26. februar 2002.
HAG -- Lekar iz Suve Reke, Agron Berisa, izjavio je na sudjenju bivsem predsedniku Jugoslavije, Slobodanu Milosevicu, pred Haskim tribunalom ^Óda je Kosovo napustio u aprilu 1999. godine^Ô. ^ÓKosovo i Metohiju sam napustio zato sto sam bio prisiljen, a ne iz straha od NATO bombardovanja^Ô, izjavio je Berisa. Milosevic je, inace, u ispitivanju ovog svedoka, izneo podatak da je Berisa do pre nekoliko godina studirao u Beogradu i pitao ga da li je dozivljavao neke neprijatnosti, tokom boravka u glavnom gradu, na sta je svedok odrecno odgovorio. Drugi svedok optuzbe, Halil Morina, na sudjenju u Hagu, je rekao ^Óda su pripadnici srpske vojske 26. marta 1999. godine granatirali i zapalili njegovo selo Landovicu, i ubili 13 mestana^Ô. LONDON -- Dopisnik "Indipendenta" iz Beograda, pozivajuci se na izvor blizak vlastima koji je zeleo da ostane anoniman, pise da su vlasti u Srbiji ^Óotvorile vrata^Ô za hapsenje generala Mladica, buduci da mu je pre nekoliko sedmica receno da vise nece uzivati zastitu Vojske Jugoslavije. Jucerasnja izjava tog visokog srpskog zvanicnika, predstavlja prvu indirektnu potvrdu da Ratko Mladic bar deo vremena provodi na teritoriji Srbije. Novinar ovog lista, istovremeno, zakljucuje da ta izjava znaci da je Mladic, kao penzionisani oficir, pod jurizdikcijom civilnih vlasti u Srbiji,^Ô koje imaju, bar teoretsku, sansu da ga uhapse^Ô. BRISEL -- Predstavnik Evropske komisije, Gunar Vigand, izjavio je da je izjava srpskog premijera, Zorana Djindjica, da je Evropska komisija obustavila isplatu pomoci Beogradu, "posledica nesporazuma". Predstavnik Evropske komisije je naglasio da "takva odluka ne postoji". Djindjic je, inace, nedavno nazvao ^Ósramnom^Ô navodnu odluku o prestanku slanja pomoci SR Jugoslaviji. LJUBLJANA -- Skoro 54% Slovenaca, pratilo je dosadasnji tok sudjenja bivsem predsedniku SRJ, Slobodanu Milosevicu, a isto toliko ih je uvereno da ce on pred Haskim tribunalom biti osudjen za zlocine za koje je optuzen, pokazala je anketa ljubljanskog lista "Delo". Da je Milosevic kriv za genocid u BiH i ratne zlocine u Hrvatskoj i na Kosovu, smatra 84,3% ispitanika, 14% tvrdi da ne zna, a da nije kriv, odgovorilo je 1,7% ispitanika. Na pitanje o toku sudjenja i pravnim nacelima koje primjenjuje Haski sud, 31,4% ispitanika je izjavilo da im se sudjenje cini "korektnim", da je "sud premalo strog" smatra 29,5% ispitanika, a najvise Slovenaca (37,2%) se nije izjasnilo o "kvalitetu" sudjenja. SARAJEVO -- Srbin Ilija Panincic se vise od sest godina skrivao po gustim sumama i brdima u okolini Sipova, sa uverenjem da gradjanski rat jos traje, a tek nedavno su ga pronasli britanski vojnici SFOR-a, prenosi sarajevski "Dnevni Avaz". Prema navodima vojnika, Panincic je jedva govorio i odbijao je da se vrati u naselja, jer i dalje ne veruje da je rat zavrsen. On je, ipak, nekako rekao da se svih sest godina hranio sumskim plodovima, kao i da, za to vreme, nije video ni jedno ljudsko bice. Prema podacima SFOR-a, Panincic je u leto 1995. godine, pobegao iz pritvora u sumu, posto je saznao da su mu oba brata ubijena. BENKOVAC -- Obdukcija tela Jovana Bote, Srbina iz Benkovca, koji je pod nerazjasnjenim okolnostima preminuo pre desetak dana, je pokazala, da su uzrok smrti bile teske telesne povrede, saznaje "Tiker". Bota je, naime, nekoliko dana pred smrt, napadnut nedaleko od svoje kuce od strane nepoznatih lica. Clanovi njegove porodice su tvrdili da je on brutalno prebijen, kao i da je od tom prilikom nanesenih povreda i stradao. Njegov licni lekar i patolog su, medjutim, konstatovali da je Bota umro prirodnom smrcu. LONDON -- List "Inidipendent", u dodatku posvecenom komentarima i analizama, navodi da je posle 11. septembra u SAD, prema podacima grupa za zastitu ljudskih prava, uhapseno dve hiljade ljudi, koji nemaju nikakvu pravnu zastitu. Navodi se da protiv njih nije podignuta optuznica za dela terorizma, kao i da nisu izvedeni pred sud, pa je njihova dalja sudbina potpuno nepoznata. O tim slucajevima se retko raspravlja u javnosti i oni ne privlace paznju medija, delimicno zbog toga sto se, u skladu sa raspolozenjem koje trenutno preovladava u Americi, ne dovodi u pitanje delatnost sluzbi za bezbednost, koje pokusavaju da sprece nove teroristicke napade, pise list. Novinar "Indipendenta", medjutim, ocenjuje ^Óda je rec o skandalu, koji predstavlja sramotu za Ameriku^Ô. FRANKFURT -- Policija u Frankfurtu je saopstila da su ukradene novcanice evra u vrednosti od gotovo deset miliona dolara, pa je to jedna od najvecih pljacki gotovog novca ikada izvrsenih u Nemackoj. Predstavnik policije je izjavio da je vozac kombija, koji je dostavljao novac bankama, inace francuski drzavljanin, pod pretnjom oruzja stavio lisice svom kolegi, nakon cega je odvezao kombi u podzemno parkiraliste. Tamo su njegovi saucesnici prebacili gvozdene kovcege s novcem u drugo vozilo i pobegli u nepoznatom pravcu. Policija je pozvana kada su prolaznici culi zapomaganje vezanog cuvara. Sirom zemlje pokrenuta je potraga za pljackasima, prenose nemacki mediji. Sirom Evrope se, inace siri strah od masovnih pljacki banaka, jer je vec zabelezeno nekoliko pljacki u Italiji, u kojima je ukradena veca kolicina novca. NJUJORK -- Posle jednogodisnje pauze, Ujedinjene Nacije (UN) i Irak su ^Óspremni da nastave dijalog^Ô, javlja ^ÓDojce vele^Ô. Jedan od portparola UN-a, izjavio je da ce 7. marta poceti razgovori, izmedju generalnog sekretara UN-a, Kofija Anana i irackog ministra inostranih poslova, Tarika Aziza. Tema razgovora bice povratak inspektora za kontrolu naoruzanja u Irak, sto je, inace, jedan od glavnih zahteva koje je Amerika postavila Iraku. Inspektori za kontrolu naoruzanja UN-a, treba da utvrde da li se u Iraku proizvodi oruzje za masovno unistenje. U poslednjih desetak godina, inspektori za kontrolu naoruzanja su vise puta posecivali Bagdad, ali nisu pronalazili konkretne dokaze o postojanju oruzja za masovno unistavanje. Zvanicni Vasington, uprkos tome i dalje tvrdi da rezim Sadama Huseina proizvodi biolosko i atomsko oruzje. LONDON -- Generalni sekretar UN-a, Kofi Anan je, na sastanku u Vasingtonu, rekao britanskom premijeru Bleru da ne pokrece vojnu akciju protiv Iraka. Anan je, tom prilikom, naglasio da takav napad, u ovom trenutku, ne bi bio mudar. On ce se, inace, pocetkom marta sastati sa sefom iracke diplomatije, kako bi pokusao da ubedi vlasti u Bagdadu da odobre povratak inspektora za kontrolu naoruzanja. Mediji u Britaniji vec duze vremena pisu da Irak prihvata povratak inspektora, ali pod uslovom da oni ne budu iz SAD-a i Britanije. Takvo resenje, navode mediji, verovatno nece odgovarati Londonu i Vasingtonu. RAMALA -- Palestinski predsednik, Jaser Arafat, je potvrdio da ce se, uz posredovanje SAD, sresti sa predstavnicima izraelske vlade. Arafat ce sa izraelskim diplomatama razgovarati o bezbednosnim pitanjima, javlja ^ÓDojce vele^Ô. Palestinski predsednik je izjavio ^Óda je to odziv na predlog Evropske Unije, koji mu je preneo visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana^Ô, prilikom njihovog jucerasnjeg susreta u Ramali. Palestinci su, inace, u znak protesta sto Jaseru Arafatu nije omogucena sloboda kretanja, prekinuli sve kontakte sa Izraelom. Za poslednje incidente, kada su dva Izraelca ubijena i oko desetoro povredjeno, odgovornost je preuzela radikalna brigada ^ÓAl Aksa^Ô. LONDON -- Americki diplomata, Pjer Ricard Prosper, koga je predsednik SAD-a licno imenovao za pitanje ratnih zlocina, je, u intervjuu listu "Indipendent" izjavio da su "Zenevske konvencije zastarele i da bi ih trebalo ponovo sastaviti, uzevsi, pritom, u obzir pretnju od medjunarodnog terorizma". "Rat protiv terorizma je novi tip rata, koji niko nije imao na umu, dok su se pravile i potpisivale Zenevske konvencije. Danas, medjutim, postoje organizacije koje svoje operacije ne sprovode u skladu sa zakonima i obicajima rata", naglasio je americki diplomata. On je, i pored toga, naglasio da su Zenevske konvencije i dalje relevantne, u slucaju ratova medju suverenim drzavama. Prosper smatra da problemi u primeni nastaju kada Konvencije treba primeniti na slucajeve medjunarodnog terorizma. Britanski mediji navode da je ov prvi put da jedan visoki americki diplomata javno zastupa stav da bi Zenevske komvencije trebalo izmeniti. ANKARA -- Potpredsednik vlade Iraka, Tarik Aziz, izjavio je da ocekuje da ce Turska preduzeti "mnogo aktivnije korake", nego dosada, da bi uticala na promenu stava zvanicnog Vasingtona, i da bi pomogla Iraku da se zastiti od, eventualnog, napada SAD-a. U intervjuu "CNN"-u , Aziz je rekao da bi Turska trebala mnogo snaznije da brani rezim irackog predsednika Sadama Huseina. Irak je, podsetimo, u proslosti vise puta dozvoljavao turskoj vojsci da ulazi na njegovu teritoriju, kako bi se obracunala sa pobunjenim Kurdima, pa se smatra da ove dve zemlje imaju dobre diplomatske odnose. LONDON -- Britanski premijer Toni Bler ce se uskoro sastati u Vasingtonu sa americkim predsednikom Dzordzom Busom, dok bi tema razgovora bila vojna strategija rusenja rezima Sadama Huseina u Iraku, prenose britanski mediji. Navodi se i da je Bler prvi put suocen sa javnim mnjenjem Britanije, koje se protivi vojnoj intervenciji u Iraku. Mediji, zbog toga, predvidjaju, da ce premijer Britanije uskoro javnosti predociti jasne dokaze o irackim nuklearnim kapacitetima. Izjave Dzordza Busa o potrebi svrgavanja rezima u Bagdadu su, inace, vec kritikovali mnogi evropski zvanicnici, kao i predstavnik EU za spoljne poslove, Kris Paten. Veoma je verovatno, sa druge strane, da se Bler, ukoliko podrzi vojnu akciju protiv Iraka, suoci sa velikim protivljenjem i unutar sopstvene Laburisticke partije. U nedavnoj anketi "BBC"-a se, naime, od sto ispitanih poslanika Laburisticke stranke, njih 86 izjasnilo da ne podrzava napad na Irak, dok je samo 12 poslanika podrzalo ideju o napadu. Deo britanskog vojnog vrha je, inace, zabrinut da bi angazovanje britanskih snaga u takvoj operaciji moglo biti "veoma rizicno". | vesti | anketa | saopstenja | kontakt | o nama | linkovi | 25. februar 2002 BEOGRAD -- Danas je u hotelu ^ÓHajat^Ô poceo Drugi ^ÓJugoslavija Samit^Ô, u organizaciji grcke kompanije ^ÓPGI Helas^Ô. Na skupu ucestvuje veliki broj predstavnika inostranih i domacih preduzeca, kao i visoko savezni i republicki zvanicnici, a uvodne reci su odrzali Dragisa Pesic, Savezni premijer i Simeon Tsomokos, direktor ^ÓPGI Helas^Ô. Pozdravni govor je odrzao NJKV princ Aleksandar II Karadjordjevic.Teme Konferencije su ekonomska politika, medjunarodna podrska plana razvoja jugoslovenske ekonomije, razvoj bankarstva i finansija, razvoj berzanskog poslovanja i proces privatizacije. Ucesnici rapravljaju i o planovima razvoja energetike i poljoprivrede u SRJ i unapredjivanju ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Tokom danasnjeg rada konferencije, prisutnima su se obratili Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade, Karl Bilt, specijalni izaslanik EU za Balkan i Boran Karadzole, pomocnik saveznog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. Govorili su i Dzefri Baret, sef Delegacije evropske komisije u SRJ i Dusan Batakovic, ambasador SRJ u Grckoj. Karadzole je naglasio da se sada moze gledati sa vise optimizma na proces integracije u Jugoistocnoj Evropi, ^Ójer sve drzave, po prvi put, imaju isti cilj - ulazak u EU^Ô. On je rekao da ^Óse dosta toga jos mora uraditi, da bi se SRJ priblizila EU, ali i da se nada da rokovi za ispunjenje obaveza nece biti restriktivni^Ô. BEOGRAD -- U toku prvog dana rada Medjunarodne konferencije ^ÓJugoslavija Samit^Ô, Dzefri Baret, sef Delegacije evropske komisije u SRJ je rekao da je za sve zemlje u regionu Jugoistocne Evrope veoma vazno potpisivanje ugovora o procesu stabilizacije i udruzivanja, kao i da ce EU pomoci zemljama u tom delu Evrope, da sto pre usaglase svoje standarde sa standardima EU. ^ÓPomocicemo stvaranje zdravog ambijenta za razvoj demokratskih nacela u zemljama tranzicije, ali u zamenu za to, sve drzave moraju raditi na razvoju trzisne privrede, saradjivati sa Haskim tribunalom i raditi na povratku izbeglica^Ô naglasio je Baret. On je najavio da ce u region jugoistocne Evrope ove godine biti investirano oko 770 miliona evra. ^ÓNovac, medjutim, ne moze promeniti cinjenicu da nema brzih promena u istoriji^Ô dodao je Dzefri Baret, sef Delegacije evropske komisije u SRJ. BEOGRAD -- Srpski pokret obnove (SPO) u svom saopstenju naglasava, ^Óda vladajuca koalicija obavestava javnost da zakon o denacionalizaciji nece uskoro biti donet^Ô. Time je pogazeno jos jedno veliko predizborno obecanje, koje su danasnji vlastodrsci dali birackom telu, pod zakletvom, stoji u saopstenju. SPO navodi da ^Ótakva odluka, osim sto Srbiji zatvara put u evropske integracije, Djindjicevom kabinetu, i dalje, omogucava da prodaje tudju privatnu imovinu^Ô. ^ÓTu imovinu su svojevremeno opljackali ideoloski srodnici danasnjih vlastodrzaca^Ô, stoji u saopstenju SPO-a.. BEOGRAD -- Povodom izbora Saveta Dijaspore, organa koji ce u Srbiji ubuduce zastupati interese vise od tri miliona Srba u inostranstvu, vec stizu prve primedbe na nacin izbora i sastav clanova ovoga organa. U komentaru Pokreta za Novu Srbiju, organizacije Srba iz evropske dijaspore sa sedistem u Parizu, stoji izmedju ostalog konstatacija, da je odnos novih vlasti prema Srbima u inostranstvu i danas isti, kao i za vreme Milosevicevog rezima, da je ocito da sadasnja vlast ne zeli dati pravo glasa gradjanima u inostranstvu i da novoizabrani predsednik tog organa treba da podnese ostavku i time pokaze neslaganje sa manipulacijama u vezi konstituisanja ovog organa. BEOGRAD -- Predstavnici parlamenata Jugoslavije i BiH, Dragoljub Micunovic, Zeljko Mirjanic i Sejfudin Tokic, izrazili su, danas, u Beogradu, zadovoljstvo odnosima dveju drzava. Prema njihovoj zajednickoj oceni, ^Óodnosi Jugoslavije i BiH su u usponu". Micunovic je novinarima, posle razgovora sa kolegama iz BiH, rekao da je, tokom susreta, izrazena zelja za otklanjanjem barijera, koje postoje izmedju dve zemlje. ^ÓBarijere mogu biti otklonjene jedino postovanjem ljudskih prava i stvaranjem uslova da se izbeglice vrate svojim kucama^Ô, rekao je Micunovic. Prema njegovim recima, potrebno je resiti i pitanja koja se ticu penzija, plata i nasledjivanja imovine. Predsedavajuci Predstavnickog doma skupstine BiH, Zeljko Mirjanic je napomenuo da je to prva poseta parlamentarne delegacije BiH SRJ. On je najavio da ce, uskoro, biti ratifikovan niz sporazuma izmedju dve zemlje, kao sto su sporazumi o slobodnoj trgovini, sporazum o drumskom, zeleznickom i vazdusnom saobracaju i o dvojnom drzavljanstvu. pocetak Miloseviceve odbrane u Hagu^Ô, prenosi dopisnik Tiker-a iz Graca. BEOGRAD -- Premijera Zorana Djindjica, i njegove vazale u obe vlade, zahvatila je panika, zbog velikih izgleda da, vec u toku marta, Evropska Unija izdejstvuje nove odnose izmedju Srbije i Crne Gore, saopstio je Srpski pokret obnove. ^ÓTo znaci i vanredne izbore, a oni od izbora beze kao djavo od krsta^Ô, naglasava SPO. Kako se navodi u saopstenju SPO-a, ^ÓDjindjicu i kompaniji odgovara samo haos, kao idealno stanje za teror, pljacku, rasprodaju Srbije i bezanje od vanrednih izbora^Ô. STOKHOLM -- U Stokholmu, u Svedskoj, je ovog vikenda, po drugi put, u poslednjih pet godina, gostovao poznati guslar Djordjije Koprivica. On je priredio koncert u prostorijama Srpskog drustva ^ÓVuk Karadzic^Ô iz Solne, koje je organizovalo njegovu posetu. Poznati guslar svirao je juce, nakon bogosluzenja u kulturnom i duhovnom centru ^ÓSveti Sava^Ô u Stokholmu. Srpsko drustvo ^ÓVuk Karadzic^Ô iz Solne, nedavno, je priredilo i humanitarno vece, na kome je prikupljeno 40.000 kruna, za izgradnju jednog od pravoslavnih hramova u Srpskom Sarajevu. VASINGTON -- Americki Federalni istrazni biro (FBI), optuzio je jednog naucnika za ucesce u seriji napada antraksom, navodi americka stampa. Optuzeni naucnik je, prema podacima FBI-a, radio kao istrazivac, u jednoj od laboratorija americke vlade, prenosi "Vasington tajms". List podseca, da je nepoznata osoba, posle teroristickih napada na Njujork i Vasington, od 11.septembra postom slala pisma na adrese clanova americke administracije, zarazena sporama antraksa, zbog cega je umrlo 5, a inficirano 13 ljudi. RAMALA -- U Zapadnom Jordanu ne smanjuje se tenzija izmedju izraelske vojske i Palestinaca, javlja ^ÓDojce vele^Ô. Nedavno je, naime, doslo do novih incidenata, koji su prouzrokovali ljudske zrtve. Kod grada Tulkarema je ubijena jedna zena, koja je prema navodima izraelske vojske pokusala nozem da napadne vojnike. Na kontrolnom punktu, juzno od Nablusa, izraelski vojnici su ubili jednog Palestinca, koji je svoju trudnu zenu vozio u bolnicu. Tom prilikom, zena i njen otac, koji se takodje nalazio u vozilu, zadobili su prostrelne rane. Na osnovu izjava izraelske armije, vozac se nije zaustavio na kontrolnom punktu, pa su oni otvorili vatru, dok Palestinci tvrde da su izraelski vojnici, kada se automobil priblizio Nablusu, pustili vozaca da prodje jednu od barikada, a zatim ga ubili. PARIZ -- Francuski predsednik, Zak Sirak, i generalni sekretar UN, Kofi Anan, sinoc su razgovarali telefonom o situaciji na Bliskom istoku, saopsteno je iz Jelisejske palate. U tom razgovoru, oni su izrazili "veliku zabrinutost zbog razvoja situacije na podrucju Bliskog istoka". Njihova zajednicka ocena je da je ^Ópotrebno reagovati, pre nego sto situacija, u tom delu sveta, ne izmakne kontroli^Ô. Sirak i Anan su kao prioritet istakli "vracanje duhu mirovnog procesa, i pronalazenje politicke perspektive". BERLIN/RAMALA -- Sef nemacke diplomatije, Joska Fiser, zahtevao je od Izraela ^Óda potpuno ukine zabranu kretanja palestinskom lideru, Jaseru Arafatu. Fiser je, u jednom TV intervjuu, izjavio ^Óda Arafatu mora da bude ukinut kucni pritvor^Ô. Meru pritvora Arafatu je, inace, doneo izraelski kabinet, jos pocetkom decembra. Predstavnici izraelske vlade zaduzeni za bezbednost, juce su, nakon trocasovne diskusije, Arafatu dozvolili da napusti svoje sediste u Ramali, na Zapadnoj obali. Slobodno kretanje mu je, medjutim, odobreno samo u okviru autonomne oblasti Ramala. Ukoliko bude zeleo da predje na drugi deo palestinskih teritorija, Jaser Arafat ce morati da trazi dozvolu od premijera Arijela Sarona. BRISEL -- Kako javlja ^ÓDojce Vele^Ô, u Kabulu je jutros pocelo emitovanje radio emisije "Avganistane, dobro jutro", koju finansira Evropska komisija. Prvo izdanje dvocasovnog programa, na lokalnim jezicima pastu i dari, moglo je da cuje oko 80 odsto populacije Avganistana. Evropska komisija je saopstila da ce program, pre svega, biti informativnog karaktera, ali da ce biti zastupljene i zabavne i obrazovne emisije. Svrgnuti talibanski rezim je prethodno zabranio emitovanje radio programa na celoj teritoriji Avganistana. TEHERAN -- Avganistanski premijer, Hamid Karsai, pozvao je danas Ameriku i Iran, da zajedno pomognu izgradnju njegove zemlje. ^ÓNa taj nacin bi obe zemlje prevazisle napetosti koje postoje medju njima^Ô, rekao je Karsai, prilikom susreta sa iranskim predsednikom, Mohamedom Katamijem, u Teheranu. Katami je naglasio da se Iran ne mesa u politiku svojih suseda, cime je direktno reagovao na optuzbe Amerike, da Teheran salje muslimanske teroriste u Avganistan, kako bi oslabio prelaznu vladu u Kabulu. Vasington, medjutim, i dalje tvrdi da Iran krije pripadnike ^ÓAl-Kaide^Ô. Iran i Avganistan su se, danas, zalozili za ^Óotvaranje nove ere u bratskim odnosima dve zemlje^Ô, ignorisuci americke optuzbe. Karsaji ce se danas sresti i sa duhovnim vodjom Irana, Ajatolahom Ali Hamneijem. NJU DELHI -- Indijska vladajuca partija je na parlamentarnim izborima, u vise gradova u Indiji, pretrpela tezak poraz. U politicki najznacajnijoj indijskoj saveznoj drzavi, Utar Prades, nacionalisticka Hindu Partija, premijera Atal Behari Vadzpajia, pretrpela je poraz. U severnoindijskoj drzavi Pendzab pobedu je odnela opoziciona Kongresna partija Sonje Gandi, koja je, nakon petogodisnje pauze, osvojila vlast u jos dve indijske savezne drzave. VASINGTON -- Americko ministarstvo pravde je islamskog teroristu, Seika Omara, optuzilo za otmicu i ubistvo americkog novinara Danijela Perla. Tim povodom Vasington je zatrazio, od Pakistana, da joj izruci Seika Omara, pise americki nedeljnik "Njuzvik", u svom najnovijem broju. "Ministarstvo pravde je, u novembru, tajno optuzilo Seika za ucesce u jednoj ranijoj otmici", pise list pozivajuci se na neimenovanog zvanicnika Busove administracije. Americki mediji, inace, vec vise dana pisu da pakistanska Obavestajna sluzba podrzava jednu ekstremisticku grupu, za koju se veruje da pruza utociste Osami bin Ladenu, u indijskom delu Kasmira. NJUJORK -- Generalni sekretar UN Kofi Anan osudio je otmicu predsednickog kandidata Kolumbije Ingrida Betankura od strane ustanika. On je otmicu nazvao povredom humanitarnih prava koji ce naskoditi odrzavanju predstojecih izbora i uznemiriti mase biraca. Anan je apelovao na otmicare koji pripadaju organizacioji "FARC" da puste na slobodu Betankura i povrate dostojanstvo naciji. BERLIN -- Nemacki predsednik Johanes Rau pozdravio je uspeh nemacke olimpijske ekipe na zimski igrama u Salt lejk Sitiju. Nemacka ekipa je osvojila 12 zlatnih, 16 srebrnih i sedam bronzanih medalja, sto je veliki uspeh rekao je Rau. Medjutim on je spomenuo da je na igre pala tamna senka zbog tri doping afere, ali je Rau istakao da su igre ipak bile fer i da je publika navijala za sportiste, a ne po nacionalnoj pripadnosti. prema zvanicnim podacima. BERLIN -- Antiteroristicke akcije nemackih vojnika u Avganistanu, do sada su bile uspesne, navodi predsedavajuci nemackog Odbora za odbranu, Helmut Vicorek. Politicar iz redova SPD-a je, u jednoj TV emisiji potvrdio, ^Óda je vise od 200 nemackih elitnih vojnika ukljuceno u borbe u Avganistanu^Ô. ^ÓOni ucestvuju u zajednickoj akciji sa saveznicima, u borbama protiv teroristicke organizacije ^ÓAl-Kaida^Ô, saopstio je nemacki ministar odbrane, Rudolf Sarping. Prema nekim podacima radi se o komandosima iz specijalnih jedinica Bundesvera, koji su obucavani za antiteroristicke akcije. BERLIN -- Nemacka vlada je potvrdila juce da se oko 100 pripadnika nemackih elitnih jedinica nalazi u akcijama u Avganistanu protiv zaostalih pripadnika teroristickih jedinica Al Kaide. Prema podacima koje je dao ministar odbrane Nemacke Rudolf Sarping radi se o pripadnicima tzv. komandosima iz specijalne jedinice ^ÓKSK^Ô. Sarping medjutim nije rekao u kakvim se akcijama i na kojim mestima angazuju nemacki vojnici, ^Óradi njihove sigurnosti^Ô rekao je Sarping.
