B I L T E N V E S T I
26. FEBRUAR 2002.
SR JUGOSLAVIJA
KOSTUNICA: POTREBNO POSTOVANJE DEJTONSKOG SPORAZUMA
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica rekao je danas da je neophodno postovanje Dejtonskog sporazuma
prilikom ustavne reforme u Bosni i Hercegovini.
Kako se navodi u saopstenju iz Kabineta jugoslovenskog
predsednika, Kostunica se u razgovoru sa Visokim predstavnikom
medjunarodne
zajednice u BiH Volfgangom Petricem, zalozio za brze stvaranje uslova za
povratak velikog broja izbeglica.
Time bi se, kako se navodi, znacajno doprinelo i resavanju
izbeglickog pitanja u regionu, uz ucesce SRJ, BiH i Hrvatske.
U razgovoru je izrazeno zadovoljstvo svestranim razvojem odnosa
SRJ i BiH i Republikom Srpskom, a razmotreno je i njihovo dalje
unapredjenje.
Razgovarano je i o ukupnoj stabilizaciji prilika u regionu.
Sagovornici su razmotrili i mogucnosti za dalje unapredjenje
Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama SRJ i Republike Srpske i
naglasili njegov znacaj za razvoj svih oblika saradnje, navodi se u
saopstenju.
SRJ-DANSKA SVILANOVIC: PREGOVORI O PRIDRUZIVANJU SA EU U OVOJ GODINI
KOPENHAGEN, 25. februara 2002. (Beta) Sef jugoslovenske
diplomatije Goran Svilanovic izjavio je danas da je turneju po
Skandinaviji
poceo susretima u Danskoj, kako bi razradio mogucnosti da u drugoj
polovini
ove godine, tokom predsedavanja Danske Evroskom unijom, SRJ pocne
formalne
pregovore o zakljucenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju sa EU.
Svilanovic je u telefonskoj izjavi Beti nakon sastanka sa
danskim
ministrom spoljnih poslova Perom Stigom Molerom, naveo da je danski
ministar naglasio je za taj cilj "kljucno resenje odnosa" Srbije i Crne
Gore.
"Ja sam u tom svetlu pomenuo da su sugestije koje su dosle od
(visokog predstavnika EU Havijera) Solane veoma korisne i da omogucuju
postizanje dogovora o ocuvanju zajednice Srbije i Crne Gore", rekao je
Svilanovic.
Sef jugoslovenske diplomatije je, medjutim, najavio i da ce
jugoslovenska strana danas ili sutra izneti svoje sugestije kako bi
buduca
zajednicka drzava bila "odrziva i funkcionalna".
"Pomenuo sam, takodje, da valja ocekivati da u toku danasnjeg i
sutrasnjeg dana budu ucinjene i dodatne sugestije sa nase strane kako
bismo
postigli sustinski cilj, a to je da zajednica bude odrziva i
funkcionalna i
cini mi se da su tu potrebna unapredjenja, pogotovo u ekonomskom delu
ovog
plana koji je on izneo...", rekao je Svilanovic.
On je dodao da ce se zatim sacekati na reagovanja na te
sugestije,
i ocenio da bi prihvatanjem tih sugestija bili stvoreni uslovi za
resenje
odnosa Srbije i Crne Gore i time za pocetak pregovora o Sporazumu o
stabilizaciji i pridruzivanju sa EU.
"Pod tim uslovima, cini mi se da je onda ostvarljivo... da
razresenje odnosa Srbije i Crne Gore omoguci pocetak pregovora o
Sporazumu
o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom u drugoj polovini ove
godine", rekao je on.
Prema njegovim recima, SRJ moze racunati na podrsku Danske za
clanstvo u Savetu Evrope do kraja ove godine, pod uslovom da Jugoslavija
ostvari punu saradnju s Haskim tribunalom i nastavi rad na unapredjenju
ljudskih prava u zemlji.
Dvojica ministara razgovarali su i o bilateralnim odnosima SRJ
i
Danske, pre svega o nizu sporazuma koje, kako je rekao Svilanovic, treba
"osnaziti s obzirom da su zakljuceni od prethodne Jugoslavije" i da ih
sada
treba produziti.
Svilanovic i Moler su razgovarali i o mogucnostima da Danska
zainteresuje svoje privrednike za ulaganje u SRJ.
"Konkretno, ja sam zamolio da njihova organizacija koja daje
garancije za investicije, zapocne svoj angazaman u nasoj zemlji. Oko
jednog
konkretnog projekta oni su vec dali garancije, ocekujemo da ce tako biti
i
ubuduce, jer bi to omogucilo danskim preduzecima da se pojave u nasoj
zemlji", rekao je Svilanovic.
Dvojica ministara su posebnu paznju posvetili sporazumu o
zastiti
investicija i sporazumu o izbegavanju dvostrukog oporezivanja kao
preduslovima za investiranje u SRJ.
Svilanovic je rekao da je SRJ zaintreresovana za saradnju u
domenu
poljoprivrede, energetike i daljinskog grejanaj o cemu je, kako je
naveo,
razgovarao s danskim ministrom.
Sef jugoslovenske diplomatije se sastao sa predsednikom danskog
parlamenta Ivarom Hansenom.
SRJ-FINSKA-SVILANOVIC RAZGOVARAO SA LIPONENOM
HELSINKI, 26. februara (Tanjug) - Sef jugoslovenske diplomatije Goran
Svilanovic razgovarao je jutros u Helsinkiju sa premijerom Pavom
Liponenom
i ministrom inostranih poslova Erki Tuomijem o najaktuelnijim pitanjima
bilaterlanih odnosa i o poziciji Savezne Republike Jugoslavije u
savremenoj Evropi. Svilanovic je sinoc kasno doputovao u Finsku
iz Kopenhagena, gde je zapoceo petodnevnu turneju po
nordijskim zemljama. Jugoslovenski ministar ce tokom turneje boraviti
jos
u Oslu i Stokholmu.
Plranirano je da se Svilanovic u Helsinkiju tokom popodneva sretne i sa
potpredsednicom parlamenta Sirka Lizom Antilom i da odrzi predavanje o
principima jugoslovenske spoljne politike i prilikama u Saveznoj
Republici
Jugoslaviji u udruzenju Pasikiri koje nosi naziv prema prezimenu
nekadasnjeg finskog predsednika republike. Jugoslovenski ministar
posetice i metalski kompelks Outokupmu u obliznjem gradu Espo, koji
zajedno sa Helsinkijem i Vantom cini urbano podrucje finske prestonice.
U
Finskoj, koja je clanica Evropske unije od 1995. godine, polovinu
vrednosti izvoza cine proizvodi metalne industrije, inzenjeringa i
elektronike, a 30 procenata donosi roba stvorena preradom drveta.
O'SALIVEN: BEZ STRATEGIJE, DONACIJE NE VODE KA RESENJU
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Sef kancelarije Svetske
banke
(WB) u Jugoslaviji Rori O'Saliven izjavio je danas da investicije te
banke,
koje ce u narednih nekoliko godina iznositi po cetiri milijarde dolara,
nece resiti problem domace privrede, ukoliko se ne izgradi odgovarajuca
strategija razvoja.
Saliven je na dvodnevnom Drugom jugoslovenskom samitu u
beogradskom hotelu "Hajat", kazao da ce ubuduce pomoc WB ciniti dve
trecine
donacija i trecina sredstava iz spoljnih ulaganja, sto ce uz vec
poboljsanu
klimu za strane investitore rezultirati u intenzivnijem prilivu stranih
direktnih investicija u Jugoslaviju krajem ove godine.
Prema njegovim recima, donacije po glavi stanovnika u
Jugoslaviji
desetostruko su vece u odnosu na zapadnoevropske zemlje, dok je s druge
strane rast bruto drustvenog proizvoda (GDP) najnizi u regionu.
"Ne verujem da ce Evropska komisija i ostale institucije resiti
problem Jugoslavije, jer sredstva su mala kao hanzaplast na velikom
problemu", kazao je on i dodao da ce WB do 2005. godine nastaviti sa
podrskom u prevazilazenju jaza prilikom prelaska na trzisnu ekonomiju.
O'Saliven je istakao da ce cilj WB biti usmeren na
osposobljavanje
domace privrede za zapocinjanje samostalnog razvoja, bez pomoci sa
strane.
Sef programskog sektora Evropske agencije za rekonstrukciju
(EAR)
Haso Molines najavio je da ova finansijska institucija razmatra pomoc u
iznosu od 160 miliona evra Jugoslaviji, koja bi bila usmerena na razvoj
carinskih i poreskih sluzbi, granicnih prelaza sa Hrvatskom i
Madjarskom,
energetiku i zdravstvo, agrar i ekologiju, kao i za razvoj gradjanskog
drustva i medija.
Clan Upravnog odbora Rajfajzen banke Oliver Regl izrazio je
optimizam u pogledu dolaska stranog kapitala u Jugoslaviju, dodajuci da
je
u "stalnim razgovorima sa stranim investitorima naglasen njihov interes
da
sto pre dodju na jugoslovensko trziste".
Regl je pozvao sve zainteresovane da odmah uloze sredstva u
Jugoslaviju, ali ne samo u Beograd, vec i u Vojvodinu, koja je kako je
rekao, jedna od najrazvijenijih oblasti na ovom podrucju.
"Iako postoji veliki interes Rajfajzen banke da podrzi razvoj
srpskih preduzeca, one kojima savetujemo da ovde dodju, moramo reci da
je u
Srbiji, na primer, dve trecine zemljista van registra", naveo je Regl
dodajuci da je velika prepreka za dolazak stranog kapitala i to sto jos
nije usvojen zakon o bankarskom poslovanju.
Predstavnik MMFa za Jugoslaviju Dzosua Sarap najavio je u
narednom
periodu rast stranih direktnih investicija u Jugoslaviju, isticuci da
sigurno postoji dobar potencijal za razvoj na ovom prostoru.
Sarap je pohvalio Zakon o privatizaciji, jer ogranicava kapital
dostupan radnicima, a zbog cega je domacim i stranim investitorima
omoguceno da dobiju vecinsku kontrolu u preduzecu.
Predsednik grcke Eksportne kreditne organizacije, Kristina
Sakelaridis najavila je da ce grcki parlament za dva dana usvojiti
nacionalni plan ekonomske obnove Balkana, u kome ce, kako je rekla,
Jugoslavija imati najznacajniju ulogu.
Prema njenim recima, uskoro ce se na domacem trzistu pojaviti
jos
20 jacih grckih kompanija iz oblasti telekomunikacija, prehrambene i
duvanske industrije i usluznih delatnosti.
VIGAND: EU NIJE OBUSTAVILA POMOC BEOGRADU
BRISEL, 25. februara 2002. (Beta) - Predstavnik Evropske
komisije
Gunar Vigand izjavio je veceras da je "ocigledno posledica nesporazuma"
izjava srpskog premijera Zorana Djindjica nemackom nedeljniku "Spigl" da
je
Komisija obustavila isplatu pomoci Beogradu, jer, kako je podvukao,
"takva
odluka ne postoji".
Gerasimos Tomas, predstavnik za stampu evropskog komesara za
ekonomskomonetarna pitanja Pedra Solbesa, rekao je agenciji Beta da je
"do
zabune izgleda doslo povodom isplate poslednje transe makrofinansijske
podrske od 345 miliona evra koju je Evropska unija (EU) odobrila SR
Jugoslaviji u prosloj godini za strukturalne reforme".
Tomas je objasnio da je u oktobru prosle godine isplaceno 260
miliona evra, druga transa od 40 miliona je doznacena vladi u Beogradu
krajem januara, a ocekuje se da ce i poslednji deo tog paketa podrske
reformama u SRJ, u visini od 45 miliona evra biti isplacen u maju.
Rec je o tome da, pre isplate svake transe, Evropska komisija u
razdoblju od oko tri meseca prati stepen sprovodjenja reformi i, kada
proceni da je napredak u strukturalnim reformama u SRJ odmakao onoliko
koliko je to nuzno i pozeljno, onda se odobrava isplata transe.
Tomas je istakao da, "prema tome, ne postoji nikakva odluka o
blokadi isplate i poslednje transe makrofinansijske podrske
strukturalnim
reformama u SRJ, vec se samo ceka na to da Evropska komisija obavi
uobicajenu analizu toka reformi i, buduci da se zasad ne vidi nista sto
bi
moglo nepovoljno uticati na njihovo dalje sprovodjenje, da onda bude
doznaceno i preostalih 45 miliona evra Beogradu".
"Dosad se sve odvijalo kako treba, napredak je bio dobar i mi
nemamo nikakvih naznaka da bi u daljem sprovodjenju strukturalnih
reformi u
SRJ moglo biti nekih problema i teskoca", kazao je Tomas.
Drugi izvori u EU rekli su agenciji Beta da je potpredsednik
jugoslovenske vlade Miroljub Labus pisao evropskom komesaru za
ekonomskomonetarna pitanja trazeci objasnjenje oko isplate i poslednje
rate
makrofinansijske podrske EU, a da ce mu komesar Solbes uskoro odgovoriti
na
to pismo i pruziti trazena objasnjenja.
Portparol Tomas je kazao da to ne moze ni da potvrdi, niti da
opovrgne, jer "nije politika Evropske komisije da iznosi u javnost
kontakte
koje komesari i drugi funkcioneri imaju u redovnim kontaktima sa
zvanicnicima i predstavnicima vlada izvan Unije".
Prema objasnjenju portparola Tomasa i drugih izvora Evropske
komisije, svota od 1,3 milijarde evra predstavlja "obecana" sredstva za
obnovu i oporavak SR Jugoslavije, koja su prikupljena na donatorskoj
konferenciji prosle godine. "To su samo delimicno i obecana sredstva
Evropske unije. A zavisi od donatora, kojih ima iz celog sveta, da li ce
oni obecane svote i doznaciti za projekte koje im je ponudila SRJ",
rekli
su ti izvori.
"Evropska unija ima poslednju rec samo kad su u pitanju
sredstva
koja su ona i njene zemlje clanice obecale da ce uloziti za konkretne
projekte, pod uslovom da oni budu prihvaceni", dodali su ti izvori.
PESIC: POSTACEMO DEO TRZISTA OD 55 MILIONA POTROSACA
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Predsednik Savezne vlade
Dragisa Pesic izjavio je danas da Jugoslavija treba da postane deo
regionalnog trzista koje ce imati ukupno 55 miliona stanovnika i da bi
svaka dezintegracija regiona usporila dalji razvoj.
"Zajednicka drzava ima vece sanse za integraciju u Evropu, dok
bi
dalja dezintegracija na ovom podrucju bila stetna", izjavio je Pesic
prilikom otvaranja konferencije pod nazivom "Drugi Jugoslavija samit"
koji
je danas poceo u beogradskom hotelu "Hajat".
Pesic je rekao da je Jugoslavija pocela da resava teret spoljne
prezaduzenosti, a preduzete su i neophodne mere za ozdravljenje
finansijskog i bankarskog sektora.
Potpredsednik Savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Miroljub Labus izjavio je da se u 2002. godini predvidja
rast
drustvenog proizvoda za cetiri procenta, dok bi nacionalni dohodak po
glavi
stanovnika trebalo da poraste za 12 procenata sa 1.050 dolara koliko je
iznosio u 2001. godini.
"Opredelili smo se za 'tvrdje' mere koje ce doneti dobre
rezultate
na dugi rok", izjavio je Labus i dodao da je duznost Jugoslavije da
placa
medjunarodne obaveze.
Inflacija je u 2001. godini bila 39 procenata, ali je samo 13
procenata bila sustinska inflacija dok se ostali procenat odnosi na
uskladjivanje cenovnih dispariteta, rekao je Labus i dodao da je
tranutno
mesecna inflacija 0,5 procenata, a da se za ovu godinu planira inflacija
od
20 procenata.
"Ekonomisti se ne slazu da li je devizni kurs u Jugoslaviji
realan
i u tom pogledu postoje konfliktni pokazatelji", rekao je Labus i dodao
da
je u prosloj godini Jugoslavija imala veliki spoljnotrgovinski deficit,
ali
da se on poslednjih meseci smanjivao.
Labus je najavio da se u ovoj godini planira rast izvoza od 18
procenata i povecanje uvoza od 15 procenata sto treba da uslovi
poboljsanje
spoljnotrgovinskog bilansa.
Labus je najavio liberaliziciju deviznog trzista kako bi
trziste
slalo tacne signale investitorima.
"Drzavni sektor bice sidro za odredjivanje plata u 2002 godini,
dok ce u privatnom sektoru zarade biti diktirane od strane trzista",
rekao
je Labus.
Princ Aleksandar Karadjordjevic izjavio je da jugoslovenski
narod
ocekuje investicije iz inostranstva i kreiranje novih radnih mesta.
"Bombardovanje je Jugoslaviji nanelo veliku stetu i ocekujemo
od
zapadnih zemalja da nam sada pomognu", rekao je Karadjordjevic.
"Reforme u Beogradu na republickom i saveznom nivou imaju
izvanredan kvalitet koji moze da se poredi sa uspesnim tranzicijama koje
su
sprovodjene u istocnoevropskim zemljama i jasno je da Jugoslavija ide ka
Evropi", ocenio je bivsi visoki predstavnik Ujedninjenih Nacija za
Balkan
Karl Bilt.
Prema recima Bilta ni jedna zemlja do sada nije dobila brzi
reprogram kredita od Jugoslavije, zahvaljujuci jugoslovenskim
strucnjacima,
ali i spremnosti medjunardne zajednice da joj pomogne.
SRJSKUPSTINA USVOJEN ZAKON O PRAVIMA I SLOBODAMA NACIONALNIH MANJINA
BEOGRAD, 26. februara 2002. (Beta) Vece gradjana jugoslovenskog
parlamenta usvojilo je danas jednoglasno Zakon o zastiti prava i sloboda
nacionalnih manjina.
Za taj zakon glasali su svi prisutni poslanici, njih 91.
Predsednik Veca gradjana Dragoljub Micnovic izrazio je
zadovoljstvo raspravom i cinjenicom da je usvojeno sedam amandmana
opozicionih stranaka.
TOKIC I MIRJANIC RAZGOVARALI SA BOZOVICEM
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Predsedavajuci Doma naroda
Parlamentarne skupstine BiH Sejfudin Tokic izjavio je danas da je
predstavnike jugoslovenskog parlamenta upoznao sa usaglasavanjem ustava
entiteta sa Ustavom BiH, u cilju pune ravnopravnosti tri naroda i dva
multietnicka entiteta u BiH.
Nakon razgovora sa predsednikom Veca republika Savezne
skupstine
Srdjom Bozovicem, Tokic je rekao da BiH "zeli da pozitivan proces koji
je
SRJ iskazala u saradnji sa Haskim tribunalom bude nastavljen" jer, kako
je
rekao, "greske iz proslosti treba da budu odgovornost iz proslosti, i to
odgovornost pojedinaca, a ne celokupnog naroda".
Tokic je kazao da su prethodne politicke strukture u BiH i SRJ
zelele da predstave da su te greske pocinjene u ime celokupnih naroda.
Dodajuci da sadasnji politicari u BiH i SRJ shvataju znacaj
dobrosusedskih odnosa, Tokic se zalozio za nastavak i jacanje
bilateralne
saradnje.
Predstavnik parlamenta BiH je jos rekao da je danas u Beogradu
iniciran i poseban sporazum o pitanjima izbeglica kako bi se ubrzalo
ressnje njihovih problema, dodajuci da bi u taj sporazum trebalo da se
ukljuci i Hrvatska.
Predsedavajuci Predstavnickog doma skupsine BiH Zeljko Mirjanic
rekao je nakon razgovora sa Bozovicem da je delegacija BiH pokazala
razumevanje za stavove jugoslovenskih parlamentaraca oko razgovora za
preuredjenje odnosa u jugoslovenskoj federaciji.
Mirjanic je jos rekao da ce Grupa za prijateljstvo BiH i SRJ,
kakava vec posotoji u jugoslovenskoj skupstini, biti formriana i u
parlamentu BiH.
Bozovic je rekao da su jugoslovenski i parlamentarci iz BiH
"razmenili informacije o politickoj i i ekonomskoj situaciji u svojim
zemljama".
BOGOJEVIC PRIMIO PARLAMENTARNU DELEGACIJU BIH
BEOGRAD, 25. februara (Tanjug) - Pomocnik saveznog ministra za
inostrane poslove Radojko Bogojevic primio je danas
delegaciju Parlamentarne skupstine Bosne i Hercegovine, sa
Zeljkom Mirjanicem, predsedavajucim Predstavnickog doma, na celu. U
razgovoru, u kojem su razmotrene mogucnosti za dalje unapredjenje
svestranih odnosa, obostrano je izrazeno zadovoljstvo uspesnim razvojem
bilateralne saradnje, u relativno kratkom periodu nakon uspostavljanja
diplomatskih odnosa izmedju dve zemlje, saopstilo je Savezno
ministarstvo
za inostrane poslove
ZASEDAO KOMITET ZA PODELU IMOVINE BIVSE JUGOSLAVIJE
SKOPLJE, 25. februara (Tanjug) - Drzavni sekretar u makedonskom
Ministarstvu inostranih poslova Viktor Gaber obavestio je novinare da
je u
Skoplju danas odrzan sastanak Komiteta za podelu imovine koja je ostala
u
diplomatskim i konzularnim predstavnistvima bivse Jugoslavije.
Prenoseci zajednicku izjavu predstavnika svih zemalja naslednica
imovine
bivse federacije, Gaber je istakao da je sastanak bio veoma uspesan,
ali
da nisu donesene konkretne odluke. On je napomenuo je da ce Komitet
nastaviti rad, a da je danas formirano posebno telo koje ce proceniti
vredost umetnickih dela zatecenih u ambasadama i konzulatima SFR
Jugoslavije. Jugoslovensku delegaciju predvodio je generalni
sekretar Ministarstva inostranih poslova Danilo Vucetic.
AMBASADOR BATAKOVIC:STARI REZIM NEMA MOGUCNOSTI ZA POVRATAK
BEOGRAD, 25. februara (Tanjug) - Jugoslovenski ambasador u
Grckoj
Dusan Batakovic ocenio je danas da je novi reformski kurs jugoslovenske
vlade kljuc stabilnosti u regionu, porucivsi da je ono sto se desilo 5.
oktobra 2000. godine u Beogradu, nepovratan proces. Ucestvujuci u radu
dvodnevnog "Drugog samita o investiranju u
Jugoslaviju", istoricar Batakovic je gostima iz sveta porucio da ne
postoji mogucnost da se stari autokratski rezim vrati na jugoslovensku
politicku scenu. Govoreci o krizi u definisanju odnosa Srbije i Crne
Gore
u okviru SRJ, Batakovic je izrazio ubedjenje da ce oni biti ubrzo
reseni
i da ce nova uspostavljena veza biti jos jaca narednih godina.
Batakovic
je izneo i svoju viziju razvoja regiona Jugoistocne Evrope, prema kojoj
sve zemlje te regije moraju najpre uspostaviti medjusobnu saradnju u
svim
oblastima, a posebno u borbi protiv organizovanog kriminala i
terorizma.
O'BRAJAN: PREDAJA MLADICA GLAVNI USLOV ZA DOBIJANJE POMOCI
BEOGRAD, 26. februar 2002. (Beta) Bivsi specijalni predsednicki
izaslanik za Balkan Dzejms O'Brajan ocenio je danas da ce predstojece
razmatranje u Kongresu o daljoj finansijskoj pomoci Beogradu, biti
uslovljeno predajom optuzenih za ratne zlocine, pre svih generala Ratka
Mladica.
Americki zvanicnik je izrazio uverenje da je to glavna tema
razgovora izmedju Vasingtona i Beograda.
"Jasno je da americki Kongres kontrolise odobravanje sredstava
i
da je pred kraj mandata predsednika Klintona jasno predocio da ce
prekinuti
podrsku novoj vladi u Beogradu ukoliko ne ispuni nekoliko uslova
ukljucujuci i bezrezervnu saradnju sa Hagom i ukidanje nedozvoljenih
veza
sa snagama bezbednosti u Republici Srpskoj", rekao je O'Brajan u
intervjuu
radiju "Glas Amerike".
Po njegovim recima americka administracija nema drugog izbora
nego
da vodi takve razgovore i jasno predoci da nije ni u cijem interesu da
se
Mladic stiti i da bude na slobodi.
"Neka (Mladic) ide u Hag i odgovori na optuzbe. Ako je zaista
heroj koji nije pocinio zlocine bice mu pravedno sudjeno i bice
oslobodjen.
Ako je, pak, kriv dobice ono sto zasluzuje", porucio je O'Brajan.
On je potvrdio da bi se bivsi drzavni sekretar Medlin Olbrajt
odazvala sudskom pozivu da bude svedok na sudjenju Slobodanu Milosevicu
u
Hagu.
Americki diplomata je ocenio da je sudbina reformi kljucno
pitanje
u pregovorima oko buduceg uredjenja jugoslovenske federacije.
"Srbija i Crna Gora treba da postanu deo sire evropske
zajednice
zato treba prihvatiti kurs koji ce ubrzati proces reforme. Mislim da obe
strane imaju dobre argumente i licno bih zeleo da u sklopu postignutog
dogovora obnove svoju predanost ubrzanim reformama", rekao je O'Brajan.
On je jos kazao da je gledajuci sa strane tesko oceniti da li
bi
crnogorski referendum o nezavisnosti pomogao ili stetio procesu reformi,
dodajuci da bi se predsednik Djukanovic tesko odrzao na vlasti u slucaju
da
se vecina Crnogoraca izjasni protiv ocepljenja te republike.
O'Brajan je ocenio da bi poraz Djukanovica na referendumu
izbacio
u prvi plan "grupu ljudi" blisku Milosevicu i bivsem rezimu i u Crnoj
Gori
i u Srbiji.
"Strani posmatraci se pitaju da li status (Crne Gore) treba na
brzinu resavati. Koliko mi je poznato obe strane su spremne da
razgovaraju
o vise opcija ukljucujuci i moratorijum", rekao je americki diplomata.
On je ocenio da je "dobro" sto nakon smene administracije u
SAD,
inicijativu na Balkanu preuzima Evropska Unija.
O'Brajan je rekao da Amerikanci imaju drugaciji pristup
resavanju
problema od Evropljana koji cesto smatraju da politicke teskoce treba
resavati sporo i strpljivo.
"Meni iskustvo govori da su Amerikaci nestrpljiviji i da su
skoniji borbi koja ce resiti stvari da bi se moglo ici dalje. Smatram da
je
to adekvatan pristup za Balkan. Mislim da je moguce da Evropljani
predvode,
ali samo uz vrlo aktivnu americku ulogu", zakljucio je O'Brajan.
SAJDER: SRJ JE OBAVEZNA NA PUNU SARADNJU SA HAGOM
STRAZBUR, 25. februara 2002. (Beta) Predsednik Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope Peter Sajder podsetio je danas da je saradnja sa
Haskim tribunalom obaveza SR Jugoslavije i upozorio da ona ne sme
zavisiti
od toga "sta premijer, ili ma ko drugi", misli o procesu koji je u toku.
"Odbacujem nedavne izjave srpskog premijera u vezi sa
Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu Jugoslaviju u Hagu", saopstio je
Sajder.
"Obaveza SR Jugoslavije da saradjuje sa Tribunalom podrazumeva,
kao prvo i najvaznije, predaju svih osumnjicenih koji se nalaze na
njenoj
teritoriji i ne zavisi od toga sta premijer, ili ma ko drugi, misli o
dosadasnjem toku sudjenja", navodi se u saopstenju.
Sajder je podsetio da se obaveza pune i nedvosmislene saradnje
SRJ
sa Tribunalom zasniva na njenom clanstvu u UN i dodao da ce izvestioci
Saveta Evrope, koji razmatraju zahtev Beograda za clanstvo u toj
organizaciji, pomno pratiti ispunjavanje te obaveze do sada i u
buducnsoti.
Sem toga puna saradnja sa Tribunalom u interesu je naroda
Jugoslavije jer se time odbacuje predstava o kolektivnoj odgornosti za
zlocine koji su pocinjeni. Osumnjicenima ce biti omoguceno fer sudjenje.
Ukoliko se dokaze bice proglaseni krivim, a ako ne bice oslobodjeni
optuzbi, zakljucuje se u saopstenju iz Strazbura.
U BEOGRADU OD 11. DO 14. O JUGOSLOVENSKOM DUGU NEMACKOJ
BEOGRAD, 26. februara 2002. (Beta) Nemacki ambasador u SR
Jugoslaviji Joakim Smit najavio je danas da ce od 11. do 14. marta u
Beogradu biti razgovarano o resavanju problema starog jugoslovenskog
duga
Nemackoj.
Otvarajuci kontakt berzu firmi iz nemacke pokrajine
BadenVirtemberg i SRJ u Privrednoj komori Juogoslavije (PKJ) u Beogradu,
on
je istakao da se "priprema program razgradnje starog jugoslovenskog
duga".
Smit je ocenio da je Nemacka veoma znacajan partner SRJ i naveo
da
je od januara do novembra 2001. godine ukupna razmena porasla za 40,5
odsto. Uvoz jugoslovenske robe porastao je za 40 odsto, a izvoz u SRJ za
38
odsto, rekao je on i istakao da tom iznosu treba dodati i zajednicke
poslove dve privrede.
Prema jugoslovenskim podacima, za 11 meseci prosle godine
ukupna
trgovinska razmena iznosila je 740 miliona dolara.
Smit je najavio da ce Nemacka nastaviti da pomaze razvoj malih
i
srednjih preduzeca u Jugoslaviji i istakao da je Nemacka na donatorskoj
konfereciji izvdojila 150 miliona maraka i da trecina sredstava Evropske
unije potice iz te zemlje.
Ministar u Pokrajini BadenVirtemberg Valter Doring rekao je da
trideset privrednika te pokrajne u Beograd doslo radi uspostavljanja
privrednih odnosa, ali i politickih razgovora.
On je rekao da kicmu privrede te pokrajine cine srednja
preduzeca
i istakao je da su ona sprema da ucestvuju u restrukturiranju srpskih
preduzeca.
Potpredsednik PKJ Miodrag Nikolic najavio je da ce
jugoslovenska
komora 15. marta u Dizeldorfu otvoriti predstavnistvo koje treba da
stvori
jos cvrsce veze izmedju dve privrede.
On je istakao da ce na minhenskom sajmu male privrede u martu
ucestvovati oko 200 jugoslovenskih firmi.
Pomocnik republickog ministra za ekonomske odnose sa svetom
Gordana Lazarevic je rekla da Nemacka u investicijama u Srbiju ucestuje
sa
16 odsto. Ona je istakla da se pregovara o kreditnoj liniji za izvoz
nemacke opreme u SRJ preko jedne od domacih banaka.
SRJ-REDFINISANJE ODNOSA U FEDERACIJI
KOSTUNICA: NE POSTOJI NIKAKAV PAPIR EU
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) - Predsednik SR Jugoslavije
Vojislav Kostunica izjavio je danas da Evropska unija nije ponudila
nikakav
pisani predlog kao polaziste za resenje odnosa izmedju Srbije i Crne
Gore,
prenosi veceras Radiotelevizija Srbije (RTS).
Ne postoji nikakav "papir" koji je EU ponudila kao osnov za
dijalog o preuredjenju odnosa u jugoslovenskoj federaciji, rekao je
Kostunica povodom informacija u medijima da je visoki predstavnik EU
Havijer Solana dostavio Beogradu i Podgorici pisani predlog resenja
odnosa.
Jugoslovenski predsednik je dodao da ce o rezultatima razgovora
javnost biti upoznata kada oni budu privedeni kraju.
DJINDJIC: PRIORITET MI JE SRPSKA EKONOMIJA, NE FEDERACIJA
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
izjavio je danas da je poslednjih sedamosam meseci i danas njegov
prioritet
ekonomija i uvodjenje reda u Srbiji, a da u pregovorima o federaciji
ucestvuje diskretno, "samo koliko je potrebno".
Na pitanje ko Srbiju tacno predstavlja u pregovorima o
redefinisanju federacije, Djindjic je rekao da je Srbiju dosad
predstavljao
on, "sem u petak u razgovorima sa Solanom", ali da ga je i o tim
razgovorima potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus iscrpno
infomisao.
"Karakteristika dosadasnjeg toka pregovora je da nema nista
pismeno, dosta toga je receno, ali je sve usmeno. I pitanje je
obaveznosti
toga. Pitanje je da li su ideje gospodina Solane, ideje za razmisljanje
ili
predlog Evropske unije", rekao je Djindjic i dodao da je rano i za
optimizam i za pesimizam.
On je dodao "jedan deo onoga sto je u novinama objavljeno nije
tacno", ali da sada ne bi mogao da kaze sta je tacno.
DJINDJIC: NA SOLANIN PREDLOG DOPUNE I KOMENTARI BEOGRADA
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Premijer Srbije Zoran
Djindjic
rekao je veceras agenciji Beta da ce Beograd dostaviti komentare i
dopune
na predlog visokog predstavnika Evropske unije Havijera Solane o resenju
odnosa izmedju Srbije i Crne Gore.
Djindjic je precizirao da nije rec ni o kakvom novom predlogu
Beograda, vec da ce u tim komentarima biti ugradjen osnovni princip, a
to
je jedinstveno unutrasnje trziste.
On je dodao da je potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub
Labus
dobio zadatak da to uoblici i da "telefonom obavesti" Brisel.
"Osnovni princip jeste da se u koncepciju te zajednicke drzave
uvrste oni mehanizmi koji se zahtevaju kao uslov za evropsku
integraciju,
da nam se ne bi desilo da za dvetri godine ne ispunjavamo uslove, jer
nemamo zajednickih institucija, poput zajednicke carine i drugih
saveznih
institucija koje ce obezbedjivati jedinstvo unutrasnjeg trzista. To je
dimenzija koja nedostaje u predlogu", rekao je Djindjic agenciji Beta.
"U zajednickoj drzavi ne mogu postojati dva unutrasnja trzista,
dve carine kao sto postoje danas, ako ona za dvetri godine zeli da
prodje
test za EU", dodao je on.
Uz ogradu da on nije ucestvovao u poslednjoj rundi razgovora sa
Solanom u Beogradu, Djindjic je dodao da se do sada uglavnom razgovaralo
o
politickim apsektima odnosa.
"Sa stanovista Srbije, nama je jako vazno da drzava obezbedi
neometanu ekonomiju", naglasio je premijer Srbije.
G17 MARKOVIC: CRNA GORA I SRBIJA MORAJU BITI EFIKASNE DRZAVE
BEOGRAD, 26. februara 2002. (Beta) Udruzenje G17 plus zalaze se
da
dogovor o buducim odnosima Srbije i Crne Gore omoguci da te drzave budu
efikasne i da to resenje bude definitivno, izjavio je predsednik
Politickog
saveta te organizacije Predrag Markovic.
Na konferenciji za novinare Markovic je rekao da nijedan
predstavnik drzave Srbije nije odustao od dogovorenih nacela o
redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore, a sve izjave o toku pregovora
nazvao je "politickim marketingom partija".
On je istakao da je kljucno da SNP i DPS preuzmu odgovornost za
posledice buduceg dogovora u Crnoj Gori, a DOS u Srbiji, postujuci prava
svojih gradjana i dobre usluge Evropske unije.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC PRIMIO PETRICA
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Predsednik vlade Srbije
Zoran
Djindjic danas je primio visokog predstavnika medjunarodne zajednice za
BiH
Volfganga Petrica, saopstila je pres sluzba vlade Srbije.
Djindjic je istakao da su odnosi Srbije i Bosne i Hercegovine
unapredjeni i da je sa ministrom inostranih poslova BiH Zlatkom
Lagumdzijom
potvrdjen sporazum o slobodnoj trgovini, koji ce uskoro biti
ratifikovan.
Dogovoreno je da kancelarija medjunarodne zajednice u BiH do
kraja
marta ove godine pripremi pilot projekat za povratak oko 40.000
izbeglica,
koji su izrazili zelju da se vrate kucama. Vlada Srbije bi sufinansirala
izgradnju kuca, dok bi vlada BiH sufinansirala izgradnju infrastrukture.
Djindjic je podvukao da je nepotrebno prebacivati odgovornost
za
izrucenje Ratka Mladica na Srbiju, kada medjunarodna zajednica pet
godina
nije htela na sebe da preuzme rizik Mladicevog pronalazenja i hapsenja.
Petric je podvukao da racuna na saradnju i dijalog sa vladom
Srbije, kao i da je svima u interesu da se iskristalise individualna
odgovornost u ratnoj drami u bivsoj Jugoslaviji.
OVA GODINA TREBA DA BUDE GODINA INVESTIRANJA
BEOGRAD, 25.februara (Tanjug) - Premijer Srbije Zoran Djindjic
priredio je veceras u Beogradu svecani prijem za nekoliko stotina
ucesnika
drugog jugoslovenskog samita iz zemlje i inostranstva.
U kracem pozdravnom govoru Djindjic je ocenio da se posle godinu dana
moze
reci da je ispunjeno sve sto je nova reformska vlada i obecala-
makroekonomsku stabilnost, povezivanje sa medjunarodnim institucijama i
resenje problema starih dugova. "Ova godina treba da bude godina
investiranja, da stvorimo zakonodavni okvir za strane investicije",
rekao
je Djindjic, dodavsi da nasa zemlja ne treba da bude vise zemlja
donacija. Djindjic je ukazao na potrebu dolaska velikih stranih
kompanija
sa imenom i ugledom, koje zele da dodju i ostanu.
Govoreci o buducnosti Balkana, Djindjic je potvrdio da grcki parlament
sutra treba da izglasa odluku o planu za rekonstrukciju Balkana sa
fondom
od oko 200 miliona evra. Prijemu u Starom dvoru prisustvovali su i
specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Balkan Karl Bilt,
princ prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, clanovi
diplomatskog kora i brojni predstavnici domace i strane privrede.
SRJ-MAKEDONIJA-GRANICA
SAVET BEZBEDNOSTI PODRZAO GRANICNI SPORAZUM
UJEDINJENE NACIJE, 25. februara 2002. (Beta) Savet bezbednosti
UN
je danas, na zatvorenoj sednici o Kosovu, podrzao granicni sporazum
izmedju
SR Jugoslavije i Makedonije, ciju su validnost nedavnim izjavama
predstavnici Kfora i UNMIKa doveli u pitanje.
Na redovnoj mesecnoj sednici posvecenoj sprovedjenju mandata UN
na
Kosovu, koja je trebalo da bude otvorenam, ali je zatvorena na zahtev
delegacije SAD, najvaznija tacka bila je rasprava o nedavnim izjavama
zvanicnika Kfora i UNMIKa koji su jugoslovensko makedonski sporazum o
utvrdjivanju granice doveli u pitanje.
Predstavnica za stampu generalnog sekretara UN proslog cetvrtka
je
potvrdila da UN stoji iza sporazuma potpisanog u ferbruaru prosle godine
u
skladu s tzv. predsednickom izjavom Saveta bezbednosti iz marta takodje
prosle godine.
Jugoslovenski ambasador u UN Dejan Sahovic rekao da su na
sednici
Saveta bezbednosti sve clanice potvrdile da podrzavaju sporazum i da je
na
to pitanje "stavljena tacka".
Slicnu izjavu dao je i makedonski ministar inostranih poslova
Slobodan Casule, koji je zbog tog pitanja doputovao u Njujork.
U drugom delu sednice data je puna podrska novom specijalnom
predstavniku generalnog sekretara na Kosovu (sefu UNMIKa) Mihaelu
Stajneru
i njegovim prioritetima radi stabilizovanja stanja u pokrajini.
Medju njima su, pre svega, borba protiv organizovanog
kriminala,
uspostavljanje vladavine prava i intenziviranje napora na povratku
srpskih
izbeglica i raseljenih lica. Ambasador Sahovic je u Savetu bezbednosti
izrazio nezadovoljstvo bezbednosnom situacijom na Kosovu, tempom
rasvetljavanja sudbine nestalih lica i zbog cinjenice da nije
obezbedjena
sloboda kretanja u pokrajini.
"Jugoslavija podrzava brzo uspostavljanje prelaznih institucija
samouprave, ali na zalost prosao je jos jedan mesec bez napretka na tom
planu", naglasio je Sahovic.
On je ukazao da se, od juna prosle godine, od 220.000 izbeglica
i
raseljenih lica na Kosovo vratilo samo 130, naglasivsi vaznost brzeg
resavanja tog problema i poboljsavanja opste bezbednosti, slobode
kretanja
i postovanje ljudskih prava.
U tom kontekstu, Sahovic je pomenuo i poslednji slucaj ubistva
Ljubice Kovacevic u Lipljanu.
UNMIK I KFOR CE POSTOVATI DOGOVOR O GRANICI SA MAKEDONIJOM
PRISTINA, 25.februara 2002. (Beta) Zvanicnici UNMIKa i Kfora
saopstili su danas da ce postovati sporazum o granicnoj liniji
Jugoslavije
i Makedonije, potpisanog izmedju dve zemlje u februaru prosle godine u
Skoplju.
Portparol UNMIKa Suzan Manuel je na konferenciji za novinare u
Pristini izjavila da su UN deklaracijom o priznavanju validnosti
granicnog
sporazuma razjasnile sve dileme i da ce medjunarodne misije na Kosovu
postovati dogovor o razgranicenuju Makedonije i Jugoslavije.
Predstavnici Kfora su rekli da gotovo godinu dana postuju
sporazum
izmedju Beograda i Skoplja i da pogranicne vojne patrole na Kosovu svoje
aktivnosti preduzimaju na temelju tog sporazuma.
Predstavnici civilne i vojne misije UNa na Kosovu su izrazili
ocekivanje da ce i Savet bezbednosti UNa, kada bude raspravljao o
Kosovu,
jos jednom potvrditi validnost sporazuma o granici.
Kosovski Albanci se medjutim protive sporazumu o razgranicenju
Makedonije i Jugoslavije, jer on predvidja da gotovo 2.500 hektara
teritorije Kosova predje pod suverenitet Makedonije.
Alijansa za buducnost Kosova (AAK) odlucno se danas usprotivila
sporazumu Beograda i Skoplja, navodeci da se njime protiv volje naroda
jedan deo pokrajine predaje Makedoniji.
Predsednik Udruzenja nezavisnih pravnika Kosova, Riza Smakaj
kritikovao je UNMIK i Kfor sto prihvataju sporazum kao validan, ocenivsi
da
se radi o skandalu u medjunarodnom pravnom sistemu.
Pristinski dnevnik na albanskom jeziku "Zeri" pise danas da su
NATO i UN pali "u klopku Kostunice i Trajkovskog".
KOSOVO METOHIJA
COVIC I FIJESKI O LOKALNIM IZBORIMA I DRUGIM PITANJIMA
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Sef Koordinacionog centra za
Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic i sef Misije OEBSa u pokrajini Paskal
Fijeski razgovarali su danas o buducoj saradnji i pripremama za
ovogodisnje
lokalne izbore na Kosovu.
U saopstenju Koordinacionog centra navodi se da su Covic i
Fijeski
razmatrali opstu situaciju na Kosovu i Metohiji, analizirali dosadasnju
saradnju u izgradnji demokratskih institucija i obezbedjivanju
postovanja
ljudskih prava kao i modaliteta buduce saradnje u kontekstu nastupajucih
lokalnih izbora.
Saopsteno je da su oba sagovornika naglasila potrebu za
nastavkom
dobre i iskrene saradnje.
COVIC I BILT OZNACILI KOSOVO KAO GENERATOR KRIZE
BEOGRAD, 25. februara 2002. (Beta) Potpredsednik Vlade Srbije
Nebojsa Covic i svedski diplomata Karl Bilt zakljucili su danas da je
mir i
stabilnost u regionu tesko odrzati uz postojece stanje na Kosovu i
Metohiji.
Covic i Bilt su se susreli u Beogradu i "zajednicki ocenili da
je
Kosovo i Metohija danas veliki problem za odrzanje regionalnog mira i
bezbednosti" navodi se u saopstenju Koordinacionog centra za Kosovo i
Metohiju, ciji je Covic predsednik.
"Tako slozenu situaciju jedino je moguce resavati strpljivo i
uz
medjusobno razumevanje izmedju vlasti SRJ i Srbije, medjunarodne
zajednice
i administracije UNMIKa", konstatovali su Covic i Bilt.
Razmenivsi misljenja o stanju na Kosovu, jugu Srbije i
Makedoniji
Bilt je "pozdravio dosadasnji napredak koji je ostvaren u opstinama
Presevo, Bujanovac i Medvedja i ocenio da situacija na tom podrucju
predstavlja veliki i zajednicki uspeh", dodaje se u saopstenju.
LAVROV:ALBANCI OCIGLEDNO NESPOSOBNI DA UPRAVLJAJU KOSOVOM
MOSKVA, 26. februara (Tanjug) - Stalni predstavnik Rusije pri
Ujedinjenim nacijama (UN) Sergej Lavrov izrazio je danas
ozbiljnu zabrinutost Moskve zbog, kako je rekao, ocigledne
nesposobnosti Kosovara da preuzmu na sebe upravljanje tom pokrajinom.
"Na
teritoriji pokrajine stvoren je vakuum vlasti i institucija", naglasio
je
Lavrov, istupajuci na zvanicnom zasedanju Saveta bezbednosti UN,
posvecenom razmatranju situacije na Kosovu.
Ruski diplomata pozvao je sefa misije UN na Kosovu
Mihaila Stajnera da sa medjunarodnim snagama Kfora aktivnije
uskladjuje delovanje na iskorenjivanju svih vidova nasilja u pokrajini
i
na sprecavanju prodiranja kriminalnih elemenata u
rukovodece strukture. Bez toga, svi pokusaji da se na Kosovu formiraju
delotvorni izvrsni organi vlasti, nece dati rezultate, zakljucio je
Lavrov. Stanje vakuuma, prema oceni ruskog diplomate, potvrdjuje da je
odrzavanje izbora u novembru 2001. godine bilo preuranjeno.
Lavrov je, takodje, ocenio da je ocigledno da njihovo
odrzavanje
nije doprinelo bezbednosti nealbanskog stanovnistva i naglasio da je na
Kosovu "i dalje moguce da covek izgubi zivot samo zbog toga sto govori
srpski". Sta vise, ti izbori, nasuprot ocekivanjima rukovodstva misije
UN
i medjunarodnih snaga bezbednosti, nisu ojacali pozicije umerenih
kosovskih lidera, vec naprotiv te umerene snage postaju objekt
proganjanja
bivsih lidera "Oslobodilacke vojske Kosova", ukazao je ruski diplomata.
MEKSEJN CE DANAS RAZGOVARATI S DACIJEM
PRISTINA, 26. februara (Tanjug) - Podsekretar u
Ministarstvu inostranih poslova Velike Britanije, zaduzen za
Jugoistocnu
Evropu, Denis Meksejn danas nastavlja dvodnevnu posetu Kosovu.
Britanski
diplomata ce razgovarati s predsednikom Skupstine Kosova Nedzadom
Dacijem. Meksejn se sinoc sastao s liderima tri vodece politicke
partije
kosovskih Albanaca - liderima Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom
Rugovom, Demokratske partije Kosova Hasimom Tacijem i Alijanse za
buducnost Kosova Ramusom Haradinajem. On je rekao da se vlada njegove
zemlje u potpunosti zalaze i insistira da Kosovo sto pre mora formirati
svoje demokratske institucije, a sagovornici su obecali kooperativnost
i
vladu nacinalnog jedinstva. Mediji na albanskom jeziku
saopstavaju
da ce komandant Kfora general Marsel Valanten posetiti danas rusku
vojnu
bolnicu u Kosovu Polju. Od juna 1999. godine u ovoj bolnici je do sada
leceno vise od 2.000 civila. To je jedina bolnica u centralnom delu
Kosova
u kojoj Srbi mogu zatraziti medicinsku pomoc.
UNMIK I DPK OSUDILI UBISTVO LJUBICE KOVACEVIC
PRISTINA, 25. februara 2002. (Beta) Portparol UNMIKa Suzan
Manuel
ocenila je danas "uzasnim zlocinom" ubistvo Ljubice Kovacevic u
Lipljanu,
porucivsi da ubica nemoze ostati nekaznjen.
Manuelova je na konferenciji za novinare rekla da je UNMIK
policija pokrenula intenzivnu istragu, kako bi pronasla ubice.
Ogranak Demokratske partije Kosova (DPK) u Lipljanu je takodje
osudio ubistvo 57godisnje Srpkinje. Partija Hasima Tacija u
Lipljanu
smatra da je ubistvo Ljubice Kovacevic "udarac njihovim naporima za
konacno
uspostavljanje normalnog zivota i zakona".
REPUBLIKA CRNA GORA
DPS: DJINDJIC NESPREMAN ZA PRIHVATI CRNOGORSKI PREDLOG
PODGORICA, 25. februara 2002. (Beta) Vladajuca Demokratska
partija
socijalista (DPS) Crne Gore optuzila je danas premijera Srbije Zorana
Djindjica da izjavama da "nece pristati na truli kompromis, niti ici
ispod
minimuma zajednickih funkcija", demonstrira nespremnost za prihvatanje
crnogorskog demokratskog predloga o preuredjenju odnosa u SRJ.
"Mada je ocito da se preko Crne Gore i na odnosu prema Crnoj
Gori
vodi unutrasnja bitka za vlast u Srbiji, te izjave ohrabruju i podsticu
nacionalisticke, antireformske i nedemokratske snage u Crnoj Gori da
nastave sa politikom koju su praktikovale dok je inspirisao i usmeravao
Slobodan Milosevic", kaze se u saopstenju DPSa.
Prema oceni te partije, rec je o "onim istim snagama koje su do
juce Djindjica zvale NATO placenikom, a i danas verovatno misle isto o
njemu".
"Zato je cista manipulacija pozivati se na Evropsku uniju, a
Crnoj
Gori osporavati pravo da sama odlucuje o svojoj evropskoj buducnosti",
kaze
se u saopstenju vladajuce crnogorske partije.
DPS ocenjuje indikativnim da to dolazi od strane "reformista"
iz
Beograda, koji prema Crnoj Gori "primenjuju instrumente bivseg rezima" i
odricu joj ne samo pravo na reforme, vec traze ponistavanje postignutih
reformskih resenja.
"U tome prednjaci guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjen
Dinkic koji radikalskim otkricima i nekontrolisanim napadima na Crnu
Goru
obmanjuje javnost i svakim danom u svakom pogledu, kao ekonomski Seselj,
preti da ga prevazidje i na politickom planu", navodi DPS.
Vladajuca crnogorska partija istice da ce, kao i do sada,
strpljivo i odgovorno, braneci i zastupajuci crnogorske drzavne i
nacionalne interese istovremeno "voditi racuna i o interesima drugih".
"U dijalogu sa EU mi smo to neposredno pokazali, sto, uostalom,
shvata i (predsednik SRJ Vojislav) Kostunica koji govori o
anticrnogorskoj
kampanji u Srbiji. Braniti crnogorski interes i, istovremeno, interes
drugih u suprotnosti je, naravno, sa politikantskim interesima i
vlatoljubljem onih koji se predstavljaju kao nove demokrate, a ciji su
saveznici stare, jedino licnim privilegijama, rukovodjene snage u Crnoj
Gori", kaze se u saopstenju DPSa.
VUJANOVIC:VAZNO JE POSTICI CILJ, NIJE PRESUDNO I KADA
PODGORICA, 25. februara (Tanjug) - Crnogorski premijer
Filip Vujanovic izjavio je veceras da ce crnogorska vlast u
razgovorima sa Srbijom "prihvatiti najkvalitetnije rjesenje" za Crnu
Goru,
kao i da je za Crnu Goru "vazno da postigne cilj" i da "u ovom
trenutku nije presudno i kada". "Ako izlaz bude referendum, on ce se
odrzati u maju. Ukoliko postignemo dogovor, onda cemo vrijeme
referenduma projektovati na neki primjereni period uz ocekivane
medjunarodne garancije za njegovo odrzavanje i priznavanje rezultata",
kazao je Vujanovic, a prenosi Televizija Crne Gore. Vujanovic je
potvrdio
da ce se odluka o sudbini zajednicke drzave Srbije i Crne Gore znati za
dve nedjelje.
