svet olako koristi
reci kao
sto je 'genocid', nastavljace se ova tragedija bez kraja". Osim toga,
"inflatorna
upotreba" emotivno nabijenih pojmova kao sto su "genocid" ili i"holokaust"
relativizuje istinske genocide i pomera merila na stetu drugih, tezih ratova i
njihovih
zrtava, smatra Keni. "Brojevi se ipak broje", glasi njegov zakljucak.
Jos u leto 1995. u jednom letku GfbV govori se o 250.000 mrtvih. - U to vreme
clanovi Drustva zauzeli su bivsi koncentracioni logor Buhenvald u znak protesta
zbog "genocida" u Bosni. Pri tom su potpuno ignorisali cinjenicu da su preziveli
logorasi iz Buhenvalda vise puta uputili dramaticne pozive javnosti koji su u
suprotnosti sa tezama Drustva za ugrozene narode.
Pise: Mira Beham
Sutra: Razbijene ratne manipulacije
