SOCIJALNI NEMIRI- Mapa potencijalnog radni�kog bunta
Most izme�u bede i novca
Spisak od 39 preduze�a koja treba da u�u u proces restrukturiranja
ukazuje da �e talas socijalne pobune zapljusnuti ostale "gradove fabrike". Posle
Kragujevca, Bora i Majdanpeka, neka se pripreme: Loznica, �abac, Smederevo,
Ni�...
Suzana Mili�i�
Batine, zato�eni�tvo, pretnje, kletve! Na �ta asociraju ove �etiri
re�i?
Ljubitelji igre asocijacija pomislili bi da je re�enje u re�i -
logor. Me�utim, oni koji �ive drugu godinu tranzicije u Srbiji, pre �e pomisliti
da ove �etiri re�i odli�no pasuju za opisivanje jednog drugog pojma -
privatizacije u Srba. Jer, sve �etiri re�i imale su svoje "pro�ivljeno"
iskustvo.
Batine? Kragujeva�ki radnici su proletos, kad im je saop�teno da su
prekobrojni, skoro pretukli ministre koji su im tu poruku doneli. Zato�eni�tvo?
Jedva pre desetak dana trojica predstavnika vlade su trinaest sati bili
zarobljeni u Boru, me�u rudarima, zbog gotovo istog razloga. Pretnje i kletve?
Uobi�ajeno oru�e kojima radnici redovno �aste ministre, svoje partnere u, kako
je to pomodno re�i, socijalnom dijalogu.
Poslednji primer, bunt rudara u Boru i Majdanpeku koji se, pored
�trajka, blokade grada, zarobljavanja vladinih slu�benika, te politi�ke sva�e na
lokalnom nivou, zamalo zavr�io intervencijom specijalnih policijskih snaga,
pokazao je da �e ovaj zadatak u igri asocijacija kod nas jo� dugo biti aktuelan.
Vrele ta�ke: Nemiri u ovim zapostavljenim, rudarskim
gradovima isto�ne Srbije koji su, kako su to ustvrdili sindikalci, do�iveli
"humanitarnu katastrofu sa nesagledivim posledicama", samo su potvrdili bojazan
da �e akcija transformacije one zaostale u neku drugu, modernu Srbiju biti
misija visokog rizika.
Na karti Srbije ima jo� mnogo takvih vrelih ta�aka. Posle
Kragujevca i Bora, talas socijalnih nemira mogao bi ubrzano da se �iri po drugim
mestima koja se u ekonomskoj terminologiji nazivaju "gradovi fabrike": Ni�,
Vranje, Leskovac, Priboj, �abac, Loznica…Kada se na mapu Srbije prisloni spisak
preduze�a predvi�enih za restrukturiranje, vidi se da bi teorija i praksa mogle
vrlo lako da se slo�e. Naime, spisak od 39 preduze�a koja treba da uskoro u�u u
proces restrukturiranja, obelodanjen sredinom februara, ukazuje na to da �e se
pipci transformacije razvla�iti ba� po na�em socijalisti�kom izumu - "gradovima
fabrikama".
"Verujem da �e naredne dve godine biti vrlo kriti�ne, jer �e se
krenuti u ra��i��avanje privrede", ocenjuje profesor Zoran Popov, savetnik
Ekonomskog instituta. On o�ekuje da �e druga polovina ove godine i cela naredna
biti obele�ene socijalnim nemirima jer se tranzicioni proces zahuktao.
Brzi slalom kroz spisak dr�avnih preduze�a koje treba prvo
postaviti na noge, pa onda smisliti kome ih prodati (�to se zove
restrukturiranjem), pokazuje da bi se u vi�e od polovine preduze�a mogli
o�ekivati potresi. Dragan Mati�, predsednik granskog sindikata metalaca
Nezavisnost, ka�e da je sindikalno vo�stvo pokrenulo kampanju edukacije radnika
o zakonskim re�enjima o procesu privatizacije i polo�aju zaposlenih i striktno
upozorava na definiciju socijalnog bunta: on nastaje onda kada vlada poku�ava da
proturi neka re�enja koja su mimo zakona, a sve ono �to je u skladu sa zakonom,
ma kako bolno bilo, nije razlog za pobunu. Nije mu, sigurno, lako da svoje
kolege po metalskim kompleksima ubedi u to, ali ne odustaje od sindikalne
definicije i ne libi se da rudarski bunt nazove "ishitrenom reakcijom". Iako
spreman da ustvrdi da �e predvi�eno restrukturiranje biti prava blagodet za
mnoga, odavno propala preduze�a, ne krije da ima strah od mogu�ih radni�kih
pobuna, posebno u gradovima koji zavise od jedne fabrike.
Sa pominjanog spiska od 39 preduze�a (vidi antrfile) on, kao mogu�a
�ari�ta nezadovoljstva zaposlenih, najpre izdvaja preduze�a iz grupacije hemije
i energetike (HIP Azotara, HIP
Petrohemija iz Pan�eva, Industrija hemijskih
proizvoda iz Prahova).
Ribanje: "Ova preduze�a imaju �ta da izgube, radnici koji u
njima rade su navikli na ve�i standard i bolje plate i kad im dr�ava ponudi
socijalni program koji je daleko ispod tog nivoa, ne�e imati razlog da na to
pristanu", obja�njava Mati�. Za nekog ko je godinama tavorio u fabrici u kojoj
se ni�ta nije radilo i u kojoj ni�ta nije zara�ivao, 4000 maraka koje dobije na
ime socijalnog programa je pravi profit. Za neke druge radnike, recimo ove iz
hemijske industrije, koji su ponegde imali platu od 600 ili 700 maraka, takva
ponuda nije ba� primamljiva. U sli�noj je situaciji, procenjuje Mati�, i
smederevski Sartid, preduze�e koje se tako�e sprema za
"ribanje i �i��enje" pred prodaju, a u kojem su plate radnika ozbiljno odskakale
od proseka.
Pravu dubinu gliba srpske tranzicije najvi�e �e, ipak, osetiti,
"gradovi fabrike". Poput Kragujev�ana i Borana, "lice u lice" sa tranzicijom
mogli bi se na�i i �ap�ani (hemijska industrija Zorka
najva�niji je privredni potencijal grada), Lozni�ani (Viskoza), Smederevljani (Sartid i Go�a u Smederevskoj Palanci), Leskov�ani (Leteks).
"Pozicija 'gradova fabrika' kriti�na je ne samo zbog direktnog
efekta - otpu�tanja radnika - ve� i zbog toga �to �itava lokalna zajednica biva
uni�tena ukoliko se transformacija ne izvede ispravno", ocenjuje Milan
Arandarenko iz Instituta G17. Prema preporuci Svetske banke, u "gradovima
fabrikama" je bolje ne kretati u restrukturiranje preduze�a pre same
privatizacije, jer pad standarda, posle otpu�tanja radnika, stvara lan�anu
reakciju: ne pla�aju se komunalni ra�uni, nema prometa, ubrzava se propadanje, a
takva privredna slika dodatne bede nastale otpu�tanjem radnika, nije nimalo
atraktivna za investitore. "Preduze�e u ambijentu potpune bede ne mo�e da
privu�e strane partnere", dodaje Arandarenko. Sigurniji put je, ka�e on,
revitalizacija lokalne zajednice, �to je program koji Vlada Srbije poku�ava da
ostvari u Kragujevcu, promovisanjem malog i srednjeg preduzetni�tva. U
o�ivljavanju mikrosredine, dodaje on, ne treba se pla�iti ni promovisanja
lokalnog protekcionizma kao forme za za�titu lokalnih firmi (davanje razli�itih
olak�ica, promocija firmi koje zapo�ljavaju nove radnike, davanje prednosti
lokalnim kompanijama kod javnih nabavki i sl.).
�ta god da vlada izabere kao metod revitalizacije, stanovnici
"gradova fabrika" ne�e biti po�te�eni �oka posle spoznaje da se iz, dotada�njeg
�ivota (privredno neproduktivnog ali psiholo�ki u�an�enog u "sigurnost" dr�avnog
preduze�a) treba preseliti u sasvim druga�iji. Podaci iz teksta
"Gradovi-fabrike", iz oktobarskog biltena Instituta G 17, pokazuju da su neki od
ovih gradova bili u samom vrhu privrednog razvoja. Nacionalni dohodak po
stanovniku u Boru, 1989. godine, bio je vi�e od 100 odsto ve�i od proseka u u�oj
Srbiji, a u Ni�u za 12,5 odsto. Vi�e od 50 odsto od ukupnog broja radnika u
�etiri tipi�na srpska "grada fabrike" - Kragujevcu, Ni�u, Boru i Smederevu -
bilo je zaposleno u industrijskim i rudarskim granama.
Auto- utopija: Profesor Popov smatra da se ni veliki gradovi
ne�e tako lako re�iti panike od socijalnih potresa. Kada to ka�e, prvenstveno
ima u vidu, metalski kompleks, velikim delom sme�ten u Beogradu: na spisku za
restrukturiranje su i IMT, Industrija motora 21. maj, Ivo Lola Ribar. U ovoj poslednjoj
fabrici je, podse�a Mati�, proces restrukturiranja skoro zavr�en, ali su
prilikom potpisivanja ugovora zaposleni bili uslovljeni da se odreknu prava na
tu�bu zbog neispla�enih zaostalih plata. Taj spor je sada, veruje se, potpuno
re�en pa ne�e biti razloga za razmirice. Popov podse�a na jo� jedan detalj koji
mo�e doprineti dubiozi giganata za koje dr�ava ubrzano tra�i re�enje:
"Postepeno �e se javljati pitanje da li treba nastaviti isti
proizvodni asortiman. Tu, prvenstveno, mislim na kragujeva�ku Zastavu. Ako znamo da se u Zapadnoj Evropi proizvede devet
miliona automobila, da su izgra�eni kapaciteti za proizvodnju jo� �etiri miliona
i da pri tom u Isto�noj Evropi ve� sada mo�e da se proizvede bar �etiri miliona
automobila, pitam se �ta �e nama ta proizvodnja? Sli�no �e, verujem, biti i sa
IMT-om, jer su se u poslednjih petnaestak godina velike
kompanije udru�ile i sada postoji pet, �est fabrika traktora u svetu."
Aktiviranje sindikata u pregovorima sa vladom najbolji je put za
prenebregavanje potencijalnih nemira, veruje Mati�. Ima, me�utim, razli�itih
razloga zbog �ega se u nekim kompanijama mogu o�ekivati, u najmanju ruku,
nesporazumi. Potencijalna �ari�ta su: Ma�inska industrija
Ni� (MIN), gde je restrukturiranje po�elo, zatim
Prva petoletka iz Trstenika u kojoj se radi unutra�nja
reorganizacija kako bi se firma usitnila i lak�e transformisala, potom Prvi partizan iz U�ica, vojni pogon, gde problem mo�e biti
pitanje nadle�nosti, jer je za ovu vrstu proizvodnje nadle�na savezna
administracija, Trudbenik iz Beograda, fabrika kojoj jo�
od maja 2001. godine preti ste�aj. Jo� nije decidno odre�eno kad �e po�eti
preure�ivanje preduze�a sa spiska. U tome le�i jo� jedan rizik: neka od njih su
u tako lo�em stanju da bi, pre intervencije dr�ave, mogla zavr�iti pod ste�ajem,
�to je, sasvim logi�no, jo� jedan razlog za socijalne nemire.
"Dr�ava mora da ima kapital i znanje da bi mogla da restruktruira
ove firme i u�ini ih primamljivim za investitore. Niti ima kapital, niti ima
znanje, niti ima ideje kako da to u�ini", nije nimalo optimisti�an profesor
Popov.
Zato nimalo ne iznena�uje �to je, u ovda�nju terminologiju, na
velika vrata u�la kovanica - strate�ki partner, most izme�u doma�e bede i
stranog novca.
Evo jo� jedne klju�ne re�i srpske tranzicije!
|
Giganti za odstrel
Na spisku preduze�a u kojima u toku ove godine po�inje
proces restrukturiranja (ima ih 39) su:-14. Oktobar
- Kru�evac, Beograd A.D. Poljoprivredna
korporacija, Elektronska industrija Ni�, FAP, Fabrika vagona iz Kraljeva,
Filip Kljaji�- Kragujevac, Go�a iz Smederevske Palanke, HIP Azotara
i HIP Petrohemija iz Pan�eva, Industrija hemijskih proizvoda iz Prahova, Industrija kablova - Jagodina, IMT,
Industrija motora 21. maj, Industrija
obu�e Beograd, Ivo Lola Ribar, Kru�ik iz Valjeva, Livnica -
Kikinda, Magnohrom - Kraljevo, Milan
Blagojevi� - Lu�ani, MIN, Prva
iskra iz Bari�a, Prva petoletka -Trstenik,
Prvi partizan - U�ice, Rekord
iz Beograda, Sartid, Sever Holding
International - Subotica, Sloboda - �a�ak,
Trudbenik - Beograd, Valjaonica
bakra iz Sevojna, Viskoza iz Loznice, Zastava automobili, Zmaj, Zorka-�abac, Azotara iz Subotice,
Vunarski kombinat -Beograd, Leteks
- Leskovac, Elan iz Srbobrana, Rudnik -Gornji Milanovac, Novkabel -
Novi Sad. |
