Ujedinjene nacije predstavile svoj model privatizacije srpske dr�avne imovine na Kosovu i Metohiji
Anan rasprodaje srpsku dr�avu
�ija su preduze�a i prirodna bogatstva koja �e biti ponu�ena strancima? Srbija jo� otpla�uje kredite za kosovsku privredu koja treba da pre�e u ruke tu�eg kapitala. Pokrajina mo�e da hrani pet miliona ljudi, a bogata je ugljem, cinkom i olovom (�olevi�)
Mihael �tajner, �ef Unmika na Kosovu i Metohiji, predstavio je prekju�e lokalnim vlastima na Kosovu i Metohiji nacrt zakona o privatizaciji za ovu pokrajinu, kojim se predvi�a prodaja dr�avnih preduze�a. To bi, izrazio se i �tajner, pobolj�alo ekonomsku situaciju pokrajine i privuklo strane investicije.
�tajner je nacrt predstavio Vladi i prepustio ga premijeru Bajramu Red�epiju,
koji je to prokomentarisao kao dobar potez za ponovnu izgradnju pokrajine i
otvaranje radnih mesta za vi�e od 65 odsto stanovni�tva. Takozvana "Kosovo trast
agencija" �e biti zadu�ena za prodaju preduze�a, koja su ve�inom vlasni�tvo
biv�e SFRJ. Nacrt zakona sada, prema pisanju mre�e "Asosiejtid pres rajter",
ulazi u skup�tinsku proceduru.
Ne treba podse�ati da je Zakon o privatizaciji
ve� donet i usvjen pre nekoliko meseci u Srbiji. Treba li stoga zaklju�iti da je
ovo jo� jedan korak ka nezavisnosti Kosova od Srbije, �to i same Ujedinjene
nacije �esto ponavljaju? Da stvar bude jo� gora, autori nacrta su eksperti
Ujedinjenih nacija.
Miroslav �olevi�, biv�i vo�a Srba sa Kosova i Metohije, podse�a da nije tajna
da je Kosovo bogato i plodno tle. Jedno od najve�ih bogatstava je u rudama
uglja, cinka, olova.
- Italijanske vlasti su jo� 1939. uradile istra�ivanja
koja su pokazala da Kosovo, koje je tada imalo oko milion stanovnika, mo�e da
hrani jo� pet miliona ljudi. A �ta to zapravo zna�i, kazuje podatak da je
pokrajina, koja se rasprostire na 10.800 kvadratnih kilometara uglavnom
poljoprivredno obradive zemlje, sposobna da nahrani jednu Holandiju. To mo�e da
bude debeo razlog za strance, pogotovu Amerikance, za koje se zna da �e svoj
kapital plasirati samo tamo gde su sigurne investicije, da u�e ulaganjima na
Kosovo - ka�e �olevi�.
|
Neprocenjena vrednost |
||||
Na� je problem �to smo imali rukovodstvo, dodaje �olevi�, koje je dovelo
dotle da smo, umesto da budemo interes Amerike, sada postali njena smetnja.
-
Svaki okupator, od Otomanskog carstva do NATO-a, uvek je imao izgovor za
okupaciju. Ali, treba se i zapitati - �ta posle okupacije? Stvarni vlasnik svega
na Kosovu je ipak srpska dr�ava - dodaje �olevi�.
Zoran An�elkovi�, generalni sekretar Socijalisti�ke partije Srbije i biv�i
predsednik Privremenog ve�a Kosova i Metohije, ka�e da je upozoravao da �e,
posle potpisivanja sporazuma �ovi�a i Hakerupa, do�i do velikih problema.
-
Podse�anja radi, jo� u Rambujeu smo predlagali da postoji dvostepena za�tita,
koja bi omogu�ila i Srbima i Albancima normalan �ivot i za�titu nacionalnih
interesa - to je, kao �to se zna, odbijeno. Vlada Srbije �e morati da pritiskom
izdejstvuje da se srpske enklave pretvore u op�tine i da tako za�titi imovinu
Srba i Srbije. Jedan od proizvoda dogovora Hakerupa i �ovi�a je i ulazak
inostranog kapitala na jug Srbije i Kosovo i Metohiju - obja�njava
An�elkovi�.
Srbi su zasad, ka�e An�elkovi�, zaposleni samo u dr�avnim
preduze�ima, koja �e posle privatizacije uglavnom kupovati Albanci.
- Za na�e ljude ovo zna�i otpu�tanje i dalje iseljavanje s Kosova i Metohije.
Jer, me�u zaposlenima ka jugu Srbije na devet Albanaca dolazi jedan Srbin, a na
Kosovu je taj odnos sedam Albanaca na jednog Srbina - obja�njava
An�elkovi�.
An�elkovi�, pored toga, podse�a da je u periodu kad su do�li Kfor
i Unmik na Kosovo, termoelektrane, koje su i za vreme NATO bombardovanja radile
punim kapacitetom, maltene su prestale da rade.
- Oni su objasnili da su prestale da rade jer su to stare, dotrajale, ruske
termoelektrane. Me�utim, radi se samo o tome da su oni hteli da ih obezvrede,
kako bi ih �to jeftinije prodali. Strane zemlje �e kupovati strate�ki va�ne
institucije, poput rudnika. To je unapred raspodeljeno me�u njima i �ita se iz
toga �iji su vojnici zastupljeni u pojedinim oblastima - obja�njava
An�elkovi�.
Dosovska vlada ne�e reagovati, ka�e An�elkovi�, jer oni od Kosova
i Metohije okre�u glavu.
Mom�ilo Trajkovi�, lider Srpskog pokreta otpora, ka�e da nije upoznat sa predlogom visokog zvani�nika UN zakona o privatizaciji. Ipak, nagla�ava da je sve �to bi se de�avalo oko raspodele, prodaje, upravo klju�no pitanje za opstanak Srba na Kosovu.
Gojko Savi�, poslanik Koalicije "Povratak" u Parlamentu Kosova, ka�e da nije
upu�en u detalje predloga zakona, ali smatra da ni�ta dobro po Srbe iz toga ne
mo�e da proiza�e.
- Sve nas to nepobitno uverava da se Kosovo usmerava ka
nezavisnosti. A time treba da se bavi �ef Civilne misije. Ba� zbog toga �to se
radi o stranom kapitalu, me�unarodna zajednica je ta koja treba sve to da
prese�e i da obezbedi ravnopravnu poziciju za sve stanovnike - izjavio je
Savi�.
Ovo je samo jedna u nizu odluka o Kosovu koje se donose mimo Srbije, ka�e
Mi�a �urkovi�, saradnik Instituta za evropske studije, a da se Kosmet samo
formalno zove delom republike.
- Ne�to je i u�injeno sporazumom Hakerupa i
�ovi�a, jer se delom nastojalo da se u pokrajinu vrati dr�ava. Me�utim, Albanci
su tra�ili da se suspenduje sporazum, zbog �ega je Hakerup na kraju i oti�ao.
Gledam pre neki dan �tajnera kako poku�ava da zaobi�e �ovi�a, direktno
razgovaraju�i s vladikom Artemijem i Radom Trajkovi�. To, naravno, niko na
Kosmetu ne podr�ava. Izgleda da me�unarodna zajednica na sve na�ine poku�ava da
tretira Kosovo kao poseban entitet. A �injenica je da se ljudi dole bore za
opstanak - obja�njava �urkovi�.
�ovi� i deo DOS-a, kome je stalo do Kosova, ula�u izvestan napor da reintegri�u ovu pokrajinu, ali Albanci to ne �ele. Ipak, ka�e �urkovi�, moramo da se poka�emo kao demokratska vlast, koja je sposobna da brine o svojim gra�anima, jer status Kosova i Metohije jo� nije re�en.
B. RISTI�
D. �IROVI� http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02041803.shtml
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
