Pogled iz Vašingtona - Tri uslova za Đinđića
Da li je cena prevelika
Problem je to što ni nova izručenja ne znače da nestaje američko
uslovljavanje pomoći, jer ako među izručenima ne budu Mladić, Karadžić ili
vukovarska trojka, onda se ista ili slična uslovljavanja mogu ponovo očekivati
dogodine. Vlasti u Beogradu bi morale da odluče da li je cena za dalju američku
pomoć prevelika
Piše: Obrad Kesić
Srpsko-američki odnosi ponovo su došli u centar pažnje posle
najnovijeg skandala u Beogradu izazvanog hapšenjem potpredsednika srpske vlade
Momčila Perišića zbog špijunaže. Mnogi su očekivali da će se privođenjem
američkog diplomate Džona Nejbora ti odnosi ozbiljnije poremetiti i da će afera
izazvati odgovor Vašingtona. Stoga je malo iznenađujuće što iz Vašingtona, a i
od američkih predstavnika u Beogradu, stižu poruke da je ovaj incidenat već
prošlost i da neće prouzrokovati ozbiljnije posledice. Neki od vođa DOS-a kao da
ne mogu da shvate da Amerika tako lako prašta, pa sada sami dodaju uslove koje
Amerika posle incidenta nije postavljala. Savezni ministar za inostrane poslove
Goran Svilanović je najavio da Jugoslavija
neće moći da bude prihvaćena kao deo Evrope sve dok god ne postigne
transparentnu civilnu kontrolu nad vojskom i dok se ne reši načelnika
Generalštaba Nebojše Pavkovića i načelnika Vojne kontraobaveštajne službe
generala Ace Tomića. Da ostavimo po strani to što je malo čudno da Svilanović i
drugi dosovci spominju odlazak Nebojše Pavkovića nakon što je sam Pavković
najavio svoj odlazak dan pre hapšenja Perišića, ali jeste stvarno čudo to što
lideri DOS-a, valjda toliko naviknuti na američko uslovljavanje i kada Amerika
ne postavlja uslove, oni osećaju potrebu da ih sami sebi postavljaju.
31. mart: Za Ameriku je afera Perišić bila sram jer je
američki diplomata uhvaćen, priveden i zadržan 15 sati, ali ovo je ipak mali
problem, pogotovo kad se uporedi sa krupnim problemom - rokom, 31. mart, koji je
postavljen od strane američkog Kongresa za ispunjenje tri uslova za dalju
američku finansijsku pomoć. Trenutno su američki zvaničnici i u Beogradu i u
Vašingtonu zabrinuti jer se slažu da u ovom momentu ne postoje okolnosti da bi
državni sekretar Kolin Pauel potvrdio da je Jugoslavija dovoljno napravila da bi
ispunila tri uslova postavljena u zakonskom aktu Kongresa. Ipak, postoji nada da
će u narednih nedelju dana nekoliko koraka od strane Beograda omogućiti državnom
sekretaru da potvrdi saradnju Jugoslavije ili barem njenu dobru volju da ispuni
ova tri uslova. Prvo, jedan dio preostalih albanskih zatvorenika u srpskim
zatvorima uskoro će biti prebačen na Kosovo. Drugo, očekuje se da će srpski
premijer Zoran Đinđić izručiti neke optužene Haškom tribunalu. Što se trećeg
uslova tiče, već je u Vašingtonu prihvaćeno da je Beograd dovoljno učinio i da
je jugoslovenska finansijska podrška Republici Srpskoj stvarno ukinuta.
Bušova administracija se nada da će nova izručenja biti dovoljna da
skinu pritisak Kongresa i da nastave finansijsku pomoć Beogradu. U Srbiji sa
trenutnom političkom krizom u DOS-u ipak stvari ne izgledaju tako jednostavno.
Iako bi većina lidera DOS-a volela da vidi nova izručenja Haškom tribunalu, ipak
postoji strah da posle afere Perišić svako novo hapšenje može da produbi
političku krizu i da izazove burnu negativnu reakciju u javnosti. Drugi problem
je to što ni nova izručenja ne znače da nestaje američko uslovljavanje pomoći,
jer ako među izručenima ne budu Ratko Mladić, Radovan Karadžić ili vukovarska
trojka, onda se ista ili slična uslovljavanja mogu ponovo očekivati dogodine.
Vlasti u Beogradu bi morale da odluče da li je cena za dalju američku pomoć
prevelika ili nije. Ako stvarno žele da raskinu sa politikom uslovljavanja, onda
moraju da shvate da imaju samo neke opcije. Prva opcija je ona koja je
Amerikancima najdraža: izručenje svih optuženih Hagu. Druga je u narednih sedam
dana niko ne bude izručen, da rok istekne i da se svesno uđe u krizu u
američko-srpskim odnosima, u nadi da će američka administracija shvatiti da je
stabilnost u Beogradu mnogo važnija od izručenja Haškom tribunalu. Najgora
opcija je polumera u kojoj Beograd izruči ljude "drugog reda" (sa stanovišta
onog što zanima Vašington) i tako garantuje da će uslovi da ostanu i dogodine.
Ali možda je to najbolje što se može očekivati u ovom trenutku, a za one u DOS-u
koji su već navikli na ovakav odnos sa Amerikom, možda je to i najprirodnije
rešenje.
