SRBIJA U GODINI USTAVNIH PROMENA
http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2002/335/335-3.htm
USTAV PO MERI JEDNOG COVEKA
Tri promovisana predloga ustava Srbije predvidjaju njenu
regionalizaciju, ali se i razlikuju: Beogradski centar za ljudska prava
zalaze se za slabog predsednika biranog u parlamentu, DSS zeli direktno
biranog predsednika, vanredne izbore i ustavotvornu skupstinu, a
profesor Pavle Nikolic ima recept za povratak kralja
Pise: Vera DIDANOVIC
SUDIJA Ustavnog suda Srbije Slobodan Vucetic nedavno je na racun
Vojislava Kostunice izneo optuzbe koje bi ga mogle zaboleti znatno vise
od onih, gotovo uobicajenih, prema kojima je jugoslovenski predsednik
najozbiljniji kocnicar reformi u zemlji. Vucetic je, naime, javno ocenio
da predlog buduceg Ustava Srbije, koji je polovinom januara izradila
Kostunicina Demokratska stranka Srbije (DSS), predstavlja sasvim
nelegalisticki pokusaj te stranke da izazove izbore u Srbiji i pomocu
njih Kostunicu "prekomanduje" sa, ne narocito uticajne funkcije
jugoslovenskog predsednika, na funkciju predsednika Srbije sa znatno
sirim ovlascenjima.
I bez ulaska u analizu predloga ustava koji je izradila DSS, sama
cinjenica da je ta stranka, sasvim iznenada, odlucila da uskrati svoju
do tada snaznu podrsku Predlogu ustavnog resenja za Srbiju i Jugoslaviju
Beogradskog centra za ljudska prava, predstavljala je veliko
iznenadjenje i razlog za spekulacije o nekoj skrivenoj pozadini takvog
gesta. Tim pre, sto je jedini clan tima koji je radio na izradi nacrta
ustava DSS, cije je ime ta stranka obelodanila - Zorica Radovic,
strucnjak za ustavno pravo i supruga Vojislava Kostunice - bila i deo
sestoclanog tima eksperata koji je, jos od jula 2000. (pre promena u
Srbiji), pod pokroviteljstvom Beogradskog centra za ljudska prava, radio
na novim ustavnim resenjima.
Polurevolucionarni metod
Predlog eksperata Beogradskog centra za ljudska prava, promovisan
polovinom prosle godine, eksplicitno je podrzala i preporucila za
usvajanje i Venecijanska komisija Saveta Evrope. Da cela prica bude
cudnija, u zemlji je taj predlog najcesce skraceno nazivan "ustavnom
koji su izradili DSS i Gradjanski savez Srbije (GSS)" - delom zbog
velike podrske koju su predlogu u svojim javnim nastupima davali
predstavnici te dve stranke, a delom i zbog (pretpostavljene) bliskosti
clanova tima sa strankama Vojislava Kostunice i Gorana Svilanovica.
Kao grom iz vedra neba, negde pred Novu godinu, DSS je najavila
sopstveni predlog Ustava, saopstivsi jos samo da tim strucnjaka te
stranke, ciji je Zorica Radovic clan, u obzir uzima i predlog
Beogradskog centra za ljudska prava, ali i nacrt Ustava regionalne
drzave Ujedinjenih srpskih zemalja pokojnog akademika Miodraga Jovicica.
Manje od dvadesetak dana nakon te najave, DSS je javnosti predstavila
svoj predlog koji se od predloga Beogradskog centra za ljudska prava
razlikuje prvenstveno u dve tacke: prema ideji DSS, Ustav bi trebalo da
donese ustavotvorna skupstina (sto bi znacilo raspisivanje izbora), a
predsednik bi, umesto u parlamentu, kako predlaze sestoclana grupa
eksperata, i dalje bio biran na neposrednim izborima.
Upravo u tim stavkama, Vucetic je nasao potporu za svoju ostru kritiku.
Sudija Ustavnog suda, koga je rezim bivseg predsednika Slobodana
Milosevica izbacio sa posla, da bi potom DSS, prosle jeseni, sprecila
prvi pokusaj njegovog povratka u Sud, u predlogu da predsednik Srbije
ponovo bude biran na direktnim izborima i da njegove sadasnje funkcije
budu prosirene ovlascenjima da imenuje predsednika Vrhovnog suda,
vrhovnog drzavnog tuzioca, pet sudija Ustavnog suda itd. - vidi ponovno
krojenje ustava prema liku buduceg predsednika.
"Ocigledno je da kroz takav koncept DSS projektuje svog predsednika,
gospodina Kostunicu, na tom mestu", kaze Vucetic, jos vise se cudeci
nacinu na koji bi, prema predlogu DSS, trebalo doci do novog Ustava: "U
Skupstini Srbije DOS ima demokratsku vlast koja je dovoljno legitimna i
ozbiljna da pripremi najvisi drzavnicki akt. Odjednom se DSS vise ne
zalaze za postovanje Ustava, odnosno njegovu promenu ustavnim putem,
nego trazi drugi, maltene polurevolucionarni metod - ustavotvornu
skupstinu", ocenio je Vucetic.
Parlamentarna monarhija
Procedura promene Ustava Srbije, zahvaljujuci vazecem ustavnom resenju
iz 1991. (na kome je radio i Vucetic) zaista jeste vrlo komplikovana.
Pored saglasnosti dvotrecinske vecine poslanika, za donosenje novog
Ustava, potrebna je i podrska gradjana na referendumu. Zbog cinjenice da
je obezbedjenje podrske vise od polovine upisanih biraca krajnje
neizvesno (jer je to vise od ukupnog broja glasova koje je Kostunica
postigao na predsednickim izborima 2000.), u javnosti se ranije
spekulisalo da bi ukupno 176 poslanika DOS svoje glasove moglo
upotrebiti za proglasavanje postojece skupstine ustavotvornom i tako
izbeci i referendum i vanredne izbore za ustavotvornu skupstinu.
Tu verziju potkrepljivala je i visemesecna saglasnost DOS oko ustavnog
predloga Beogradskog centra za ljudska prava, zahvaljujuci kojoj bi
18-clana vladajuca koalicija mogla ostvariti jedan od najvaznijih
ciljeva zacrtanih u svom "Programu za demokratsku Srbiju", donetom uoci
izbornog okrsaja u kome je nastradao Milosevic.
U medjuvremenu se, medjutim, pokazalo da Kostunicina stranka, koja je
nakon pada Milosevicevog rezima naglo narasla i dosegla ogromnu
polularnost, tu svoju slavu nije uspela valjano da kapitalizuje:
pokazalo se da srpska Vlada, na cijem je celu lider Demokratske stranke
i Kostunicin najljuci rival, Zoran DJindjic, ima znatno realniju moc od
federalnih vlasti i jugoslovenskog predsednika. Istrazivanja javnog
mnenja pokazala su i da je u ucestalim sukobima dva krila vlasti,
Kostunicina DSS, ostavsi bez podrske ostalih stranaka, pocela da gubi i
popularnost kod gradjana, zbog cega bi joj odrzavanje vanrednih izbora i
te kako odgovaralo (za razliku od DJindjica, koji bi na njima mogao
izgubiti vlast).
Zato je, prema misljenju Vucetica, ali i vecine stranaka clanica DOS,
DSS odustala od svoje podrske ustavnom predlogu Beogradskog centra za
ljudska prava i na brzinu napisala sopstveni ustav koji podrazumeva
raspisivanje vanrednih izbora.
Ustavna zavrzlama tu se, medjutim, ne zavrsava. U medjuvremenu se
pojavio i predlog profesora Pavla Nikolica, clana Krunskog saveta, koji
Srbiju vidi kao parlamentarnu monarhiju, kao i glasine da bi predloga
Ustava moglo biti jos (DJindjic se javno zalagao za siroku raspravu u
kojoj bi ucestvovala i Srpska akademija nauka i umetnosti). Skupstina
Vojvodine, sa svoje strane, formirala je Komisiju za izradu prednacrta
konstitutivnog akta, ciji su rezultati delovanja jos uvek nepoznati.
I pre nego sto se Komisija prvi put sastala, napustila su je dva clana
(Marijana Pajvancic, koja je radila i u grupi Beogradskog centra za
ljudska prava, i Stanko Pihler, njen kolega s Pravnog fakulteta u Novom
Sadu). Predsednik Komisije, akademik Aleksandar Fira, smatra da bi
konstitutivni akt Vojvodine trebalo da nosi naziv "osnovni zakon", ali
vojvodjanski politicari uporno najavljuju "vojvodjanski ustav" (pojedini
su cak u stvaralackom zanosu tvrdili i da ce Vojvodjani napisati predlog
Ustava Srbije). Ono sto, medjutim, niko ne zna da kaze jeste tacna
sadrzina buduceg konstitutivnog akta Vojvodine.
Definisanje Srbije
I pored takve "rastimovanosti", kljucni politicki akteri i dalje se
slazu sa proklamovanim ciljem prema kome bi ove godine trebalo doneti
novi ustavni okvir za Srbiju, bez obzira na dve velike nepoznanice
(Kosovo i odnosi sa Crnom Gorom). Neke slicnosti postoje i u do sada
objavljenim predlozima: prema svim tim nacrtima, Srbiju ceka simetricna
regionalizacija (Beogradski centar za ljudska prava predlaze sest
regiona, DSS - "pet plus Kosovo, nakon resenja njegovog polozaja", a
Nikolic 12). I Beogradski centar za ljudska prava i DSS predlazu dvodomu
skupstinu, dok je za profesora Nikolica jedan skupstinski dom dovoljan
za vrsenje ustavotvorne i zakonodavne vlasti.
I u pogledu definisanja Srbije postoje slicnosti izmedju predloga
sestoclane grupe eksperata i DSS: Beogradski centar za ljudska prava
zalaze se za raskid sa nacelom etnonacionalne drzave vecinske nacije
(Srbija je definisana kao "multikulturalna demokratska drzava svih
gradjana i svih naroda koji u njoj zive, zasnovana na miru i
toleranciji, vladavini prava, postovanju ljudskih prava i sloboda,
trzisnoj privredi i socijalnoj pravdi".) Definicija DSS je nesto
jednostavnija ("Republika Srbija je drzava svih gradjana koji u njoj
zive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi).
Obe varijante su, medjutim, previse anacionalne za profesora Nikolica,
koji Srbiju definise kao drzavu "srpskog naroda i svih njenih
ravnopravnih gradjana, bez obzira na rasu, nacionalnost, etnicko poreklo
i veroispovest".
Svi dosadasnji ustavopisci kazu da njihovi predlozi mogu da "prezive"
razlicita resenja buducih odnosa Srbije i Crne Gore. Beogradski centar
za ljudska prava za tu tezu dobio je i potvrdu Venecijanske komisije,
koja je ocenila je da su "neki delovi nacrta podjednako upotrebljivi kao
delovi novog federalnog Ustava", sto se "posebno odnosi na odredbe o
ljudskim pravima, koje su izrazito pogodne za buducu drzavu clanicu
Saveta Evrope".
http://www.svetlost.co.yu/arhiva/2002/335/335-3.htm
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
