|
Ko je napao PentagonZa�to iz Pariza sti�u sumnje oko teroristi�kih napada na Njujork i Va�ington pro�le godineTijeri Mesan, autor do sada u 80.000 primeraka prodate knjige "Stra�na obmana", tvrdi "da nikakav �boing 757� nije udario u zgradu Pentagona, ve� da je to u�injeno iznutra eksplozivom". Francuski pisac u svojim "argumentima" iznosi i detalje "kako nije bilo ostataka aviona, kako je �teta na zgradi relativno mala, kako je neko ispred zgrade namerno napravio kaljugu polupoplavljenog terena na kojoj nije bilo nikakvih krhotina, da je predsednik SAD D�ord� Bu� zakasnio da obi�e Pentagon zadr�av�i se u pregovorima sa zaverenicima, da ameri�ke vlasti kriju da je u zgradama Svetskog trgova�kog centra bila tajna baza CIA, da je re� o pobuni u srcu ameri�kog vojnog aparata sa ciljem da se predsednik natera na pove�anje vojnog bud�eta..". Kako �ta gori Glavni prigovor "tezama" francuskog autora jeste �injenica da je ru�enje kula Svetskog trgova�kog centra u Njujorku i napad na Pentagon bila vremenski sinhronizovana akcija. Zna�i, onaj ko je, eventualno, iznutra eksplozivom ru�io Pentagon morao bi da zna za napad dva aviona na njujor�ke kule, �to opet zna�i da je po "tezi" francuskog autora kompletan 11. septembar unutra�nja ameri�ka zavera. Po njemu, cilj je bio da se Bela ku�a natera na pove�anje vojnog bud�eta, a predsednik Bu� je posle 11. septembra odobrio novih 20 milijardi dolara za ameri�ku vojsku i borbu protiv terorizma. Posledice 11. septembra u Americi se procenjuju na vi�e od 150 milijardi dolara �tete. Ameri�ka ekonomija je te�ko ranjena, vazduhoplovne kompanije su otpustile preko 100.000 radnika, proizvo�a�i aviona suo�avaju se sa otkazom ve� naru�enih letelica. Dodatni tro�kovi za bezbednosne mere dosti�u milione dolara. Osim materijalnih gubitaka, Amerika je do�ivela traumu. Napadnuti su simboli njene ekonomske i vojne mo�i, a Amerikanci veoma osetljivo reaguju na poni�enja. Teroristi�ki napadi u Njujorku i Va�ingtonu ogroman su neuspeh i ameri�kih tajnih slu�bi, �to dolarima nije izmerljivo. Kompletna ameri�ka ekonomija jo� trpi neprocenjivu �tetu, zapravo je u stanju ekonomije straha. Francuski autor u svojoj knjizi analizira seriju fotografija zgrade Pentagona pre i posle napada uporedo prikazuju�i i siluetu "boinga 757", nastoje�i da doka�e kako je o�te�enje zgrade manjih razmera od figure aviona. Pri tome nema podatak pod kojim uglom se avion sru�io na zgradu, da li su mu krila bila vodoravna, da li je "boing 757" udario u zgradu u bri�u�em letu ili iz poniranja. To �to nije javno pokazan ni jedan komadi� aviona, ne zna�i da nije i prona�en. Zgrada Pentagona je kameno zdanje na pet spratova, gde kancelarije zauzimaju 340.933 kvadratna metra povr�ine i gde je zaposleno 25.000 vojnika i civila. �itav kompleks izgra�en je na mo�varnom terenu, kraj reke Potomak, na nekim plafonima postoje i posebni kolektori koji skupljaju vodu, pa nije ni �udno �to je travnati teren ispred zgrade poput dobro negovane kaljuge. Na prvim TV snimcima bilo je o�ito i da su uni�tena dva spoljna prstena Pentagona, ali da su ostala tri do�ivela ozbiljna o�te�enja, pri �emu je prsten 2E francuskom autoru posebno "sumnjiv". On kao da zaboravlja da kamen Pentagona i �eli�no-aluminijumsko-plasti�ne konstrukcije kula Svetskog trgova�kog centra ne gore na potpuno isti na�in i da je potpuno normalno da je u Pentagonu bilo manje �tete nego u Njujorku. Kona�no, kule Svetskog trgova�kog centra sru�ile su se tek kada je �elik dostigao odre�enu temperaturu. Naftni lobi Knjiga francuskog autora Tijerija Mesana dolazi posle jo� jedne knjige tako�e francuskih autora �an-�arla Brizara i Gijoma Daskijea, "Zabranjena istina". Dvojica Francuza tvrde, naime, da je ameri�ka diplomatija ve� godinama anga�ovana u brojnim nagodbama sa talibanima, da je ameri�kom FBI-u do 11. septembra bilo zabranjeno da u Saudijskoj Arabiji, ili Jemenu, sprovodi istrage o naru�iocima antiameri�kih atentata, zbog toga �to je va�ingtonska diplomatija htela da sa�uva odnose sa zalivskim monarhijama i da je �ovek broj dva u FBI D�on O�Nil demonstrativno oti�ao u julu 2001. jer je bio sputan u svojim akcijama. Brizar i Daskije, obojica vrlo bliski krugovima francuske obave�tajne slu�be, ukazuju da se oko predsednika D�ord�a Bu�a nalaze petrolejski stru�njaci, da naftna pozadina ameri�ke spoljne politike nije za potcenjivanje, da su svojevremeno 1996. talibani bili gosti kompanije "Unokal" u Teksasu, �iji je guverner u to vreme bio upravo D�ord� Bu�, da je medijsku kampanju talibanskog re�ima vodila Lejla Helms, ina�e avganistanskog porekla i ne�aka Ri�arda Helmsa, nekada�njeg direktora CIA, a da je u Stejt departmentu pregovore sa talibanima vodila Kristina Rok, tako�e biv�a funkcionerka CIA koja je u regionu godinama koordinisala odnose CIA sa islamisti�kim gerilcima... Uglavnom, Francuzi smatraju da je cela pri�a oko 11. septembra mnogo "mutnija" nego �to to izgleda na prvi pogled, i da su Amerikanci "nasankali" talibane isto kao 1990. Sadama Huseina prilikom njegovog upada u Kuvajt. U svemu tome i uloga Pakistana je velika dilema: da li su igrali dvostruku igru i da li mo�da sada naknadno pi�u istoriju tog podru�ja? Jedno je sigurno, biv�i pakistanski ministar inostranih poslova Nijaz Naik izjavio je da su mu sredinom jula 2001. visoki ameri�ki zvani�nici rekli "da �e vojna akcija protiv Avganistana po�eti do sredine oktobra". Dik �ejni je jo� 1998. saop�tio direktorima ameri�kih naftnih kompanija: "Ne se�am se da je u nekom periodu jedan region postao tako strate�ki zna�ajan kao kaspijski". Al Kaida je pripremala atentate od 11. septembra mnogo pre nego �to je D�ord� Bu� stupio na du�nost. Od 1999. talibani su bili izlo�eni sna�nim politi�kim pritiscima, ali Bin Laden je uspeo da ubedi mulu Omara da �e ukoliko ga isporu�i Amerikancima i on biti uni�ten. U leto 2001. talibani su pogre�no, ili ispravno, zaklju�ili da �e ih Amerikanci napasti. U takvim okolnostima, verovatno je Bin Laden uspeo da ih uveri da je onda bolje reagovati prvi. Ili je mo�da to u�inio ne obave�tavaju�i ih? Te�ko je, naravno, sada slo�iti politi�ku koherentnost doga�aja od 11. septembra pro�le godine. Amerika do sada nikada nije proizvodila kamikaze, ali francuski pisci upravo na to aludiraju. Za�to? Pedesetak agenata Generalne direkcije za spoljnu bezbednost (DGSE), francuske tajne slu�be, nalazi se u Avganistanu. Francuske tajne slu�be dobro poznaju ovu zemlju, jer su godinama pru�ali podr�ku mud�ahedinima u borbi protiv Sovjeta. Francuski agenti, koji su pod pla�tom nevladinih organizacija bili direktno uba�eni u Avganistan i koji su se slu�ili ne ba� �asnim sredstvima, sada su zaobi�eni od strane Amerikanaca. Iako su se i Pariz i London nudili da pomognu, Amerikanci su pripadnike britanskog SAS-a pozvali vi�e iz simboli�nih i politi�kih, nego operativnih razloga. Francuze �ak ni to... Ali zato oni sada pi�u knjige... Miroslav Lazanski |
vrati.gif
Description: GIF image
