PRVA SEDMICA "PROCESA STOLECA" http://www.svetlost.co.yu
KOLATERALNI SVEDOCI U duelima sa Tuzilastvom i prvim svedokom Slobodan Milosevic je zabelezio pocetne poene, ali za njega prava iuskusenja tek predstoje posto ce posle politickih tema, na kome insistira i tim Karle del Ponte, uskoro morati da se suocava i sa konkretnim zlocinima za koje je optuzen Pise: Ljubisa OBRADOVIC NAZIVOM popularne americke serije "Trazi li ste - gledajte" najprikladniji se moze opisati prva sedmica "procesa stoleca" ili "najznacajnijeg sudjenja posle Nirnberga", kako se jos u zapadnim medijima naziva predmet IT-02-54, odnosno: Tuzilac medjunarodnog krivicnog suda za bivsu Jugoslaviju protiv Slobodana Milosevica. (Pominjanje SAD na pocetku teksta o Haskom tribnualu je, dabome, cista koincidencija!) Navodjenje punog naziva Haskog tribunala vec nije slucajnost. Jer, u minulih sedam dana u uvodnim izlaganjima Tuzilasta i Milosevicevom odgovoru, kao i u svedocenju Mahmuta Bakalija najmanje je bilo govora o ratnim zlocinima, a najvise o politickim okolnostima koje su, navodno, do njih dovele. Pri cemu su sve strane, i prisutne i "odsutne" nasle - ko manje, ko vise - "djavola" kog su trazile u ovako postavljenoj koncepciji pocetka utvrdjivanja Miloseviceve odgovornosti za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prva u oruzanim sukobima na Kosovu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (redosled je odredilo Tuzilastvo). Opredeljenje glavnog tuzioca Karle del Ponte i njenog prvog pomocnika britanskog advokata Dzefri Najsa za takozvani deduktivni pristup, da su zlocini posledica politickog plana (prvo je to bilo stvaranje Velike Srbije, a sada "stvaranje granica izmedju Srba i nesrba" - ma sta to Najsu znacilo) rezultiralo je jednim prilicno (ne)ocekivanim pocetkom sudjenja. (Izmedju ostalog, bez odgovora je ostalo i pitanje zasto Karla del Ponte licno ne predvodi tuzilacki tim nego je posao u tako znacajnom procesu prepustila svom pomocniku. Holandske novine pisu da je Najs cak bio ljut sto mu je Delponteova oduzela pola sata na pocetku izlaganja, jer je on smatrao da je to "njegov dan") Bakalijev fijasko Ipak, podrzavaoci Tribinala, koji ga cesto i pogresno izjednacavaju samo sa Tuzilastvom i tezama koje ono zastupa, nisu krili odusevljenje proslonedeljnim Najsovim dvodnevnim uvodnim izlaganjem, iako je jugoslovenskoj publici bilo jasno da pomocnik tuzioca, u vankrivicnoj materiji, barata sa jednim pojedostavljenim pregledom politicke istorije bivse Jugoslavije koji je pravljen za zapadnu publiku i u kome ima mesta samo za crno-belu podelu na dobre i lose momke (zna se kome je dodeljena ova druga uloga). Naravno, to je bio sasvim dobar slagvort za Milosevica da na terenu koji ipak bolje poznaje i od Delponteove i Najsa odgovori kontraoptuzbama protiv NATO, a Zapad po prvi put upozna sa drasticnim posledicama bombardovanja. Tajac koji je zavladao medju zapadnim novinarima na galeriji sudnice nakon prikazivanja prvih fotografija "kolateralnih steta" i docnija odluka Si-en-ena da svoje gledaoce postedi od takvih "preterano surovih snimaka" najbolje govori o tome kakav je efekat postigao. Trenutno! Jer, oni koji u Srbiji misle da ih je "Sloba satro" i da je takav utisak ostavio i na opstem medijskom planu tesko ce biti razocarani ako pogledaju izvestaje globalnih mreza, recimo bas Si-en-ena sa Bakalijevog svedocenja - o tome docnije. Prvi svedok, bivsi kosovski komunisticki funkcioner Mahmut Bakali pojavio se na sudjenju ocigledno nepripremljen, pa je u unakrsnom ispitivanju od strane Milosevica doziveo fijasko, sto se moglo videti i u direktnom TV prenosu. Bakali je pobrkao uzrocno-posledicne veze oko datuma Milosevicevog govora na Gazimestanu 1989. i datum ustavnih promena u Srbiji. Tvrdio je da su promene usledile posle govora, a ustav je donet tri meseca ranije (28. marta). Nije ubedljivo objasnio ni zasto su se kosovski Albanci opredelili za paralelan skolski sitem, tvrdio je da su srpski zatvori bili puni politickih zatvorenika sa Kosova a setio se imena samo jednog. Bakali je govorio i o apartheidu(!) u pokrajini, ali je priznao da to pitanje nije pokretao u razgovorima sa Milosevicem, a o dvocasovnom razgovoru 1998. godine sa prvim covekom Srpske drzavne bezbednosti Jovicom Stanisicem rekao je jedino da je protekao u tolerantnom tonu, da mu je nudjena federalna funkcija i da je tu bilo "nekog jela i pica". Univerzalni savetnik Pristinski dnevnik "Koha ditore" je, medjutim, dan pre Bakalijevog pojavljivanja tvrdio da ce on svedociti kako mu je Stanisic zapretio da ce Albanci ukoliko "konacnio ne prihvate srpsku vlast morati da napuste Kosovo". Zasto to Bakli nije ponovio na sudjenju - nije poznato! No, pravi sok za "nezavisnog intelektialca", kako je Bakali sam sebe predstavio, usledio je kada ga je Milosevic optuzio da je 1981. godine, kao pokrajinski sef partije, u vreme tadasnjih demonstracija, trazio izvodjenje tenkova na pristinske ulice i angazovanje aviona JNA. Bakali je to demantovao, ali se Mlosevic pozvao na stenograme iz tog vremena i svakako ce biti interesantno videti ko o tome ne govori istinu. Uglavnom, posle Bakalijevoig svedocenja medju srpskim novinarima se mogla citi i pakosna opaska: a kada ce tuzilastvo poceti da dovodi svoje svedoke! I zaista, tuzioci nisu izgledali preterano srecno dok je Milosevic "preslisavao" Bakalija, a jedan od pomocnika, Dik Rajneveld, nije se vise sarkasticno smesio kao u prethodna dva dana kada je Milosevic govorio o opstim mestima i pravio istorijske ekskurzije povezujuci Klintona i austrougarsku balkansku politiku iz 19. veka. Medju izvestacima u Hagu vlada i velika nedoumica zasto se Tuzilastvo opredelilo da proces otvori sa Bakalijem, pored "bolje" i medijski atraktivnije "ponude" sa Kosova (pr. Ibrahim Rugova, Veton Suroji ili Skeljzen Malici koji bi se zaista mogao svrstati u nezavisne intelektualce - svidjali se nekome njegovi politicki stavovi ili ne). Bakali je pak u Hag stigao sa (eks)komunistickom reputacijom ali i savetnickom funkciom kod lidera OVK (Adem Demaci i Ramus Haradinj) dok ga britanski Forin ofis u svojim dokumentima (dostupnim na Internetu) predstavlja i kao ranijeg savetnika Ibrahima Rugove. Dobro obavesteni krugovi kazu pak da je i tu prisutan "americki rukopis", s obzirom da je Bakali bio kosovski politicar u cije ocene su diplomatski predstavnici SAD najvise verovali. Kako SPS pomaze sefu Kako bilo, globalno medijsko peglanje je ekspresno usledilo. Iz citave rasprave izmedju Baklija i Milosevica o obrazovnom sitemu na Kosovu Si-en-en je bez rezervi prihvatio Bakalijevu tvrdnju da su iz nastavnog program koji su donele srpske vlasti, "izbaceni albanska kultura, istorija i jezik", dok Miloseviceve opaske na racun albanskih lidera Ramusa Haradinaja i Hasima Tacija (po ministru Vladanu Baticu to su "najveci ratni zlocinaca u Evropi") nisu ni konstatovane. Istina, neki zapadne mediji doneli su i krjanje kriticki intonirane tekstove o sudjenju - "Figaro" je, recimo, ocenio da je "Milosevic odlican zrtveni jaraca kako bi se u tisini zaboravila odgovornost zapada za raspad SFRJ" - ali to ipak nije "glavni pravac" izvestavanja iz Haga. Da oko Milosevica postoje i neke druge, nenamerne, zabune svedoce i oni mediji, takodje zapadni, koji su bili impresionirani Milosevicevim unakrsnim ispitivanjem Bakalija. Priznajuci mu da se dobro snalazi, pripisali su to njegovom pravnickom znanju ali kvalitetnim savetima njegovog pravnickog tima. "Inasajderske" informacije ove novine medjutim govore nesto sasvim drukcije. Predstavnici Medjunarodnog komiteta za zastitu Slobodana Milosevica drze, istina, skoro svakodnevno konferencije za novinare u hotelu koji se nalazi na pedeset metar od Tribunala, ali se na njih malo ko osvrce. Bivsi americki drzavni tuzilac Remzi Klark se vec mesecima nije pojavio u Hagu, francuski advokat Zak Verzes nije organizovao, kako je najavljivao, paralelno sudjenje u Parizu, i prakticno je "knjiga spala na dva slova". Sa Milosevicem trenutno kontaktiraju jedino dva njegova beogradska advokata Zdenko Tomanovic i Dragoslav Ognjanovic, koji ga zastupaju u sasvim drugim predmatima. U Hagu je boravio funkcioner SPS Vladimir Krsljanin, ali osim sto je na pocetku sudjenja mahao rukom optuzenom nije poznato da li je i na neki drugi nacin pomogao svom sefu. U Krugovima bliskim Milosevicu prica se i anegdota kako su celnici SPS-a, na zahtev seveningenskog pritvorenika da mu stranka dostavi neke konkretne podatke, poslali Milosevicu pola tuceta knjiga uz napomenu da u njima ima "interesantnih stvari"! Pojedinac i narod No, Milosevic se, u prvim nastupima, opsti je utisak "dobro drzao" - britanske kolege to sazimaju sa "nije nevin, ali je dobar" - no prava iskusenja mu tek predstoje. Na iskusenjima se, povodom Milosevica (opet) nasao vladajuci DOS pa je zabelezeno varnicenje izmedju premijera DJindjica i mnistra spoljnih poslova Gorana Svilanovica, koji je zatrazio da SRJ dobije status posmatraca u Tribunalu, sto bu u nekom smilu bio pasivni monitorig procesa. Savezna administarcija bi mogla da vidi sva dokumenta koja su na raspolaganju i ucesnicima sudjenja. DJindjic je, medjutim uz podrsku Batica i drugi clanova vlade, kritikovao takvu zamisao sa vec tradicionalnim objasnjenjem da je to ipak proces pojedincu (pred Tribunalom drukciji i ne postoje - prim. aut) i da drzava u to ne bi trebalo da se mesa. Bivsi americki drzavni sekretar Madlen Olbraj, medjutim, kaze da bi njeno pojavljivanje pred sudom morala da odobri SAD administracija s obzirom da je ona bila drzavni cinovnik. Iz srpske vlade dolaze i kritike da se Milosevic i ovog puta "krije iz naroda", sto ne mora biti netacno, ali je ocito da se u Hagu ne raspravlja samo o ratnim zlocinima za koje je Milosevic optuzen vec i politickim pitanjima koja su aktuelna, nezavisno od Miloseviceve sudbine. Bakali je, recimo, ustvrdio, da je status Kosova pogresno resen jos 1912. godine ili da OVK nije pocinila, "koliko je njemu poznato", nikakve zlocine na Kosovu. A to su, ipak stvari koje se ne ticu samo Milosevica, a on upravo zaslugom linije DOS-a, koja bi da gurne pod tepih haski proces, ubira u javnosti poene kao branilac drzavnih interesa, iakao je svojom, najblaze receno, pogresnom politikom najveci krivac, sa srpske strane, za ono sto se u minuloj decenji dogadjalo lose i po nacionalne interese i po sve gradjane Kosmeta u toj pokrajini. Samom Milosevicu pak predstoji po svoj prilici tezi deo procesa - suocavanje sa neposrednim svedocima zlocina za koje ga Tuzilastvo tereti na Kosovu i tu verovatno nece moci olako da "pretrci" preko dogadjaj kao sto je to ucino sa logorima u Bosni za koje je, navodno, saznao tek u Hagu, pa je cak rekao da "mozda i rukovdstvo Republike Srpske o tome nije nista znalo" - malte kao da su "privatnici" drzali na hiljade zatocenih ljudi u Keratermu, Omarskoj, Prijedoru... I verovatno ce te oscilacije, Milosevicevi uzleta u politickim duelima i padova na konkretnim zlocinima karakterisati dalji tok sudjenja. Dopisnik Agencije SENSE iz Vasingtona pak javlja da "uspostavljajuci praksu koja nije uobicajena za tek zapocete sudske procese, zvanicnici americke administracije uveliko javno procenjuju da ce Slobodan Milosevic biti pred Haskim tribunalom apsolutno proglasen krivim". Tuziocima od toga bolja podrska ili "podrska" izgleda nije potrebna! http://www.svetlost.co.yu Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
