|
Javna debata "Kako vidjeno, tako receno" . Debata o ratnim
zlocinima, zrtvama i preuzimanju odgovornosti u organizaciji Fonda za
humanitarno pravo. Ucestvovali: ambasador Zerar Studman, direktor
Odeljenja za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a, Klaudija
Mozer, bivsi zamenik sefa Odeljenja za ljudska prava i vladavinu zakona
Misije OEBS-a na Kosovu, Nebojsa Covic, potpredsednik Vlade Srbije, Dusan
Mihajlovic, ministar unutrasnjih poslova Republike Srbije, Rada Trajkovic,
poslanik koalicije Povratak u Skupstini Kosova, Natasa Kandic, direktor
Fonda za humanitarno pravo, Adriatik Keljmendi, novinar sa Kosova,
Dukadjin Gorani, direktor kosovske televizije "Dukadjini", i Boban Doncic,
predstavnik "Kosovskog bozura". DUG PUT DO POMIRENJA |
Odeljenje za ljudska prava OEBS-KVM je od oktobra 1998. godine za vreme mandata Verifikacione misije OEBS-a, NATO intervencije i nakon uspostavljanja medjunarodnog protektorata na Kosovu prikupljalo svedocenja zrtava i ocevidaca o krsenju ljudskih prava, organizovanjem intervjuisanja izbeglica sa Kosova tokom dva i po meseca. Tako je nastala knjiga "Kako vidjeno, tako receno", koja je zbir svedocanstava aktera svih nacionalnosti - receno je tokom javne debate u Medija centru koja je prekinuta posle burne reakcije predstavnika porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova. "Najveci deo ovog izvestaja zasnovan je na informacijama koje poticu od stanovnika Kosova. On predstavlja rezultat napora mnogih kojima je stalo do pravde i ljudskih prava, i u njemu su zabelezene posledice koje je na zivote ljudi imala jedna teska kriza, ciji koreni leze u nepostovanju osnovnih ljudskih prava i sloboda.", rekao je Studman, i dodao da je kompletan tekst izvestaja napisan bez zakljucaka, posle svedocenja lica koji su iznosili svoja iskustva o stradanjima na Kosovu. On je naveo i to da je izvestaj "Kako vidjeno, tako receno" svojevrsni izvor za dalja istrazivanja i doprinos za suocavanje sa prosloscu i uspostavljanje procesa pomirenja. Na danasnjoj javnoj debati ucesnici su izneli i misljenja o tome da li smo, kao drustvo, pravno i politicki u mogucnosti da se suocimo sa krsenjem ljudskih prava i da li su stvoreni svi uslovi za sudjenje za ratne zlocine u Srbiji i preuzimanje odgovornosti. Svoje misljenje iznela je Trajkoviceva:"Neophodno da se sto pre realizuju svi politicki ciljevi na Kosovu, koji se ticu prestanka krsenja ljudskih prava, stvaranja demokratskih institucija, mogucnosti za povratak svih raseljenih lica, kao i odrzavanje mira u regionu". Ona je dodala da demokratske orijentacije u Beogradu moraju sto pre da ucine nesto u razotkrivanju svih zlocina koji su se desili, i da trenutno ni na jednoj strani ne postoji zelja da se govori o ucinjenim zlocinima. O tome da li moze doci do pomirenja u regionu, Trajkoviceva naglasava da "pocetak pomirenja znaci da istina o stradanju mora biti dostupna svim stranama". Ministar Unutrasnjih poslova Srbije smatra da zlocini moraju da se istraze, otkriju zrtve i pocinioci izvedu pred lice pravde. "Nova demokratska vlast se odmah suocila sa zatecenim stanjem. Oformljena je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala, a u okviru nje odsek za istrazivanja ratnih zlocina i nestalih lica. Pored angazovanja policije u rasvetljavanja ovih slucajeva, sve ostale civilne institucije, kao i mediji moraju takodje da ucestvuju u utvrdjivanju individualne odgovornosti.", smatra Mihajlovic. Krsenje ljudskih prava je evidentno na celom prostoru SRJ. Iskopavanjem masovnih grobnica otpocelo je otkrivanje zlocinaca, taj proces treba da se nastavi i da se sto pre utvrdi sudbina svih nestalih lica, rekao je Nebojsa Covic. Covic smatra da predstoji borba protiv ekstremizma, koji se dogadja na Kosovu, da je vazno da se okrenemo ka procesima evropizacije, integracije i uspostavljanju regionalnih veze. Po njemu "proces pomirenja je realan, uz odgovornost vladinih i nevladinih organizacija". Direktor kosovske televizije "Dukadjin", Dukadjin Gorani ocenio je da narod Kosova zeli sam da bira svoje vodje i da se krece u tom pravcu. On je ispricao neke detalje o stanju na Kosovu pre i za vreme NATO bombardovanja. "Frazu 'dobar dan' zamenili smo za 'koliko vas je prezivelo'. Sve crne slutnje su se obistinile, i sve sto je najpre bilo glasina ispostavilo se kao tacno. Ispalo je tacno da je ugledni advokat Bajram Keljmendi ubijen zajedno sa svoja dva sina, da je ubijen Fehmi Agani, ispalo je tacno da je Pec spaljena", rekao je Gorani. On je ispricao i jednu scenu sa kraja NATO bombardovanja koja ce mu ostati vecno u secanju: "Stajao sam negde u predgradju Prizrena i video sam kolonu traktora sa Srbima koji su se spremali da odu sa Kosova. Istovremeno, iz pravca Albanije dolazila je druga kolona traktora sa Albancima koji su se vracali". Skup je prekinut posle drugog sata debate, kada je grupa Srba cija je rodbina nestala ili kidnapovana na Kosovu, trazila od ucesnika razgovora da odgovore gde su clanovi njihovih porodica, kao i da kazu zasto se zataskava stradanje Srba na Kosovu. Na udaru te grupe Srba posebno su bili direktor Fonda za humanitarno pravo Natasa Kandic i poslanik koalicije "Povratak" u Skupstini Kosova Rada Trajkovic. "Stradanje Srba pocelo je jos pre oktobra 1998. godine kada su oteti rudari iz Belacevca. Zasto o tome ne pricate, zasto prikrivate istinu o stradanju Srba ? Zasto ti, Natasa Kandic, ne istrazis malo i zlocine nad Srbima, a ne samo nad Albancima", porucio je koordinator Udruzenja nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu Sima Spasic. Jednom od ucesnika u debati, uredniku u pristinskom listu "Koha ditore" Adrijatiku Keljmendiju, Spasic je zamerio da je u debati govorio o tome kako su zlocine na Kosovu cinile srpske policijske i vojne snage. Gotovo u istom tonu govorilo je jos nekoliko zena ciji su clanovi porodica nestali na Kosovu. |
Title: Message
www.yumediacenter.com
