=?windows-1250?Q?The_Guardian:_Dvostruki_ar=9Aini_zapadnog_morala?=

[Miroslav Antic]

Title: Message

The Guardian Dvostruki ar�ini zapadnog morala Jedno pri�aju, a sve uzimaju PI�E: �ARLOT DENI EU i SAD se na re�ima zala�u za slobodnu trgovinu, a �tite svoja tr�i�ta i otimaju siroma�nim zemljama milijarde, tvrde aktivisti Oksfama U izve�taju pod naslovom "Kruta pravila i dvostruki standardi", Oksfam, organizacija me�unarodne konfederacije 12 nevladinih organizacija koje se bore protiv siroma�tva u svetu, analizira stav zapadnih zemalja prema svetskoj trgovini i navodi da su SAD i EU najgori prekr�ioci ovih pravila. Autor izve�taja Kevin Votkins tvrdi: "Vlade bogatih zemalja uporno isti�u svoju privr�enost smanjenju siroma�tva u svetu. Te iste vlade, me�utim, zahvaljuju�i sopstvenim trgovinskim politikama, �ine ne�to �to se jedino mo�e okarakterisati kao plja�ka siroma�nih u svetu. Bogate zemlje su najve�i zagovornici liberalizma u zemljama u razvoju. Istovremeno, one podi�u visoke trgovinske barijere protiv proizvoda koje zemlje u razvoju izvoze." Mada aktivisti svetskog antiglobalizacionog pokreta tvrde da je trgovina vode�i uzrok rastu�e nejednakosti u svetu, Oksfam u izve�taju isti�e da problem ne predstavlja trgovina, nego trgovinski propisi na snazi: "Trgovina sama po sebi ne mora da ugro�ava interese siroma�nih. Ukoliko se trgovinom upravlja na pravi na�in, ona mo�e milionima ljudi pomo�i da se oslobode siroma�tva. U proteklih 12 godina brz rast izvoza je milione ljudi u isto�noj Aziji oslobodio okova siroma�tva. Rast izvoza mo�e, dakle, doprineti brzom pobolj�anju �ivotnog standarda. Ali, bogate zemlje treba da pre�u s re�i na dela i da na novoj rundi pregovora o globalnoj trgovini, koja �e po�eti u novembru, u�ine istinske ustupke zemljama u razvoju. Kad bi Afrika, isto�na Azija i Latinska Amerika samo za jedan odsto pove�ale svoj udeo u ukupnom svetskom izvozu, ostvarile bi dohodak koji bi 128 miliona ljudi izvukao iz siroma�tva", pi�e u ovom izve�taju. Prema Oksfamu, na listi najve�ih svetskih trgovinskih sila s najo�trijim protekcionisti�kim merama, Evropska unija se nalazi na prvom mestu, a u stopu je prate SAD, Kanada i Japan. Ove zemlje su uvele najo�trije trgovinske barijere protiv proizvoda dve industrijske grane presudne za opstanak siroma�nih zemalja: poljoprivreda i tekstilna industrija. Prema procenama Oksfama, zbog veoma visokih carinskih stopa siroma�ne zemlje godi�nje gube 100 milijardi dolara, �to je dvostruko vi�e od ukupne strane nov�ane pomo�i koje primaju. EU i SAD godi�nje izdvajaju milijarde dolara kako bi nov�ano pomogle svojim farmerima i za�titile ih od konkurencije zemalja u razvoju. Vi�ak jeftinih proizvoda one potom izvoze u zemlje u razvoju i time direktno ugro�avaju egzistenciju lokalnih farmera po�to te proizvode prodaju po ni�oj ceni. Na taj na�in bogate zemlje obaraju cenu robe koju izvoze zemlje u razvoju i ugro�avaju egzistenciju njihovih sitnih poljoprivrednih proizvo�a�a. Preko kontrole koju sprovode nad Svetskom bankom i MMF-om, bogate zemlje prisiljavaju siroma�ne da otvore svoja tr�i�ta za zapadnu robu. Pritom, one sebe predstavljaju kao zagovornike slobodne trgovine, iako jedino imaju na umu za�titu sopstvenih industrija. One siroma�ne zemlje koje uzimaju zajmove od MMF-a i Svetske banke primorane su da smanjuju carinske stope i ukidaju nov�anu pomo� svojim proizvo�a�ima ukoliko �ele da dobiju finansijsku pomo� ove dve institucije. U izve�taju Oksfama tako�e pi�e da siroma�ne zemlje mnogo br�e otvaraju svoje privrede od bogatih zemalja. Prose�ne uvozne carinske stope prepolovljene su u nekim afri�kim, azijskim i latinoameri�kim zemljama. U mnogim slu�ajevima brza liberalizacija tr�i�ta nanela je veliku �tetu siroma�nim zemljama zato �to je njihove industrije naterala da konkuri�u na tr�i�tu iako one za to nisu bile spremne. Oksfam poziva Svetsku banku i MMF da prekinu praksu uslovljavanja svojih zajmova, kao i da siroma�nim zemljama omogu�e bolji pristup tr�i�tima. Ova organizacija tako�e zahteva formiranje novog me�unarodnog tela koje bi podr�avalo cene osnovnih proizvoda od kojih mnoge zemlje u razvoju zavise. PREVELA: �. DULI�   http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T02041802.shtml

spacer.gif
Description: GIF image

red.gif
Description: GIF image