KANADA - Ima li pozori�ta u egzilu?
Pogled o�ima stranca
Silvija Jestrovi�, dramska spisateljica iz Toronta, organizuje
me�unarodnu konferenciju "Pozori�te i egzil"
Nenad Stankovi� (Toronto)
U Torontu �e se od 21. do 23. marta odr�ati me�unarodna
konferencija "Pozori�te i egzil", �iji je inspirator i glavni organizator na�a
dramska spisateljica dr Silvija Jestrovi�, koja je pre �est godina emigrirala u
Kanadu. Po�to joj je pozori�te profesija, a �ivi, kako sama ka�e "u nekoj vrsti
dobrovoljnog egzila", ideja za odr�avanje ove konferencije sama se nametnula.
"'�ta sam ja sada? Jesam li i dalje u egzilu? �ta se de�ava sa
egzilantom kad razlog za egzil prestane da postoji?' - pitala se jedne ve�eri
moja prijateljica Veronika, koja je 1968. iz Praga emigrirala u Nema�ku, pa u
Kanadu, dok smo sedele u njenoj egzilantskoj kuhinji u Torontu. Uz tursku kafu,
�e�ku beherovku, italijanske biscote, libanski humus, gr�ki hleb i protestne
pesme Vladimira Visockog, pri�ale smo o pozori�tu i egzilu. Jana, pozori�na
kriti�arka iz Moskve, a odskora i Kana�anka, �alila se te ve�eri kako ne zna gde
pripada - u Kanadi se ose�a kao strankinja, a u Moskvi je vi�e ne do�ivljavaju
kao doma�u. D�oana, teatrolog iz Toronta, govorila je kako �ovek mo�e da bude u
egzilu, a da nikada ne makne od svoje rodne ku�e.
Ja sam priznala da sam se i sama ose�ala kao emigrant u sopstvenoj
zemlji u godinama raspada Jugoslavije, kao i mnogi moji beogradski prijatelji…
Tema pozori�te i egzil koja nas je sve okupirala na razli�ite na�ine nije se
zavr�ila te ve�eri. Nekoliko dana kasnije nas �etri smo re�ile da napravimo
konferenciju i krenule u potragu za prostorom, novcem, potencijalnim
gostima...", ka�e Silvija Jestrovi�.
Na pitanje: "�ta je egzil?" Jestrovi�eva odgovara:
"Sve vi�e mislim da je egzil ni�ta drugo do perspektiva iz koje se
posmatra svet, ali i iz koje svet posmatra egzilanta. Ruski formalisti govorili
su o pojmu za�udnosti, kao ta�ki gledi�ta sa koje se poznato vidi kao nepoznato,
obi�no kao neobi�no, jednom re�ju - za�udnost je pogled o�ima stranaca. Ono �to
umetnik egzilant vidi iz svog me�uprostora, jeste ta za�udna slika sveta. U
prostoru izme�u kultura, jezika, nacija, ne postoji, dakle, samo ose�aj otu�enja
od sveta, nego i zadovoljstvo druga�ijeg sagledavanja i poimanja sveta.
Pozori�te tako�e, u svom najboljem izdanju, daje smisao stvarnosti �ine�i je
za�udnom. Prostori pozori�ta i egzilantski me�uprostori �esto se prepli�u."
Postoji li uop�te pozori�te u ezgilu?
"I da, i ne. Francuski filozof Mi�el Fuko skovao je pojam
'heterotopia' - to je prostor koji je u stanju da sadr�i u sebi mnoge razli�ite,
�esto i nekompatibilne prostore. Pozori�te koje je strogo definisano marginama
etni�kog, nacionalnog, verskog, emigrantskog je uvek u getu, na margini, u nekoj
vrsti negativnog egzila. Pozori�te koje svoj prostor do�ivljava (ili te�i da
do�ivljava) kao 'heterotopiju', kao prevazila�enje nacionalnog, etni�kog,
emigrantskog - kao spoj, �ak i konflikt na�e i njihove
stvarnosti - ma ko da smo mi i ma ko da su oni - mo�da
nikada i nije u egzilu."
Jestrovi�eva ka�e da se umetnik-emigrant nalazi nalazi u
me�uprostoru - negde izme�u jezika, kultura, istorija i nacija.
"On je ni tamo, ni ovde (ma gde da je tamo i ma gde da je ovde).
Kao i pozori�te, egzil se doga�a u prostoru izme�u fikcije i realnosti - izme�u
na�e zami�ljene, dakle, fiktivne slike nove sredine, i zamrznute slike dobro nam
poznatog prostora koji smo napustili, koja i sama vremenom, u mizanscenu na�eg
pam�enja, postaje fikcija. Drame koje u Kanadi pi�em doga�aju se upravo tu u tom
me�uprostoru, gde likovi pri�aju engleski sa jakim stranim akcentom. Pi�em o
emigrantima, jer o �emu drugom pisac emigrant da pi�e."
|
Konferencija
Na predstoje�oj konferenciji na Univerzitetu u Torontu
govori�e se o kanadskom multikulturalnom pozori�tu i njegovim problemima,
o al�irskim piscima u Francuskoj, o pozori�nim projektima za decu
izbeglice iz Bosne, o unutra�njem egzilu kanadskih Indijanaca, o
ju�noafri�kim piscima disidentima, o nacionalizmu i globalizaciji, o
pozori�nim projektima koji simuliraju iskustvo egzila, o egzilantskim
telima na sceni, o Brehtu i Beketu. Govori�e vi�e od 20 gostiju iz celog
sveta, uklju�uju�i i nekoliko u�esnika iz biv�e Jugoslavije. Me�u gostima
bi�e teatrolog Dragan Klai�, profesor na Amsterdamskom univerzitetu. Jedan
od najboljih makedonskih dramskih pisaca, Goran Stefanovski govori�e o
razlici izme�u zapadnog i isto�noevropskog poimanja sveta u predavanju pod
nazivom "Pri�e sa Divljeg istoka". Prvakinja Narodnog pozori�ta u
Beogradu, koja uspe�no nastavlja svoju karijeru u Kanadi - Dragana Varagi�
- u�estvova�e na okruglom stolu posve�enom kanadskim pozori�nim umetnicima
emigrantima.
Dr Silvija Jestrovi�
Nedavno je odbranila doktorat u Drama centru, Univerziteta u
Torontu na temu Za�udnost u pozori�tu: od ruske
formalisti�ke avangarde do Brehta. Objavljuje radove o pozori�tu u
stru�nim �asopisima u Kanadi, SAD, Nema�koj i Engleskoj. Njene drame su se
izvodile u Beogradu i Kanadi. Publika u Torontu je pre nekog vremena imala
prilike da vidi postavku njenog komada Kanal sre�e u
re�iji Dragane Varagi�. Drama, Nojeva barka 747, o
dva beogradska para koji se spremaju da emigriraju u Kanadu, ima�e
premijeru ove jeseni u Montrealu. |
