Pokusaj hapsenja Radovana Karadzica
Kome ovo treba a kome ne? SFOR ispao smesan TILBURG, 3 mart 2002 (SSICC) - Sudeci po onome sto se cuje u holandskim medijima moze se konstatovati da oni kojima je potraga za Karadzicem postala fobija pate od nemoci i beznadja a da sami mediji vise neznaju kako da o tome izvestavaju. Posmatrajuci generalno, komentari se svode na otprilike sledece: Jedini koji su stvarno u panici su Robertson i Karla del Ponte, jedini ko je stvarno nezadovoljan su SAD, (zato su ovih dvoje prvo navedenih u panici) a jedini koji je stvarno ispao smesan je SFOR. Jadni Robertson koji vise nezna sta mu valja ciniti poceo je skoro da place i moli Karadzica da se sam preda pledirajuci na njegovu savest, cojstvo i junastvo kao da je pitanje "cojstva i junastva" predati se omrznutom neprijatelju. (Bas bi bilo interesantno sanati da li bi Robertson napustio svoju funkciju zbog uzvisenih moralnih nacela?) Posto ni ovaj Robertsonov placljivi apel izgleda nece imati uspeha preslo se na sledcu fazu a to je pricanje o nekoj "velikoj finansiskoj pomoci" koja se Republici Srpskoj stavlja u izgled ako saradjuje na sopstvenu stetu, zaboravivsi da se o toj "velikoj finansiskoj pomoci" prica vec godinama a ona nikako da stigne. Pa cak i da stigne nije to razlog za Srbe u Republici Srpskoj i Muslimansko- hrvatskoj federaciji (BiH) da postanu "cinkarosi". SAD, Karla del Ponte i Robrtson se ipak nadaju da ce se naci neki moralno slab koji ce zarad para da pocne privremeno da se bavi politikom. Zasto "politikom"? Zato sto sve ovo sto se dogadja oko Karadzica, Mladica, Krajisnika, Talica, Milosevica i ostalih Srba neme nikakve veze sa pravdom nego ima veze s kombinatorikom interesa. Pitanje je sad da li ima i koliko Srba ima koji bi se upustili u izdajstvo zarad cak i vece sume novca i pristali da sluze okupaciskim snagama? To je pitanje sopstvene savesti ali i pametnog proracuna. Sudeci po obecanjima o finansiskoj pomoci koja su dolazila do sada sa Zapada a koja nisu ispunjena prema DRZAVI Republici Srpskoj zasto bi takva obecanja bila ispunjena prema nekom sitnom izdajniku? U ostalom ni na Zapadu se izdajnici ne cene nego se koriste. A korist mozemo izraziti i sa "sto jeftinije to bolje a besplatno je najeftinije". I sta na kraju ostaje? Ostaje kolaborant bez para ali u strahu za svoj zivot jer ni nas kao ni zapadni narod ne vole - da citiram pesnika - "izdajice roda svoga, krvave aveti". Jovan Grbic (SSICC), Srpski informativno-kulturni centar, Holandija
