B I L T E N V E S T I
12. FEBRUAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA-KLESTIL: AUSTRIJA PODRZAVA ULAZAK SRJ U EVROPSKE INTEGRACIJE
BEOGRAD, 12. februara (Tanjug) - Austrija podrzava integritet
SRJ
i njen sto skoriji ulazak u Savet Evrope i druge evropske integracije,
izjavio je danas jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica, posle
razgovora sa austrijskim predsednikom Tomasom Klestilom koji boravi u
jednodnevnoj radnoj poseti Beogradu.
"Austrijski predsednik dolazi u posetu Jugoslaviji sa
jasnom porukom podrske integritetu SRJ i preuredjenoj
jugoslovenskoj federaciji", rekao je Kostunica i naglasio da je podrska
Austrije "potpuno cvrsto na evropskom kursu".
Kostunica je detaljno upoznao predsednika Klestila sa
stanovistem
savezne administracije o tome kako bi se jugoslovenska federacija mogla
preurediti. On je objasnio kako bi na taj nacin Srbija i Crna Gora
lakse
mogle naci put ka EU i kako bi time bili zajamceni stabilnost i mir na
Balkanu.
"Austrijski predsednik je podrzao sto brze ukljucenje SRJ u
clanstvo Saveta Evrope i sto brze ukljucenje nase zemlje i drugih
zemalja
regiona u EU i - kad je rec o nasoj zemlji - u Svetsku trgovinsku
organizaciju", istakao je Kostunica. Jugoslovenski predsednik je dodao
da
je u razgovorima bilo reci i o eventualnoj regionalnoj konferenciji koja
bi
se bavila pitanjima granica i zastite prava manjina, kao i o Kosovu
i Makedoniji kao "glavnom problemu Balkana".
Kostunica je podsetio da su danasnjoj poseti
austrijskog predsednika Beogradu prethodili razgovori dvojice
predsednika
na konferenciji OEBS u Becu, decembra 2000. godine, kada je SRJ ponovo
primljena u clanstvo te organizacije, i nekoliko neformalnih susreta
posle
toga.
Izrazivsi zadovoljstvo sto se nalazi u Beorgadu, predsednik
Austrije je rekao da je danasnja poseta "izraz podrske Jugoslaviji na
putu
kojim se krece".
"Pruzili smo potpunu podrsku putu Jugoslavije u
evropske strukture i evropske organizacije. Vasem predsedniku sam
saopstio
da ima nasu punu podrsku clanstvu u Savetu Evrope, a u dugorocnijem
vremenskom periodu perspektivi clanstva u EU", naglasio je Klestil.
Autrijski predsednik je podvukao i znacaj ekonomske saradnje,
posebno ako se ima u vidu angazovanje Austrije u tom pogledu.
U razgovorima su ucestvovali i potpredsednik Savezne
vlade Miroljub Labus i predsednik austrijske i Evropske privredne
komore
Kristofer Lajt.
Lajt je cestitao jugoslovenskom predsedniku na putu koji je
SRJ
presla u proteklih godinu dana i na tome koliko je "postala
prihvatljiva"
za investitore iz raznih zemalja. On je izrazio zadovoljstvo sto je
Jugoslavija vec postala punopravna clanica Evropske privredne komore i
sto
je u Austriji vec obrazovano 800 menadzera iz SRJ.
SRJ-UKRAJINA: SVILANOVIC U KIJEVU
KIJEV, 12. februara (Tanjug) - SMIP Goran Svilanovic, koji
boravi
u jednodnevnoj zvanicnoj poseti Ukrajini, razgovarao je danas u Kijevu
sa
svojim domacinom, sefom ukrajinske diplomatije Anatolijem Zlenkom.
Svilanovic i Zlenko su razgovarali o mogucnostima
daljeg unapredjenja i razvoja bilateralnih odnosa i saradnje dve zemlje
u svim domenima, a posebno na ekonomskom planu. Oni su se slozili
da potrebe i mogucnosti postoje i da treba uloziti napore da se to
i realizuje.
Razgovori sa ministrom Zlenkom i drugim ukrajinskim
zvanicnicima
obuhvatili su i pitanja regionalne i druge medjunarodne saradnje od
obostranog interesa, probleme medjunarodne bezbednosti i evropske
integracije.
Svilanovic bi danas trebalo da se sastane i sa ukrajinskim
premijerom Anatolijem Kinakom i predsednikom parlamenta Ivanom Pljusem
i
da sa kolegom Zlenkom potpise vise bilateralnih dokumenata o saradnji.
SRJ RAZGOVORI O FEDERACIJI
DJUKANOVIC: MOGUC SPORAZUM CRNE GORE, SRBIJE I EU
LJUBLJANA,11. februara (Tanjug) - Pregovori Beograda i Podgorice o
buducnosti SRJ zavrsice se dogovorom Crne Gore i Srbije o "savezu dve
medjunarodno priznate drzave ili trostranim sporazumom Crne Gore, Srbije
i
EU", izjavio je veceras u Ljubljani predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic. Trostrani dogovor opredelice vremenski rok resavanja tog
pitanja, istakao
je Djukanovic posle razgovora sa slovenackim predsednikom Milanom
Kucanom.
On je, medjutim, optuzio EU da je "redefinisala svoju ulogu u postizanju
dogovora, predlazuci njegov ishod umesto nudjenja usluga". Odgovarajuci
na pitanja novinara, Djukanovic je izrazio uverenje da ce se
proces "pogadjanja Beograda i Podgorice zavrsiti do kraja ovog meseca".
On je ujedno je ukazao na "neophodnost zapocinjanja novih
integracija na uzem i sirem prostoru regiona, koje nece posezati u
suverenost drzava". "Tu ideju", dodao je Djukanovic, "prihvatice i
Srbija
".
Razgovore sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost
politiku Havijerom Solanom, koje je odrzao juce u Briselu, predsednik
Crne
Gore ocenio je kao ponavljanje protivurecnih stavova o perspektivi SRJ.
"Solana vidi resenje problema u ocuvanju zajednice Srbije i Crne Gore,
sa
jednim medjunarodnim subjektivitetom i visokim stepenom
decentralizacije. Dok Podgorica ustraje na savezu dve suverene drzave,
sto bi obezbedilo
nezavisnost obe i mogucilo nivo integracije koja ne bi bila simbolicne
prirode", naglasio je Djukanovic. On je takodje upozorio na "upucenost
Podgorice da u slucaju nemogucnosti dogovora sa Beogradom na referendumu
pita Crnogorce o buducem drzavnom statusu".
Predsednik Kucan je, u izjavi posle razgovora sa Djukanovicem, podrzao
demokratsko resenje spora Podgorice i Beograda, pravom crnogorskog
naroda
da odlucuje o svojoj sudbini ili svakim obostrano prihvatljivim
dogovorom
Srbije i Crne Gore.
EU-SOLANA-DJUKANOVIC: PRIJATELJSKO UBEDJIVANJE U BRISELU BRISEL, 11.
februara (Tanjug) - EU je preko svog visokog predstavnika za
spoljnu politiku i bezbednost Haviera Solane prenela crnogorskom
predsedniku Milu Djukanovicu, na sinocnoj veceri u Briselu, ideje Unije
o
buducem funkcionisanju preuredjene jugoslovenske federacije, izjavila je
danas Tanjugu Solanina predstavnica za stampu Kristina Gajak, ne
precizirajuci o kakvim idejama se radi.
Ona je takodje rekla da jos nije utanacen sledeci susret Solane i
Djukanovica, kao ni dolazak visokog predstavnika EU u Beograd. Izvesno
je
da se to nece dogoditi u naredna dva dana, jer se Solana danas i sutra
nalazi u Istanbulu.
Solanina predstavnica za stampu je naglasila da se nastavljaju kontakti
Solane i sa Beogradom i sa Podgoricom, ali je precizirala da se "u
dogledno
vreme" ne planiraju direktni susreti.
Nezvanicno se saznaje da je Solana ponovo pokusao da ubedi crnogorskog
predsednika u prednosti pruredjene federacije u odnosu na odvajanje
Crne
Gore. On je, tvrdi se u Briselu, ponovio stav EU, nadavno potvrdjen na
ministarskom sastanku u Kaseresu, u Spaniji, da je reformisana
federacija i
ekonomski i politicki isplativija i to, pre svega, za brze ostvarenje
kljucnog cilja - integracije u EU.
Solana i Djukanovic su, u stvari, sinoc, uz zajednicku veceru u
luksuznom
briselskom hotelu "Plaza", pokusavali jedan drugog da ubede u -
nemoguce.
Solana Djukanovica da Crna Gora, makar i za neko krace vreme, treba da
ostane uz Srbiju, a crnogorski predsednik viskog predstavnika EU - da
je
takav savez, pre ili kasnije, neodrziv.
Prema izvorima EU, kako tvrdi radio "Dojce vele", Solana je najvise
insistirao na institucionalnim, ustavnim mehanizmima, na kojima bi bilo
moguce ocuvati sadasnju federaciju, uz vise pravednosti prema manjoj
republici. Pri tom, Solana ni ovoga puta nije izasao sa gotovim
predlogom
ili skicom modela buducih odnosa, vec je pokusavao da od Djukanovica
cuje
sto vise detalja o razlozima tolikog opiranja daljem ostanku u
zajednici. Glavni Solanin adut na sinocnoj veceri je bila evropska
perspektiva koja
bi, prema briselskoj koncepciji, trebalo da bude znatno izglednija,
brza,
efikasnija i isplativija za federaciju, nego za dve odvojene republike.
U
toj ponudi se, kako se saznaje, nalaze ideje o svim najvaznijim
pitanjima
ustavnog ustrojstva inovirane federacije, ukljucujuci i mehanizme
zastite
kljucnih interesa obe federalne jedinice, sto podrazumeva i dislokaciju
kljucnih ministarstava i drugih organa uprave na teritoriju obe
republike. Na pomenutom sastanku u Kaseresu petnaestorica su otisla jos
dalje,
trazeci od rukovodstva u Podgorici da, u nastojanjima da se odvoji od
Srbije, misli na citav region, a ne samo o svojoj zemlji. Ministri su
jasno
ponovili da su protiv referenduma o odvajanju Crne Gore od Srbije. Novi
momenat u posredovanju EU, odnosno Solane, jeste da se od Crne Gore
ovoga puta ne trazi da ostane vecno u federaciji. Za EU bi zajednistvo
moglo da potraje maksimalno jos dve-tri godine ili dok se ne rese neki
vazni poslovi, kojima Unija u tom periodu zeli da se posveti.
FRANCUSKA-CRNA GORA-AMB.KELER: VISOKA CENA EVENTUALNE SAMOSTALNOSTI
PODGORICA, 12. februara (Tanjug) - Francuski ambasador u
Beogradu
Grabrijel Keler ocenio je za danasnji "Glas Crnogoraca" da bi Crna Gora
platila visoku cenu eventualne samostalnosti. "Nedavni razgovori u
Briselu
pokazali su da bi Crna Gora za odvajanje platila jako visoku cenu, jer
to
bi znacilo da se ponovo krece od nule u pregovorima o priblizavanju EU
i
to u mnogo gorim uslovima", kazao je Keler. Francuski ambasador
je
ponovio stav svoje zemlje, "koji je podudaran sa stavom EU", da je
vazno
da se sacuva SRJ sa svojim medjunarodnim subjektivitetom. "Nije na nama
da
odredjujemo sadrzaj zajednicke drzave. Vazno je da se ona sacuva sa
svojim
medjunarodnim subjektivitetom. Cini mi se da nije racionalno da se
predvidja razvod dve republike, a da se posle radi na sklapanju novog
braka. To bi samo doprinelo da se tenzije pojacaju, sto bi bilo posebno
opasno za ovaj region", ocenio je Keler.
On je preneo zvanican stav Francuske i EU da se referendum
u Crnoj Gori "smatra nepozeljnim". "Jedan takav referendum, koji
bi podstakao strasti, ne bio ni u interesu Crne Gore, ni Jugoslavije,
a ni Evrope".
SLOVENIJA NE PODRZAVA SEPARATIZAM POLITICKOG VRHA U PODGORICI
LJUBLJANA, 12. februara (Tanjug) - Slovenija ne podrzava
naglaseni
separatizam Podgorice, saznaje se iz izvora bliskih politickom vrhu u
Ljubljani. U razgovoru predsednika Slovenije Milana Kucana i Crne Gore
Mila Djukanovica, u ponedeljak uvece u Ljubljani, Kucan je naglasio da
je
za zvanicnu Ljubljanu prihvatljivo iskljucivo demokratsko resenje spora
Podgorice i Beograda i ukazao na obavezu Ljubljane da uvazi stavove EU,
koja zahteva trazenje resenja u okviru ocuvanja zajednice Srbije i Crne
Gore.
Dobro obavesteni politicki krugovi u Ljubljani ocenjuju da je
predsednik Crne Gore napustio Sloveniju obeshrabren, prvenstveno zbog
jasnog upzorenja da njeno rukovodstvo daje prednost stavovima EU o
pitanju
perspektive zajednice Srbije i Crne Gore.
Djukanovicevom susretu sa Kucanom slovenacki mediji posvetili
su
neznatnu opaznju, postavivsi dogadjaj u treci plan spoljnopolitickih
aktuelnosti.
REPUBLIKA SRBIJA
SKUPSTINA PRIHVATILA DA SE STATUS BEOGRADA POSEBNO REGULISE BEOGRAD, 11.
februara (Tanjug) - Nastavljajuci razmatranje amandmana na
predlog Zakona o lokalnoj samoupravi, Skupstina Srbije danas je
prihvatila
resenje da se status Beograda regulise posebnim zakonom. Prihvacena su
i
resenja prema kojima je grad teritorijalna jedinica lokalne samouprave,
utvrdjena zakonom, na cijoj teritoriji se osnivaju dve ili vise opstina.
Predvidjeno je da gradovi obavljaju izvorne poslove opstine i poverene
poslove iz okvira prava i duznosti republike, s tim sto ce se statutom
odrediti sta je od toga u nadleznosti grada, a sta opstina u njegovom
sastavu.
U delu zakona u kome se precizira koji su to buduci lokalni organi
vlasti,
navedeno je da ce u opstini to biti skupstine opstina i predsednici
opstina. Skupstine opstina bice predstavnicki organ, koji obavlja
osnovne funkcije
lokalne vlasti i cinice je odbornici koje biraju gradjani na
neposrednim
izborima, tajnim glasanjem, za vreme od cetiri godine.
RAZGOVOR PREDSTAVNIKA PARLAMENATA SRBIJE I NEMACKE
BEOGRAD, 11. februara (Tanjug) - Predsednik Skupstne Srbije Natasa
Micic
razgovarala je danas sa delegacijom nemackog parlamenta, koju je
predvodila
potpredsednica Petra Bles, o saradnji dva parlamenata i upoznala goste
sa sprovodjenjem reformi u Srbiji.
U razgovorima u Skupstini Srbije, u kojima su ucestvovali
potpredsednica
Gordana Comic i narodni poslanici Nada Kolundzija i Dragor Hiber,
predstavnici republickog parlamenta zahvalili su kolegama iz Nemacke na
podrsci i pomoci i upoznali ih sa prioritetnim atkivnostiam u
predstojecim
procesima pripreme i realizacije reformi i tranzicije, kao i s
konkretnim
pitanjima nastavka saradnje dveju zemalja.
Gosti su se, na pocetku dvodnevnog boravka u Jugoslaviji, interesovali
za
preuredjnje odnosa u federaciji, pitanja privatizacije, javnih
finansija,
socijalnih programa, kao i za ostvarivanje ljudskih prava i prava zena.
Posebno je razgovarano o stvaranju mogucnosti za intenziviranje
medjuparlamentarne saradnje i uspostavljanju konkretnih oblika saradnje
u
okviru parlamentanih grupa za pojedine teme i oblasti, ali i saradnji i
podrsci na nivou drzavne administracije.
DAN DRZAVNOSTI SRBIJE, 15. FEBRUAR, NERADNI DAN
BEOGRAD, 11. februara (Tanjug) - Ministarstvo za rad i zaposljavanje
saopstilo je danas da je petak, 15. februar, drzavni praznik i neradni
dan, jer se na taj dan praznuje Sretenje Gospodnje - Dan drzavnosti
Srbije. Tog dana nece raditi drzavni i drugi organi, preduzeca i druge
organizacije za obavljanje delatnosti ili usluga, navodi se u
saopstenju.
KOSOVO - METOHIJA
POTPISANI PROTOKOLI O BRZEM RASVETLJAVANJU SUDBINE NESTALIH
PRISTINA, 11. februara 2002. (Beta) - Zajednicka Radna grupa
za
nestala lica na Kosovu i Metohiji potpisala je danas u Pristini
protokole
kojima bi trebalo da bude ubrzan proces rasvetljavanja sudbine nestalih
u
pokrajini, saopstio je Koordinacioni centar za Kosovo.
Clanovi zajednicke Radne grupe sastavljene od predstavnika
Koordinacionog centra za Kosovo i UNMIK, potpisali su protokol o razmeni
forenzickih ekspereta i ekspertiza, zatim protokol o prekogranicnoj
repatrijaciji i identifikaciji posmartnih ostataka i protokol o
zajednickim
verifikacionim timovima za skrivene zatvore.
Dogovoreno je da se ucesce Medjunarodne komisije za nestala
lica
(ICMP) utvrdi naknadno, potpisivanjem protokolarnog pisma od strane
Koordinacionog centra, UNMIKa i Medjunarodne komisije za nestala lica.
O.IVANOVIC O PROTESTIMA U KOSOVSKOJ MITROVICI
PANCEVO, 11. februara 2002. (Beta) - Protesti Srba u Kosovskoj
Mitrovici mogli bi da postanu masovni ukoliko UNMIK ne odustane od
namere
da ugasi tu opstinu i umesto nje otvori kancelariju zajednica, rekao je
clan Koordinacionog tela za Kosovo Oliver Ivanovic. Ivanovic je Radio
Pancevu izjavio da je taj stav preneo zameniku UNMIK za severno Kosovo
Zeraru Fiseru, na danasnjem sastanku u Kosovskoj Mitrovici.
"Smatram da bi resenje mitrovackog problema trebalo potraziti
na
nivou visoke radne grupe kojom predsedavaju sef koordinacionog centra
Nebojsa Covic i sef UNMIK Mihael Stajner, ciji se dolazak ocekuje 14.
februara", rekao je Ivanovic.
Organizatori protesta u severnom delu Kosovske Mitrovice
ocenili
su da kancelarija zajednica koju UNMIK namerava da otvori moze da bude
instrument za nametanje volje vecinske nacionalne grupacije u podeljenom
gradu.
Ucesnici protesta tvrde da Skupstina opstine u severnom delu
Mitrovice pruza usluge svim gradjanima, bez obzira na nacionalnu
pripadnost
i doprinosi opstanku srpskog stanovnistva na severu Kosova i stvaranju
uslova za povratak izbeglih i raseljenih.
KOSOVO-UNMIK: STAJNER STIZE U PRISTINU U CETVRTAK
PRISTINA, 11. februara (Tanjug) - Novi sef UNMIK Mihael Stajner stize
na
Kosovo u cetvrtak, 14. februara, zvanicno je danas potvrdila Misija UN
u
Pristini.
Pred odlazak na Kosovo, Stajner je bio u Njujorku, gde je obavio
poslednje
pripreme pred preuzimanje duznosti. Na kraju trodnevnog boravka u
sedistu
svetske orgaanizacije, novi sef UNMIK je izjavio da ce mu prvi posao na
Kosovu biti pronalazenje resenja sadasnje politicke krize, izazvane
postizbornim svadjama albanskih partija, kao i izbor vlade u toj
srpskoj
pokrajini.
Kako se ocekuje, Stajner ce odmah po dolasku u Pristinu razgovarati sa
svim partijskim prvacima cije stranke imaju poslanike u novoizabranoj
skupstini, o sto hitnijem formiranju vlade Kosova. To je za Stajnera
prioritet ali, kako je rekao na konferenciji za stampu u Njujorku, nije
sklon da kao sef UNMIK, sam namece resenja sadasnje politicke krize.
Stajner najavaljuje da ce administracija UN, kada se formira kosovska
vlada, vrlo pazljivo i po principu korak po korak, prepustati civilnim
vlastima vazne segmente vlasti koje sada drzi Misija UN. Stajner
takodje smatra da novoizabrana vlada Kosova mora da zapocne dijalog
sa Beogradom. Osvrcuci se na trajno resenje kosovskog pitanja,
Stajner je rekao da je za tako nesto sada suvise rano, mada se zalozio
za "kosovsku integraciju u Evropu", isticuci da je to "jako dug put".
Da
bi Kosovo uslo u evropske integracije, rekao je Stajner, mora se pre
svega
uspostaviti vladavina prava, stvoriti i osposobiti najvaznije
institucije,
prokrciti put demokratskoj politickoj kulturi, omoguciti slobodu stampe
i
stvoriti za sve to zdravu ekonomsku bazu.
HASKI TRIBUNAL - SRJ
DJINDJIC: ODLAZAK OPTUZENIH U HAG OLAKSAVA SRBIJI ZIVOT
LONDON, 11. februara (Tanjug) - Ostvarljivost ponude medjunarodne
zajednice da se Srbiji, Bosni i Hrvatskoj omoguci da procese za ratne
zlocine nastave pred nacionalnim sudovima ako bi se u Hagu posle
Milosevica naslo jos nekoliko najvaznijih krivaca, znatno bi nam
olaksala
zivot, izjavio je danas srpski premijer Zoran Djindjic. "Rec je o
ponudi
koja je u sustini stigla s americke strane i ne bih rekao zvanicno, vec
vise poluzvanicno ili nezvanicno - da je svet zainteresovan da se iza
haskih resetaka nadje tih nekoliko kljucnih osoba - Milosevic,
Mladic, Karadzic", rekao je Djindjic u razgovoru za emisiju na
egleskom jeziku "Svet danas", radija BBC.
Prema njegovim recima, stalno iscekivanje da se objave imena koja se
nalaze
na "tajnim optuznicma" i pitanje koliko takvih optuznica uopste ima,
slabi
reformske snage i jaca "ekstremisticke protivnike".
Zamerivsi, pored ostalog, Zapadu sto od Beograda trazi da u slucaju
Radovana Karadzica, koji se, kako kaze Djindjic, nalazi u Bosni, ucine
ono
sto 50.000 vojnika Sfora nije uspelo da uradi za pet godina, predsednik
Vlade Srbije osvrnuo se i na slucaj generala Ratka Mladica: "Podsetio
bih
ga da je Srbija izlozena pritisku i da bi, ako mu je zaista stalo do
Srbije, morao da srpskom narodu i meni olaksa zivot. No, nisam uveren
da
je Mladic jedan od onih koji bi rekli: 'u redu; nadjite me i otici cu u
Hag'. Mi, sa druge strane, ne smemo da rizikujemo stabilnost u Srbiji,
i to u
pravom smislu sigurnost, odnosno, ne smemo da rizikujemo krvoprolice i
gradjanski rat".
U vise navrata predstavnici Haskog tribunala tvrdili su da se Mladic, uz
drzavno obezbedjenje, nalazi u Beogradu. Djindjic je, kako navodi BBC,
dodao da bi, po njegovom misljenju, u Hag trebalo da odu i cetvorica
takodje javno optuzenih najblizih saradnika Slobodana Milosevica - Milan
Milutinovic, Nikola Sajinovic, Vlajko Stoiljkovic i Dragoljub Ojdanic.
"Ne
zelimo da deset miliona ljudi budu taoci nekoliko osoba i oni nece
uzivati
nasu zastitu", rekao je srpski premijer.
DJELIC: PREKINUTI POLITICKA USLOVLJAVANJA
LONDON, 12. februara (Tanjug) - Kabinet srpskog premijera
Zorana
Djindjica spreman je da u Hag posalje jos optuzenika, ali zahteva da se
stavi tacka na politicko ucenjivanje izrucivanja, izjavio je za BBC
srpski
ministar finansija Bozidar Djelic.
Povodom spekulacija da bi u Hagu uskoro mogli da se nadju
trojica
od cetvorice drugooptuzenih za zlocine na Kosovu - Vlajko Stoiljkovic,
Dragoljub Ojdanic i Nikola Sajinovic - te da od toga direktno zavisi
americka pomoc Beogradu u ovoj godini, o kojoj ce Kongres rasrpavljati
31.
marta, Djelic je rekao da ne misli da je dobro "vrsiti pritisak na ovu
vladu da izrucuje, izrucuje, izrucuje"...
"Negde se mora podvuci crta. Zbog buducnosti i politike i
savesti
u Srbiji, nama treba da bude prepusteno da sudimo ogromnoj vecini onih
koji su ucinili ratne zlocine. Smatram da je to vazno i zbog ovdasnje
debate koja se vodi u medijima, a sa ciljem da se kaze istina. Haski
tribunal bi morao to da uvazi", rekao je Djelic.
POCELO SUDJENJE SLOBODANU MILOSEVICU
HAG, 12. februara (Tanjug) - Pred Sudskim vecem Medjunarodnog
krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju u Hagu, kojim predsedava
britanski sudija Ricard Mej, jutros je pocelo sudjenje nekadasnjem
predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu.
Milosevic je optuzen po optuznici od ukupno 66 tacaka za ratne
zlocine i zlocine protiv covecnosti, ukljucujuci i genocid. Bivsem
jugoslovenskom predsedniku stavlja se na teret komandna odgovornost, s
obzirom da je u vreme kada su pocinjeni zlocini na Kosovu i Metohiji, u
BIH i Hrvatskoj, za koje ga optuznica tereti, bio na najznacajnijim
funkcijama u Srbiji i Jugoslaviji.
Prva optuznica potiv Milosevica podignuta je 24. maja 1999.
godine, a on je u Beogradu uhapsen 1. aprila prosle godine i prebacen u
zatvor Haskog tribunala u Seveningenu 28. juna.
Glavnom tuzilocu Haskog tribunala Karli del Ponte odobreno je
da
pozove 90 svedoka, dok ce 123 osobe svoje iskaze predociti sudu u
pisanoj
formi.
Najavljeno je da ce biti sudu biti predoceno i oko
500 materijalnih dokaza, 176 video-traka, skoro 800 fotografija i
mnostvo
dokumenata, mapa i tabela.
HAG, 12. februara (Tanjug) - Optuznica koja Slobodana
Milosevica
tereti za zlocine pocinjene na Kosovu, u Hrvatskoj i u BIH sadrzi 66
optuzbi, a za svaku od njih bi bivsi jugoslovenski predsednik mogao da
bude osudjen na dozivotnu robiju.
HRVATSKA: Milosevic se tereti za 32 optuzbe za "nasilno
proterivanje vecine hrvatskoj i drugog nesrpskog stanovnistva sa
otprilike trecine teritorije Republike Hrvatske tokom 1991. i 1992.
godine". U optuznici se navodi da su snage pod Milosevicevom komandom
ubile na stotine civila, ukljucujuci zene i starce, i izgnale oko
170.000
ljudi sa svojih ognjista.
Optuzbe: za teske povrede Zenevskih konvencija, krsenje zakona
i
obicaja rata, zlocine protiv covecnosti.
BOSNA: Milosevicu se na teret stavlja 29 optuzbi, ukljucujuci
i planiranje masakra u Srebrenici, gde je tokom rata u Bosni (od 1992.
do
1995. godine) ubijeno vise hiljada muslimana. Bivsem predsedniku se na
teret stavlja i trogodisnja opsada Sarajeva, tokom koje su srpski
snajperisti, kako se navodi, ubijali i zene, decu i starce na ulicama
grada
i u njhovim domovima. Ovo je jedina od nekada tri odvojene optuznice
protiv Milosevica koja sadrzi i optuzbu za genocid.
Optuzbe: Genocid, zlocini protiv covecnosti, teske povrede
Zenevskih konvencija i krsenje zakona i obicaja rata.
KOSOVO: Milosevic se optuzuje da je odgovoran za akcije
srpskih snaga na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine, u kojima je, kako
se navodi u optuznici, iz domova proterano vise od milion ljudi, a
na hiljade ubijeno.
Optuzbe: Krsenje zakona i obicaja rata, zlocini protiv
covecnosti
(pet optuzbi).
DEL PONTE: IMAM 300 SVEDOKA
RIM, 11. februara (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del
Ponte izjavila je da je predvidela oko 300 svedoka za sudjenje bivsem
jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloseviocu, koje pocinje sutra, i
da
ima "nepobitne dokaze" o njegovoj krivici. "Milosevic treba da zna da
postoje nepobitni dokazi da je on odgovoran za genocid", rekla je Del
Ponte
je u intervjuu koji danas objavljuje rimska "Republika".
Ona je najavila da ce se medju svedocima naci ljudi raznih profila, "od
zrtava do insajdera" (njegovih bliskih saradnika) i da ce imena bar 29
njih
biti otkrivena sudu tek 10 dana pred njihovo svedocenje. "Prinudjeni
smo
da zastitimo dobar deo njih kojima je vec preceno - cak i smrcu",
objasnila
je Del Ponte. Glavni tuzilac Haskog tribunala je naglasila da
na sudjenju, za koje ona ocekuje da traje "najmanje dve godine", "nece
biti sudjeno Srbiji i Srbima".
Ona je rekla da srpska vlada saradjuje u istrazi, ali i optuzila
jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu da joj nije odobrio uvid
u
vojne dokumente. "Blokirao me je na sve moguce nacine", rekla je
ona. Objasnjavajuci sta smatra glavnim ciljem sudjenja, Del Ponte je
rekla da je to ustanovljavanje principa da moc koju neko ima ne moze
biti
grarancija da ce on ostati nekaznjen.
ZORDA ZA "PRAVOSUDNO PARTNERSTVO" NACIONALNIH SUDOVA S HAGOM PARIZ, 11.
februara (Tanjug) - Predsedavajuci Medjunarodnog krivicnog suda
za zlocine u bivsoj Jugoslaviji, Klod Zorda ocenio je da Haski tribunal
nema monopol na sudski progon i da "sa velikim interesovanjem" ocekuje
legitimne zahteve iz Beograda, Sarajeva i Zagreba da im se prizna
nadleznost u vezi sa akterima tragicnih dogadjaja iz devedesetih
godina. Sud se dosad cesto osecao usamljeno prilikom
izvrsavanja zadatka", ukazao je Zorda u autorskom tekstu u pariskom
listu "Mond".
Zorda je, medjutim, upozorio da eventualno "pravosudno partnerstvo" ne
sme
da bude diskreditovano i da se treba uveriti da je na Balkanu jaca
zelja
za preispitivanjem proslosti od iskusenja da se zlodela zataskaju.
"Medjunarodna zajednica mora da pomogne drzavama da obezbede pravosudnu
infrastrukturu prilagodjenu ogromnom zadatku, buduci da se one
materijalno,
moralno, politicki i institucionalno tek rekonstruisu", navodi sef
haskih
sudija, naglasavajuci da je Tribunal nosilac ideje o "univerzalnom
pravosudju koje mora da odoleva vremenu".
"Sudjenje Milosevicu, koje se ranije ponekad predstavljalo kao jedini
razlog za postojanje Tribunala, a sad kao pocetak njegovog kraja,
predstavlja samo povod za znacajnu debatu o buducnosti medjunarodnog
pravosudja i humanitarnog prava koje treba da zastiti osnovne vrednosti
ljudskog roda", pise Zorda.
BAUCER: SAD SIGURNE U MILOSEVICEVU KRIVICU
VASINGTON, 11. februara 2002. (Beta-AFP) - Stejt department je
veceras saopstio da je siguran u krivicu bivseg predsednika SRJ
Slobodana
Milosevica kome 12. februara pocinje sudjenje pred Haskim tribunalom.
"Mislimo da je na sudu da proceni, ali pozdravljamo njegovo izrucenje
Tribunalu i podizanje optuznice protiv njega (Milosevica), izjavio je
portparol Stejt departmenta Ricard Baucer.
On je takodje ocenio da pocetak sudjenja predstavlja najvazniji
trenutak za Haski tribunal.
"Odlucno podrzavamo Tribunal u naporima da stigne do istine i
pravde za zrtve genocida i ostalih zlocina", kazao je Baucer.
STROU: HAPSENJE OSTALIH OPTUZENIKA PREDUSLOV ZA EVROPU
LONDON, 11. februara 2002. (Beta-Rojters) - Velika Britanija je
veceras zatrazila od balkanskih drzava da nastave sa gonjenjem
osumnjicenih
ratnih zlocinaca koji su na slobodi i upozorila da je njihovo hapsenje
preduslov za potpunu integraciju tog regiona u Evropu.
"Postoji vise optuzenika na slobodi, koje treba izvesti pred
lice
pravde", istakao je sef britanske diplomatije Dzek Strou u saopstenju
povodom sutrasnjeg pocetka sudjenja bivsem predsedniku SRJ Slobodanu
Milosevicu pred Haskim tribunalom.
On je naveo da su bivsi lideri bosanskih Srba Radovan Karadzic
i
Ratko Mladic najpoznatiji medju haskih optuzenicima, ali da postoje i
ostali koji moraju da se suoce sa optuzbama.
"Potpuna integracija (u Evropu) nece biti moguca sve dok to
poglavlje istorije ne bude zatvoreno na zadovoljavajuci nacin", dodao je
Strou.
On je pozdravio pocetak sudjenja Milosevicu kojeg je Haski
tribunal optuzio za ratne zlocine u Hrvatskoj i na Kosovu, i za genocid
u
BiH. "Milosevic ce na kraju morati da se suoci sa realnoscu", kazao je
Strou i dodao da ce "Milosevicevo pojavljivanje pred sudom biti
upozorenje
svim diktatorima".
Strou je takodje pozdravio potez vlasti u Beogradu koje su
donele
"tesku politicku odluku" da uhapse Milosevica i da ga izruce Hagu.
