"JUGOSLAVIJE" NEMA A PROBLEMI SE PRIDODAJU 19.3.2002. 11:32 Iz ugla uglednog ruskog eksperta NAZIV "JUGOSLAVIJA" NESTAJE, ALI SE PROBLEMI PRIDODAJU Vladimir VOLKOV, profesor, direktor Instituta slavistike Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti"- za DANAS)
Razbijanje Jugoslavije, zapoceto 1991. godine, uslo je u novi, mozda i odlucujuci stadijum. U Beogradu je potpisan sporazum o osnovama preuredjenja odnosa izmedju Srbije i Crne Gore - dve republike u sastavu jugoslovenske federacije. Federacije sada, u sustini - nema. Nema ni zemlje sa imenom "Jugoslavija". Ta rec, koja je tokom cvitavog XX veka bila poznata ne samo na Balkanu nego i u citavom svetu, sada ispada iz naseg politickog leksikona. Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) sada ce se zvati "Srbija i Crna Gora". Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic odavno je vec iznosio planove o odvajanju Crne Gore od Jugoslavije. U pocetku je taj potez obrazlagao zeljom da se oslobodi "despotizma" bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica, ali se kasnije, kada je na celo drzave dosao demokrata Vojislav Kostunica, ispostavilo da se stav Djukanovica nije uopste promenio i da nije stvar u licnosti ovog ili onog lidera Jugoslavije, vec je u pitanju susti separatizam Djukanovica licno. On je zapretio da ce sprovesti referendum u Crnoj Gori o daljoj sudbini republike, ali su ga u tome sprecavale jedino sumnje u ishod narodnog glasanja, koje je moglo dati i nezeljene rezultate za predsednika, imajuci u vidu negatiovan odnos mnogih Crnogoraca prema Djukanovicevom separatizmu. Naravno, separatisticke teznje crnogorskog predsednika najpre su bile situirane obecanjima u pomoc Zapada, koji je dosledno tokom poslednjih deset godina vodio politiku slabljenja i cepanja Jugoslavije. Koristeci u odnosu na Jugoslaviju politiku otvorene ucene, pretnji i obecanja, Zapad je, cas obecavajuci ekonomsku pomoc zemlji razorenoj u natovskom bombardovanju 1999. godine, cas odbacujuci i mogucnost pruzanja te pomoci, korak po korak iznudjavao od jugoslovenskog rukovodstva da poklekne i po pitanju izrucenja Milosevica Haskom tribubalu, i po pitanju svega sto je skopcano sa buducim uredjenjem zemlje. Danas je sasvim jasno da jedinstvene jugoslovenske drzave vise - nema. Potpisani u Beogradu sporazum oznacava da je stvorena slaba, krhka konfederacija. Na njenom celu je, doduse, jedan predsednik. Do izbora 2003. godine to je Vojislav Kostunica. Jedinstveni ce biti odbrana i spoljna politika, sto se ne moze kazati za monetarni sistem, za carinsku politiku i ekonosmki sistem. Potpuna ekonomska samostalnost kako Srbije tako i Crne Gore te republike fakticki cini nezavisnim jednu od druge i na minimum svodi efikasnost jedinstvenih politickih atributa vlasti, koji u tim uslovima postaju cisto dekorativnim. Tim pre sto sporazum, sudeci po vemu, ima privremeni karakter. To je jasno kazao niko drugi do licno Milo Djukanovic, koji je vec uspeo da novinarima saopsti kako je potpisao sporazum jer je u novonastalim okolnostima celishodnije odloziti referendum o drzavnom statusu Crne Gore. Djukanovic je saopstio da je predstavnik Evropske unije za pitanja spoljne politike i bezbednosti Havijar Solana, koji je odigrao kljucnu ulogu u pripremanju i potpisivanju beogradskog dokumenta, garantovao pravo Crne Gore na odrzavanje referenduma kroz tri godine. A to znaci da se rukovodstvo Crne Gore moze vratiti na pitanje pune drzavne nezavisnosti i, nema sumnje, da ce Djukanovic, kome zakljuceni sporazum odgovara jedino kao medjuprostorni korak, iskoristiti tu mogucnost i ponovo pokrenuti pitanje potpunog odvajanja Crne Gore, pripremivsi na duzan nacin odgovarajuci referendum. Havijar Solana je okvalifikovao beogradski sporazum kao znacajan stabilizirajuci faktor. Medjutim, sve govori o suprotnom. Potpisani dokument moze jos vise destabilizovati ionako komplikovanu situaciju na Balkanu. To se pre svega odnosi na Kosovo. Iako ta provincija i ulazi u sastav Srbije, ona je u rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti OUN oznacena kao neotudjivi deo Jugoslavije, bez pominjanja Srbije. Savezne Republike Jugoslavije sada nema, a to znaci da i kosovski separatisti mogu dovesti u sumnju pravovaljansot te rezolucije i zahtevati nezavisnost pokrajine koju su uz popustljivost natovskih mirovnjaka fakticki vec dobili. Tojest, "albanizacija" Kosova bice oformljena de-jure. Eto zbog cega albanski ekstremisti i na Kosovu, i u samoj Crnoj Gori na cijem jugu zivi albansko stanovnistvo, svim srcem podrzavaju Djukanovica, jer on objektivno "radi" za njih. Definitivno razbijanje Jugoslavije na dve drzave stvorilo bi i jos jedan problem: pogranicna teritorija izmedju Srbije i Crne Gore - Sandzak - naseljen je, pored vecinskog srpskog zivlja, i muslimanima, koji odavno govore o zalji da se prikljuce Bosni i Hercegovini. Ono sto se desava na Balkanu direktna je posledica politike NATO, usmerene u pravcu stimulisanja separatizma, pomocu koga je Severnoatlantska alijansa nameracila da kardinalno promeni situaciju na poluostrvu, da ga stavi pod svoju kontrolu i ucini svojim strateskim mostobranom u Evropi. Medjutim, koketiranje sa separatizmom i ekstremizmom veoma je opasno. Balkan se transformise u seizmicku zonu na politickoj karti Evrope, a to predstavlja ozbiljnu opasnost po bezbednost kontinenta u celini. - 0 - Moskva, 19. marta RIA "Novosti"
