I OVO JE SRBIJA
OZBILJAN SUKOB PREDSEDNIKA I POTPREDSEDNIKA DS
Boris Tadić, drugi čovek Demokratske stranke, nezadovoljan je
svojim statusom i traži od Zorana Đinđića da prilikom rekonstrukcije
Vlade Srbije postane njen potpredsednik. Tadić je od novembra 2000. do
polovine prošle godine bio ministar za telekomunikacije u Saveznoj
vladi, ali je posle pada te vlade, izazvane ostavkom premijera Zorana
Žižića, ostao bez resora. Od tada je ambiciozni Tadić bio bez ijedne
državne funkcije. Da bi umirio njegovo nezadovoljstvo, Đinđić je pre tri
meseca naredio članu DS, advokatu Radoju Prici, da podnese ostavku na
funkciju predsednika Upravnog odbora PTT-a Srbije, kako bi "oslobodio"
mesto za Tadića. To, međutim, ne zadovoljava potpredsednika DS, koji
želi da aktivno učestvuje i u izvršnoj vlasti.
Između potpredsednika i predsednika DS tinja sukob, koji je
dodatno podstaknut smenjivanjem Tadića sa mesta predsednika
Organizacionog odbora vaterpolo FINA kupa, koji će od 20. do 25. avgusta
ove godine biti održan u Beogradu. Tadića je na toj funkciji, posle samo
nekoliko dana od izbora, zamenio premijer Zoran Đinđić.
CANE U DELEGACIJI VLADE SRBIJE
Stanko Subotić Cane, koga su listovi na Zapadu označili kao
"najvećeg mafijaškog bosa na Balkanu", bio je 8. marta u Smederevu u
sastavu delegacije Vlade Srbije prilikom potpisivanja ugovora između
koncerna crne metalurgije "Sartida" i američke čelične korporacije "US
stil - Košice", čije je sedište u Pitsburgu. Parafiranju ugovora o
mogućem strateškom partnerstvu prisustvovali su i premijer Zoran Đinđić,
republički ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović i
američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri.
Američka strana bila je ne malo iznenađena kada je u Smederevu,
pored Zorana Đinđića, videla i Subotića, čoveka koji je nedavno hapšen
na tlu Sjedinjenih Američkih Država i čije sumnjive poslove intenzivno
istražuju FBI i Interpol.
SVAĐA ĐINĐIĆA I ČOVIĆA
Zoran Đinđić i Nebojša Čović sredinom februara žestoko su se
posvađali u kancelariji republičkog premijera. Između njih dvojice pale
su teške reči, a svedoci kažu da je Čović i psovao, govoreći premijeru
da se on nije plašio ni Slobodana Miloševića, kada ga je 1996. godine,
posle poraza na lokalnim izborima u Beogradu, gađao pepeljarom i pokušao
da ga ošamari. Čović je rekao Đinđiću da on jedini, kao predsednik
Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, radi nešto konkretno u Vladi
Srbije, da je stalno na putu, da mu je život izložen opasnosti na Kosovu
i na jugu Srbije, da je zbog velikog angažovanja u vladi zapostavio
stranku i preduzeće FMP, a da se za to vreme drugi ministri šetkaju po
televizijama i popularišu jeftinom demagogijom. Čović je posebno bio
rasrđen zbog saznanja da Đinđić namerava da kandidat DOS-a za
predsednika Srbije bude potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, a ne
on. Potpredsednik Vlade Srbije optužio je premijera da plaća direktora
"Strateškog marketinga" Srđana Bogosavljevića da u tobožnjim
istraživanjima javnosti forsira Labusa i veštački mu podiže popularnost,
a da Čovića svesno marginalizuje.
S obzirom da Milan Milutinović, sadašnji predsednik Srbije, mora
biti izručen Hagu najkasnije do 31. marta, jer tako zahteva Kongres SAD,
premijer Srbije je već odlučio da za tu upražnjenu funkciju kandiduje
člana svoje stranke Miroljuba Labusa. Ovaj ekonomista nedavno je izjavio
da je on "lojalni član Demokratske stranke", što Đinđiću savršeno
odgovora, jer i želi da na tako važnom mestu ima poslušnika, a ne Čovića
koji je prilično nepredvidljiv i svojeglav. Čović se zbog toga sve više
približava Vojislavu Koštunici i Demokratskoj stranci Srbije, što je u
jednom svom javnom istupu potvrdio i savetnik jugoslovenskog premijera
Aleksandar Tijanić.
LEGIJA U LOVU NA KARADŽIĆA
Među plaćenicima koji su krajem februara u okolini Srbinja u
istočnom delu Republike Srpske pokušali da uhapse Radovana Karadžića bio
je i pukovnik Resora državne bezbednosti Srbije Milorad Luković Legija.
Bivši komandant "crvenih beretki" upućen je u ovu "nemoguću misiju" po
odobrenju Zorana Đinđića, koji na taj način želi da pokaže svoju
kooperativnost prema Haškom tribunalu. Legija je predvodio jedinicu
izuzetno obučenih ljudi, u nastojanju da ga Haški sud, u slučaju predaje
prvog predsednika Republike Srpske, skine sa liste traženih osoba
međunarodnog tribunala za ratne zločine počinjene na teritoriji bivše
Jugoslavije.
Đinđić je tokom ratnih godina više puta bio gost Radovana
Karadžića na Palama, gde su zajedno jeli pečenog vola.
MLAĐANI POSLANIK DS KUPIO DŽIP OD 25 HILJADA EVRA
Alen Selimović, republički poslanik Demokratske stranke iz Novog
Sada, koji je nedavno napunio trideset godina, kupio je pre nekoliko
dana džip vredan preko 25 hiljada evra. Selimović je pre stranačkog
angažama, do pre dve godine bio dopisnik BK Televizije i radio je kao
urednik na lokalnom Radiju 021. Da je Selimović postao vlasnik
skupocenog vozila potvrdio je i Čedomir Jovanović, predsednik polaničke
grupe ostatka DOS u republičkoj skupštini.
I neka neko sada kaže da novinari loše žive u Srbiji. Moguće je,
međutim, da Selimovićeva kupovina džipa ima neke veze sa njegovim
imenovanjem za direktora Kancelarije Vlade Srbije u Novom Sadu.
ČUDOVIŠNE RAZMERE NEPOTIZMA I AKUMULACIJE FUNKCIJA
Gomilanje funkcija i nepotizam u Demokratskoj stranci dobijaju
čudovišne razmere, o čemu svedoči i primer bračnog para
Krajčinović-Joksimović.
Aleksandra Joksimović je pomoćnik ministra za inostrane poslove,
republički je poslanik, gradski je odbornik, član je Upravnog odbora
Studija B, direktor je Fonda "Ljuba Davidović", član je IO DS i sekretar
je stranke za međunarodne odnose.
Njen suprug Siniša Krajčinović je predsednik Resornog odbora DS za
sport, predsednik je Saveza sportova Srbije, obavlja funkciju zamenika
gradskog sekretara za sport i omladinu u Skupštini grada Beograda, a na
Zimskim olimpijskim igrama u Solt Lejk Sitiju bio je šef jugoslovenske
misije.
POTPREDSEDNIK NS "PRAVDA" NAPUSTIO STRANKU
Siniša Kovačević, dramski pisac i donedavni potpredsednik Narodne
stranke "Pravda" sukobio se sa predsednikom Borivojem Borovićem, posle
čega je podneo ostavku na sve funkcije i prestao da bude član stranke.
Kovačević je, pored ostalih, napisao i kontraverznu dramu "Sveti
Sava", u kojoj je, po nekim ocenama, na nedeločan način predstavio lik
velikog srpskog prosvetitelja, pisca, diplomate i duhovnika.
VAZALNA SRBIJA
Prema našim informacijama iz republičke vlade, dva predstavnika
Međunarodnog monetarnog fonda svakoga dana borave u Ministarstvu
finansija kod Božidara Đelića, gde kontrolišu i odobravaju, odnosno
zabranjuju uplate koje vrši to ministarstvo.
Srbija je i na ovaj način dovedena u kolonijalni i vazalni status,
jer nema ni minimalni suverenitet u raspolaganju sopstvenim parama.
STARE KOMUNISTE ZAMENILI NOVI
U Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine nije došlo ni do kakve
suštinske promene, jer su stare komuniste zamenili novi. Dosova vlast u
Srbiji i na saveznom nivou jeste nastavljač komunističkog kontinuiteta.
DOS je u saveznoj vladi u koaliciji sa Socijalističkom narodnom
partijom, odnosno crnogorskim JUL-om, strankom koja je godinama verno
služila interesima Slobodana Miloševića.
Na ključnim funkcijama u Srbiji i saveznoj državi nalaze se mnogi
ljudi koji su čitavu deceniju bili visoki funkcioneri SPS-a i JUL-a i
verni sledbenici diktatora Miloševića. Među njima su i ministar policije
Dušan Mihajlović (pripadnik DB-a i potpredsednik Miloševićeve vlade),
kao i potpredsednici republičke vlade Nebojša Čović (predsednik SPS u
Beogradu) i Momčilo Perišić (načelnik Generalštaba Vojske). DOS je
zadržao na položajima načelnika Generalštaba VJ Nebojšu Pavkovića (koji
je Miloševića predložio za narodnog heroja) i predsednika Srbije Milana
Milutinovića (člana SPS-a), a funkciju saveznog premijera DOS je poverio
socijalisti iz Crne Gore Dragiši Pešiću. Novi šef Državne bezbednosti
Srbije je pukovnik Andreja Savić, dugogodišnji član JUL-a i čovek od
najvećeg poverenja Mirjane Marković. Savić je ceo svoj radni vek proveo
u Službi državne bezbednosti. Njegov zamenik je Milorad Bracanović,
JUL-ovac koji je u vreme zločina na Ibarskoj magistrali bio šef
bezbednosti Legijinih "crvenih beretki" i koji je, po svemu sudeći, na
dan zločina bio na Ibarskoj magistrali zajedno sa Legijom.
Nenad Milić, donedavni šef Đinđićevog kabineta, koji je postavljen
za zamenika Dušana Mihajlovića, sa ciljem da uskoro postane ministar
unutrašnjih poslova Srbije, takođe je bio veoma blizak JUL-u. Milić je
bio zaposlen u Gradskom SUP-u Beograda.
Čelne funkcije u aktuelnoj vlasti zauzimaju "deca komunizma", u
doslovnom značenju ovih reči. Dragomir Đinđić, otac Zorana Đinđića bio
je pukovnik Kontraobaveštajne službe JNA i učestvovao je posle Drugog
svetskog rata u likvidacijama ravnogoraca na jugu Srbije. Slavko
Veselinov, otac republičkog ministra poljoprivrede Dragana, bio je
visoki pokrajinski funkcioner, koji je srpskim domaćinima posle Drugog
svetskog rata čupao brkove, oduzimao im zemlju, kuće, stoku i žitarice,
i uterivao ih u sovjetske kolhoze. Radmila Hrustanović, gradonačelnica
Beograda, kćerka je Brozovog generala JNA Steve Dokmanovića, koji je
posle partizanskog zauzimanja Beograda oktobra 1944. godine, učestvovao
u progonima i likvidacijama više od dvadeset hiljada najviđenijih
Beograđana. I ministar inostranih poslova Goran Svilanović sin je
oficira JNA, koji je na službi u Gnjilanu upoznao suprugu Survilu.
Komnen Cerović, visoki funkcioner KPJ u Crnoj Gori, koji je tokom
građanskog rata od 1941, a i posle njegovog okončanja, lično izvršavao
egzekucije nad protivnicima "komunističkog raja", otac je Stojana
Cerovića, budućeg ambasadora SRJ u SAD. Stojanov "politički pedigre"
upotpunjuje i saznanje da mu je ujak Milovan Đilas, ratni zločinac i
veliki krvnik srpskog naroda u Crnoj Gori. Za sramnu ulogu što je
đeneral Dragoljub Draža Mihailović osuđen i proglašen izdajnikom,
nagrađena je i porodica Miloša Minića. Njegova kćerka Jelica Minić
postavljena je od dosovske vrhuške za pomoćnika šefa diplomatije.
Poslanici dosovske većine u Saveznoj skupštini odbili su predlog
da se ukine praznik - Dan Republike, koji se slavi 29. novembra, kada je
1943. godine Broz proglašen za maršala, a kralju zabranjen povratak u
Jugoslaviju. Prestolonasledniku Aleksandru imovina njegovih predaka nije
vraćena, već mu je data u najam. Zvanična himna države je i dalje "Hej
Sloveni". Grb Srbije je nepromenjen i sadrži crvenu zvezdu petokraku.
Vlasti su prošle godine proslavile i godišnjicu bitke na Kadinjači, a
Vojska Jugoslavije obeležila je 22. decembar, dan kada je stvorena Prva
proleterska brigada. Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus i
republički ministar finansija Božidar Đelić hvalili su se da su u
glavnom gradu Francuske, tokom pregovora sa Pariskim klubom, pevali
partizanske pesme - "Sa Ovčara i Kablara", "Mlada partizanka" i druge.
Ulice u gradovima Srbije još uvek se zovu Maršala Tita, Edvarda
Kardelja, Marksov put, Bulevar Lenjina, Bulevar revolucije, 29.
novembra, 7. jula, Slobodana Penezića Krcuna, itd. Sadašnje vlasti i ne
pomišljaju da ukinu sramne presude đeneralu Draži Mihailoviću, Milanu
Nediću i desetinama hiljadama drugih srpskih rodoljuba koje su, na
politički montiranim procesima, osudile komunističke vlasti. Dosov
neokomunistički režim ništa nije preduzeo da se otkopaju masovne
grobnice u Beogradu, Kragujevcu, Čačku i drugim srpskim gradovima, u
kojima su sahranjeni najbolji domaćini, oficiri i ravnogorci, koje su
Brozovi zločinci poubijali po komunističkoj okupaciji Srbije 1945.
godine.
Dosova neokomunstička vlast u Srbiji nastavlja da čini nepravde
prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vlada Srbije prodala je strancima
Fabriku cementa u Beočinu, i pored protivljenja Srpske pravoslavne
crkve, jer se radi o njenoj imovini. Episkop sremski Vasilije kaže da je
"fabrika sagrađena na posedu manastira Beočin i da je sa dve hiljade
akcija, SPC bila treći po velični akcionar cementare".
Đinđićeva Demokratska stranka u beogradskoj opštini Savski venac,
dodelila je Filipu Cepteru (Milanu Jankoviću) zemljište na Senjaku, u
Vukovarskoj ulici broj 2, koje su komunisti 1959. godine oteli Srpskoj
pravoslavnoj crkvi. Tako je kuću i plac patrijarha srpskog Varnave na
najekskluzivnijoj beogradskoj lokaciji dobio čovek koji se za vreme
bombardovanja naše zemlje odrekao srpskog imena i prezimena. Ovoj
transakciji usprotivio se i srpski patrijarh Pavle, koji je uputio
protestno pismo, ali to nije sprečilo Zorana Đinđića imovinu srpske
crkve pokloni svom prijatelju. Premijera Zorana Đinđića na turneji,
nazvanoj "Srbija na dobrom putu" obezbeđuju "crvene beretke". Meštani
Užica, Bora, Vranja, Prokuplja i drugih mesta u kojima je predsednik
Vlade boravio kažu da takve mere obezbeđenja nije imao ni pokojni
komunistički diktator Josip Broz. Svi su saglasni da je Slobodan
Milošević imao malobrojniju oružanu pratnju od Đinđića i da su mere
predostrožnisti tada bile na znatno nižem nivou.
Oko dve stotine pripadnika ove jedinice putuju u sve gradove u
koje dolazi Đinđić. Oni su u civilu i obezbeđuju objekte u koje Đinđić
ulazi, sve susedne zgrade, kao i najznačajnije raskrsnice i ulice.
Naoružani su automatskim oružjem, uglavnom "škorpionima" i "uzijima".
POLITIČARI OKUPIRALI SPORT
Iako je DOS pre izbora proklamovao da će sport prepustiti
sportistima, političari iz vladajuće koalicije su "okupirali" sve
sportske klubove i saveze. Zoran Đinđić je predsednik Organizacionog
odbora Evropskog prvenstva u košarci koje će 2005. godine biti održano u
Beogradu. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije i fudbalskog drugoligaša
"Šumadija" iz Kragujevca je Nebojša Leković, visoki funkcioner Nove
demokratije. Predsednik Sportskog društva "Crvena zvezda" je Aleksandar
Popović, član Političkog saveta Demokratske stranke Srbije. Vladimir
Domazet, funkcioner DS i predsednik SO Niš, predsednik je FK "Radnički".
Goran Vesić, član IO DS i savetnik saveznog ministra policije, član je
UO KK "Crvena zvezda". Dušan Petrović, član Predsedništva DS i
predsednik SO Šabac, predsednik je FK "Mačva". Jovan Šurbatović,
predsednik Gradskog odbora DHSS i član Gradske vlade Beograda, zadužen
za sport i omladinu, predsednik je FK "Radnički" iz Obrenovca. Miodrag
Kostić, direktor Demokratske stranke, predsednik je FK "Vojovodina" iz
Novog Sada...
RASKOL DS U NOVOM PAZARU
Već šest meseci u Novom Pazaru deluje inicijativni odbor
Demokratske stranke, jer je prethodni opštinski odbor odlukom centrale u
Beogradu raspušten.
Pokušaj da se formira novi OO DS propao je ponovo krajem februara.
Vanredna skupština zakazana je iz Beograda i njom je predsedavao
potpredsednik IO DS Vladan Radovanović.
Bilo je uočljivo da su se u sali hotela "Vrbak" našle dve
nepomirljive struje novopazarskih demokrata. Neizvesnost oko početka
skupštine otklonjena je posle 45 minuta, ali je zapelo kod utvrđivanja
kvoruma. Predsednik verifikacione komisije obavestio je da od 459
članova skupštini prisustvuje samo 145 i da za kvorum nedostaju četiri
člana.
Rešad Prtinac, koji je bio član rasformiranog OO DS i ponovo se
našao na izbornoj listi, predložio je da se napravi pauza od dvadeset
minuta da bi se obezbedio kvorum. Predsedavajući iz Beograda insistirao
je da se radi bez pauze do obezbeđivanja potrebnog broja prisutnih,
pozivajući prisutne da telefoniraju onima koji su odsutni da dođu, "ako
im je DS na srcu, i ako žele da sačuvaju organizaciju koja se raspada".
Prtinac nije odustajao od svog predloga da se radi "po pravilniku, jer
je zbog toga prethodni OO DS rasformiran, a za punovažno odlučivanje
potrebno je da prisustvuje trećina od ukupnog broja članova".
- Gde su članovi inicijativnog odbora bili pre 5. oktobra? Žao mi
je što pre nisam pozdravio bivše članove JUL koji su nam se pridružili
posle 5. oktobra - rekao je sa govornice Prtinac.
Nakon toga, Vladan Radovanović se zahvalio gostima i
predstavnicima medija na prisustvu i obavestio ih da je dalji rad
skupštine zatvoren za javnost. U hotelskoj sali ostali su samo članovi
DS. Epilog svega je da skupština OO DS nije održana zbog nedostatka
kvoruma, te da su svađe i nesporazumi u Demokratskoj stranci samo
produbljeni.
ATEISTA PREDSEDNIK ODBORA ZA VERSKA PITANJA
Predsednik Resornog odbora Demokratske stranke za verska pitanja
je publicista Dejan Lučić, čovek koji se u knjizi "Ko je ko u Srbiji",
izdanje iz 1995. godine izjasnio kao ateista. Lučić je do 5. oktobra
2000. godine bio član Socijalističke partije Srbije. Član SPS-a postao
je decembra 1995. godine, pred kamerama RTS-a. Ostala je zapamećena
Lučićeva izjava da pristupa "SPS jer je to jedina patriotska stranka, na
čijem čelu je najmudriji srpski političar Slobodan Milošević". Dejan
Lučić je, pored ostalih, autor i knjige "Tajne lopovskog zanata".
KO SAVETUJE PREMIJERA
Iako u Srbiji postoje stotine stručnjaka za ekološka pitanja, koji
su doktori, magistri ili diplomirani biolozi i hemičari sa velikim
iskustvom, Zoran Đinđić je na mesto svog savetnika životnu sredinu
imenovao Srđu Popovića, studenta Prirodno-matematičkog fakulteta, sa
odseka biologije. U Popovićevoj zvaničnoj biografiji navodi se da je
objavio jedan (?) naučni rad iz oblasti ekologije voda, ali je to,
izgleda, dovoljna referenca da savetuje premijera.
Popović je 1998. godine bio uhapšen u Beogradu, jer je kod njega
pronađena veća količina droge, namenjena preprodaji i korišćenju.
Trenutno je Srđa Popović republički poslanik i predsedavajući
Komiteta za međunarodne projekte u vezi sa životnom sredinom Pakta za
stabilnost Jugoistočne Evrope. Popović ne mari za "sukob interesa", jer
se nalazi i na čelu nevladine organizacije "Zeleni prst", koja
posredstvom Vlade Srbije dobija veliki novac iz međunarodnih donacija.
UMNOŽAVANJE FUNKCIJA
Mnogi članovi Demokratske stranke primer su za umnožavanje
funkcija radi ličnog bogaćenja. Za sve državne funkcije političari DS
primaju od države plate i naknade od po nekoliko stotina, pa i hiljada
evra. Ovi primeri dokazuju i da DS nema dovoljno kvalitetnih kadrova,
zbog čega pojedini funkcioneri obavljaju i po više od pet funkcija.
Boris Tadić je potpredsednik DS, savezni je poslanik, predsednik
je Upravnog odbora PTT-a Srbije i direktor je Centra za razvoj
demokratije i političke veštine. Mirko Bajić, funkcioner DS, savezni je
poslanik, potpredsednik SO Subotica i član UO "29. novembra". Đorđe
Đukić je savezni poslanik, predsednik Izvršnog veća Vojvodine i odbornik
SO Žabalj. Dušan Petrović je savezni poslanik i predsednik SO Šabac.
Vlatko Rajković je savezni poslanik, predsednik SO Kragujevac, član je
UO Fonda za razvoj političke kulture i Fonda za otvoreno društvo. Dragan
Šutanovac je republički poslanik, specijalni savetnik saveznog ministra
unutrašnjih poslova, odbornik je u Skupštini grada Beograda i član je UO
JKP "Gradske pijace". Anita Beretić iz Sombora je istovremeno republički
poslanik, opštinski odbornik i direktor Radio Sombora.
NIKAD VEĆA CENZURA
Kupovna moć stanovništva u januaru realno je smanjena za čak 22
odsto u odnosu na decembar prošle godine, što je izuzetno veliki pad,
saopštili su 27. februara predstavnici Instituta za tržišna
istraživanja. Najveći udar na budžet domaćinstva su osetila u januaru
plaćajući grejanje. Troškovi minimuma egzistencije tročlanog domaćinstva
dostigli su 9.856 dinara u varijanti zagrevanja stana daljinskim putem i
to stana površine od 50 kvadrata. U tom, najboljem slučaju, bilo bi
neophodno izdvojiti 1,33 prosečne neto zarade ili 1,65 prosečno
isplaćenih penzija. A u najgorem slučaju, ako se to tročlano domaćinstvo
zagreva mrkim ugljem ili drvima, bilo bi neophodno izdvojiti skoro
11.700 dinara, a zato je bilo neophodno obezbediti 1,57 prosečnih
zarada, ili skoro dve prosečne penzije.
Prema podacima Instituta za tržišna istraživanja za podmirivanje
troškova potrošačke korpe u januaru trebalo je 1,5 prosečnih neto zarada
ili 1,8 prosečnih
penzija u Srbiji. Minimalni troškovi ishrane i pića četvoročlanog
domaćinstva u januaru su iznosili 8.927 dinara što je približno 74
dinara po članu domaćinstva dnevno ili 1,08 dolara, a to prema svetskim
standardima predstavlja granicu bede.
Samo dan pošto su saopšteni ovi alarmantni podaci održana je
konferencija za novinare u Vladi Srbije na kojoj je savetnik premijera
Đinđića, Aleksandar Marić, naredio novinarima da se ubuduće, pre nego
što objave podatke o životnom standardu stanovništva, obavezno obrate
Vladi Srbije. Marić je, prema našim podacima iz republičke vlade, dobio
zadatak lično od Zorana Đinđića da prikrije podatke o katastrofalnoj
ekonomsko-socijalnoj politici koju vodi Vlada Srbije. Rezultate do kojih
je došao Institut za tržiša istraživanja pokušao je na istoj
pres-konferenciji da demantuje i Slobodan Milosavljević, ministar za
trgovinu i turizam, koji je pre ulaska u Đinđićev kabinet bio zaposlen u
pomenutom Institutu.
Cenzura u državnim medijima, međutim, ne može da sakrije od
građana Srbije činjenicu da sada žive lošije nego u vreme vlasti
Slobodana Miloševića, kada je zemlja bila pod bombama, izložena
sankcijama i u blokadi, i kada je na Kosovu i Metohiji vođen rat koji je
mnogo koštao.
SVE JE ISTO...
Rade Veljanoski, visoki funkcioner Socijaldemokratske unije,
imenovan je posle 5. oktobra 2000. za direktora Radio Beograda.
Veljanoski je sada i jedan od pisaca Predloga zakona o javnom
informisanju, a svojevremeno u jednopartijskom poretku, bio je sekretar
organizacije Saveza komunista na Studiju B.
POLITIČKI PATULJCI
Od 19 stranaka DOS-a, samo tri stranke su do sada samostalno
nastupale na izborima i uspevale da obezbede parlamentarni status. To su
DS, DSS i Savez vojvođanskih Mađara. Zbog toga skoro sve stranke
vladajuće koalicije beže od izbora kao "đavo od krsta", svesne činjenice
da na sledećim izborima mogu da se provedu kao "bosi po trnju", odnosno
da ponove "podvig" Građanskog saveza Srbije, za koji je na jednim
parlamentarnim izborima glasalo 0,14 posto biračkog tela Srbije. Iako bi
i na sada održanim izborima GSS dobio sličan procenat glasova, ova
stranka dala je ministra inostranih poslova, predsednika Skupštine
Srbije, ministra prosvete, gradonačelnika Beograda, ambasadore u
Budimpešti, Sloveniji...
MINISTAR ŽIVKOVIĆ BIO "RAŠLJAR"
Pre nego što je ušao u politiku i postao najpre predsednik SO
Niša, a zatim i savezni ministar policije, Zoran Živković je bio vlasnik
privatne firme koja je, pored ostalog, pružala i usluge radiestezije.
Živković se zapravio bavio "rašljarstvom", odnosno pomoću jednog drveta
je "pronalazio" vodu u zemlji i govorio je ljudima gde da u bezvodnim
krajevima kopaju bunare.
OMETANJE RADIO INDEKSA
Dosovka vlast sve više liči na Miloševićev diktatorski poredak.
Režim bivšeg predsednika Jugoslavije sistematski je 1999. i 2000. godine
iz zgrada Državne bezbednosti ometao prijem TV signala Studija B, jedine
tada slobodne televizije u prestonici. Sada to čini režim DOS-a, koji
emituje talase na istoj frekvenciji, da bi bilo sprečeno slušanje
emisije "Od doručka do ručka", koju subotom od 10 do 13 časova uređuje i
vodi novinar Marko Janković na Radio indeksu, na frekvenciji 99,8 MHz.
Pomenuta emisija je trn u oku Đinđićevoj vlasti, jer je jedina u
Beogradu u kojoj se može čuti i drugačije mišljenje od vladajućeg. Gosti
ove emisije, koja se, nažalost,
nije mogla čuti u celom Beogradu, bili su, pored ostalih Kosta
Čavoški, Vuk Drašković, Čedomir Čupić i drugi kritičari aktuelne vlasti.
Marko Janković je posle 5. oktobra, od Radmile Hrustanović, koja je tada
bila direktor Studija B, dobio otkaz, jer je jedan njegov gost u emisiji
kritikovao republičkog premijera. Jankoviću je posle toga bilo
zabranjeno da se zaposli i na RTS-u i TV Palmi.
NESLOGA U KRALJEVSKOJ PORODICI
Iz knjige "odabranih saopštenja i razgovora Kneza Aleksandra" pod
naslovom "Tako govori knez" izdvajamo jedno pitanje i jedan odgovor u
vezi s aktuelnim boravkom prestolonaslednika Aleksandra na Dedinju.
***
Imajući u vidu upadljivu prisutnost princa Aleksandra londonskoga
Karađorđevića na ovdašnjoj medijskoj sceni, njegove glasne zahteve da mu
se daju ključevi od "svoje" kuće te njegovo samopredstavljanje u
svojstvu "starešine " svih Karađorđevića pa i Vas mi smo prinuđeni da od
Vas tražimo komentar takvih izjava.
Gotovo da ste već sebi odgovorili na pitanje. Ja duboko žalim što
se u javnosti sve to prima na način koji uvećava nesklonost prema našem
imenu. Zaista mije žao da se zbog nestrpljenja nekih među nama, njihovog
nepoznavanja i nerazumevanja Srbije, u narodu stvara utisak da smo mi
svi samo zainteresovani za materijalna dobra, za "naše kuće", za biznis
i "plen". To je užasno. Govorio sam, ali nije vredelo, da Karađorđevići
ne treba da se žure, da zahtevaju njihovo pre nego što se imovina
povrati našoj crkvi, pre nego što svi pojedinci kojima je učinjena
nepravda budu zadovoljeni. Ovako, sad ispada da su Karađorđevići važniji
od srpskog naroda. Srećom ne svi Karađorđevi potomci. Ta smešna žurba
nikome ne može doneti dobro. Za mene bi bilo ponižavajuće da sedim u
dvoru usred ovakve katastrofalne situacije u kojoj je naš narod. To vam
je kao priča o električnom vozu koji dečak sanja da dobije za rođendan.
Igranje načelima monarhizma. Žao mi je što se od čistih i poštenih
principa sad pravi lakrdija, cirkus. Ja se nadam da će ozbiljni Srbi
shvatiti da je ova komedija delo nedoraslosti slavnome imenu srpskog
Vožda.
Kad je reč o starešini Karađorđevića, ja smatram da to ne postoji.
Nažalost, i kod nas, kao i u mnogim našim porodicama, ne poštuju se
stariji, iskusniji. Ni tu nismo izuzetak. Ja se uzdam u trezvenost moje
braće i sestara Srba i Srpkinja kojima je kraljevina kao državno
uređenje na srcu. Oni znaju da se ta institucija zasniva na ljubavi. Na
ozbiljnom služenju Srbiji, svetinjama srpskim, na časnom obrazu. Nikako
na lakrdijaštvu.
http://www.srpska-rec.co.yu/arhiva/291/dajstranu.php?a=2
