Socijalisti�ka partija Srbije, posle "afere Ivkovi�"Sa Milo�evi�em SPS ka izdisajuDileme kod bira�a o glasanju za SPS bile bi mnogo manje kada na �elu ne bi bio Milo�evi�Ovih je dana "afera Ivkovi�" ozbiljno uzdrmala Socijalisti�ku partiju Srbije. Posle petooktobarskog i decembarskog izbornog poraza iz 2000. godine i hap�enja Milo�evi�a, isklju�enje Ivkovi�a iz partije predstavlja po�etak kraja Milo�evi�evog SPS-a. Do ovako pesimisti�kog zaklju�ka do�la je Informativna agencija IPRES posle ispitivanja javnog mnjenja serijom telefonskih anketa koja je zaklju�ena anketom sprovedenom izme�u 1. i 5. marta na uzorku od 1014 ispitanika iz 22 mesta Srbije bez Kosova i Metohije. Anketa realizovana po�etkom marta pokazala je da je klju�ni rezultat istra�ivanja vezan za �injenicu da je iskazan najmanji stepen neizvesnosti kod javnog mnjenja Srbije u pretpostavljenoj situaciji da Milo�evi� nije vi�e na �elu SPS-a. Naime taj stepen neizvesnosti u situaciji da se Milo�evi� na�e na slobodi i stane na �elo partije ve�i je za 4,44 posto od stepena neizvesnosti kada bi on bio uklonjen sa �ela SPS. Ovi podaci pokazuju da bi dileme kod bira�a oko glasanja za SPS bile mnogo manje u situaciji kada na �elu socijalista ne bi bio Milo�evi�. Ve�i stepen neizvesnosti prilikom politi�kog opredeljenja pristalica socijalista u situaciji kada bi Milo�evi� bio na slobodi i na �elu SPS pokazuje da same pristalice socijalista ne veruju da se milo�evi� mo�e na�i na slobodi. O�igledno je da je bira�ko telo, onaj deo koji je godinama glasao za SPS, prebolelo Milo�evi�a pre svega zbog �injenice da su u periodu njegove vlasti do�iveli najte�e godine svoje profesionalne i porodi�ne egzistencije. Me�utim, dana�nje rukovodstvo SPS-a ne uva�ava, ili ne�e da prizna sebi i svojim �lanovima, vekovnu istinu da Srbi vole da stvaraju vo�e, kultne li�nosti, ali i da se posle njihovog pada surovo obra�unavaju sa njima. Ovu �injenicu najbolje je objasnio profesor Vidimir Veljkovi� u svojoj knjizi "Politi�ki moral Srba". O padu rejtinga SPS-a, �ak i u vreme naj�e��e medijske pa�nje posve�ene su�enju u Hagu, govore rezultati istra�ivanja tri razli�ite agencije za ispitivanje javnog mnjenja, kao i podaci kori��eni u ovoj analizi, - od prose�nih 12,82 za 2001. godinu na 10,2 posto tokom tri prva meseca 2002. godine. Rezultati se odnose samo na one ispitanike koji su ve� re�ili da �e glasati na narednim izborima i ve� su se politi�ki opredelili. Me�utim, istra�ivanja su pokazala da briljantna odbrana Milo�evi�a ni u kom slu�aju ne pridonosi popularnosti partije jer je Milo�evi� u javnom mnjenju Srbije �igosan kao krivac za desetogodi�nje narodne patnje. Naime, na pitanje "Da li se Milo�evi� ve�to brani u Hagu?", najvi�e ispitanika (69,71 posto) je izabralo modalitet "Da, brani se vrlo ve�to i ubedljivo" (uzorak od 1020 ispitanika). Me�utim, podatak da je 47,8 odsto ispitanika izjavilo da bolje �ivi sada nego pod Milo�evi�em dok u isto vreme njih 80 posto izjavljuje da je ekonomska situacija u Srbiji lo�a (32,2 delimi�no i 47,8 veoma lo�a) i to u situaciji kada 40 posto stanovni�tva jedva pre�ivljava jer je na egzistencijalnom minimumu i kada se 50 odsto stanovni�tva Srbije odreklo bilo kakve ve�e kupovine (�ak cipela i ko�ulje) pokazuje da je u javnom mnjenju Srbije povu�ena crta izme�u bezgre�nog vo�e i pora�enog biv�eg predsednika koji je kriv za patnje srpskog naroda, i da ne postoji delo, a ni na�in da se to promeni u javnom mnjenju Srbije. DOS-ova vlast je uspela uspe�no da nametne "pravu" dozu krivice
bira�ima koji su podr�avali politiku biv�e socijalisti�ke vlasti. �ak je
odoma�eno mi�ljenje u dobrom delu stanovni�tva Srbije da je Milo�evi�
svestan da se nikada ne�e izvu�i iz zatvora i da se sada samo bori za
svoje, �to �asnije, mesto u istoriji srpskog naroda. Sve dok se od strane SPS ne odredi jasna i nedvosmislena uloga Mire Markovi� u pogubnoj politici SPS ne mo�e se o�ekivati bilo kakav ozbiljan pomak u bira�kom telu koji bi SPS doveo do pozicija koje je imao u vreme najve�e popularnosti. U ovakvoj situaciji SPS se ne�e oporaviti sve dok se Mira Markovi� bude bavila politikom i dok njen suprug bude na �elu socijalista. �injenica da gra�ani Srbije o�ekuju da Milo�evi�a zameni neko drugi na �elu SPS, proizlazi iz podatka da bi bira�ko telo za 3,95 odsto dalo vi�e sigurnih glasova SPS-u kada na �elu partije ne bi bio Milo�evi�, a SPS �ak ima za 19,53 odsto vi�e potencijalnih bira�a opet u situaciji kada ne �elu partije ne bi bio Milo�evi� (za toliko je ve�a razlika izme�u maksimalnog broja glasova koji SPS dobija sa Milo�evi�em ili bez njega na �elu partije). Tako�e je indikativan podatak taj �to bez Milo�evi�a SPS ima koeficijent porasta glasova od 2,77, a sa njim samo 2, �to bi zna�ilo da bi se maksimalan broj glasova pove�ao u idealnim marketin�kim uslovima bez Milo�evi�a za �itavih 2,77 puta. Na osnovu podataka da je ubedljivo najve�a odbojnost prema SPS-u ostvarena ba� u situaciji kada bi Milo�evi� bio oslobo�en i kada bi stao na �elo socijalista pokazuje se definitivno opredeljenje bira�kog tela Srbije protiv Milo�evi�a. Nagli skok popularnosti samog su�enja u Hagu vezan je za nadu o�ivljavanja nacionalnog i tradicionalnog (duhovnog) u bi�u bira�kog tela Srbije. Sem toga u pitanju je i blagonaklon stav koji ljudi imaju prema �rtvi, a Milo�evi� se prvi put na�ao u toj ulozi. Me�utim, Milo�evi� je ostao na pozicijama koje su suprotne tradicionalnoj srpskoj duhovnosti, a stalno u vazduhu lebdi uverenje da se Milo�evi�u trebalo suditi u Srbiji i da je ha�ki proces usmeren ka su�enju srpskom narodu, u �emu �e u krajnjem slu�aju neprijateljima Srbije pomo�i sama presuda Milo�evi�u tako da �e za sve balkanske neda�e od 1990. godine biti kriv srpski narod. Interesantno je napomenuti i �injenicu da u kontingentu neopredeljenih bira�a ima najvi�e onih koji su skloni da u najve�oj meri daju svoj glas DSS 14,59 i DS 6,20 posto dok za SPS ima "skrivenih" bira�a samo 3,50 odsto. Na kraju treba re�i i to da je rukovodstvo SPS iz Milo�evi�evog doba bilo najmanje spremno, naro�ito u poslednje tri godine, da prihvati rezultate ispitiva�a javnog mnjenja na osnovu kojih se kod pravih partija kreira strategija predizbornih akcija. Partija je do sada sav svoj marketing koncentrisala na �injenicu da izbore treba organizovati zimi kada su gra�ani Srbije prirodno nezainteresovani za bilo kakve radikalne promene u �ivotu pa i politici. A tu je i odsustvo �elje za revoltom ako se otkriju neke nepravilnosti jer se izbori organizuju po hladnom vremenu, a tu su i novogodi�nji i bo�i�ni praznici koje Srbi, ne �ele i ne�e, da propuste. Ovakva strategija je "provaljena" i na nju gra�ani Srbije vi�e nikada ne�e nasedati jer su se bira�i Srbije od izrazitih homocentrika koji se identifikuju sa liderima stranaka pretvorili u ideocentrike koji tra�e rezultate politi�kog delovanja partija, a ne prazne pri�e i nedosanjana obe�anja, �to �e na svojoj "ko�i" vrlo brzo videti i aktuelna vlast ako ne�to korenito ne promeni u svom na�inu vladanja. Vinko �uri�, POLITI�KI ANALITI�AR, INSTITUTA ZA POLITI�KE STUDIJE |
||
spacer.gif
Description: GIF image
red.gif
Description: GIF image
