20. februar 2002.
PRISTINA -- Novopostavljeni sef misije Ujedinjenih Nacija na Kosmetu, Mihael Stajner, putem pristinske televizije, saopstio je juce, "da ce lokalni izbori u pokrajini biti odrzani 21. septembra, samo u slucaju da uskoro bude formirana vlada Kosova i Metohije^Ô. On je najavio da ce Pristinu posetiti predsedavajuci OEBS-a, ministar inostranih poslova Portugalije, Zaime Gama. Oni ce prilikom susreta detaljno razmotriti odrzavanje izbora i formiranje pokrajinskih institucija. Prvi lokalni izbori na Kosmetu, po okoncanju kosovskog konflikta, odrzani su u oktobru 2000.godine, bez ucesca Srba. PODGORICA -- Predsednik Skupstine Crne Gore, Vesna Perovic, izjavila je da ce konacna odluka o ponudi Evropske Unije, za regulisanje drzavno-pravnih odnosa Srbije i Crne Gore, morati da bude doneta u crnogorskom parlamentu. Ona je porucila crnogorskom predsedniku, Milu Djukanovicu, da on nije ovlascen za potpisivanje konkretnog dokumenta, i naglasila da bi resenje pitanja drzavnog statusa Crne Gore, bez referenduma o nezavisnosti, bio "trijumf nepravde". BEOGRAD -- Izmenom zakona o sudskim taksama, sudske takse bice znatno povecane, inace prvi put od 1997. godine. Ministar pravde, Vladan Batic, obrazlazuci predlog zakona poslanicima, ukazao je na novinu, kojom je predvidjeno da polovina sredstava prikupljenih od sudskih taksi, bude vracana pravosudju za unapredjivanje i poboljsanje njegovog materijalnog polozaja. On je naveo da je u budzetu Srbije za 2002.godinu, prvi put predvidjen poseban racun, u koji ce biti uplacivana sredstva prikupljena od sudskih taksi. PODGORICA -- Potpredsednik najvece opozicione Socijalisticke narodne partije u Crnoj Gori, Srdja Bozovic, tokom boravka u Pragu, ocenio je kao ^Óriskantne i neozbiljne^Ô zahteve da se o evropskom predlogu, za redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore, odlucuje samo na referendumu ili u crnogorskom parlamentu. Bozovic je istakao da je pitanje odnosa Srbije i Crne Gore, unutrasnje, politicko pitanje, koje ove dve republike, na najoptimalniji nacin, moraju da rese. PRISTINA -- Mihael Stajner, sef misije Ujedinjenih Nacija na Kosmetu, ponovio je da na Kosovu, sto pre, treba formirati privremene institucije vlasti. Stajner je ocenio ^Óda je do blokade izbora predsednika Pokrajine i imenovanja mandatara za sastav vlade, doslo zbog sukoba uskopartijskih interesa^Ô, ne navodeci kojih politickih partija. Za ekonomsku obnovu Kosova, i smanjenje nezaposlenosti potrebna su velika ulaganja, imovinska reforma i privatizacija, sto je sve u zastoju zbog blokade politickog zivota. LJUBLJANA -- ^ÓZa Slobodana Milosevica je, u Hagu, jucerasnji dan bio uspesan^Ô zakljucak je slovenacke drzavne televizije. U komentaru svedocenja Mahmuta Bakalija se navodi da je on ^Ódelovao zbunjeno, nepripremljeno i neobavesteno, kao i da je, na momente, svojim izjavama isao u prilog Milosevicevim tvrdnjama. Predstavnici Haskog tribunala, ipak su zadovoljni Bakalijevim svedocenjem, jer je on ostao pri tvrdnjama da su na Kosmetu snage vojske i policije cinile, navodne zlocine,a ne, kako bi to zeleo Milosevic da prikaze, da su za zlocine odgovorne clanice NATO-a. LONDON -- Britanski list "Observer" prenosi izjavu Danijela Servera, direktora pri Americkom institutu za mir, koji smatra da je "glavna kocnica politike na Balkanu jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica^Ô. Prema njegovom misljenju, Kostunica osporava Crnogorcima pravo na samoopredeljenje, ne dozvoljava slanje optuzenika u Hag i podrzava ^Ócudnu politiku^Ô Republike Srpske . ^ÓMilosevic jeste u Hagu, ali je politika Beograda prema susedima i manjinama ostala potpuno ista, kao i u vreme vladavine Slobodana Milosevica^Ô smatra Server. GRAC -- Ucestale provokacije albanskih terorista na jugu Srbije i u Makedoniji, ^ÓRadio-Austrija^Ô tumaci kao pocetak ^Óalbanske ofanzive^Ô, koju lideri OVK najavljuju za mart. ^ÓDok makedonsko rukovodstvo glumi "uspavane lepotice", UNHCR priprema logore za prihvat novih izbeglica^Ô tvrdi austrijski drzavni radio i dodaje, da ce jedan prihvatni punkt ce biti uz samu srpsko-makedonsku granicu. Navodi se da ce se drugi prihvatni centar nalaziti na Kosmetu, kod Urosevca, u neposrednoj blizini baze Ukrajinsko-Poljskog bataljona KFOR-a. ^ÓDa se zaista nesto sprema, potvrdjuju i plakati po Kosmetu, na kojima se pozivaju Albanci da prihvate izbeglicke porodice sa juga Srbije i Makedonije^Ô, prenosi ovaj radio. Dodaje se da, u oglasu, stoji da se porodicama koje prihvate izbeglice, nudi mesecna nanada od 21 evro, javlja dopisnik Tikera iz Graca. ZAGREB -- Hrvoje Sarinic, koji se godinama, kao predstavnik Hrvatske, sretao i razgovarao sa Slobodanom Milosevicem smatra da bivsi predsednik SRJ "zeli da ostane najveci Srbin", kao i da je "njegova predstava namenjena iskljucivo srpskom gledalistu", prenosi list "Slobodna Dalmacija". Sarinic je rekao da "verovatno vecina ljudi misli da je Milosevic uveren da ce do kraja zivota ostati u zatvoru", ali da on licno, u takav stav svog nekadasnjeg partnera u pregovorima, ne veruje. "Milosevic verovatno racuna da ce se, kroz izvesno vreme, odnos snaga promeniti, pa ce on, kroz nekoliko godina, ponovo biti slobodan" objasnio je bivsi clan Vlade Hrvatske i dodao da Milosevic sada pravi "kapital" za svoj povratak na politicku scenu. Sarinic je dodao da se to sada, mozda, ne cini realnim, ali "da se kroz nekoliko godina mnoge stvari mogu zaista promeniti". On je i ocenio da "bi bilo dobro", da se neki od bivsih i sadasnjih lidera zapadnih zemalja pojavi, u ovom procesu. "Istina je da je medjunarodna zajednica, u pocetku, podrzavala Milosevica, jer je smatrala da je on garant stabilnosti. Oni su sa njim ozbiljno pregovarali, i povladjivali njegovim zahtevima, pa je tako, on izvesno bio i kljucna figura Dejtonskog sporazuma", zakljucio je Sarinic. LONDON -- Svi vodeci listovi u Britaniji danas komentarisu ^Óduel^Ô Slobodana Milosevica i Mahmuta Bakalija, u sudnici Haskog tribunala. Izvestac Dejli telegrafa konstatuje ^Óda je Milosevic u formi pitanja ustvari odrzao troipocasovni govor^Ô, dok novinar Gardijana smatra, da su pitanja bivseg predsednika SRJ bila ostra, ali uljudna. Tajms, sa druge strane, izvestaj iz Haga objavljuje pod naslovom "Milosevic se sprema za visegodisnju raspravu". List dodaje da je predvidjeno da se sudjenje zavrsi za dve godine, ali ako Milosevic svim svedocima bude postavljao pitanja, na nacin na koji je juce ispitivao Bakalija, ^Ósve bi moglo da traje duze nego sto je planirano^Ô pise Tajms. BRISEL/LONDON ^Ö Dvojica funkcionera Evropske Unije, zaduzeni za inostrane poslove, Kris Paten i Havijer Solana, pokusavaju da ublaze ozbiljne razlike u spoljnoj politici, izmedju EU i SAD, koje su kulminirale poslednjih nedjelja, pisu londonski mediji. Te razlike postale su vidljive nakon govora u kojem je predsednik SAD, Dzordz Bus, Irak, Iran i Severnu Koreju nazvao americkim neprijateljima, cije vlade cine ^Óosovinu zla^Ô. Solana je, kako pise Gardijan, upozorio Evropljane da se uzdrze od javnih kritika americke politike. "Dobri odnosi Amerike i EU su od velikog znacaja, i sa njima se ne treba igrati", upozorio je Solana. Slicnu ocenu izneo je i Paten, ali je objasnio da EU, za razliku od Vasingtona, zeli dijalog sa Severnom Korejom i Iranom. KABUL ^ÖBritanski dopisnici iz Avganistana javljaju o novoj fazi americke intervencije u ovoj zemlji. ^ÓIndipendent^Ô prenosi dopisnicke vesti da su, tokom proslog vikenda, Amerikanci poceli da bombarduju sve naoruzane grupe u Avganistanu, koje nemaju veze ni sa ostacima oruzanih formacija talibana, ili Bin Ladenovom organizacijom ^ÓAl-Kaida^Ô. Na taj nacin Amerikanci pomazu prelaznoj avganistanskoj vladi, na celu sa Hamidom Karzaijem, u borbi sa svim plemenskim grupama, koje ugrozavaju njen opstanak. ^ÓIndipendent^Ô podseca da je sam Karzai najavio da ce zatraziti americku vojnu pomoc, ukoliko se bezbednosna situacija u zemlji ne popravi. GAZA -- Posle najnovijih palestinskih samoubilackih i drugih napada, izraelska mornarica je napala glavno sediste palestinskog predsednika Jasera Arafata, pri cemu je ubijeno najmanje cetiri pripadnika Arafatove elitne garde. Istovremeno u napadima tenkova izraelske armije na palestinske autonomne oblasti poginulo je osam palestinskih civila. U napadima palestinaca koji su prethodili izraelskoj odmazdi poginulo je sest izraelskih vojnika. Sadasnju situaciju izraelske vlasti smatraju ^Ótotalnom konfrontacijom^Ô, a palestinski politicari govore o ^Ókrvoprolicu^Ô. SEUL -- Predsednik Dzordz Bus i predsednik Juzne Koreje Kim Dae-Jung apelovali su na Severnu Koreju da otvori svoje granice i krene u dijalog sa susedima. Predstavnici Juzne Koreje su pre Busove posete izjavili da ne zele konfrontaciju sa svojim severnim susedom, ali je Bus u svom obracanju na samoj granici dve zemlje, izjavio da SAD nece trpeti da ^Óopasne drzave raspolazu i prete sa opasnim naoruzanjem^Ô KAIRO -- Predstavnici Kurda iz Iraka su se izjasnili da nece ucestvovati u pokusajima SAD da silom svrgnu irackog predsednika Sadama Huseina. Ovo iz razloga, sto za takav cilj mora postojati alternativa sadasnjoj vlasti i plan izgradnje nove demokratske vlasti, sto se ne vidi iz americkih planova, osim vojne intervencije. Predsednik Demokratske partije Kurdistana Masud Barsani je ovo izjavio arabijskoj stanici Al-Dzazira. On je naglasio da je cilj Kurda koji su mahom nastanjeni na severu Iraka, da postignu dogovor o autonomiji u okviru Iraka, jer nije realan cilj dobijanje sopstvene drzave, cemu se protivi medjunarodna zajednica i drzave u kojima su Kurdi nastanjeni kao manjina. PRAG -- Ministar inostranih poslsva Nemacke Joska Fiser ce iduce nedelje otputovati u Prag radi susreta sa Ceskom Vladom. Predmet razgovora su odnosi izmedju Nemacke i Ceske i pripreme za prijem ove zemlje u zajednicu EU. Medjutim, ocekuje se da ce Fiser pokrenuti i pitanje statusa Sudeskih Nemaca, koje je nedavno ceski predsednik ponovo oznacio ^Ó petom kolonom koja je pomogla Hitleru u osvajanju nekadasnje Ceske, a njihov posleratni progon ocenio opravdanim. LONDON ^Ö Londonski ^ÓGardijan^Ô konstatuje da se stavovi Evropske Unije i Vasingtona, najvise razlikuju kada je rec o irackom predsedniku Sadamu Huseinu. ^ÓDok se Amerikanci, spremaju za vojnu akciju, kako bi Sadama zbacili sa vlasti, Evropljani zele da ga sankcijama prisile, da prihvati povratak inspektora UN-a za naoruzanje^Ô, pise ^ÓGardijan^Ô, ne bi li nasli povoda da optuze Irak za proizvodnju oruzja za masovno unistenje. VASINGTON -- Sve je izvesnije da ce SAD i Evropska zajednica uvesti Zimbabveu najrazlicitije vrste sankcija. Kako je najavljeno iz Vasingtona, sankcije ce zapoceti ogranicenjem putovanja politickih predstavnika ove zemlje, kojima se stavlja na teret gusenje ljudskih prava i demokratije, zatim na ogranicenje trgovine, a potom na sve isporuke oruzja ovoj zemlji. Prema nalogu predstavnika posmatracke misije EU u Harareu, svi medjunarodni predstavnici su vec opozvani. MOSKVA -- Ruska armija je saopstila da je, tokom petodnevnih borbi u Ceceniji, ubila 48 terorista, a zarobila vise od 200 ljudi. Zarobljenici su osumnjiceni da pripadaju separatistickom pokretu, koji tezi osamostaljivanju Cecenije. Ruska vojska je usla u Ceceniju u oktobru 1999.godine, i od tada do danas, pod svoju kontrolu stavila veci deo ove republike. BERLIN -- Zbog odbijanja irackog predsednika, Sadama Huseina, da primi inspektore za kontrolu naoruzanja Ujedinjenih Nacija, na teritoriju Iraka, nemacki ministar inostranih poslova, Jozef Fiser, zamolio je Rusiju, da izvrsi pritisak na Bagdad. ^ÓRusija bi, kao stalni clan Saveta bezbednosti, i kao tradicionalni saveznik Iraka, pritiskom na Bagdad, mogla da doprinese, da se u Irak vrate, proterani, medjunarodni, inspektori za kontrolu naoruzanja^Ô, rekao je Fiser. To je, kako prenose mediji u Berlinu, bio jedan od Fiserovih zahteva, koji je tokom razgovora uputio sefu ruske drzavne Komisije za hemijsko razoruzanje, Sergeju Kirijenku. Iracki predsednik, Sadam Husein, je 1998. godine, proterao inspektore svetske Organizacije za kontrolu naoruzanja Ujedinjenih Nacija. MOSKVA -- U reonu Ladoskog jezera je, juce, oko 15 casova po moskovskom vremenu, sa ekrana radara nestao bombarder ruskih borbenih snaga, sa dva clana posade, javlja dopisnik Tiker-a iz Moskve. Kako prenose ruski elektronski mediji, radi se o avionu tipa ^ÓSuhoj 24^Ô, koji je izvodio trenazni let. Do sada, avion i dva clana posade nisu pronadjeni, a navodi se da je avion snabdeven kvalitetnim sedistima za katapultiranje. Strucnjaci, inace, dodaju da je ovaj ^ÔSuhoj 24^Ô letelica, koja je, po konstrukciji, dosta stara i proizvedeno je nesto vise od hiljadu komada te vrste. BEOGRAD -- "Ja sam kritikovao Avramovicev program 1994.godine, i zalagao se da cena struje ne bude u funkciji socijalne zastite, da ne bi doslo do raspada elektro-energetskog sistema", rekao je Stojan Stamenkovic, clan Naucnog drustva ekonomista Jugoslavije, na danas odrzanom okruglom stolu o stanju u energetici u Srbiji. On je naglasio da cena struje mora da se odredjuje na osnovu troskova proizvodnje, bez obzira na siromastvo gradjana, niske plate i penzije. "Ako se ne pokriju troskovi proizvodnje struje, struje nece biti", istakao je profesor Stamenkovic. "Nasa zemlja je u teskoj socijalnoj situaciji, i zato je napravljen program po kome bi, postepeno, do 2004.godine, cena struje bila dovedena na nivo koji pokriva troskove proizvodnje", rekao je on, i dodao da postoje i oni koji se zalazu za tzv. "sok terapiju". "Prema zagovornicima sok terapije cenu struje, od jednom, treba podici na cenu koja pokriva troskove proizvodnje, a koja bi iznosila od 4-5 americkih centi, po kilovat satu", rekao je Stojan Stamenkovic. BEOGRAD -- Konferencija o strateskim pravcima reforme penzijskog i i nvalidskog osiguranja u Srbiji je pocela danas, u prostorijama PIO fonda zaposlenih, u Beogradu. Konferenciju je otvorio ministar za socijalna pitanja dr. Gordana Matkovic, dok ce izlaganje o reformi sistema tekuceg finansiranja i ostalim pitanjima, vezanim za ovu oblast, govoriti Dejvid Lindenman., predstavnik OECD-a. O iskustvima i strateskim izborima, koji su napravljeni u susednim zemljama, govorice gosti Ageicka Clon, iz Poljske, Zoran Anusevic, iz Hrvatske, kao i Saba Feher, iz Madjarske. sistem organizacije, sto bi dovelo i do smanjenja broja oficira. LONDON -- Pod naslovom "Crna Gora odustaje od nezavisnosti", "Gardijan" pise da je Milo Djukanovic, pod snaznim pritiskom EU, ukljucujuci i pretnju ukidanjem pomoci, na domaku odustajanja od ^Ósvog sna o nezavisnoj drzavi^Ô. Zaokret u Djukanovicevoj politici dogodio se, tvrdi Gardijan, na nedavnom sastanku vrha DPS-a, mada, zvanicno, ta stranka i dalje od Havijera Solane trazi dodatne ustupke. Djukanovic je, navodno, spreman da prihvati ceo program preuredjenja odnosa u Federaciji, koji je predlozio Havijer Solana, pod uslovom da Crna Gora zadrzi, kao sredstvo placanja, evro. Crnogorska vlast, pise dnevnik, zahteva i dodatna razjasnjenja buduce uloge Jugoslovenske armije. Najproblematicnije je, ipak, ocenjuje "Gardijan", pitanje dugo obecavanog i najavljivanog referenduma. List navodi da bi, zbog ocuvanja svog rejtinga, Djukanovic mogao da organizuje referendum o predlozima Brisela, pise "Gardijan". SARAJEVO -- Na redovnoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektualaca-Krug 99, jedan od ucesnika, Milan Papic, je predstavio ekspertsku studiju o dosadasnjoj praksi medjunarodne podrske razvoju BiH, prenosi agencija "Fena". Studija se bavi greskama medjunarodne politike i losim potezima politicara u BiH i zakljucuje da BiH nema bitno drugaciju ekonomsku i socijalnu sliku, iako je od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, cime je i stvorena danasnja Federacija, proslo vise godina. Prema Papicevim recima, procenjuje se da su ulaganja Medjunarodne zajednice u BiH od 1992. godine do 2000. godine, iznosila izmedju 71 milijarde i 81 milijarde dolara. Senka Nozica, jedan od ucesnika sesije je konstatovala "da BiH jos uvek nije dobila demokratsko civilno drustvo", navodeci primere otkrivanja mnogih islamskih teroristickih grupa, koje predstavljaju konstantnu opasnost po stabilnost u regionu. JERUSALIM -- U sukobima u pojasu Gaze je, u poslednjih 24 sata, poginulo osmoro Palestinaca i cetvoro Izraelaca. Avijacija izraelske vojske, ponovo je napala autonomne gradove Ramalu i Rafah i tom prilkom unistila jednu policijsku stanicu, sediste palstinske tajne sluzbe i glavni stab telohranitelja palestniskog predsednika Jasera Arafata. U pismu upucenom Zoze Mariji Aznaru, predsedavajucem EU, Jaser Arafat je ostro kritikovao izraelske osvetnicke napade na palestniske autonomne oblasti i zatrazio podrsku EU u borbi za stvaranje nezavisne Palestinske drzave. Jedan portparol izraelskog ministarstva spoljnih poslova je rekao da ^ÓArafat vodi terorisicku kampanju protiv Izraela^Ô. BERLIN -- Kanadski premijer Zan Kretjen, ocenio je, u Berlinu da saveznici Amerike u medjunarodnoj antiteroristickoj koaliciji ne mogu da sprece SAD da same deluju, ako one tako odluce. Kretjen i nemacki kancelar Gerhard Sreder su istakli da vojna akcija protiv Iraka nije "na dnevnom redu" razgovora i podsetili da su SAD obecale da ce konsultovati svoje saveznike, pre donosenja, eventualne, odluke o napadu na Irak. Prema Srederovim recima, Bus je pruzio uveravanja da ce obavestiti svoje saveznike o promeni situacije, pa "ne postoji nijedan razlog da mu se ne veruje". Portparol nemacke Vlade, Uve-Karsten Haje upozorio je SAD da se ne upustaju u "avanturu" u Iraku, ocenjujuci da je najpre potrebno sacuvati jedinstvo medjunarodne antiteroristicke koalicije. ^ÓBilo bi razumno da posmatraci sa mandatom UN, ponovo posete Irak, da bi garantovali kako Bagdad ne poseduje arsenal oruzja za masovno unistavanje^Ô, dodao je Haje. Irak je, u sredu, odbacio svaku mogucnost povratka inspektora UN. RIM -- Vatikan je zatrazio od italijanskih vlasti, da se zaloze za "pravo na postojanje dveju drzava" na Bliskom istoku - izraelske i palestinske, izjavio je drzavni sekretar ^ÓSvete stolice^Ô, kardinal Anjelo Sodano. Situacija na Bliskom istoku, bila je tema susreta najvisih zvanicnika italijanske drzave i Vatikana, na prijemu u italijanskoj ambasadi u Vatikanu. Vatikan je takodje upozorio ^Óda bi americki napad na Irak mogao da zakomplikuje situaciju u tom regionu^Ô, precizirao je kardinal Sodano, u izjavi novinarima. Italijanski premijer Silvio Berluskoni i njegov zamenik Djanfranko Fini, kao i predsednik Senata, Marcelo Pera i sef drzave, Karlo Azeljo Campi, prisustvovali su tom prijemu. SEUL -- Americki predsednik Dzordz Bus, doputovao je jutros, u trodnevnu posetu Juznoj Koreji, javlja ^ÓDojce Vele^Ô. Tokom posete, na koju se, kako se prenosi, ^Ósa nestrpljenjem cekalo u Seulu^Ô, Bus ce uglavnom razgovarati sa juznokorejskim zvanicnicima o odnosima te zemlje sa Severnom Korejom, za koju je americki predsednik ranije izjavio da spada u zemlje,"osovine zla". Protivnici americke politike, organizovali su demonstracije na ulicama glavnog grada Juzne Koreje, u znak protesta zbog posete americkog predsednika. Vise od 15.000 policajaca, danas je rasporedjeno po ulicama Seula, kako bi sprecili, eventualne, incidente. HARARE -- Vlasti Zimbabvea su sinoc osudile odluku EU o uvodjenju sankcija prema toj zemlji, ocenjujuci da je rec o "organizovanom ekonomskom terorizmu". EU je, inace, juce zabranila izdavanje viza predsedniku Zimbabvea, Robertu Mugabeu i grupi od 19 visokih drzavnih zvanicnika, zamrzla njihove racune i povukla svoje posmatrace za predsednicke izbore, zakazane za mart. Ove kaznene mere su preduzete, jer je Harare, u subotu, proterao sefa posmatracke misije EU. ZENEVA -- Visoki komesar UN za ljudska prava, Meri Robinson, izjavila je juce da se Zenevska konvencija mora primenjivati i na talibanske zatvorenike i na bivse pripadnike Al-Kaide koji se nalaze u americkoj bazi Gvantanamo na Kubi. Robinsonova, koja se nalazi u godisnjoj poseti svajcarskom ministarstvu inostranih poslova u Bernu, ocenila je da "nisu neophodna nova pravila", misleci na razliku koju prave americke vlasti izmedju talibanskih zatvornika i uhvacenih pripadnika Al-Kaide. Bela kuca je, inace, prosle sedmice, saopstila da se Zenevska konvencija o ratnim zarobljenicima, primenjuje samo na talibane zarobljene u Avganistanu, ali ne i na pripadnike teroristicke mreze Al-Kaida, sirom sveta. napade hemijskim i bioloskim oruzjem, ali i dodaju da se britanski ratni avioni nalaze u stanju pune ratne pripravnosti. Opasnost od napada terorista preti i Britaniji, pise list, i dodaje da su tajne obavestajne sluzbe, navodno, vec sprecile pokusaj terorista da se u London, preko Temze posalje brod pun eksploziva. Taj teroristicki plan, iza kojeg stoji Al- Kaida, navodno i dalje postoji. Prema njemu, eksploziv je trebao da bude aktiviran, kada brod bude prolazio kroz londonsku stambenu i poslovnu zonu "Doklands".
