Dug
SRJ uve�an za dve milijarde dolara, saradnja sa Hagom uslov
za nove
kredite
Iako su posle demokratskih promena u javnosti objavljene informacije o povoljnim ugovorima kojima je na� spoljni dug umanjen, on je realno uve�an za dodatne dve milijarde dolara. Sporazum sa Pariskim klubom tek je parafiran, a potpisivanje bi moglo biti uslovljeno i saradnjom sa Tribunalom u Hagu
Autor: Dragoljub Deli�
Spoljni dug SRJ zvani�no je i dalje oko 12,5 milijardi dolara, kao i pre demokratskih promena. Nezvani�no ali realno, on je ve� uve�an za skoro dve milijarde dolara, ra�unaju�i i 850 miliona dolara oko kojih smo se na�elno dogovorili u teku�im pregovorima sa Me�unarodnim monetarnim fondom.
Kako su najavili predstavnici NBJ i savezne vlade, taj ugovor �e biti potpisan verovatno u aprilu, a do tada �e biti precizirani uslovi pod kojima �e novac pristizati u naredne tri godine - do aprila 2005.
O visini novog spoljnjeg duga nema zvani�nih podataka. Izvor �Blic Newsa� u saveznoj vladi ka�e da se novi dug mo�e lako izra�unati kada se saberu sva zadu�enja. U tri do sada prispele tran�e, SRJ je od MMF dobila 190 miliona dolara, a trebalo bi da pristigne i �etvrta rata u iznosu od oko 60 miliona dolara. Tu je i novi aran�man od 850 miliona dolara, koji je, kako je najavljeno, sasvim izvestan.
Na�a zemlja je nedavno dobila kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 217 miliona evra i zajam Evropske investicione banke (EIB) od 226 miliona dolara za pokrivanje ranijeg duga i infrastrukturne projekte u �TP, Vodovodu, javnom prevozu. EIB je bespovratno dodelila i 75 miliona dolara.
Sa Svetskom bankom pre nekoliko dana potpisan je ugovor o zajmu vredan 70 miliona dolara, namenjen bud�etskim potrebama Srbije. Za istu namenu Crna Gora bi uskoro trebalo da dobije 20 miliona dolara. Osim kredita Svetske banke, koji ima kamatu manju od jedan odsto godi�nje, svi ostali imaju kamatu obra�unatu po uobi�ajenim ili ne�to ve�im kamatnim stopama.
Na osnovu odluka donatorske konferencije odr�ane u Briselu krajem juna pro�le godine, u na�u zemlju je u�lo ili �e u�i oko pola milijarde dolara duga. Prema zvani�nim podacima nadle�nih ministarstva, od 1,3 milijarde dolara, koliko je utvr�eno, dve tre�ine su bespovratna sredstva a jedna zajam. Dobar deo i zajma i poklona ulazi kroz opremu, ali se zadu�enje vra�a u novcu.
Tako se dolazi do cifre od oko dve milijarde dolara.
U su�tini stari, a formalno su novi dugovi Svetskoj banci i MMF. Naime, prilikom normalizacije odnosa sa ove dve klju�ne me�unarodne finansijske institucije, na�a zemlja je prihvatila tzv. konsolidacioni zajam od 1,8 milijardi dolara prema banci i 150 miliona dolara prema MMF. Prema izvoru �Blic Newsa�, Svetska banka nam je odobrila novi kredit za vra�anje starog duga uzetog u nekoliko navrata. Time je potvr�eno na�e zadu�enje iz ranijeg perioda. Kamata je promenljiva pa se ne mo�e precizno odrediti, ali je ve�a od zapadnog repera (Libora) i mo�e dosti�i i 4,5 odsto godi�nje. To daleko prevazilazi tzv. IDA uslove koji se daju siroma�nim zemljama. Vlade Norve�ke i �vajcarske odobrile su nam zajmove za vra�anje duga MMF te�kog 150 miliona dolara pod ne�to povoljnijim uslovima. Ovo su ipak dugovi nastali u ranijem periodu, ura�unati u pomenutu sumu od 12,5 milijardi dolara.
Ugovor sa Pariskim klubom koji predvi�a otpis 66 odsto na�eg duga ovoj finansijskoj instituciji, te�kog 4,6 milijardi dolara, samo je parafiran. Taj dug treba da se otpi�e u dva dela: 51 odsto odmah, a 15 odsto posle novog aran�mana sa Fondom. Izvor �Blic Newsa� ka�e da to zna�i da su te tri milijarde dolara otpisane samo na papiru, pa je dug zvani�no i dalje isti, odnosno ve�i za prispele kamate.
Prvi ve�i deo mogao bi definitivno da bude otpisan u martu ili aprilu, kada se o�ekuje potpisivanje ugovora sa Pariskim klubom. Ugovor, me�utim, mora da se potpi�e sa svakom zemljom �lanicom Kluba, a njih je 12. Izostanak samo jednog potpisa mogao bi da odlo�i njegovu primenu. Kako saznaje �Blic News�, dve zemlje su ve� najavile odre�ene uslove za potpisivanje ovog ugovora.
- Po�to ugovor sa Pariskim klubom jo� nije potpisan, na� dug u praksi nije otpisan i on je onoliki koliki je bio u oktobru 2000. - ka�e za �Blic News� dr Blagoje Babi� sa Instituta za me�unarodnu politiku i privredu.
Na na�e pitanje kolika su nova zadu�enja, Babi� odgovara da se to ne mo�e pouzdano re�i jer se ne zna koji je deo novca sa donatorske konferencije poklon, a koji zajam. Razni ministri iznose razli�ite podatke. Po jednima, zajam je skroman, a po drugima prili�no velik. Ta�nim podacima raspola�e Narodna banka Jugoslavije, ali nau�ni radnici do njih ne mogu da do�u, ka�e Babi�.
Sli�nog mi�ljenja je i dr Mla�en Kova�evi�, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. On ka�e da ne postoji ta�an podatak o visini spoljnjeg duga. Kada se saberu svi krediti uzeti u poslednjih godinu i po, verovatno bi se do�lo do ozbiljne brojke, kojoj treba dodati nepoznati iznos sa donatorske konferencije.
Dr Veroljub Dugali�, pomo�nik saveznog ministra finansija, i, posle ostavke dr Jovana Rankovi�a, koordinator u ovom ministarstvu (privremeni ministar) ka�e za �Blic News� da evidenciju o pristizanju novca sa donatorske konferencije vodi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije. On isti�e da su dve tre�ine tih sredstava bespovratna pomo�, a ostatak je zadu�enje.
Dugali� isti�e da se u naredna dva meseca o�ekuje potpisivanje pojedina�nih sporazuma sa �lanicama Pariskog kluba, �ime �e nam se i zvani�no otpisati 51 odsto duga ili 2,3 milijarde dolara. Preostalih 15 odsto, koliko je dogovoreno ili oko 700 miliona dolara, bi�e otpisano u naredne tri godine, �to se uslovljava sprovo�enjem uslova predvi�enih u aran�manu sa MMF. Potpisivanjem novog aran�mana sa Fondom sti�u se uslovi za primenu sporazuma sa Pariskim i nastavak razgovora sa Londonskim klubom.
Situacija sa Londonskim klubom je znatno komplikovanija. Ovom klubu kreditora dugujemo 2,8 milijardi dolara, ako se ura�unaju tzv. povezana lica, tj. firme i pojedinci bliski prethodnom re�imu, koji su tokom sankcija otkupili deo duga u iznosu izme�u 400 i 600 miliona dolara. Sugestija Londonskog kluba je, nagla�ava Dugali�, da ne bi trebalo da ulazimo u aran�mane sa ovim povezanim licima, zbog kojih se i pojavljuju razli�iti podaci o visini na�eg duga ovoj finansijskoj instituciji.
Dugali� isti�e da jo� nije utvr�en termin za nastavak pregovora sa Londonskim klubom a razlog za to je i insistiranje na�e zemlje na istim uslovima kao i kod Pariskog kluba, a to je otpis dve tre�ine duga. To �e ovde i�i daleko te�e jer je re� o privatnim komercijalnim bankama koje imaju druga�ije interese.
- Mi ne�emo odustati od na�eg opravdanog zahteva a pozicija nam je znatno pobolj�ana posle dogovora sa Pariskim klubom i MMF. Kada zavr�imo pregovore sa Londonskim klubom, na� dug �e se svesti na ne�to vi�e od sedam milijardi dolara - isti�e Dugali�.
- Moja generalna primedba je da previ�e radimo na izvorima finansiranja iz me�unarodnih institucija, a zanemarujemo tra�enje na�ina da se preduze�a i drugi privredni subjekti direktno zadu�uju u zemlji i inostranstvu, �to je daleko povoljnija varijanta - ka�e za �Blic News� dr Milan Kova�evi�, �lan G17, samostalni konsultant za strana ulaganja.
- Tako se nastavlja lo�a praksa da se dr�ava previ�e me�a u ekonomiju, umesto da firmama i op�tinama prepusti mogu�nost da se same finansiraju kroz zadu�ivanje ili privla�enjem strate�kih ulaga�a - ocenjuje Kova�evi�. - Na taj na�in se gu�i privatna inicijativa i onemogu�ava uspe�no poslovanje privrede. Postoji jasna nesrazmera u pristupanju me�unarodnim finansijskim institucijama i osposobljavanju privrednih subjekata da se sami finansiraju. Nema pravila koliko dr�ava mo�e da se zadu�i, a ona to �ini u sve ve�oj meri.
Kova�evi� nagla�ava da je ovakvo zadu�ivanje dr�ave posebno �tetno jer se prenosi na sve poreske obveznike, tj. gra�ane. - S druge strane, zadu�ivanje preduze�a je daleko povoljnije, jer �e firma dug vratiti ili ako ne mo�e, ona �e bankrotirati, ali se u tom slu�aju obaveze ne prenose na druga lica. Rizik preuzimaju preduze�a i kreditne institucije, �ime se pove�ava njihov motiv da se ceo posao zavr�i uspe�no - obja�njava Kova�evi�.
Kova�evi� isti�e da se dr�ava �petlja� u sve, pona�a kao vlasnik �Srbija�uma� i drugih javnih preduze�a koja slabo funkcioni�u. Novi zakon nije liberalizovao ulaganja u javna preduze�a, koja �ine vi�e od pola privrede, a velike firme privatizovane po starom zakonu, ne mogu da se pojave na Berzi sa svojim akcijama. Uz nere�ene odnose Srbije i Crne Gore i nedovoljno obja�njenu likvidaciju banaka, to odla�e direktna ulaganja u privredni i bankarski sektor. A strana ulaganja su najoptimalniji oblik finansiranja i pokreta� razvoja svake privrede.
|
Hag
posredni uslov |
- Ni Pariski klub ni MMF ne mogu svoje aran�mane uslovljavati politi�kim faktorima. Radi se isklju�ivo o ekonomskim uslovima. Pariski klub je ugovor sa SRJ uslovio saradnjom sa MMF, a Fond insistira na �vr��em sprovo�enju dogovorenih makroekonomskih projekcija. Politi�ka uslovljavanja u finansijskom svetu jo� nisu vi�ena, ali su ona mogu�a na indirektan na�in - ka�e za �Blic News� dr Milan Kova�evi�, �lan G17.
Kova�evi� isti�e da ugovor sa Pariskim klubom i ostalim finansijskim institucijama mo�e biti doveden u pitanje ako ne budemo sara�ivali s Tribunalom u Hagu. - Poznato je da pojedine zapadne zemlje imaju veliki uticaj na rad globalnih finansijskih institucija, kroz broj glasova u telima ili na drugi na�in - obja�njava Kova�evi�.
|
Sankcije udvostru�ile
dug |
Sankcije nisu bile katastrofalne samo na unutra�njem planu. U vreme sankcija na� spoljni dug je po osnovu kamata uve�an za �ak 5,5 milijardi dolara.
- Spoljni dug SRJ u vreme njenog nastanka bio je oko sedam milijardi dolara. Neki su se pona�ali kao da kamate u vreme sankcija miruju i o�ekivali da se dug ne�e uve�avati, ali na osnovu zaklju�enih ugovora to se nije moglo izbe�i - isti�e dr Veroljub Dugali�.
U najpovoljnijoj varijanti, sa primenom �napuljskih uslova� i kod Londonskog kluba, na� dug �e se svesti na nivo iz vremena nastanka SRJ, ne ra�unaju�i nova zadu�enja.
|
Iznervirao se i �eli� |
- Pojedini ministri se hvale da smo od Svetske banke dobili kredite pod povoljnim IDA uslovima, koji podrazumevaju ulaganje u infrastrukturne projekte sa minimalnim tro�kovima servisiranja. Mi takve kredite jo� nismo dobili. Dobili smo zajam za otplatu ranijeg duga i 70 miliona dolara za bud�etske potrebe, dok najavljeni infrastrukturni projekti za sada kasne - ka�e dr Milan Kova�evi�.
Ovakav odnos Svetske banke iznervirao je �ak i smirenog ministra finansija Srbije Bo�idara �eli�a, koji je nedavno, upravo na promociji regionalnog nastupa Banke u Beogradu, rekao da je �udno �to se vode�oj zemlji u regionu dodeljuje svega 70 miliona dolara.
