18. februar 2002. HAG -- Sudjenje bivsem predsedniku SRJ, nastavlja se danas, pred Trbunalom u Hagu, okoncanjem uvodnog izlaganja Slobodana Milosevica. On, podsetimo, nije imenovao pravne zastupnike i brani se sam od optuzbi Tuzilastva, a svoje izlaganje ce okoncati do 13 casova. Prethodnih dana, mnogi zapadni bivsi i sadasnji drzavnici su najavili da ce prihvatiti, eventualan poziv Haskog suda da svedoce u procesu protiv Milosevica. To su ucinili Ricard Holbruk i Lamberto Dini, dok je Medlin Olbrajt, nekadasnji americki drzavni sekretar izjavila ^Óda vlada SAD treba da odluci o njenom svedocenju pred Tribunalom u Hagu^Ô. Mediji vec duze vremena najavljuju da ce Mahmut Bakali, nekadasnji komunisticki lider sa Kosmeta, biti prva osoba koja ce svedociti protiv Milosevica. Bivsi predsednik SRJ ce imati pravo da unakrsno ispituje sve svedoke, a prema procenama Tuzilastva, izvodjenje dokaza optuzbi, po tackama koje se odnose na Kosmet, trajati do pocetka jula. BRISEL -- Najvisi drzavni zvanicnici SAD i EU, uputili su jasne poruke crnogorskom predsedniku Milu Djukanovicu da prihvati sugestije visokog predstavnika EU, Havijera Solane, o ocuvanju preuredjene federacije Srbije i Crne Gore, saznaje se pri izvorima EU u Briselu. Americki drzavni sekretar Kolin Pauel, britanski premijer Toni Bler, spansko predsednistvo EU i vise drugih premijera i sefova diplomatija evropske petnaestorice su, kako se saznaje, uputili poruke Djukanovicu sa "snaznim preporukama" da prihvati Solanine sugestije o resenju odnosa Srbije i Crne Gore. Oni su, jos ranije, istakli da je ocuvanje zajednicke drzave, najbolji i najbrzi put za ukljucivanje Crne Gore i Srbije u proces evropskih integracija. BEC -- Nemacka Vlada je zabranila prodaju nekih ^ÓMc Donalds-ovih^Ô proizvoda u gradovima: Drezdenu, Kelnu, Stutgartu i Hamburgu, javlja "TV Austrija". Razlog za ovakvu odluku je sumnja da je meso, za "hamburgere", koje se doprema iz Amerike, sumnjivog kvaliteta. ^ÓKontroli govedine u Americi se ne poklanja dovoljna paznja, a u Nemackoj je prisutan strah od bolesti "kravljeg ludila", javlja ova televizija. Sanitarni inspektori ce, zbog toga, kontrolisati ^Ósmesu za hamburgere" u celoj Nemackoj. Ukoliko sumnje budu potvrdjene ova odluka, nemacke Vlade, bice primenjena i u drugim delovima Nemacke, a mozda, i u citavoj drzavi, javila je "TV Austrija", a prenosi dopisnik Tiker-a iz Graca. LONDON -- Albanci na prostorima bivse Jugoslavije naoruzavaju se prodajuci drogu koja dolazi iz Avganistana. Tim novcem, u poslednja 4 meseca, nabavljeno je oruzje za 2000 albanskih terorista, koji su stacionirani, uglavnom, na podrucju Makedonije. Albanska mafija kontrolise trzista droge u Austriji, Nemackoj i Svajcarskoj, a tezi da postane dominantna i u Italiji, Francuskoj, Svedskoj, Engleskoj i Belgiji. Na podrucje bivse Jugoslavije, droga nesmetano ulazi iz pravca Bugarske, Grcke i Albanije, pa se zato sumnja da, ^Óuz tamosnje domace dilere, i pripadnici medjunarodnih mirovnih snaga, ucestvuju u ovoj trgovini^Ô, pise britanski list ^ÓDejli Telegraf^Ô. BERN -- Nekadasnji "prvi covek" rasformirane OVK, a danas uspesan politicar i biznismen na Kosmetu, Hasim Taci, predlaze da se kriza u ovoj srpskoj pokrajni, resi po uzoru na tzv. ^Ócehoslovacki model^Ô. On smatra da je jedino resenje za trajni mir na Balkanu nezavisni Kosmet. Hasim Taci je odbacio svaku mogucnost saradnje sa predstavnicima srpske koalicije "Povratak", javlja dnevnik ^ÓDas Blat^Ô iz Svajcarske, a prenosi dopisnik Tiker-a. Rada Trajkovic, sef poslanicke grupe Koalicije ^ÓPovratak^Ô u Kosmetskom parlamentu je, istovremeno, upozorila da Hasim Taci pokusava ^Óda ponovo aktivira neke delove OVK^Ô. ZAGREB -- Direktor hrvatske Turisticke organizacije u Nemackoj, Zlatko Dezeljin, je rekao da Hrvatsku, ove godine, moze posetiti oko 1,3 miliona Nemaca, prenosi zagrebacki "Vjesnik". Dezeljin je dodao da se Hrvatska, medjutim, po svojoj turistickoj ponudi, ne moze meriti sa ostalim mediteranskim zemljama. Procenjuje se, naime, da ce, od ukupnog broja Nemaca koji ce odmor ove godine provesti van svoje zemlje, 15% otici u Spaniju, 8% u Italiju, a 7% u Austriju. U Turskoj ce odmor provesti oko 6% Nemaca, a u Grckoj 4%. Predvidja se, sa druge strane, da ce se u svim zemljama bivse SFRJ, odmarati svega 1% Nemaca. Podaci, inace, govore da ce se, zbog recesije svetske ekonomije, cak 52% Nemaca odmarati u svojoj zemlji, dok je prosle godine, tek 30% gradjana nije provelo odmor van Nemacke. MOSKVA -- Ruska pravoslavna crkva je, u zabacenim prostranstvima Sibira, pocela sa prikupljanjem drvene gradje, za izgradnju crkvene kapele, koju ce radnici zatim, rastaviti i poslati brodom na Antarktik. To ce biti prva pravoslavna crkva na tom nenaseljenom kontinentu, javljaja agencija "Interfaks", kao i prvi verski objekat u tom delu sveta, koji je ikada podignut. Prema recima svestenika Georgija, koji se bavi i polarnim istrazivanjima, kapela ce biti napravljena od posebno odabranih delova cedrovine, iz planinskog sibirskog predela Altaj. On je rekao da je mesto na kome ce se izgraditi kapela, "vec osveceno". HAG -- Ricard Goldston, jedan od tuzilaca Tribunala u Hagu je, u intervjuu radiu "Slobodna Evropa", rekao da ne zna hoce li Tuzilastvo uspeti da dokaze krivicu Slobodana Milosevica za ratne zlocine na podrucju Hrvatske, BiH i Kosmeta, ali da je, po tom pitanju, "optimista". On je dodao da smatra da su dokazi koje je Milosevic izneo u svom izlaganju pred sudom, "irelevantni za ovaj proces, jer se bombardovanje Srbije dogodilo nakon svih zlocina, za koje se sumnja da je odgovoran Milosevic". Goldston je rekao i da ne vidi kakvu svrhu moze imati eventualno svedocenje Ricarda Holbruka, Bila Klintona i drugih bivsih i sadasnjih zapadnih drzavnika, koje je prozvao bivsi predsednik SRJ. On je odbacio tvrdnje da je Tuzilastvo, na pocetku sudjenja, odrzalo politicki govor, rekavsi da je "nacin na koji je tuzilac otvorio proces bio prikladan, a prikazani istorijski kontekst relevantan i znacajan". RIM -- Lamberto Dini, bivsi italijanski sef diplomatije, je rekao da u sudskom procesu protiv Slobodana Milosevica "ne postoji opasnost od bilo kakvih politickih posledica", prenose strane agencije. On je dodao da su sve odluke NATO-a, vezane za agresiju na SRJ, donesene jednoglasno. "Bombardovanje je bilo reakcija na genocid, i preduzeto je sa namerom da se pocini sto je moguce manja steta", rekao je Dini. On je uveren da "bombe nisu Milosevica naterale da popusti, vec je presudno bilo to, sto mu je Rusija, u kljucnom trenutku, uskratila podrsku na ekonomskom i vojnom planu". Dini se osvrnuo i na kupovinu akcija "Telekoma Srbija", od strane italijanskog telekoma, rekavsi da nije moguce povezati sudski proces u Hagu sa ovim poslom. "Ugovor je potpisan 1996/97. godine, kada su sve zapadne zemlje podupirale ulaganja u Beograd, jer su verovale da ce time doprineti demokratskim procesima u Srbiji", objasnio je on. Tuzilastvo u Torinu je, inace, pokrenulo istragu oko finansijskih malverzacija u kupovini akcija "Telekoma Srbija", jer se sumnja da je italijanska strana primila mito za potpisivanje ugovora. TOKIO -- Predsednik SAD, Dzordz Bus, izjavio je da u procesu prevazilazenja razlika u odnosima sa Irakom, Iranom i Severnom Korejom "sve opcije ostaju otvorene", izrazivsi nadu da ce se problemi resiti mirnim putem. Bus je, na zajednickoj konferenciji za novinare sa japanskim premijerom Djunicirom Koizumijem, rekao ^Óda ce Amerika teziti da resi sve probleme koji postoje sa Irakom, Iranom i Severnom Korejom, mirnim putem". Bus je, inace, pre tri nedelje, u svom govoru pred Kongresom o stanju nacije, nazvao te tri zemlje "osovinom zla", ocenivsi da one svojom programima za proizvodnju oruzja za masovno unistavanje, predstavljaju pretnju bezbednosti SAD i citavog sveta. VASINGTON -- Americki ministar spoljnih poslova, Kolin Pauel, odbio je kritike koje je Evropska Unija uputila na racun politike SAD prema Iraku. ^ÓI Evroplljane bi trebalo da plase pretnje rezima u Bagdadu^Ô, istakao je Pauel u jednom intervjuu americkim medijima. On je dodao da SAD jos nisu preduzele samostalne korake u daljoj borbi protiv terorizma. Beogradski nedeljnik ^ÓReporter^Ô inace, navodi da je Pauel, u americkoj administraciji relativno usamljen po pitanju mirnog resavanja konflikta sa Bagdadom i navodi da se potpredsednik SAD, Dik Cejni i Donald Ramsfeld, ministar odbrane zalazu za vojno angazovanje Amerike u Iraku. KABUL -- Americki bombarderi napali su polozaje pobunjenih trupa, nekada jednistvene, Severne Alijanse na istoku Avganistana, gde se vec tri dana vode oruzane borbe izmedju dva zaracena plemena. Prema navodima agencije ^ÓAsosijeted Pres^Ô, americka vojska namerava da napadima podrzi oruzane snage lokalne vlade, koja se sukobljava sa vojskom generala Dostama, koji se, do nedavno, takodje borio protiv talibana. Predsednik prelazne avganistanske vlade, Hamid Karzaji, je, istovremeno, izrazio zabrinutost zbog pogorsane bezbednosti u zemlji. ^ÓUkoliko Vlada bude smatrala da je neophodno, zatrazice da prisustvo medjunarodnih mirovnih snaga bude pojacano^Ô, rekao je Karzaji novinarima u Kabulu. BADEN BADEN -- Bivsi gradononacelnik Njujorka, Rudolf Djulijani, dobitinik je ovogodisnje, 10-te po redu nagrade koju dodeljuju nemacki mediji. Ovo priznanje uruceno je Djulijaniju u subotu uvece u Baden Badenu, uz obrazlozenje da je u vremenu posle napada na Svetski trgovniski centar, pokazao izuzetnu civilnu hrabrost. "Ovo je divna prilika da se zahvalim Nemcima za neverovatnu podrsku, koju su pruzili Njujuorku u vreme koje je bilo vise nego tesko" rekao je, tom prilikom, Djulijani. Sa njim je, u Nemacku, doputovalo i 25 ucenika iz Njujorka, prva grupa od ukupno 1000 mladih iz tog americkog grada, koje je pozvao licno nemacki kancelar GRACANICA -- Njegovo preosvestenstvo Episkop rasko-prizrenski G. Artemije sa svestenstvom Eparhije rasko-prizrenske sluzio je u subotu, 16. februara, u porti manastira Gracanica godisnji parastos Srbima koji su poginuli u teroristickom napadu kosovskih Albanaca na konvoj srpskih autobusa u mestu Livadice kod Podujeva. «Srbima na Kosovu bila bi velika uteha da su pronadjeni i pred lice pravde izvedeni pocinioci ovog teroristickog napada» - rekao je vladika Artemije u besedi posle pastosa i naglasio da «ocekuje da ce doci dan kada ce Srbi moci slobodno da disu, da se krecu i zive na svojim vekovnim ognjistima». Parastosu u porti manastira Gracanica pored vise hiljada gradjana prisutvovali su i Nebojsa Covic, potpredsednik Vlade Srbije i prvi covek Koordinacionog centra savezne i republicke vlade za Kosovo i Metohiju, poslanici srpske Koalicije «Povratak»" u Skupstini Kosova i Metohije, Momcilo Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora. Posle parastosa okupljeni gradjani su krenuli u setnju od manastira do centra Gracanice, u znak protesta sto medjunarodna zajednica do sada nije osigurala bezbednost Srbima na Kosovu i Metohiji. Na mestu nesrece gde je pre godinu dana, 16. februara 2001. godine, u miniranom autobusu «Nis ekspresa» u selu Livadice kod Podujeva poginulo 11 i ranjeno vise od 30 Srba predstavnici srpske nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji polozili su cvece. MOSKVA -- Prema zvanicnoj statistici oko 35 miliona Rusa zivi ispod granice zivotnog minimuma. Minimalna «potrosacka korpa» staje 890 rubalja ili 29 dolara. U taj minimum ne ulaze ostali zivotni troskovi, kao sto su stanovanje, oblacenja i slicno. Inace, najskuplja "potrosacka korpa" je na Petropavloskom-Kamcatskom podrucju, 1497 rubalja, a najjeftinija u Elisti - 765 rubalja, javlja dopisnik Tiker-a iz Moskve. GRAC -- Londonski «Dejli Telegraf», u komentaru povodom sudjenja Slobodanu Milosevicu, daje prognozu da ce se do kraja marta u Hagu naci i visoki funkcioneri prethodnog rezima - Nikola Sainovic,Vlajko Stojiljkovic, Dragoljub Ojdanic i Milan Milutinovic. «Dejli Telegraf» pretpostavlja da se vlada Srbije protivi odlasku Milutinovica, jer bi znacilo da se u Srbiji moraju odrzati prevremeni predsednicki izbori. Ti izbori bi bili raspisani u roku od 60 dana po Milutinovicevom odlasku u Hag. Do izbora novog predsednika funkciju bi obavljala Natasa Micic, predsednica Skupstine Srbije, komentarise «Dejli Telegraf», a prenosi dopisnik Tiker-a iz Graca.
