|
VUK DRA�KOVI� SRBIJU NAM JE OKUPIRALA JEDNA �UTA SEKTA Kara�or�eva i Mlo�eva �umadijo,
Srbijo!
IMA KO ZNA Sa�a Mileni�, predsednik OO SPO Kragujevca, pozdravio je doma�ine i goste mitinga re�ima: "Na�u slobodu niko ne mo�e silom oteti, a ni mi je nismo nikome milom poklonili. Okupili smo se ovde da zahtevamo, obe�ane pa zaboravljene, Srbiji i zemlji neophodne prevremene izbore na svim nivoima. Ne tra�imo da priznate da smo bili u pravu. Ne tra�imo ni da se pokajete, ne tra�imo ni da nas volite, jer vas nismo ni pozvali na ljubavni sastanak nego na politi�ki miting. Tra�imo da nam bar jednom poverujete, da svaka vlast ima alternativu, a naro�ito ovako r�ava, neodgovorna i nekompetentna vlast kao �to je ova na�a. Nudimo vam alternativu - ima ko zna".
VUK DRA�KOVI�
SRBIJU NAM JE OKUPIRALA JEDNA �UTA SEKTA Kara�or�eva i Mlo�eva �umadijo, Srbijo! Kada ve�eras niko ne bi rekao ni�ta, kada bi ovoliki narod, ovo more naroda, samo �utao, i tada muk zna�io bi huk protiv terora, plja�ke, rasprodaje Srbije, propadanja, ogromne ve�ine gra�ana i porodica u Srbiji. Onog nezaboravnog devetoga marta na na�em Trgu slobode, kod na�eg kneza Mihajla, mi smo ozbiljno i te�ko uzdrmali onda�nji re�im i za narednih osam i po godina tresli, tresli, tresli, sve dok ga nismo otresli. Evo nas, ve�eras ovde u Kragujevcu, u srcu �umadije, u srcu na�e nacije, na trgu Kod krsta, da pi�emo politi�ku otpusnicu sada�njem re�imu koji je pre osamnaest meseci nekontrolisano i apsolutno uzjahao vlast na borbi junaka za Srbiju ljudske sre�e, slobode i op�teg preporoda, od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine. Posebna je obaveza Srpskog pokreta obnove da prekratimo ovo skrnavljenje, ovu prevaru, ovo ruganje grobovima palih za na� program, za na�e ciljeve i na�e snove. Bog neka mi oprosti �to danas, na Zadu�nice, ne mogu pojedina�no i poimeni�no da spomenem sve sa duga�kog i preduga�kog spiska ubijenih, od maturanta Branivoja Milinovi�a pa do mu�enika sa Ibarske magistrale. �elovo�a dana�njeg re�ima u Srbiji koji se premijerske fotelje domogao upravo preko ovih najboljih na�ih sinova, �titi njihove ubice od pravde i jo� ih progla�ava za heroje. Ovde smo ve�eras da Srbijom celom raznesemo seme bune, seme bune koje �e da grune. Protiv Zorana �in�i�a, protiv njegovih ubica, protiv njegovih ministara, protiv njegovih vazala, protiv njegovih mafija�a-prijatelja, protiv njegovih deriko�a koji su sve i svakoga u Srbiji prebacili ili u robu ili u roblje. Srbiju nam je okupirala jedna �uta sekta. I mi moramo sebe, svoje porodice, svoje potomstvo, svoju naciju, veru i dr�avu da branimo od �utice. Setimo se onih gromovitih predizbornih obe�anja. Nije ispunjeno ama ba� ni jedno jedino. Mi smo, bore�i se protivu onog re�ima sa pravom govorili da je taj re�im Srbiju doveo na samu ivicu jame. Ova vlast, posle godinu i po dana, busa se �akama u prsa i ka�e, da je preduzela istorijsko reformski korak - napred. I, zaista, to je ta�no. Tim korakom unapred sve su nas survali u jamu.
SAD SU IZBORI ZA NJIH - ZLO�IN Hajde, da vidimo u �emu se ogledaju te reforme kojima se hvale, kojima probi�e narodu u�i, hvale se time preko okupiranih medija i ka�u da im sti�u dobre ocene. Ali, ne iz Srbije, nego iz inostranstva. Vlada deriko�a zavela je poreze kakvih nije bilo od kada postoje porezi u Srbiji. Ovakvi nameti nisu postojali ni pod Turcima, i nema ih danas ni u jednoj jedinoj evropskoj zemlji. Oporezovano je bukvalno sve, �ak i proteze invalida. Proteze Ratka Bulatovi�a, koji je noge izgubio u odbrani Beograda, oporezovane su. Oporezovane su kartonske kutije, kartonski izlozi, kartonske tezge izbeglica i ljute sirotinje. Zaveli su najvi�e cene struje u Evropi, najvi�e cene telefona, stanarina, grejanja, komunalnih usluga, najve�e kazne da se plate. A penzije su najni�e u Evropi, manje nego u Albaniji, a pre neki dan, i one takve jadne i nikave, dodatno su smanjene. Svakoga dana - otkazi, otkazi, otkazi. Planiraju da do kraja ove godine vi�e od 500.000 radnika bude isterano na ulicu. �uli ste, za narednih dva meseca, u samo trideset preduze�a bi�e otpu�teno 60.000 radnika, i to nazivaju socijalnim programom. Bi�e otpu�tena polovina radnika! Po ovoj vlasti svaki drugi radnik je vi�ak, svaki drugi Srbin je vi�ak... Bezna�e, siroma�tvo, o�aj, ovoga �asa pritiskaju stravi�no vi�e od milion srpskih porodica. Doga�a se ne�to �to se nije doga�alo nikad u istoriji srpskoga naroda. Iz sramote, od jadnog i �emernog �ivota i straha da mo�e biti jo� crnje, talas samoubistava �iri se Srbijom, �ak cele porodice ubijaju same sebe. Stra�no! Kada je na spisku otpu�tenih pro�itala ime svoje, i svoga mu�a, ona radnica iz Priboja kriknula je: "Te�ko nama, deco moja, da sam znala da �u do�iveti ove neljude, ne bih vas, deco, ni ra�ala". Znate li, ljudi, �ta je to, kada u ovoj Srbiji, koju ionako mori bela kuga, u ovoj Srbiji u kojoj nema ni jedne varo�i, nijednog grada gde se vi�e ra�a nego �to se umire, �ta je to kada majke pla�u zbog toga �to ra�aju decu? Ovde su desetine hiljada ljudi. Kome je iz meseca u mesec, iz dana u dan sve gore i gore? Svima! Radnicima, zaposlenima, nezaposlenima, penzionerima, studentima, �acima, izbeglicama, lekarima, u�iteljima, nastavnicima, nau�nicima, sve�tenicima Cela nacija je na nizbrdici. Ali, ima i onih kojima je dobro. Ima i onih kojima je sve bolje i bolje. To su premijer, njegova �uta kompanija, sada�nji klan, biv�i vazali, politi�ke stranke-sateliti - koji prodaju sve, da bi dobili, neko fabriku cigara, neko omnibus, neko ovo, neko ono. Mafija, kriminalci, komandanti medija, �utih i sramnih medija koji od Srbije kriju nesre�u Srbije, �efovi takozvanih agencija za ispitivanje javnog mnjenja koji su tako�e podmi�eni i svaki drugi dan saop�tavaju Srbiji, da su nesre�i u Srbiji zapravo, veoma, veoma sre�ni zbog toga �to su nesre�ni, i da ne treba raspisivati nikakve vanredne izbore. I, da su izbori u Srbiji danas �ak i zlo�in. Dok se ovo sve doga�a, dok narod propada, u skup�tini - peticija: poslanici tra�e, ultimativno, da im se u skup�tini serviraju be�ki kola�i. A �ef ovih bezdu�nika odlazi u mrtvi Bor i uru�uje otkaze za pet hiljada rudara, i pra�en obezbe�enjem policijskim, kakvo nikada nije imao ni Tito, jo� im se i narugao i doslovce rekao: "Gajite kikiriki"! U drskosti, u bezdu�nosti, onaj koji je danas predsednik vlade Srbije prevazi�ao je �ak i onu zlu �enu, francusku kraljicu, koja je gladnim radnicima Pariza, kada su joj kazali "Nemamo hleba" odgovorila "Jedite kola�e". Vi, kona�no, Kragujevani, znate, ko su ljudi koji danas vladaju Kragujevcem. Verujte, kakvi su ovde, takvi su svuda. Bukvalno hiljadu, dve, tri hiljade pohlepnih, drskih, nevaspitanih ljudi, neznalica koje nikad ni�ta u �ivotu nisu radili, dobili su za svoje prvo radno mesto upravu nad Srbijom.
TREBAJU IM ROBOVI Ni pod knjazom Milo�em, kada su nam tek nicale prve �kole i kada smo dobijali prve pismene ljude, ovo u Srbiji nije bilo mogu�e. Ovo u Srbiji nikad nije bilo mogu�e. Ljudi, bra�o i sestre, narod je vrhovni sudija. Mi njih moramo da privedemo pred sudiju, da se suo�e pred narodnom na vanrednim izborima na svim nivoima u ovoj godini. Moramo ih naterati da ispune makar jedno jedino izborno obe�anje, po�to su pogazili sva druga. Onda makar da ih da ih prisilimo, a sramno je po njih �to moramo na trgovima da ih prisiljavama, da odr�e ono jedno jedino, onu zakletvu koju su dali Srbiji u takozvanom "ugovoru sa narodom" da �e najkasnije za 18 meseci po Milo�evi�evom padu biti raspisani prvi vanredni izbori na svim nivoima. Ne, Srbija nije glasala u septembru za njih, i oni to znaju. Srbija je glasala samo "protiv", a na izbornoj listi su mogli da budu i magarci, pa bi pro�li, ali ne bi bili toliko ne�asni da tvrde kako je to bio izbor Srbije, kao �to tvrde ovi sada. Ima li izlaza, ima li puta iz bespu�a ovoga, i koji je put? Ima, ima, ima! Ali, naravno, pred ovolikim morem glava i ve�eras, ne mo�e se izlo�iti predebeli program Srpskog pokreta obnove. Ali, ono osnovno, najljudskije, �to �ete razumeti i poneti u srcu po Srbiji, to �u vam re�i. Uvek smo govorili, i govori�emo: temelj, temelj, temelj dr�ave mora biti �ovek, mora biti porodica. Da bi dr�ava bila sre�na njeni ljudi i porodice moraju biti sre�ne. Nema jake Srbije ako nam je u ovom trenutak u polovina stanovni�tva bukvalno u bedi. �ta da �inimo? Pa, da po�nemo od temelja. Ja vam ka�em, odmah! UVODNIK
Posle izbora, ali bukvalno odmah, po padu ove �teto�inske, nenarodne, antihri��anske, antinacionalne vlasti, bio bi formiran fond. Dr�ava, op�tina, grad pritekli u pomo� najugro�enijim porodicama. Iz toga fonda finansirali bi se svi socijalno ugro�eni. Iz toga fonda finasirala bi se nabavka lekova za ljude koji ne mogu da ih plate. Iz toga fonda dopla�ivane bi bile i podizane najni�e plate i najni�e penzije. Radnik ne bi mogao biti otpu�ten ukoliko mu ne bude mogao biti na�en novi posao. Ako mora da bude otpu�ten, a nema novoga posla, mora da prima platu dok mu dr�ava ne na�e novi posao, odgovaraju�i. Ni�ta mimo onoga kako je u Francuskoj, kako je u Americi. Ovde su ljude proglasili za robove. Ovde je radnik progla�en za roba. Njihov Zakon o radu po meni ima samo dva �lana: �lan jedan, radnik je rob, i �lan dva, ukoliko se radnik bude bunio, primenjuje se �lan jedan. U su�tini, sve se na to svodi. Privatizacija bi po�ela momentalnim vra�anjem pre svega imovine doma�inima, ljudima u Srbiji oteta od komunista posle 1945. godine. Na�e dru�tvene, firme, dr�avna preduze�a nastojali bismo da privatizujemo po na�em konceptu, da podelimo deonice radnicima, pa neka ih radnici prodaju. Neka se radnici brinu o njima, ali te deonice koje �e imati cenu.
"ZADATAK IZVR�EN, SRBIJA RASPRODANA" Jedno vam ka�em: nijedna firma od dr�avnog, strate�kog i nacionalnog interesa ne sme biti prodavana strancima. Nijedna! To samo ludi ljudi, bez nacionalnog ose�anja dr�avne odgovornosti mogu, da na pijacu iznesu sve, od cementare pa do Patrijar�ije. Mi njih moramo zaustaviti na ovim izborima. Jer, ne budemo li ih zaustavili, ne bude li izbora do kraja ove godine, ja vam, ljudi, ka�em, oni �e ve� negde krajem idu�e godine podneti raport onome od koga dobijaju komandu: "Zadatak izvr�en, Srbije vi�e nema. Srbija je rasprodana"! Ovo treba otvoreno re�i! Poljoprivreda, strate�ka grana privrede. Sve �to seljak proizvede, a to stalno ponavljamo, dr�ava mu mora platiti ako joj on ponudi, iznese na pijacu i po principu "tras roba, tras pare". Odmah, a ne �ekati. Seljaci moraju da budu kreditirani, kada dobije kredit, da mu dr�ava garantuje da ga najmanje tri godine ne�e vra�ati, a da �e mu tre�ina odmah biti otpisana, a da �e kamata na kredite pla�ati dr�ava. Ovako rade Italijani, ovako rade Nemci, ovako rade u Americi, �to da ne radimo mi u na�oj Srbiji, pored ovako divne bogate zemlje i ovakvih doma�ina, koje imao. Da tako preporodimo selo, da pored toga kapitalna ulaganja skre�u u putnu mre�u, u izgradnju stanova, u izgradnju bolnica, u izgradnju �kola. Svaki privatnik koji ulo�i u Fond solidarnosti da bi pomogao drugom - nemam prava da budem sre�an, ako ljudi koji oko mene �ive nisu sre�ni - svaki ulo�eni dinar bi�e mu duplo tretiran pri odbijanju od poreza i dodeljivanju kredita. Privatnik koji po�inje proizvodnju, bilo koju, prvih �etiri godine nema poreza, nego mu poma�e dr�ava da stane na noge. Da �ivne, da zaposli suprugu, ako nikog drugog. I ve� je u�inio mnogo. Jedna od stavki je: porezi firmama, porezi privatnicima bivaju duplo umanjeni u skladu sa time koliko su radnika zaposlili. Ovo nije ne�to �to mi izmi�ljamo. Tako su radili u zemljama tranzicije, u kojima je ta takozvana tranzicija uspela. Ovako moramo da radimo i mi u Srbiji, i samo ovako da vadimo zemlju iz �ivoga blata. Samo ovako sti�emo u Evropu, i samo ovako Evropa dolazi ovamo. Ljudi, Srbiju �elimo da uredimo po principu evropskih demokratija, gde �e devedeset odsto "�ive" vlasti da bude u op�tini i u gradu. �ive vlasti - finansijske, politi�ke, kulturne, zdravstvene. Onda ne�e biti "TV Bastilja", nego �e ovda�nji mediji biti centralni mediji. Lokalna vlast bi�e centralna vlast, kao u Sjedinjenim Ameri�kim Dr�avama. Na vrhu toga je jedna skromna, doma�inska vlada Srbije. Ustav novi, �iji priv �lan mora da glasi: Srbija je dr�ava srpskog naroda - otvorena zagrada - i onih koji sa srpskim narodom u Srbiji �ive. Dosta vi�e toga licemerja, dosta sa kukavicama koje se stide srpskoga imena. Srpski narod je veliki narod, Srbija je velika i stara zemlja, srpski narod ne sme biti jedini narod u Evropi koji nema svoju dr�avu. �eleli bismo da nam na �elu te dr�ave bude kralj. Ali, ljudi, bi�e kada ve�ina vas, kada ve�ina Srba bude �eleli ono �eli i �to programski jasno ka�e Srpski prokret obnove. Samo dr�ava Srbija zasnovana na ovim principima, na ovim temeljima bi�e po�tovana od Evrope i sveta. Kuga uvek napada jadne. Ako si slab, ako kle�i�, onda - ko da te ne ja�e, kad mu se sam potura�. Osna�imo svoju zemlju, uzdignimo Srbiju da bi nas po�tovali drugi. Nemamo mi �ega da se pla�imo Evrope ni Amerike. Mi samo ka�emo sebi �ta moramo da bismo uzdigli svoju dr�avu. I samo ta Srbija vrati�e na�u vojsku (naravno, ako ovi ostanu na vlasti jo� godinu dana, bi�e to nemogu�e jer �emo izgubiti Kosovo), vrati�e na�u vojsku na na�u granicu, a na�a granica nije Medve�a, nego �ar-planina, Koritnik, Pa�trik, Albanija, Makedonija. Ove bitange su Medve�u proglasile za jug Srbije. I to je po njima jug Srbije, to je po njima na�a klju�na granica.
DA IH MAKNEMO SA GRBA�E Crna Gora - re�enje, brzo, bez �ekanja, svako nam odgovara. �elimo da �ivimo da pod zajedni�kim dr�avnim krovom, kao dva najravnopravnija brata. Mo�e? Mo�e. Ne mo�e? Opet dobro. Pre ikakve Jugoslavije, do 1918. godine bila je Kraljevina Srbija i bila je kraljevina Crna Gora, i odnosi su me�u njima bili mnogo bolji nego �to su danas. I uvek �emo, kada budemo kazali "Srbija", u svom srcu osetiti - i Crna Gora. I kada budemo kazali "Crna Gora", kaza�emo u svom srcu, i Srbija i Republika Srpska, kako se sad zove. Mi samo ho�emo da se u obe varijante, ili zajedni�ke dr�ave, ili dve suverene dr�ave vrati kr�tenica na�oj dr�avi. Ima�emo srpsku kr�tenicu, kojom �e Srbija dobiti svoje ime, da Srbija postane dr�ava. Prema tome, ili da nam se ta dr�ava sa Crnom Gorom zove Srbija i Crna Gora, ili Srbija, Kraljevina Srbija, a njen sused Crna Gora. Oni ja�u tu�eg konja, oni ja�u na�eg konja, ali natra�ke i u pogre�nom smeru. Mi moramo da ih svla�imo iz tog sedla koje nije njihovo. Kako? Izborima! Podse�am, ljudi se, ka�u Srbi, ve�u za re�i, a volovi za rogove. Sama �injenica da ovde, ve�eras, desetine hiljada ljudi demonstriraju tra�e�i od �in�i�a da po�tuje svoju re�, pokazuje da vola moramo da ve�emo za rogove. Ovo je po�etak. Serija mitinga ide po Srbiji. Vi tra�ite, iz svih krajeva Srbije, da se na�emo za Vidovdan u Beogradu (mada je Ravna gora pre Vidovdana), da obele�imo desetu godi�njicu Vidovdanskog sabora. Setite se, onda smo osam dana i no�i tra�ili vanredne izbore od Milo�evi�a, i dobili vanredne izbore od Milo�evi�a na jesen te godine. Dobi�emo ih i sada, Baja je rekao kako. Pomenuo je razne ma�ine, neke i nije. Kompresore, na primer. Rudari besposleni, �ta �e im kompresori, kompresorima ne mogu da gaje kikiriki. Da ih maknemo, da uklonimo sa grba�e ne�to �to je kriminalno, nakazno, i la�no, �ak i u svome nazivu. DOS zna�i Demokratska opozicija Srbije. Pa, to smo mi, a oni su la�ovi, la�u Srbiju da nisu vlast nego opozicija. Kada je tako, onda da ih nateramo na izbore, a posle izbora da ih oteramo u njihovo ime, kada su ve� opozicija, da budu opozicija, a da Srbiju povedu najbolji, oni koji to umeju, koji mogu, koji su to zaslu�ili. Hvala vam! �ivela Srbija! �ivela Srbija! �ivela Srbija!
VEROLJUB STEVANOVI�, POTPREDSEDNIK SRPSKOG POKRETA OBNOVE
TRANSPARENTNO, DA NI�E NE MO�E
Danas, na ovaj istorijski dan, kada je mnogo toga zapo�eto, mnogo toga u�injeno ali nije zavr�eno, moramo zarad zavr�etka zapo�etog posla od pre 11 godina pred ovim zaista veli�anstvenim skupom postaviti sebi neka pitanja i na njih odgovoriti. Moramo se zapitati slede�e: Prvo, gde smo to danas, posle 11 godina silnih muka u kojima smo bili i kao narod i kao dr�ava, posle 5. oktobra koji je mnogo obe�avao i budio nade, posle godinu i po dana ove vlasti i ovog re�ima, i ko nas je to ovde doveo. Ovde smo, gde ni sanjali nismo da �emo biti. Na stranputici, ka bezna�u u koje ve� duboko ulazimo, a tu su nas doveli oni kojima se silno i bezrezervno poverovalo, a koji su, gaze�i svoja predizborna obe�anja, zgazili po na�im �ivotima, bezbo�no, bezdu�no, nemoralno i licemerno. Drugo, za�to idemo unazad umesto unapred od 5. oktobra? Zato �to smo pogre�no procenili i dozvolili da o na�im sudbinama odlu�uju najgori, najnemoralniji, najprljaviji ljudi. Oni ljudi kojima ni�ta nije sveto, ni narod ni dr�ava, ni Bog, ni Crkva, ni moral ni tradicija. Sve je kod njih na prodaju. Zato nam je tako kako nam je, delimi�no i na�om krivicom, jer smo poverovali da ne�ovek mo�e postati �ovek, da stra�ljivac mo�e postati heroj, da mafija� za no� mo�e prerasti u �asnog �oveka. Iskrivljena istina, lansirana od 17-18 efendija, zazvu�ala je u trenutku kao prava istina i zajahala na�im sudbinama. Sultan, premijer �in�i�, u satanskom piru �iji epilog mora da zna�i kraj ovog naroda, ove nacije i na�eg roda. Tre�e, �ta je to �to se mo�e uraditi, �to su i oni mogli da urade a nisu. Primer je ovaj grad, koji zaista mora da dobije status koji mu pripada. Govorim o posledicama onih i za vreme ovih, koji su zbog svog moralnog i mentalnog sklopa dozvolili da na� Kragujevac, centar regiona i istorijski centar nacije, si�e na najni�e grane od svog postojanja i pored novca kojim danas raspola�e. Bud�et ovog grada je desetostruko ve�i od onoga koji smo mi imali za vreme prethodne vlasti. Pored toga, i uz silne donacije koje su dobili, mogli su i morali mnogo vi�e u oblasti socijale, komunalija i u oblasti privrede, koja je za nas bila drugi prioritet. Prvi prioritet mora da bude socijalna za�tita. Obe�avam i garantujem, da �e, ako nam se uka�e prilika, i ovaj grad i ova dr�ava funkcionisati neuporedivo bolje nego �to sad funkcioni�e, da �e se u ovom gradu stvarati uslovi za ulaganja u svaku sigurnost, od one koja se ti�e li�ne sigurnosti, do sigurnosti za ulo�eni kapital. Podse�am vas na re�i premijera srpske vlade ovde u Kragujevcu, u predizbornoj kampanji 2000. godine. Tada je obe�ao, na sebi svojstven na�in, procvat privrede i ovde, i u Srbiji, pronalazak ino-partnera za "Zastavu" i jo� mnogo toga. A do�iveli smo kolaps. Umesto prijema novih radnika - otpu�tanje 15.500 radnika samo iz na�e "Zastave". Transparentno, da transparentnije biti ne mo�e. Obe�avam i garantujem da �e ovaj grad postati najzad grad koji se razvija, a ne grad koji polako umire, i da �e stvarno biti centar ovog regiona, �to zna�i centar svih institucija sistema, da �e sve ostati ovde a da ne�e odlaziti tamo gde drugi �ele, i da �e, �to je moja �ivotna �elja, postati prestoni centar Srbije, �to mu po pravu pripada. �etvrto: �ime garantujemo da smo mi ta alternativa, i ko smo to mi da garantujemo promene koje stvarno zna�e bolji �ivot, uzdizanje posrnule nacije i vra�anje dostojanstva ljudi u ovoj jadnoj i napa�enoj zemlji? Garancija da smo spremni i sposobni da ovaj grad, regiju i dr�avu preporodimo jeste na�e �etvorogodi�nje iskustvo koje smo stekli u najte�im mogu�im okolnostima. Potpuno blokirani od republi�ke vlade, sa dvostrukim sankcijama, bombardovani, plavljeni i ru�eni. Bili smo tada zajedno, disali kao jedan, vodili ra�una o svakome, tro�ili svaki dinar javno, okre�u�i ga pet puta. Uspostavili smo puteve prema prijateljima u svetu. Garancija da �emo uspeti je i to �to mi imamo pravi odnos prema ljudima, i vama u Kragujevcu i u Srbiji, i onima u dijaspori, sa ljudima koji imaju ideja, znanja i novca, koji mogu da naprave �udo, ako im za to damo �ansu i za to im stvorimo uslove. Jo� ve�a garancija da �emo sve obe�ano ispuniti je na�a moralna i duhovna ukorenjenost u istoriji i tradiciji srpskoga naroda. To nije u suprotnosti sa svetom. Mi �emo biti partner sveta, ne�emo biti kr�mar koji za bagatelu prodaje sve �to je vredno a �to nije za prodaju. Garantujem da �emo izgraditi Srbiju, postojbinu njene istorije i njenih predaka, Srbiju kojom �emo se ponositi, mi, ali i njeni i na�i potomci. Poru�ujem svima - ima ko zna, ko ume, ko ho�e i ko iz sve snage �eli da ovu na�u dr�avu vrati tamo gde joj je mesto, tamo gde je nekada bila, i tamo gde mora da bude. To �elimo svi mi, slobodni ljudi kojima je dosta plja�ke, prevare, terora i bezna�a. Poru�ujem svojim sugra�anima Kragujev�anima i svim �umadincima, da ima nade da �e ovaj grad najzad postati grad sa devet op�tina, od Aran�elovca do Rekovca, grad koji se razvija, u koji svi �ele da do�u i da ostanu, grad iz koga niko ne �eli da ode, grad koji se voli i najzad grad koji �e imati vlast kakvu zaslu�uje, odgovornu, odlu�nu i hrabru, spremnu da re�i sve probleme. Vlast koja nije vazal republi�ke vlade i vlast koja isklju�ivo vodi brigu o interesima gra�ana koji su je birali. Ako Bog da, u ovoj godini �emo re�iti sve na�e muke na izborima koji se moraju raspisati. Moraju, jer mi, slobodni ljudi i slobodni gra�ani budu�e demokratske Srbije tako �elimo.
DRAGUTIN STANOJLOVI� BAJA, BIV�I SINDIKALNI VO�A "ORU�ARA" IZ "ZASTAVE"
NIKADA NIGDE NIJE BILO TOLIKO TAKVIH Nisam verovao da na jednom mestu mo�e toliko kretena da bude kao �to je sada u Vladi Srbije. Nisam verovao da u srpskoj Vladi mo�e biti toliko ljudi koji mrze sopstvenu dr�avu i sopstveni narod. �ta su lopovi i la�ovi obe�ali u predizbornoj kampanji? Da �e svaki �lan u predsedni�tvu DOS-a javno, ispred svih gra�ana Srbije pro�itati svoj tajni dosije. Za�to ga nisu pro�itali? Zato �to su izdajnici i zato �to su prljavi do zla boga. Zato �to je njihov lider Zoran �in�i�, kada je Srbija bombardovana, pobegao u Nema�ku i navijao da nam ubijaju vojnike, miliciju, da razore na�u Srbiju. Zoran �in�i� je najve�i izdajnik koji je ikada seo na tron premijera. Ima kamarilu oko sebe, ima Bati�a, ministra pravde koji ka�e da ustav nije crveno slovo. Ja mu poru�ujem da jeste, jer ustav se menjao legalni i legitimnim putem, a on od svog nosa nije video da pro�ita �ta pi�e u ustavu. Ministar za rad, izdajnik radni�ke klase, najgori sindikalac koji je ovde u Kragujevcu sa nama u�io prve sindikalne korake, ali ih nije nau�io. Mi smo ga oterali, a �in�i� ga je uzeo i postavio za ministra. �ta radi ministar za rad? Otpu�ta svoje kolege. Imaju svog vo�u koji se pona�a kao firer i smatra da �e jedna stvar promeniti te�ki materijalni polo�aj svih radnika, a to je ombudsman. Zar je ovo germanizacija Srbije? Obe�ali su, pre stupanja na sve funkcije, po�ev od op�tine, republike pa do saveznih organa, da �e javno saop�titi svoje materijalno i finansijsko stanje. Nisu to u�inili da bi mogli da se obogate, da bi se nakrali jer javnost ne zna sa �ime su u�li u vlast. Oni imaju svoje mentore iz inostranstva za koje moraju da izdaju Kosovo, da izdaju Srbiju, da uni�te privredu, da proteraju radnike, da prodaju sve �to je vredno u Srbiji. To im ne�emo dozvoliti. Ovi su u Srbiji do�li na vlast jednim utovariva�em, a sada u Srbiji ne radi dva miliona ljudi. Kada krenemo za Beograd, pozivam sve radnike da po�u, sa svim mogu�im ma�inama.
DRAGAN KOJADINOVI�, BIV�I UREDNIK STUDIJA B
OPET BI DA GAZE Kao ni pre jedanaest godina, Srbija danas nije na dobrom putu. Koga la�e Zoran �in�i�? Zar misli da smo mi slepi? Pa, mi ni nismo na putu. Srbija se nadvila nad provaliju. Dolaze�i u Kragujevac pitao sam se zar za ovih godinu i po dana nisu bili sposobni da naprave jedan jedini ljudski put? A kamoli ne�to drugo, va�nije? Oni nisu sposobni, i ne zaslu�uju da nas vode. Toga smo svesni svi. Studio B je u�ivo jedini prenosio �ta se doga�alo na ulicama Beograda 9. marta 1991. godine. Bio je to moj prvi veliki "greh" - progla�en sam za izdajnika, stranog agenta, �pijuna, i na kraju, 17. maja 2000, kada je pet stotina do zuba naoru�anih policajaca izvr�ilo pravi no�ni desant na Studio B, i za teroristu. Bili smo proganjani deset godina svakodnevno, samo zato �to smo bili nezavisni, profesionalni, i svoji. Meni je bilo jasno da ni novoj vlasti, koju oli�ava �in�i�, ne trebaju nezavisni mediji i nekorumpirani novinari, bilo mi je jasno da i nova vlast do�ivljava medije kao najja�e oru�je u politi�kim okr�ajima. Kad god je bilo tako, od novinarstva kao zanata, i kao generatora i korektiva demokratskih procesa - nije bilo ni�ta. Zato i nisam �eleo da se vratim u novinarstvo pod patronatom Zorana �in�i�a, i bratije iz njegovog okru�enja. U ovoj pri�i o medijima najmanje je bitna moja sudbina. Uostalom, ko mi je kriv �to sam svojevremeno odbio mito koji mi je "po�teno", kao glavnom uredniku Studija B, nudio Zoran �in�i�, danas premijer Srbije i borac protiv korupcije. Tvrdim da takav �ovek ne mo�e da bude premijer Srbije, a posebno ne �ef tima protiv korupcije. Uz pomo� takozvanog �in�i�evog zakona 1996. godine, njegov tada�nji tajni a dana�nji javni koalicioni partner, visoki funkcioner SPS-a Neboj�a �ovi� oteo je Studio B od akcionara, od radnika Studija B. Da ima �asti i po�tenja, Zoran �in�i� ne bi smeo da govori o privatizaciji dok se ne vrati sve �to je oteto ranije. Eh, �asti i po�tenja. Za vreme bombardovanja na�e zemlje sa svojim kolegama bio sam na novinarskom zadatku u palati Beograd, na krovu Beograda, iz dana u dan, iz no�i u no�, dok su bombe padale i proletale okolo. A gde je bio Zoran �in�i�? Na dobrom putu, van opasnosti, kao i uvek. Prvi je zbrisao. Dezertirao je. Ka�u neki, njega podr�ava Zapad. Ni Zapad ne voli dezertere. Srbiji su potrebni junaci, i pamet. Politi�ko zlo koje se najpre nadvilo nad medijima zahvatilo je i ostale delove politi�kog, kulturnog i javnog �ivota. Liderima DOS-a puna su usta slobode, demokratije, prosperiteta, nade. A Srbija i dalje gubi i veru i vreme. Narodu se samo baca pra�ina u o�i, zamagljuje stvarnost, podupirau neke nove la�i i dileme. Sada je, kao, glavno pitanje �in�i� ili Ko�tunica, DS ili DSS, a �ivot prolazi u bedi. Liderski sastanci i TV izve�taji sa tih "istorijskih" meni li�e na filmske scene okupljanja �efova gangova u �ikagu tridesetih godina pro�log veka. Zato te sastanke DOS-a do�ivljavam kao sastanke "Dosa Nostre". Onaj Laki, za koga je Dinki� rekao da je "malo nervozan", to je Laki �in�ijano. Po�to sve lidere DOS-a dobro poznajem, tvrdim da se oni nikada ni o �emu ne�e dogovoriti, jer ni dok su bili kobajagi opozicija nisu mogli da se vide o�ima, a kamoli sada kada su u vlasti, kada su, kao, neko novo kolektivno predsedni�tvo i kada je svako od njih u svojim o�ima najve�i. Njihovi interesi i njihove sujete, njihove ambicije vi�e ne mogu da se pomire. Useljavanje na Dedinje najbolje svedo�i �ta su bili i ostali njihovi glavni ciljevi. DOS se ba� danas raspada. Uostalom, sve �to se brzo greje brzo se i hladi. Ne dozvolimo im da i nas povuku za sobom. Budimo konkretni: ukinuli su najpre u takozvanoj ekspertskoj vladi, ekspertskoj mada nikome nije jasno za �ta je ekspert �ef te vlade, osim za specijalne i tajne trgovinske aran�mane. Onda su ukinuli profesionalno novinarstvo. Brzo se videlo da mnogi kobajagi nezavisni urednici nisu bili nezavisni nego partijski kadrovi, pa su postali direktori i glavni urednici dr�avnih medija, ambasadori i klju�ni savetnici u oblastima u kojima ima sve vi�e politi�ke obesti vlastodr�aca. NUNS, nekada udru�enje pravih, nezavisnih novinara posebna je pri�a. I NUNS je danas dr�avni. Vi�e nema ni formalne razlike izme�u zavisnih i nezavisnih novinara. Ima novinara koji su postali �efovi u dr�avnim medijima, a i dalje se di�e �lanstvom i funkcijama u NUNS-u. Takvog protivprirodnog bluda nema nigde. Ono �to je najgore, ova vlast je abolirala mnoge koji su u ovoj zemlji po�inili najve�e zlo�ine, pa i u medijima. U dr�avnim medijima tako i dalje vedre i obla�e kadrovi koji su satirali nezavisne novinare, i novinari-terminatori koji su sa policijom 17. maja upali u Studio B i protivpravno zauzeli na�a mesta. I danas su tamo, u Studiju B, ili u RTS-u, i vode, recimo, emisiju "Srbija danas". Za�to je to Srbija danas? Za�to je nova demokratska vlast pomilovala na�e krvnike i ubice istine? Za�to su ba� takvi progla�eni simbolima petooktobarske revolucije, ako je to uop�te bila revolucija? I ko tad pobedio? Pobedile su ubice novinara Dade Vujasinovi�, Slavka �uruvije i Milana Panti�a. Te ubice danas nisu poznate javnosti i sve se �ini da njihovi zlo�ini danas budu predati zaboravu. Brat pokojnog Slavka, Jovo �uruvija obra�a se za pomo� u razotkrivanju ubica ameri�koj vladi, a ne vladi Srbije. DOS ceo, ili bar jedan njegov veliki deo, izdao je pravu demokratsku opoziciju Srbije - setite se , na poslednjem velikom mitingu u Beogradu 15. maja 2000. poru�eno je "Ko izda...". Peti oktobar dvehiljadite sve vi�e li�i na jednu novu, veliku prevaru. Prevara, zar da to bude na�a sudbina? Nema vi�e prevara, protiv prevara usta�emo svi. Danas na polaganju cve�a u �ast 9. marta 1991. i �rtvama koje su tada pale na tri mesta u Beogradu ne videh nijednog nekada nezavisnog novinara a danas la�nog urednika i direktora u njihovim medijima, koji su u�estvovali u onom istorijskom doga�anju naroda. Da li se vi�e ne se�aju, ili vi�e ne saose�aju sa porodicama nastradalih, ili se pla�e svojih politi�kih �efova? Bilo kako bilo, njih danas nema ni ovde, kao �to ne�e biti ni pravih, profesionalnih izve�taja njihovih medija o ovom devetom martu. Galamili su protiv Mitevi�a i TV Bastilje, a postali su 11 godina kasnije gori od Mitevi�a i njegove televizije. Dok nije sela u Mitevi�evu fotelju, Bojana se nije bojala. A danas, gde je? U medijima caruju politi�ki diktat, cenzura i autocenzura, podani�tvo najni�e vrste. �ta je cena takvog straha? Aktuelni re�im poku�ao je �ak da odlo�i utakmicu Radni�kog i "Mladosti" iz Lu�ana za nedelju, zbog Zadu�nica. Kao da danas nisu zadu�nice u celoj Srbiji. A samo zato da bi spre�ili informisanje o mitingu, ovom mitingu "od uva do uva". Oni se pla�e jedne obi�ne fudbalske utakmice i navija�a koji bi posle utakmice mogli da do�u na Trg. Niko od lidera DOS-a nije do�ao na Trg slobode da obele�i godi�njicu devetog marta 1991. godine. Niko od njih koji su danas vlast nije do�ao ni na godi�njicu 5. oktobra. Zdipili su najsla�i kola� i zaboravili na svoje saborce. Kada bi se setili na kojoj su strani bili lideri DOS-a onog istorijskog 9. marta, bilo bi vam jasno da je ve�ina njih bila iza, a ne ispred tenkova. I danas bi da gaze, da melju, da po�to-poto vladaju. Zato sve mora da bude pod kontrolom, mediji posebno. Zato jo� nema novog zakona o telekomunikacijama i slobodi �tampe, ni novog zakona o Univerzitetu. Godinu i po dana im je malo da bar tim putem u�u u Evropu. Da su im namere �iste, mogli su bar da prepi�u neke evropske zakone iz tih oblasti. Lideri DOS-a okupirali su medije u toj meri da su ve� uveliko ugrozili svoje zdravlje. Nekima od njih je kosa sasvim osedela, a uskori �e da po�ne i da opada. Kada svo ve� kod kose, premijer Srbije, Zoran �in�i�, koji voli da se slu�i jeftinim metaforama, onomad re�e: "Kada mi kosa upadne u supu, ja idem kod frizera da se �i�am". Budu�i da njegov nos kao Pinokiju raste svakog dana, �ta �e se desiti kada njegov nos dotakne dno tanjira? Da li �e i svoj nos odse�i, ili �e prestati da nas la�e o sve ve�im uspesima njegove ekpertske vlade. Ti ministri, skupljeni navrat-nanos po belom svetu deo su svojevrsnog politi�kog Diznilenda koji danas zabavlja ovu na�u jadnu Srbiju. Ali, ljudima bez posla, mladima bez perspektive nije do zabave i smeha. Jedino gde se tokom vladavine Zorana �in�i�a u ovoj zemlji napredovalo to je opremanje policije. Opet policije, kao da je nekada�njim opozicionarima malo policajaca. I na kraju, voleo bih da je po onoj narodnoj, daj Bo�e da se Srbi slo�e. Ali, izgleda da opet ne mo�e. Srbija danas nije na dobrom putu. Srbija je danas na putu koji vodi u ambis, u provaliju. U ovoj zemlji na�a deca nemaju lepu budu�nost, a sa ovakvim osobama na vlasti unuke ne�emo ni videti. Zato, tra�imo svo zajedno nove izbore. Oni nisu odr�ali nijedno svoje obe�anje. Kada budu izbori, izaberimo ljudi koji �e da nas po�tuju i da rade za dobro svog naroda. Mi �emo im pomo�i.
BOJANA RISTI�, �LAN PREDSEDNI�TVA SRPSKOG POKRETA OBNOVE
NEMA POVLA�ENJA Pitala sam se dok sam putovala, kako biste danas pozdravili Zorana �in�i�a, apaluzom ili zvi�dukom? Srpskog pokreta obnove nema na televiziji Srbije, nema ga na drugim medijima, ali ga ima u va�im srcima i na ovom trgu, i bi�e ga na svim trogivima u Srbiji. Srpski pokret obnove mora da zavr�i ono �to je po�eo devedesete godine. Nema povla�enja. Srbija nije na pravom putu. Ono �to smo sanjali devedesete nije ostvareno - Srbija nije demokratska dr�ava. Najva�niji sistemski zakoni za godinu i po dana nove vlasti nisu promenjeni. U dr�avi caruju kriminal i korupcija. Zdravstvena za�tita je sve gora. Korupciona�ke afere, nerazja�njena ubistva, stalna poskupljenja su slike Srbije. Poskupljenja struje, grejanja, telefona gra�ani vi�e ne mogu da plate od plata koje su, realno, sve manje i manje. Mo�ete li da platite svoje ra�une? Ka�ite Zoranu �in�i�u! O�igledno je da �ivimo te�ko, da je sve vi�e nezaposlenih, da je sve vi�e gladnih, da je Srbija gladna. Zato Srbija nije na pravom putu, i zato su Srbiji potrebne promene. Srbiji su potrebni izbori na svim nivoima, �to pre. O�ekujemo da vidimo ko danas sme da nas pogleda u o�i. Ko danas sme da iza�e na izbore? Za�to se pla�e izbora oni koji ka�u u svojim izmi�ljenim anketama, da imaju neverovatan rejting? Odmerite snagu sa srpskim pokretom obnove i sa svojim narodom! Pozivam Zorana �in�i�a i Vojislava Ko�tunicu da raspi�u izbore u Srbiji na svim nivoima. Najbolji demokratski na�in da se do�e do bolje vlasti, do boljeg �ivota jesu izbori. Srpski pokret obnove ne�e odustati u toj nameri. Zato vas pozivam u borbu za izbore, u borbu za promene, u borbu za demokratsku i bogatu Srbiju.
RADMILO GOLIJANIN, PREDSEDAVAJU�I SRPSKOG POKRETA OBNOVE ZA REPUBLIKU SRPSKU
SEME SLOBODE Ja vam prenosim najtoplije i najsrda�nije pozdrave ispred naroda Republike Srpske. Mi smo ovdje da vama, �to ste za�etnici semena slobode i nove, demokratske Srbije, pomognemo u borbi da zbacite ovu nenarodnu demonsku i antihri��ansku vlast. Sa verom u Boga, za kralja i otad�binu!
SLOBODAN �IVKUCIN, �LAN PREDSEDNI�TVA SRPSKOG POKRETA OBNOVE
UKLONIMO LOPOVSKU DRU�INU! Evo, stojim ovde u srcu Srbije, u srcu srpske �umadije i donosim mnogo pozdrava iz samog srca na�e srpske Vojvodine. U svakom od tih brojnih pozdrava puno je �elje i strepnje, nadanja i nestrpljenja. Puno je vere u borbu i u dobro pobede koja do�i mora. Nije ovo ona Srbija koju smo sanjali i kojoj smo se nadali. Nije ovo ona na�a otad�bina koju smo toliko dugo �ekali, o kojoj smo brinuli i za koju smo strepeli. Nije ovo ona Srbija za koju smo stradali i za koju smo se borili. Nije ovo ona Srbija, zemlja blagostanja, sre�e i dostojanstvenog �ivota. Ovo je, na�aloste, pod ovom vla��u Srbija �emera i straha. Ovo je na�alost jadnih i gladnih. Ovo je, na�alost Srbija bede i bezna�a. Srbija plja�ke, terora, rasprodaje i otima�ine. Zoran �in�i� i njegova �uta dru�ina, njegove drugarice i drugovi zavijaju u crno i dr�avu i naciju. Gospodar �in�i� je o vrat na�e otad�bine, o vrat na�e Srbije i o vratove svih nas oka�io cenovnik. Po tom njegovom cenovniku dr�ava i nacija su budza�to - do�i, plati, uzimaj, nosi, otimaj, plja�kaj - nema veze, ko te pita. Po tom njegovom cenovniku, na�e sudbine i na�i �ivoti, budu�nost na�e dece su d�abe, ne vrede ni�ta - nema veze, dok traje, nek traje. Zbog toga, mi u Srpskom pokretu obnove i gra�ani Srbije, jednako ovde u Kragujevcu i �umadiji, i jednako u na�oj srpskoj Vojvodini, imamo jednako veliku obavezu. Jer, drug Zoran �in�i� jednako temeljno i razorno plja�ka i vas ovde, i nas tamo, bez ikakve razlike. Zato i mi, jednako temeljno, razumno i bez razlike moramo da ih uklonimo, i moramo da im stanemo na put. Ove godine nas u Srpskom pokretu obnove, i sve vas u dr�avi Srbiji, �eka va�an, veliki i neodlo�an posao, koji moramo da uradimo �estito i do kraja. Na�a Srbija nije videla svanu�e, nije zakora�ila u budu�nost. Mi u Srpskom pokretu obnove, svi gra�ani Srbije, sva demokratska snaga ove na�e napa�ene zemlje imamo veliku nacionalnu i dr�avnu obavezu - da ove godine zaustavimo i uklonimo ovu lopovsku dru�inu. Mi znamo �ta ho�emo i �ta nam je �initi, i dobro znamo kako nam je �initi. Izbori �e do�i samo ako ih svi zajedno budemo izborili. Bi�e izbora, a bi�e i velike i kona�ne pobede |
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/291/dajstranu.php?a=5
