B I L T E N V E S T I
19. APRIL 2002.
SKUPSTINA SRJ POLAZNE OSNOVE ZA PREUREDJENJE ODNOSA SRBIJE I CRNE GORE
KOSTUNICA: ZAUSTAVLJEN PROCES
RASPADANJA DRZAVE I DALJA MARGINALIZACIJA
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Jugoslovenski predsednik
Vojislav
Kostunica izjavio je danas u Saveznoj skupstini da Polazne osnove za
preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore "uz sve svoje nedorecenosti, daju
mogucnost zajednickoj drzavi da opstane i ozbiljno se razvija".
Obracajuci se poslanicima oba Veca Savezne skupstine, Kostunica je
izrazio
uverenje da velika vecina nasih sunarodnika i sudrzavljana veruje u
zajednicku drzavu i pozvao savezne poslanike da glasaju za Polazne
osnove. Polazne osnove zasnivaju se na politickoj i drustvenoj realnosti
u odnosima
Srbije i Crne Gore, rekao je Kostunica i ukazao da je, posle dugih
razgovora rukovodstava Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, "ovo bio jedini
kompromis koji se mogao postici". U Polaznim osnovama nema iluzija,
idealizma, prevelikih ocekivanja, kazao je Kostunica i istakao da je
zaustvaljen proces raspadanja drzave, odnosni njena dalja
marginalizacija.
"To znaci da su snage koje se zalazu za fragmentizaciju, podele
pretrpele
poraz".
Kostunica je izrazio uverenje da ce zajednicki interesi biti jaci od
svakog
drugog otvorenog ili prikrivenog separatizma i izrazio uverenje da ce
istorijski i savremeni interes Srbije i Crne Gore, Srba, Crnogoraca i
svih
drugih nacionalnosti da zive u jednoj drzavi biti jaci od evropskog
interesa da se drzava ocuva.
Ukazujuci da se "dobilo u vremenu, a ono nam je najskuplje", Kostunica
je
rekao da je tri godine mnogo ako se nista ne ucini, a ako pocne proces
integracije u drzavi i sa Evropom mogu doneti neprocenjivu korist. Nova
drzava zasnovana je na kompromisu, ali ona je jeftinija od
dosadasnjih, sto je, u uslovima u kojima zivimo, veliko preimucstvo,
kazao
je jugoslovenski predsednik.
Vise se zaista nije moglo postici, a vremenom se stvari mogu poboljsati,
rekao je savezni predsednik, naglasivsi da ce Polazne osnove biti
pretocene
u tekst Ustavne povelje, uzimajuci u obzir diskusjiju vodjenu u sve tri
skupstine.
Govoreci o ulozi EU u razgovorima o buducnosti zajednicke drzave,
Kostunica
je podvukao da "nikakav papir nije potekao od predstavnika EU".
"Stavise,
nastojali smo da pred sam kraj razgovore ne opterecujemo i ne
ogranicavamo
pisanim dokumentom", objasnio je Kostunica, podsetivsi da se u
razgovorima
poslo od platforme DOS i Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" s jedne i
platforme crnogorske Vlade, s druge strane, a stavovi su formulisani
"tek
pred kraj razgovora".
Prema recima Kostunice, donosenje Ustavne povelje mora imati karakter
diskonuiteta. Srbija i Crna Gora su na vise razlicitih nacina uredjivale
svoje odnose u tri prethodne Jugsolavije, sada imaju priliku da to urade
na
sasvim nov nacin, izvlaceci pouke i prethodnih zabluda i gresaka. "Ono
sto
se nudi nije samo ustavni, vec i istorijski diskonuitet i novi pocetak,
odbosno mogucnost za novi pocetak", rekao je Kostunica. Govoreci o novom
imenu drzave (Srbija i Crna Gora), Kostunica je istakao
da, iako prakticni razlozi govore u prilog starog imena, novo ime je
"izraz
novog pocetka i refleks onoga sto ova drzava jeste, odnosno sto je
cini".
"Sve drugo je prekomplikovano i anahrono. Nema jugoslovenske drzave bez
jugoslovenske ideje, a te ideologije nema bez njenih konstituivnih
naroda",
ukazao je predsednik Jugoslavije i naglasio da, ako se prihvate Polazne
osnove, "drzavu cemo sacuvati pod drugim, uveren sam njenim pravim
imenom". Objasnivsi da dokument predvidja da po isteku tri godine
drzave-clanice
imaju pravo da pokrenu postupak promene drzavnog statusa, Kostunica je
podsetio da su Srbija i Crna Gora duze provele u jednoj drzavi nego u
samostalnim. "Tu je i cinjenica da broj drzavljana Crne Gore u Srbiji
nije
zanemarljiv, a broj drzavljana Srbije poreklom ili starinom iz Crne Gore
uveliko premasuje broj danasnje populacije Crne Gore", kazao je
Kostunica.
Po njegovom misljenju, bolja je i drzava "na probu" od rasturanja
postojece. "Sta god da se govori o drzavi na probu, ta drzava daje
izgleda
za prezivljavanje zajednice, daje priliku za predah Srbiji". "Zastitili
smo integritet, u ovom casu i u ovim okolnostima, kao sto je to
ucinjeno na jugu Srbije, kao sto je ucinjeno sporazumom o drzavnoj
granici
sa Makedonijom, kao sto je to ucinjeno zajednickim dokumentom sa
Unmikom",
rekao je predsednik Jugoslavije.
Kostunica je naglasio da buduca drzava nije konferderacija, vec drzavna
zajednica koja ima medjunarodno-pravni subjektivitet. "Drzavna zajednica
Srbije i Crne Gore ne zasniva se na ugovoru vec ustavnom aktu i prema
tome
nije unija. Zakoni koje ce doneti skupstina odnose se na gradjane, a ne
na
drzave clanice i prema tome nije rec o konfederalnoj drzavi". Kostunica
je naglasio da se poslanici za skupstinu Srbije i Crne Gore
moraju birati neposredno, mada ce o tome odlucivati Ustavna komisija.
Prema
njegovom misljenju, bilo bi logicno da u Komisiji budu zastupljeni
predstavnici obe republicke i savezne skupstine, kao i da budu
zastupljen
"celokupni politicki spektar, bez obzira na to da li je neko u vlasti
ili
opoziciji". Takodje, Komisija bi trebalo da se oslanja i na misljenje
strucnjaka, dodao je Kostunica.
"Ozloglasena rotirajuca stolica (u Ujedinjenim nacijama) pripada samoj
drzavnoj zajednici Srbije i Crne Gore, a to sto se predstavnici drzava
clanica smenjuju ne znaci da zastupaju interese svoje drzave clanice,
vec
samo drzavne zajednice. Ne drzavnog dela vec celine", porucio je
jugoslovenski predsednik.
Vojska je jedinstvena, a to sto Vrhovni savet odbrane odlucuje
konsezusom
samo je izraz nastojanja da se odnosi u drzavnoj zajednici harmonizuju,
istakao je Kostunica, dodavsi da je sluzenje vojnog roka regruta u
vlastitoj drzavi clanici pravo, a ne i obaveza.
Kostunica je uocio da su koristi jedinstvenog ekonomskog sistema lako
pepoznatljivi i za Srbiju i za Crnu Goru, a najvidljivije prednosti su
velicina domaceg trzista, rada, usluga, kapitala ili solonac proivodnih
kapaciteta na turisticku traznju.
Upozorivsi da postoji realna opasnost da se naredne tri godine iskoriste
"kao pripremni period za konacno razdvajanje dve drzave, umesto za
ucvrscivanje zajednistva". U tom slucaju bi Srbija i Crna Gora, protivno
stvarnim inetersima i volji naroda, zaokruzivale svoje privredne
sistema,
kazao je Kostunica, izrazivsi uverenje da medju politicarima, a sto je
vaznije i u narodu, postoji volja da se to ne dopusti. Predsednik
Jugoslavije Vojislav Kostunica izjavio je da bi poslanici u
buducem parlamentu Srbije i Crne Gore trebalo da budu birani neposredno
na
izborima. Kostunica je rekao da mora postojati neposredna izborna veza
izmedju gradjana i njihovih predstavnika. "Ako se poslanici u Evropski
parlament biraju neposredno onda se i poslanici u Skupstinu Srbije i
Crne
Gore moraju biti neposredno".
PREKINUTO ZASEDANJE SAVEZNOG PARLAMENTA
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Danasnje zasedanje saveznog parlamenta
posveceno polaznim osnovama o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore
prekinuto je na zahtev poslanickog kluba Socijalisticke narodne partije
(SNP) Crne Gore.
SNP trazi da sa usvajanjem polaznih osnova oba parlamentarna veca usvoje
i
zakljucke, koji bi znacili preciziranje pojedinih delova polaznih
osnova. Posle uvodnog izlaganja predsednika SRJ Vojislava Kostunice,
koji je
obrazlozio polazne osnove, sef poslanickog kluba SNP u Vecu gradjana
Predrag Bulatovic je objasnio da SNP trazi da bude nedvosmisleno
potvrdjeno
da ce prvi parlament nove zajednicke drzave biti formiran posle
odrzavanja
neposrednih saveznih izbora i da Savezna skupstina odlucuje o Ustavnoj
povelji, a ne da je samo proglasava.
SKUPSTINA-BULATOVIC: ZAHTEV SNP U SKLADU S USTAVOM I POTPUNO DEMOKRATSKI
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Sef poslanickog kluba SNP u Vecu gradjana
Predrag Bulatovic izjavio je danas da je SNP podrzala polazne osnove za
preuredjenje odnosa Srbije i Crne Gore, ali da Savezna skupstina mora
jasno
da definise nacin usvajanja Ustavne povelje i neposredne izbore za prve
organe buduce drzave.
Bulatovic je rekao novinarima u Skupstini, posle prekida zasedanja zbog
zahteva SNP da se posebnim zakljuccima preciziraju delovi polaznih
osnova,
da ne vidi razlog zasto DOS ne bi prihvatio zahtev SNP, jer je on u
skladu
sa Ustavom i potpuno je demokratski.
KOSTUNICA I ZIVKOVIC O ZAHTEVIMA SNP
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Jugoslovenski predsednik
Vojislav Kostunica ocenio je da su pitanja, koja je danas u Saveznoj
skupstini pokrenula SNP Crne Gore, mogla biti resena ustavnom poveljom i
da
ih nije trebalo ni otvarati.
Kostunica je izjavio, nakon prekida zajednicke sednice oba doma
Skupstine SRJ, da su Polazne osnove o preuredjenju odnosa Srbije i Crne
Gore "omogucavale da budu danas usvojene". Kostunica je ocenio je da je
predsednik SNP Predrag Bulatovic "s pravom ukazao na pitanje neposrednih
izbora" za parlament buduce zajednice Srbije i Crne Gore, jer ono nije
moglo da bude reseno u razgovorima koji su prethodili sporazumu o
preuredjenju odnosa u federaciji.
Predsednik SRJ rekao je, medjutim, da je pitanje neposrednih
izbora takodje moglo biti reseno ustavnom poveljom, na kojoj ce raditi
buduca ustavna komisija.
Kostunica je ocenio neopravdanom bojazan SNP da Savezna
skupstina
nece usvojiti, nego samo potvrditi ustavnu povelju, nakon sto je usvoje
parlamenti Srbije i Crne Gore.
"Savezna skupstina ce, naravno, usvojiti ustavnu povelju, i to
pitanje i pitanje neposrednih izbora nije trebalo u ovom trenutku
otvarati", rekao je Kostunica, povodom zahteva SNPa koji su uoci
danasnje
sednice predati DOSu i zbog kojih je sednica Skupstine prekinuta.
Kostunica je ocenio da bi "bilo bolje da su stvari resene sada,
da
je formirana ustavna komisija" kako bi pocela da radi na ustavnoj
povelji.
On je ocenio da neuspeh u tome govori da jos postoji
nepoverenje
medju koalicionim partnerima, ali je izrazio nadu da ce "sve sumnje biti
otklonjene" i da ce "Polazne osnove o preuredjenju odnosa Srbije i Crne
Gore biti usvojene sa zakljucima ili bez njih".
Povodom zahteva SNPa da bude garantovano da ce buduci savezni
parlament biti biran na neposednim izborima, SMUP Zivkovic I
potpredsednik
DS je rekao da to zavisi od "definicije nove drzave" koja ce biti
utvrdjena
ustavnom poveljom. "Ako ta nova drzava na zajednickom nivou, saveznom,
odlucuje samostalno, ako donosi zakone koji nisu vec posledica
usaglasenih
predloga republickih skupstina, vec radi kao do sada, onda treba da budu
neposredni izbori", rekao je Zivkovic.
On je rekao da neposredni izbori nece biti potrebni ako "nova
drzava bude odlucivala konsenzusom o svim vaznim pitanjima".
Zivkovic je ponovio da ce DOS glasati za sporazum o
preuredjenju
odnosa u federaciji, jer predstavlja sansu za poboljsanje postojeceg
stanja. "To je tekst koji ima malo cvrstih uporista, ali sigurno da je
bolji od postojeceg stanja", jer omogucava "prostor od tri godine za
resavanje problema na drugaciji nacin nego do sada", rekao je on.
SR JUGOSLAVIJA
SAD-SRJ: LABUS POCEO POSETU VASINGTONU
VASINGTON, 18. aprila 2002. (Beta) - Potpredsednik
jugoslovenske
vlade Miroljub Labus poceo je danas visednevnu posetu Vasingtonu, gde ce
se
sastati sa predstavnicima medjunarodnih finansijskih institucija i
zvanicnicima americke administracije.
Labus je prve razgovore imao u Kongresu. Prema najavama, za
danas
su predvidjeni i susreti sa predstavnicima Saveta za nacionalnu
bezbednost
i Americke agencije za medjunarodni razvoj (USAID).
Labus je razgovarao i sa predstavnicima Americke agencije za
medjunarodni razvoj (USAID) o buducoj aktivnosti agencije.
"USAID je spreman da ulozi oko 30 miliona dolara za formiranje
hipotekarne banke koja ce se baviti izdavanjem kredita za izgradnju
stanova", precizirao je Labus.
Labus je u Nacionalnom savetu za bezbednost razgovarao o
Kosovu,
saradnji SRJ sa Haskim tribunalom, kao i o realizaciji beogradskog
sporazuma i buducem ustavnom uredjenju Srbije i Crne Gore.
Labus ce narednih dana u Vasingtonu ucestvovati na redovnom
prolecnom zasedanju MMF, a za sutra su najavljeni susreti za
zvanicnicima
americkog ministarstva trgovine, ministarstva finansija, Stejt
departmenta
i MMF.
LABUS SA ZVANICNICIMA SVETSKE BANKE
BEOGRAD, 19. aprila 2002. (Beta) - Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus izjavio je sinoc da je sa zvanicnicima Svetske banke i
Medjunarodne finansijske korporacije (IFC) razgovarao u Vasingtonu o
buducoj finansijskoj saradnji SRJ i te banke.
"Razgovarali smo o inicijativi da se privuku privatni
investitori
sredstvima velikih medjunarodnih investicionih banaka kao sto su Svetska
banka, Evropska banka za obnovu i razvoj ili Evropska investiciona
banka,
da se privuku preduzeca i banke i da se onda finansiraju investicioni
projekti", rekao je Labus u telefonskoj izjavi agenciji Beta.
On je takodje kazao da je bilo reci o organizovanju druge
donatorske konferencije za Jugoslaviju koja bi trebalo da bude odrzana
na
jesen, kao i o novom projektu Svetske banke za smanjenje siromastva i
nacinu da se pomognu obrazovanje i zdravstvo.
"Razgovarali smo o statusu Kosova u Banci i o dugovima koji su
vezani za to", dodao je Labus.
Potpredsednika Savezne vlade danas ocekuje niz susreta sa
ministrima zemalja znacajnih za saradnju sa SRJ, koji borave u
Vasingtonu
povodom zasedanja MMF i Svetske banke.
Sastanak sa predstavnicima MMF planiran je za nedelju, a za
ponedeljak sastanci u IFCu vezani za finansiranje infrastrukturnih
projekata.
AKO BUDEMO SPROVODILI ZAKON U HAGU, SLEDI SERTIFIKACIJA
VASINGTON, 18. aprila (Tanjug) - Potpredsednik savezne
vlade Miroljub Labus je danas izjavio da, ako zakon o saradnji sa
Haskim tribunalom bude sprovodjen, nece biti nikakvih problema
za deblokiranje americke pomoci Jugoslaviji. U izjavi za Glas Amerike
u
Vasingtonu, gde boravi u visednevnoj poseti, potpredsednik Labus je
ocenio
da americka administracija "ceka na konkretnu primenu zakona da bi
povukla sledece poteze".
Labus je tokom jucerasnjeg dana u Vasingtonu razgovarao
sa predsednikom Svetske banke Dzejmsom Volfensonom, direktorom
Odeljenja
za Evropu Saveta za nacionalnu bezbednost Gregom Sultijem i senatorom
Dzordzom Vojinovicem.
Ocenjujuci razgovore sa Sultijem kao "veoma otvorene", Labus
je
rekao da je razgovarano o buducoj saradnji koja bi, kako je naveo,
trebalo
da se zasniva na drugacijim osnovama nego do sada. Labus je rekao da
"postoje neke konkretne ideje kako to da se sprovede", ali da je
prerano
da se o tome razgovara.
Razgovor sa predsednikom Svetske banke Volfensonom, Labus
je ocenio kao "veoma produktivan i efikasan". Labus je naveo da je
razgovarano o buducim izvorima finansiranja, eventualnoj donatorskoj
konferenciji i postizanju dogovora o mogucnostima saradnje privatnog i
javnog sektora u finansiranju velikih infrastrukturnih projekata.
Razgovarali smo i o strategiji za redukciju siromastva i
posebno
merama koje treba i mogu da se preduzmu za poboljsavanje sistema
obrazovanja, zdravstvenog sistema i za bolje zaposljavanje radnika koji
imaju probleme prilikom tranzicije, rekao je Labus. Labus je dodao da
je,
naravno, jedna od tema razgovora bio i ustavni polozaj Jugoslavije,
odnosno institucije nove drzavne tvorevine i kako ce sve to da utice na
saradnju sa Svetskom bankom.
"I na kraju, razgovarali smo i polozaju Kosova i kako Kosovo
da
se ukljuci u aktivnost Svetske banke", rekao je
potpredsednik Labus. Upitan da li veruje da ce sa americkim partnerima
tokom posete potpisati sporazum o otpisu dela jugoslovenskog duga SAD
u okviru Pariskog kluba i ima li sanse za priblizavanje
okoncanju pregovora o vracanju Jugoslaviji statusa najpovlascenije
nacije
u trgovini sa SAD, Labus je odgovorio da "tu za sada nema pomaka".
Osnovni uslov jeste da se pokazu rezultati primene zakona o
Hagu
i dok se oni ne pokazu na delu nema nikakvog pomaka, rekao
je Labus. Potpredsednik Labus je, medjutim, izrazio uverenje da ce
"za dvetri nedelje, kada svima bude jasno da nece biti nikakvih
problema
u saradnji sa Hagom", i taj deo otvorenih pitanja "jednom za svagda
biti
zatvoren".
SRJ-NEMACKA: DANAS SUSRET FISER-SVILANOVIC
BERLIN, 19. aprila 2002. (Beta) - Nemacki ministar inostranih
poslova Joska Fiser razgovarace danas u Berlinu sa jugoslovenskim
kolegom
Goranom Svilanovicem.
Glavne teme razgovora bice stanje u regionu i priblizavanje
Jugoslavije evropskim i evroatlantskim strukturama, kao i bilateralna
saradnja.
Svilanovic ce se sastati i sa predstavnicima stranaka
zastupljenih
u Bundestagu.
SRJ-KINA: KINA ZAINTERESOVANA ZA PODSTICANJE TRGOVINSKE RAZMENE SA SRJ
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Cilj posete kineske
privredne
delegacije je upoznavanje sa jugoslovenskim trzistem i pronalazenje roba
koje bi odgovarale potrebama nasih kupaca, kazala je danas potpredsednik
Kineske komore za medjunarodnu trgovinu Dzong Min.
Na sastanku sa clanovima Odbora za privrednu saradnju sa svetom
u
Privrednoj komori Jugoslavije, Min je istakla da je kineska vlada
zainteresovana za prosirivanje saradnje sa Jugoslavijom, narocito u
smislu
da se medjusobna trgovinska razmena postepeno uravnotezi.
Prema podacima koje je iznela Minova, razmena dve zemlje u
2001.
godini bila je vredna 90 miliona dolara, u kojoj je Kina ostvarila izvoz
u
Jugoslaviju od 80 miliona dolara.
Potpredsednik PKJ Drago Sofranac je, medjutim, kazao da je,
prema
podacima komore, razmena dve zemlje bila oko 141 milion dolara, a da je
Jugoslavija u Kinu izvezla proizvode za 6,9 miliona dolara.
SRJ-BELORUSIJA: SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI DO KRAJA 2002. GODINE
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Pomocnik Saveznog ministra
za
ekonomske odnose sa inostranstvom Dejan Jovovic i zamenik MIP Belorusije
A.
Gerasimenko saglasili su, tokom danasnjeg susreta, da je neophodno
usaglasiti konacni tekst sporazuma o slobodnoj trgovini dve zemlje.
Prema saopstenju Saveznog seretarijata za informisanje, ocekuje
se
da ce sporazum izmedju dve zemlje biti potpisan u Beogradu do kraja
2002.
godine.
Jovovic i Gerasimenko su ocenili da nivo ekonomske saradnje ne
odgovara potencijalima privreda Jugoslavije i Belorusije, kao i da ce
najavljeni sporazum stvoriti nove uslove za razvoj ekonomskih odnosa.
HRVATSKA VLADA O GRANICI SA SRJ
ZAGREB, 19. aprila (Tanjug) - Hrvatska vlada dala je saglasnost
nacelima za utvrdjivanje granicne linije sa SRJ, uz napomenu da ce
Protokol
o nacelima za utvrdjivanje te linije, koji je vlada prihvatila, kada
bude
potpisan, biti sporazum kojim dve drzave odredjuju okvir i sadrzaj
pregovora o granicnoj liniji. Pri tome se dodaje da je temelj za
utvrdjivanje granice medjurepublicka granica u bivsoj Jugoslaviji, a da
ce
razgranicenje na moru biti utvrdjeno sporazumno, polazeci od Konvencije
UN
o pravu mora iz 1982. i u skladu sa nacelima opsteg medjunarodnog prava.
Prema saopstenju sa zatvorene sednice, vlada je prihvatila i
izvestaj o pregovorima za zakljucivanje Ugovora izmedju Hrvatske i SRJ o
predaji i prihvatu osoba ciji je ulazak i boravak na podrucju drzave
protivzakinit (Ugovor o readmisiji).
Protokol o nacelima za utvrdjivanje granicne linije treba da
bude
potpisan u utorak, 23. aprila, u Beogradu, prilikom dvodnevne posete
sefa
hrvatske diplomatije Tonina Picule SRJ.
Kako je najavljeno iz hrvatskog MIP, tokom te posete treba da
bude
potpisan i Ugovori o readmisiji i o saradnji vlada Hrvatske i SRJ u
oblasti
kulture i prosvete. Sef hrvatske diplomatije ce, kako je najavljeno,
razgovarati sa jugoslovenskim kolegom Goranom Svilanovicem, a primice ga
i
predsednik SRJ Vojislav Kostunica. Predvidjen je i Piculin susret sa
predsednikom Savezne vlade Dragisom Pesicem i predsednikom Veca
republika
Savezne skustine Srdjom Bozovicem. Drugog dana boravka u SRJ Picula ce
posetiti Suboticu, gde ce razgovrati sa predstavnicima lokalnih organa
vlasti i hrvatske zajednice.
Radojevic: Ucesce SRJ na skupu znak podrske reformama
ATINA, 17. aprila 2002. (Beta) - Ucesce SRJ na sastanku
ministara
odbrane zemalja Balkana, NATO i EU u Atini, izraz je poverenja u
politiku i
reforme u SRJ i znak podrske nastojanjima Jugoslavije da se ukljuci u
regionalne i evroatlantske integracije, izjavio je danas savezni
ministar
odbrane Velimir Radojevic.
On danas ucestvuje na skupu povodom 50. godisnjice prijema
Grcke i
Turske u NATO. Na manifestaciji u Atini ucestvuju ministri odbrane
balkanskih zemalja, generalni sekretar NATO Dzordz Robertson i komesar
EU
za bezbednost Havijer Solana.
Radojevic je agenciji Beta kazao da se juce susreo sa
ministrima
odbrane Federacije BiH i Republike Srpske Mijom Anicem i Slobodanom
Bilicem, kao i zamenikom ministra odbrane Hrvatske Zlatkom Garelicem.
Radojevic je ocenio da je susret sa zvanicnikom Ministarstva
odbrane Hrvatske bio koristan i naveo da saradnje izmedju dva
ministarstva
do sada nije bilo zbog nespremnosti hrvatske strane.
Prema njegovim recima, veci napredak je ostvaren u odnosima sa
Ministarstvom odbrane Federacije BiH, jer je vec bilo razgovora
eksperata
iz vojnoekonomskog sektora.
"Otvorenih pitanja ima svuda i sa svima, ali se moraju
resavati",
rekao je Radojevic i dodao da SRJ zna sta su joj interesi i dokle moze
da
ide u razgovorima.
Jugoslovenski ministar je u Atini razgovarao i sa ministrom
odbrane Makedonije Vladom Popovskim o zajednickim problemima dve drzave
u
vezi sa stanjem na Kosovu. Dva ministra su ocenila da postoji obostrano
interesovanje za saradnju u obezbedjivanju drzavne granice, cemu se
protive
pojedine frakcije ekstremnih Albanaca SRJ i Makedoniji. Radojevic
je
kazao da Jugoslavija najbolju saradnju u regionu ostvaruje sa Grckom i
zatrazio "maksimalnu podrsku" te zemlje za integraciju SRJ u
evroatlantske
strukture.
On je ocenio da su "EU i NATO osnovni stubovi bezbednosti",
tako
da SRJ sasvim opravdano tezi da sto pre postane clan EU i pristupi
programu
"Partnerstvo za mir". "To je nas interes, mi ne mozemo biti mimo
okruzenja,
ne mozemo biti mimo ostalih u svetu. Moramo biti zajedno, moramo
razvijati
medjusobno poverenje, jer je to preduslov i garancija za stvaranje mira
i
stabilnosti na ovom prostoru", rekao je Radojevic za Betu.
Jugoslovenski ministar je na danasnjem skupu kazao da su
terorizam, organizovani kriminal i ilegalna trgovina oruzjem zajednicki
problemi na Balkanu koji "zahtevaju energicno zajednicko delovanje svih
drzava regiona". Prema njegovim recima, situacija na Kosovu je direktna
pretnja za bezbednost u regionu, jer utice na destabilizaciju juga
Srbije i
Makedonije.
Radojevic je naveo da je izlaz iz regionalnih problema
zajednicki
zivot u okviru integrisane Evrope i naveo da SRJ nema teritorijalnih
ambicija "ni prema kome".
I ostali ministri odbrane zemalja Balkana potvrdili su
privrzenost
svojih vlada miru i saradnji u regionu.
Generalni sekretar EU Havijer Solana je govorio o potrebi da se
integracijom i razvojem EU izbegne dupliranje funkcija koje vec obavlja
NATO.
Solana je potvrdio da se EU pripema da preuzme upravu nad
medjunarodnim policijskim snagama u BiH, a slicna ponuda podneta je i za
misiju stranih vojnih posmatraca u Makedoniji.
JUGOSLAVIJA - NATO
SVILANOVIC: PRIKLJUCENJE PARTNERSTVU ZA MIR, PRIORITET SRJ U OVOJ GODINI
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Prikljucenje SRJ programu "Partnerstvo za
mir" predstavlja jedan od spoljnopolitickih prioriteta SRJ u ovoj
godini,
izjavio je danas u Beogradu SMIP Goran Svilanovic. Ministar Svilanovic
je
ovo izjavio u razgovoru s predsednikom parlamentarne skupstine NATO
Rafaelom Estreljom sa kojim je razmenio misljenja o aktuelnim temama sa
prostora predhodne Jugoslavije i u regionu.
Razgovarano je i o mogucnostima za unapredjenje odnosa i saradnji
Parlamentarne skupstine NATO sa SRJ.
RISTIC PRIMIO DELEGACIJU PARLAMENTARNE SKUPSTINE NATO
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Zamenik jugoslovenskog
ministra
za odbranu Svetislav Ristic obavestio je danas delegaciju Parlamentarne
skupstine NATO o reformama sistema odbrane SRJ i uslovima za njihovu
realizaciju.
Kako se navodi u saopstenju Saveznog ministarstva za odbranu,
Ristic je sagovornike obavestio o uspostavljenom nivou civilne kontrole
Vojske Jugoslavije, visini i raspodeli jugoslovenskog budzeta za
odbranu.
Takodje je razgovarano o proceduralnim aktivnostima SRJ u procesu
prikljucenja programu Partnerstvo za mir.
Predstavnici Parlamentarne skupstine NATO, koje predvodi
predsednik skupstine Rafael Estelja, podrzali su reforme jugoslovenskog
sistema odbrane i izrazili spremnost da pomognu u pripremama SRJ za
pristupanje Partnerstvu za mir.
COVIC-ESTRELJA: PRIORITET - BORBA PROTIV ORGANIZOVANOG KRIMINALA NA
KOSMETU BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije
Nebojsa Covic i
predsednik Parlamentarne skupstine NATO Rafael Estrelja danas su ocenili
da
je borba protiv organizovanog kriminala na Kosovu i Metohiji prioritet,
na
kome zajednicki treba da rade lokalne i jugoslovenske vlasti sa
medjunarodnom zajednicom.
Ocenjujuci razgovor s Estreljom kao veoma pozitivan, potpredsednik Covic
je
rekao da je postignut veoma veliki stepen razumevanja i da smatra jako
znacajnim sto ce jugoslovenska skupstinska delegacija imati status
posmatraca u skupstini NATO. "Nas cilj je dalja saradnja i ulazak
Jugoslavije u Partnerstvo za mir, radi postojane stabilnosti u regionu,
uz
pomoc i saradnju NATO i svih zemalja regiona", naglasio je Covic. Prema
Covicu, uz sve razumevanje za napore koje ulazu UNMIK i Kfor, za
potpunu normalizaciju zivota na Kosmetu bice potrebno jos mnogo vremena.
"Ono sto je jako vazno jesu borba i sprecavanje organizovanog kriminala,
kao izvora i potpore svih nestabilnosti u regionu", istakao je Covic.
Prihvatajuci takvu Covicevu ocenu, Estrelja je rekao da "delimo
zajednicku
brigu" zbog situacije na Kosmetu. "Niko ne moze da kaze da na Kosovu
vaze
principi slobode kretanja i boravka. Uloga medjunarodne zajednice je da
ucini sve da ta prava budu ostvarena, kao i da budu stvoreni uslovi za
pomirenje", istakao je Estrelja, dodajuci da iskustvo Presevske doline
daje
za to pozitivan primer, ali da je to "samo kap vode u okeanu". Estrelja
je rekao da postoje sile koje se bore protiv napora da na Kosmetu
normalno zive svi stanovnici, bez obzira na to da li su Albanci ili
Srbi.
"Postojanje mreze organizovanog kriminala je jedan od glavnih elemenata
koji sprecavaju da se takvi uslovi stvore na Kosovu. Vlasti Kosova,
Jugoslavije, ostalih zemalja regiona i medjunarodna zajednica, olicena u
NATO i EU, moraju saradjivati u hitnom razbijanju te mreze", naglasio je
Estrelja. Predsednik skupstine NATO je zakljucio da je sada najvaznije
stvoriti osnovu na kojoj ce moci da se ostvaruje takva saradnja.
ESTRELJA: ZADACI SRJ - REFORMA I CIVILNA KONTROLA VOJSKE BEOGRAD, 18.
aprila (Tanjug) - Predsednik parlamentarne skupstine NATO
Rafael Estrelja izjavio je danas Tanjugu da su glavni zadaci koje
Jugoslavija treba da ostvari kako bi bila primljena u Partnerstvo za mir
(PfP) jesu reforma i civilna kontrola vojske i da ce od brzine
ostvarenja
tih zadataka zavisiti i termin zemlje u PfP.
"Procesi reforme jugoslovenske vojske i pristupanja Partnerstvu za mir
su
neodvojivi. Reforma je neophodna - kako zbog ulaska u PfP, tako i zbog
samih potreba Jugoslavije", rekao je Estrelja. On je objasnio da ce kroz
taj program NATO Vojska Jugoslavije (VJ) postati efikasnija i vise u
skladu
sa medjunarodnim zahtevima, ali da ce to imati i svoju cenu u otpustanju
jednog dela ljudstva, koje ce morati da se uklopi u civilni nacin
zivota,
dok ce oni koji ostanu u vojsci morati da idu na dodatnu obuku. "Ta dva
cilja treba da budu izrazena u jednom projektu koji ce odgovarati
potrebama zemlje i istovremeno imati podrsku medjunarodne zajednice,
ukljucujuci pre svega zemlje NATO, koje ce i materijalno pomoci
tranziciju
vojske", istakao je Estrelja.
Predsednik skupstine NATO je, na pitanje Tanjuga, naglasio da nije
potrebno
da celokupno naoruzanje VJ bude zapadnog porekla. "Da biste bili u
Partnerstvu za mir, potrebno je da u narednih pet godina opremite po
standardima NATO 3.000 vojnika, kako bi oni mogli da ucestvuju u
mirovnim
operacijama. Ne mora cela armija da bude kompatibilna s NATO", naglasio
je
Estrelja.
"Kakvo oruzje je potrebno jugoslovenskoj vojsci najvise zavisi od
regionalnih okolnosti, ali i od finansijskih mogucnosti. Jedna od opcija
je
medjunarodna pomoc, sto je vec ucinjeno u Bosni i Hercegovini, gde je
glavni deo politicke saglasnosti o funkcionisanju vojske vec postignut,
pa
je obezbedjena podrska MMF u vidu povoljnih zajmova", rekao je Estrelja.
Pored toga, oruzje i vojna oprema koji vise nisu u upotrebi treba da
budu
prodati, a to je elemenat koji jednako vazi i za Jugoslaviju, smatra
Estrelja i dodaje da i ceo proces finansiranja vojske mora da bude veoma
transparentan.
"Prijem Jugoslavije u Partnerstvo za mir zavisice od brzine celokupnog
reformskog poroces, ukljucujuci efikasnu civinu kontrolu vojske", rekao
je
predsednik skupstine NATO i izrazio uverenje da ce vec do samita
Alijanse
novembra ove godine u Pragu reforma VJ biti u punom zamahu, te da ce
lideri
zemalja Zapadnog vojnog saveza moci da daju pozitivnu ocenu tom procesu.
JUGOSLAVIJA HASKI TRIBUNAL
MARKOVIC-DEL PONTE: RAZGOVORI O SARADNJI
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del
Ponte izjavila je da je bivsi komandant Vojske Republike Srpske Ratko
Mladic bio jedna od tema njenog danasnjeg razgovora sa jugoslovenskim
ministrom pravde Savom Markovicem, ali je odbila da o tome novinarima
nesto
vise kaze, obecavsi da ce to uciniti "kada on bude izrucen" Hagu. Del
Ponte je izrazila zadovoljstvo zbog usvajanja jugoslovenskog zakona o
saradnji sa Tribunalom, koji ce, kako je rekla, otvoriti mogucnosti za
razgovore o konkretnim stvarima vezanim za saradnju Beograda i Haga.
Glavni
haski tuzilac je rekla da veoma uskoro ocekuje prve rezultate novog
zakona
i izrazila nadu da ce vecina "begunaca", kako ih je nazvala, odluciti da
se
dobrovoljno preda u roku od tri dana, koliko im je za to ostavljeno. Ako
ne, onda ce sve ici kako zakon nalaze, rekla je ona. Del Ponte je
precizirala da se slaze sa svim odredbama zakona o saradnji sa Hagom,
osim
sa clanom 39. Taj clan govori o "ustupanju krivicnog postupka i predaji
okrivljenih Tribunalu" jugoslovenskih drzavljana protiv kojih je do dana
stupanja zakona na snagu podignuta i potvrdjena optuznica, ali predvidja
da
onima protiv kojih optuznica bude naknadno podignuta sude jugoslovenski
sudovi.
Napominjuci da Tribunal ima prednost nad domacim pravosudjem, Del Ponte
je
ocenila da jugoslovensko pravodusje moze da otvara istrage o ratnim
zlocinima, ali i to u saradnji sa Hagom.
Savezni ministar pravde Savo Markovic je novinarima rekao da je novi
zakon
o Hagu u razgovorima obostrano ocenjen kao korak u dobrom pravcu,
najavivsi
da ce se saradnja Jugoslavije i Tribunala ubuduce odvijati samo u skladu
s
njim. "Obostrano je ocenjeno da je donosenje zakona korak u dobrom semru
i
da ce se u buduce saradnja odvijati samo u okvirima zakonom utvrdjene
procedure. Nista ispod toga i nista mimo toga, rekao je Markovic,
istakavsi
da je oko toga postignuta puna saglasnost.
Prema njegovim recima razgovaralo se i o mogucnosti podizanja
optuznica protiv lica iz "politickog i vojnog vrha OVK, kao i Hrvata i
Bosnjaka odgovornih za ratne zlocine nad Srbima i svim ostalima na
podrucju
bivse Jugoslavije".
Markovic je kazao da je od Karle del Ponte dobio cvrsta
uverevanja
da ce istaga o tome biti nastavljene, ocenivsi da je to "ohrabrujuca
cinjenica".
Od Del Ponteove sam dobio i uveravanja, ili sam bar stekao
takav
utisak, da ima poverenja u domace pravosudje i da ce odredjen broj
predmeta
biti vodjen pred nasim susdovima, na osnovu nacionalnog zakonodavstva, u
prisustvu predstavnika Haskog tribunala, rekao je savezni ministar
pravde. Markovic je takodje rekao da je stekao utisak da Karla del Ponte
ima
poverenja u nase pravosudje i da ce neki procesi protiv optuzenih za
ratne
zlocine biti ubuduce vodjeni pred domacim sudovima.
SVILANOVIC-DEL PONTE: RAZGOVOR O KONKRETNIM PITANJIMA SARADNJE SRJ I
TRIBUNALA BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - SMIP Goran Svilanovic
razgovarao je danas u
Beogradu sa glavnim tuziocem Medjunarodnog krivicnog tribunala za bivsu
Jugoslaviju, Karlom Del Ponte o konkretnim pitanjima vezanim za saradnju
Jugoslavije i Tribunala nakon usvajanja saveznog Zakona o saradnji. U
razgovoru je posebno bilo reci o izrucenjima optuzenih i pristupu
predstavnika haskog Tribunala arhivama i dokumentima drzavnih organa.
Tuzilac del Ponte je pozdravila donosenje Zakona o formiranje
Nacionalnog
saveta SRJ za saradnju sa Tribulanom i naglasila da ocekuje konkretne
rezultate njegove primene.
ZIVKOVIC: SPISAK USAGLASEN SA BEOGRADSKOM KANCELARIJOM TRIBINALA
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - SMUP Zoran Zivkovic izjavio je danas da
je
spisak sa optuzenima koji su navedeni u jucerasnjem saopstenju Savezne
vlade, usaglasen sa kancelarijom Haskog tribunala u Beogradu. Sto se
tice eventualnih novih optuznica, mada je iz Haga vise puta receno
da ih nece biti, one ce biti resavane po nekom drugom zakonskom aktu,
kazao
je Zivkovic novinarima u Saveznom parlamentu. "Ako dodje do Ustavne
povelje, mi cemo insistirati da se otvori mogucnost za nasu saradnju sa
Haskim tribunalom bez ovog postojeceg zakona", dodao je Zivkovic.
Govoreci o izrucenju Milana Milutinovica, Zivkovic je naglasio da on kao
predsednik Srbije ima poseban status i da postoji "razumevanje"
Tribunala
da o njegovom izrucenju treba govoriti kada budu raspisani novi izbori,
odnosno kada bude izabran novi predsednik Srbije.
I Ratko Mladic, koji se nalazi na optuznici Haskog tribunala, ce biti
uhapsen ako se nalazi na teritoriji nase zemlje, izjavio je Zivkovic. On
je
objasnio da MUP Srbije i Savezni MUP "mogu za sat vremena, da uz
prisustvo
predstavnika medjunarodne zajednice provere da li se neko od optuzenih,
koga trazi Tribunal u Hagu, nalazi u nasoj zemlji".
MIHAJLOVIC-DEL PONTE: SARADNJA U PRIVODJENJU PRAVDI
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - MUP Srbije Dusan Mihajlovic
i
glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte izrazili su danas
zadovoljstvo usvajanjem saveznog zakona o saradnji sa Tribunalom.
Kako se navodi u saopstenju MUP, Mihajlovic i Del Ponteova su u
razgovoru ocenili da je usvajanjem tog zakona uklonjena i poslednja
prepreka za brzu integraciju i bolju saradnju SRJ sa medjunarodnom
zajednicom. "Potvrdjeno je da ce Vlada Srbije ciniti sve na istrazivanju
ratnih zlocina i privodjenju odgovornih pravdi pred medjunarodnim ili
domacim sudovima", navodi se u saopstenju.
MIHAJLOVIC: NEMAM PODATAKA DA JE MLADIC U SRJ
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - MUP Srbije Dusan Mihajlovic
izjavio je danas da "nema podataka" da se bivsi vojni komandant
bosanskih
Srba Ratko Mladic nalazi u Jugoslaviji.
Novinarima u Skupstini SRJ Mihajlovic nije mogao da potvrdi
nagovestaje u medijima da bi bivsi potpredsednik Savezne vlade Nikola
Sainovic mogao da se dobrovoljno preda Haskom tribunalu, pred kojim je
optuzen za zlocine na Kosovu i Metohiji.
Mihajlovic je rekao da ce Vlada Srbije danas odrediti svoje
predstavnike u Nacionalni savet za saradnju sa Haskim tribunalom, cije
osnivanje nalaze nedavno usvojeni Zakon o saradnji SRJ sa Haskim
tribunalom.
DELEGACIJA UDRUZENJA KIDNAPOVANIH I NESTALIH SRBA
SA KOSOVA I METOHIJE RAZGOVARALA S DEL PONTEOVOM
BEOGRAD, 18. april 2002. (Beta) - Delegacija Udruzenja
kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova i Metohije ponovo je danas
zatrazila
od glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte podizanje optuznica
protiv Albanaca za koje porodice smatraju da su odgovorni za nestanak
njihovih rodjaka. Delegacija Udruzenja sastala se danas u zgradi
kancelarije Haskog tribunala na Dedinju sa Del Ponteovom.
Koordinator Udruzenja Simo Spasic rekao je agenciji Beta da je
na
razgovoru sa Karlom del Ponte ponovo zatrazeno podizanje optuznica
protiv
Albanaca koji su odgovorni za nestanak kosovskih Srba.
On je dodao da je Del Ponteova najavila da ce iz Beograda
otputovati u Pristinu i da ce nakon tih razgovora odgovoriti na zahteve
porodica kidnapovanih i nestalih.
DEL PONTE: OCEKUJEM PRIMENU ZAKONA
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Glavni tuzilac Haskog
tribunala
Karla del Ponte pozdravila je danas usvajanje zakona o saradnji sa
Haskim
sudom, ali je naglasila da ocekuje prve rezultate u vezi sa njegovom
primenom.
"S obzirom da je usvojen unutrasnji zakon sada smo u mogucnosti
da
razgovaramo o konkretnim detaljima vezanim za saradnju sa Hasskim
tribunalom", rekla je Karla del Ponte nakon razgovora sa saveznim
minsitrom
pravde Savom Markovicem. Ona je kazala da se u potpunosti slaze sa
"novim
zakonom i svim njegovim odredbama, osim sa clanom 39", jer, kako je
dodala,
prema medjunarodnom pravu Haski tribunal ima primat nad nacionalnim
pravosudjem.
Del Ponteova je rekla da je sigurna da jugoslovensko pravosduje
moze da otvori istrage o ratnim zlocinima i da ce Haski sud u potpunosti
saradjivati sa nacionalnim sudovima. "Ali, treba imati u vidu da prema
medjunarodnom pravu Haski tribunal ima primat", naglasila je.
Del Ponteova je rekla da ocekuje "prve rezultae u vezi sa
primenom
zakona i odluke kojom je beguncima ostavljen rok od tri dan da se
dovbrovljno predaju" i izrazila nadu da ce se "vecina begunaca
dobrovoljno
predati". "Smatramo da je to vazan znak za sve nas ", dodala je.
SAVEZNA VLADA: MARKOVIC, ZIVKOVIC I SVILANOVIC U NACIONALNOM SAVETU
BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Savezna vlada je odredila da u
nacionalnom savetu za saradnju sa haskim tribunalom budu savezni
ministri
pravde, unutrasnjih i spoljnih poslova, rekao je danas potpredsednik
Vlade
Srbije Zarko Korac. On je naveo da su to savezni ministri - za pravdu
Savo
Markovic, za unutrasnje poslove Zoran Zivkovic i za spoljne poslove
Goran
Svilanovic.
Korac je najavio da ce u savetu biti i tri clana iz republicke vlade,
koja
ce danas posle podne biti odredjena na sednici Vlade Srbije.
VLADA SRBIJE: IMENOVANI CLANOVI NACIONALNOG SAVETA ZA SARADNJU SA HAGOM
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Vlada Srbije imenovala je
danas
clanove Nacionalnog saveta SRJ za saradnju sa Medjunarodnim sudom za
ratne
zlocine u Hagu, saopsteno je iz Biroa za komunikacije srpske vlade.
Za clanove tog saveta izabrani su potpredsednik Vlade Srbije
Nebojsa Covic i republicki ministri policije i pravde, Dusan Mihajlovic
i
Vladan Batic, navodi se u saopstenju.
Osnivanje Nacionalnog saveta za saradnju sa Haskim tribunalom
predvidjeno je Zakonom o saradnji sa tim sudom koji je usvojen prosle
nedelje, a savet bi trebalo da odrzava stalne kontakte sa sudom u Hagu,
vodi racuna o optuzenima, njihovim porodicama, polozaju svedoka, kao i
pristupa arhivskoj gradji.
DEVETI FORUM GRADOVA I REGIJA JUGOISTOCNE EVROPE
OTVOREN DEVETI FORUM GRADOVA I REGIJA JUGOISTOCNE EVROPE
NOVI SAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Oko 400 ucesnika iz
nekoliko
zemalja okupilo se danas u Novom Sadu na otvaranju Devetog foruma
gradova i
regija jugoistocne Evrope.
Specijalni koordinator Pakta stabilnosti jugoistocne Evrope
Erhard
Busek rekao je na otvaranju Foruma u Srpskom narodnom pozoristu u Novom
Sadu da je Pakt fokusiran na pitanja decentralizacije, autonomije i
odgovornosti lokalnih vlasti, posto je, prema njegovim recima, to put
razvoja demokratije. "Moramo ocistiti Evropu od ostataka nedemokratskih
sistema, od loseg istorijskog nasledja, od predrasuda, od nedostatka
medjusobnih veza", kazao je Busek.
Republicki ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran
Pitic rekao je da je prioritet Vlade Srbije obnova svega sto je u
proslosti
unisteno. "Cilj Vlade Srbije je obnova unistene privrede, a konacni
cilj
je pridruzivanje Evropskoj uniji", rekao je Pitic.
Predsednik Skupstine Vojvodine Nenad Canak rekao je da su se u
regionu jugoistocne Evrope, u proteklim "smutnim vremenima", regionalne
vlasti u razlicitim drzavama uvek medjusobno bolje razumele od
centralnih
vlasti tih drzava. "Autonomasi svih zemalja, ujedinite se", porucio je
Canak.
Deveti ekonomski forum gradova i regiona jugoistocne Evrope, u
organizaciji Saveta Evrope, trajace od 18. do 20. aprila. Forum je
organizovan u okviru Pakta stabilnosti jugoistocne Evrope, u saradnji sa
gradom Novim Sadom i svajcarskom Fondacijom za ekonomski i odrziv
privredni
razvoj u regionima Evrope (FEDRA).
Tokom trodnevnog rada Foruma, bice odrzane cetiri plenarne
sednice, kao i sest radionica. Prvog dana Foruma bice odrzana plenarna
sednice na temu "Procena ekonomske situacije u jugoistocnoj Evropi:
potrebe
i prioriteti gradova i regija" i "Akcija medjunarodnih finansijskih
institucija u prilog razvoja bliskih privreda jugoistocne Evrope".
Drugog
dana bice odrzana plenarna sednica na temu "Projekat multilateralnog
sporazuma zemalja jugoistocne Evrope za razvoj transgranicne saradnje
medju
lokalnim i regionalnim organima uprave".
Na Novosadskom sajmu, za vreme trajanja Foruma, odrzavace se
Biznis forum u sajamskoj Hali devet, na kojem ce se predstaviti
privredne
komore iz regiona. Na Biznis forumu ucestvovace i republicka
ministarstva
za ekonomske odnose sa inostranstvom, za privatizaciju i za energetiku.
BUSEK: PAKT STABILNOSTI NIJE MARSALOV PLAN
NOVI SAD, 18.aprila 2002. (Beta) - Specijalni koordinator Pakta
stabilnosti jugoistocne Evrope Erhard Busek izjavio je danas u Novom
Sadu
da taj Pakt ne moze da se poredi sa americkim Marsalovim planom iz
vremena
posle Drugog svetskog rata.
"Treba jasno i otvoreno reci da Pakt nije isto sto i Marsalov
plan, jer to se ne moze porediti sa ovim sto bi sada trebalo uraditi (u
regionu jugoistocne Evrope)", rekao je Busek na konferenciji za novinare
na
Novosadskom sajmu, pri otvaranju Devetog foruma gradova i regiona
jugoistocne Evrope.
"Marsalov plan davao je proizvode iz SAD, a razlicite zemlje je
trebalo da plate te proizvode. Taj novac je ostajao u evropskim zemljama
i
racunao se kao neka pomoc, rasporedjivao se po fondovima, a Pakt za
stabilnost nije tako koncipiran", kazao je Busek. On je rekao da
Pakt za stabilnost pokusava da nadje partnere za realizaciju projekata u
regionu jugoistocne Evrope i izrazio nezadovoljstvo brzinom kojom se
infrastrukturalni projekti odvijaju.
"Moj tim se sada bavi utvrdjivanjem teskoca na koje nailazimo u
realizaciji projekata, lociramo ko je odgovoran za stvaranje tih
teskoca, i
kako mozemo da otklonimo probleme", precizirao je Busek.
On je izrazio zadovoljstvo standardima bezbednosti u okviru
Pakta
stabilnosti, jer je, kako je naveo, sada organizovan centar za borbu
protiv
organizovanog kriminala.
"Bavimo se takodje suzbijanjem trgovine ljudima, radimo mnogo
toga
u borbi protiv terorizma, i radimo na jacanju medjusobne saradnje medju
policijskim sluzbama u regionu", naveo je Busek. On je rekao da je
delimicno zadovoljan projektom povratka izbeglica, i dodao da je taj
problem "zasigurno jos daleko od resenja".
Busek je rekao da Pakt za stabilnost ima u vidu problem
koridora
10, na kojem se nalazi Zezeljev most i podsetio da je rec o koridoru
koji
vode od Evropske unije, sve do Atine.
REPUBLIKA SRBIJA
USVOJEN NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA STRANA ULAGANJA
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Vlada Srbije usvojila je
danas
nacrt zakona o Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza. U
saopstenju
Biroa za komunikacije, srpske vlade navodi se da ce osnovni prioriteti
te
agencije biti podsticanje ekonomskog razvoja Srbije, priliv direktnih
stranih ulaganja i izvoza roba i usluga.
Preko agencije, kako se navodi, strani ulagaci bice obavesteni
o
programima za ulaganja i izvoz, mogucnostima za konkretna ulaganja u
pojedinim oblastima i dobijace strucnu pomoc prilikom izbora oblasti i
lokaliteta za ulaganje kao i za pribavljanje potrebne dokumentacije.
SRBIJA-BRITANIJA: DJINDJIC U UTORAK RAZGOVARA SA BLEROM
BEOGRAD, 19. aprila 2002. (Beta) - Predsednik Vlade Srbije
Zoran
Djindjic razgovarace u utorak, 23. aprila u Londonu sa britanskim
premijerom Tonijem Blerom.
Tokom dvodnevne posete Londonu, delegacija Vlade Srbije koju
predvodi Djindjic razgovarace sa predstavnicima Forin ofisa, parlamenta,
kao i sa britanskim investitorima.
Za ponedeljak, 22. april najavljen je razgovor srpske
delegacije
sa zamenikom drzavnog sekretara Forin ofisa za jugoistocnu Evropu
Denisom
Meksejnom, drzavnim sekretarom za trgovinu i industirju Patrisom Hjuit,
kao
i sa predsednikom i clanovima Spoljnopolitickog odbora Donjeg doma
britanskog Parlamenta.
Delegacija Vlade Srbije, u kojoj su pored Djindjica i ministar
trgovine Slobodan Milosavljevic i ministar za ekonomske odnose sa
inostranstvom Goran Pitic, razgovarace i sa zamenikom britanskog
sekretara
za medjunarodni razvoj Hilari Ben, a najavljeno je i predavanje Zorana
Djindjica na "London Scool of Economics" pod nazivom "Srbija na putu ka
Evropi".
KNEZEVIC: CILJ ZAKONA O UNIVERZITETU JE PROFESIONALIZAM KROZ
DEPOLITIZACIJU BEOGRAD, 18. aprila (Tanjug) - Novi Zakon o univerzitetu
doprinece vracanju
profesionalizma, samostalnosti i autonomije univerziteta kao naucne i
obrazovne institucije, kroz proces depolitizacije u Srbiji, ocenio je
veceras srpski ministar prosvete Gaso Knezevic.
Knezevic je ukazao da novi Zakon uvodi univerzitetski savet, studentski
parlament, mogucnost trogodisnjeg studiranja i studiranja na stranim
jezicima, bodovni sistem ocenjivanja, kao i druge novine ali i ukida
mogucnost politickog, stranackog ili verskog organizovanja i delovanja.
Novi zakon predvidja i jacanje uloge Republickog saveta za razvoj
univerzitetskog obrazovanja, kazao je ministar Knezevic u emisiji TV
"Politika".
Novi zakon otvara mogucnost da se preispitaju postupci za izbor
nastavnika
i saradnika koji su sprovedeni u vreme vazenja zakona iz 1998. godine, a
mimo nadleznih izbornih veca, rekao je Knezevic i ukazao da predlog za
preispitivanje dodeljenih zvanja moze podneti samo odgovarajuca katedra
ili
dekan fakulteta. O tom predlogu nadlezno izborno vece mora doneti odluku
u
roku od dva meseca od dana strupanja na snagu zakona, dodao je on i
ocenio
da ova odredba nema za cilj revansizam, vec revidiranje nepravilno
donetih
odluka.
KOSOVO - METOHIJA
COVIC OCEKUJE DA ALBANCI ODGOVARAJU ZA RATNE ZLOCINE
BEOGRAD, 18. aprila 2002. (Beta) - Sef Koordinacionog centra za
Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic veceras je izrazio ocekivanje da ce se
Albanci sa Kosova koji su pocinili ratne zlocine naci pred Haskim
tribunalom.
"Svi narodi na ovim prostorima, sasvim sigurno, susresce se sa
iskusenjima koja nosi Haski tribunal. Ratnih zlocina je ocigledno bilo,
ali
je apsurdno voditi dalje diksusiju i pricu da su samo Srbi ti koji su
pocinili zlocine. Bilo ih je (zlocina) na sve strane, moramo da budemo
toga
svesni bez ikakvog navijanja", kazao je Covic Studiju B.
Covic je ponovio zahtev da se uz pomoc Haskog tribunala
otkopaju
sve masovne grobnice koje postoje na Kosovu, dodajuci da Unmik i Kfor "u
poslednje vreme pokazuju veci stepen angazovanosti" po tom pitanju. On
je
zatrazio od medjunarodnih vlasti na Kosovu i da se otkrije sudbina svih
kidnapovanih i otetih lica, jer su njihove porodice, kako je kazao, u
velikoj "nevolji i nesreci", kao i da su "dobar vremenski period bili
bez
pomoci drzave i saradnje sa vlastima.
Covic je kazao i da je "impresioniran" stavovima predsednika
Parlamentarne skupstine NATO Rafaela Estrelje po pitanju Kosova i
Metohije,
zatim statusa te pokrajine i situacije u regionu, isticuci da je
Estreljino
misljenje "veoma vazan pristup". "Predstavnici nase skupstine imace
pravo
posmatraca u skupstini NATO, sto je jos jedan korak ka Partnerstvu za
mir.
Mislim da je to veoma dobro za nasu zemlju", kazao je Covic, koji je i
potpredsednik Vlade Srbije.
Prema njegovim recima, na problem Kosova "mora se gledati kroz
regionalni pristup", a od razresenja tog problema zavisice "stabilnost,
mir, bezbednost i harmonizacija zivota i to ne samo u Jugoslaviji".
"Kosovo je nas najveci problem", kazao je Covic i dodao da bez
resavanja problema Kosova i normalizacije stanja, u uslovima "nasilja,
terorizma i organizovanog kriminala, nema ni mira ni bezbednosti".
ZAVRSEN PROTEST SRBA U KOSOVSKOJ MITROVICI
KOSOVSKA MITROVICA, 18. aprila 2002. (Beta) - Srbi iz severnog
dela Kosovske Mitrovice i danas su, na trgu Sumadija, protestvovali
zbog,
kako su rekli, "dvojnih arsina medjunarodne zajednice na Kosovu".
Okupljeni Srbi zatrazili su oslobadjanje iz zatvora nevino
uhapsenih kao i postovanje rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Oni su
porucili da ce se svim demokratskim sredstvima boriti za opstanak na
Kosovu
i za stvaranje uslova za povratak proteranih sunardnika.
Novo protesno okupljanje Srba zakazano je za sutra.
UNMIK-STAJNER: MITROVICA CE BITI DEO KOSOVA
PRISTINA, 18. aprila (Tanjug) - Sef UNMIK Mihael Stajner izjavio je
danas u
predavanju studentima Ekonomskog fakulteta u Pristini "da ce Mitrovica
svakako biti deo Kosova".
Stajnerovo predavanje bilo je planirano kao izlaganje o ekonomskim
pitanjima, tranziciji i privatizaciji, ali je veliki deo publike
pokazivao
vise interesovanja za politicke prilike u Pokrajini. "Naravno da znam da
je
Mitrovica jedan od problema na Kosovu, ali on ne moze da se resi preko
noci", rekao je Stajner.
Administrator UN ocenio je kako je pogresno kada se kaze da Kosovo
predstavlja vise politicki nego ekonomski problem. "Ljudima izvan
Fakulteta
mnogo su veci ekonomski problemi i u slucaju da zatvarate oci pred tom
realnoscu, ne mozete sluziti Kosovu", ocenio je Stajner.
On je, kako albanska agencija ATA prenosi izvestaj sa televizije RTV21,
izrazio uverenje da ce Kosovo biti multietnicko drustvo, ali je naglasio
da
ce se o statusu Kosova odlucivati tek nakon uspostavljanja takve
zajednice.
"Kosovo tad nece biti podeljeno i zbog toga nemojte toliko da se
zalite",
rekao je Stajner studentima koji su mu postavili mnoga pitanja nevezana
za
ekonomiju.
REPUBLIKA CRNA GORA
DJUKANOVIC: SACUVANI CRNOGORSKI INTERESI
PODGORICA,19.aprila (Tanjug) - Crnogorski predsjednik Milo Djukanovic
izjavio je Televiziji Niksic da je Crna Gora od Beogradskog sporazuma
dobila znacajne koristi, a da istovremeno nije ugrozila osnovno pravo da
nakon protoka odredjenog vremena provjeri raspolozenje svojih gradjana
za
opstanak u zajednici sa Srbijom. "Mislim da nijesu u pravu kriticari
koji
nam spocitavaju da smo iznevjerili crnogorske interese. Naprotiv,
vjerujem
da smo ih na jedan racionalan nacin sacuvali", kazao je Djukanovic u
intervjju toj televizijskoj stanici.
On je, takodje, rekao da naredne tri godine "ne treba shvatiti kao neko
izgubljeno vrijeme, nego kao sansu da se svi, a prije svega vlast u
Crnoj
Gori, skoncentrise na efikasno rjesavanje ekonomskih i socijalnih
problema". Odgovarajuci na pitanja koja su se ticala daljeg
funkcionisanja republicke
vlade, koja je izgubila podrsku u parlamentu, Djukanovic je predocio da
ulaze napore da se ona rearanzira kroz ucesce DPS, SDP i LSCG u izvrsnoj
vlasti. "Ukoliko to bude moguce, smatram da bi smo postigli
najcjelishodniji i najracionalniji izlaz iz sadasnje vladine krize. U
suprotnom, najprirodnije je odrzavanje vanrednih parlamentarnih izbora,
iako bi to znacilo dalje rasipanje energije, vremena i novca", izjavio
je
crnogorski predsjednik.
On je napomenuo da bi novi izbori donijeli "manje vise slican rasporeed
politickih snaga, kao i prethodni".
CRNA GORA-PREMIJER: VUJANOVIC PODNEO OSTAVKU
PODGORICA, 19. aprila 2002. (Beta) - Crnogorski premijer Filip
Vujanovic vratio je danas mandat predsedniku Crne Gore Milu Djukanovicu,
potvrdio je agenciji Beta portparol Liberalnog saveza (LS) Slavko
Perovic.
ODLOZENI RAZGOVORI O BUDUCOJ VLADI
PODGORICA,19.aprila (Tanjug) - U Podgorici su otkazani
razgovori o
formiranju nove crnogorske vlade DPS, SDP i LS, posto su liberali odbili
da
u njima ucestvuju sve dok premijer Filip Vujanovic ne vrati mandat
predsjedniku Republike Milu Djukanovicu.
Susret visokih funkcionera tri partije, na kome bi se
raspravljalo
o buducoj vladi, bio je zakazan za danas u 12 sati u vili "Gorica" na
inicijativu premijera Vujanovica, koji je i potpredsjednik DPS.
Politicki
lider LS Miodrag Zivkovic juce je, medjutim, izjavio da se nece odazvati
pozivu, jer, kako je objasnio, nakon sto je njegova partija otkazala
podrsku kabinetu premijera Vujanovica, "nema svrhe razgovarati prije
nego
sto premijer ne vrati mandat".
Vujanovic je danas potvrdio da je takvu poruku liberala dobio u
zvanicnoj formi i otkazao najavljene razgovore, o cemu je obavijestio
koalicionog partnera SDP, izrazavajuci nadu da ce kriza funkcionisanja
zakonodavne i izvrsne vlasti biti uskoro rijesena i razgovori tri
partije
ubrzo poceti.
BRITANIJA-CRNA GORA: AMB.KROFORD RAZGOVARAO SA VUJANOVICEM I PEROVICEVOM
PODGORICA, 18. aprila 2002. (Beta) - Ambasador Velike Britanije
u
SRJ Carls Kroford odvojeno je danas razgovarao u Podgorici sa premijerom
Crne Gore Filipom Vujanovicem i predsednicom Skupstine Vesnom Perovic.
U saopstenju iz premijerovog kabineta navodi se da su Kroford i
Vujanovic ocenili da ce sporazum o preuredjenju odnosa Srbije i Crne
Gore
imati "pozitivne implikacije" na dalje odnose dve republike, ali i na
situaciju u regionu.
Peroviceva je, medjutim, rekla Krofordu da se "Crna Gora nalazi
u
dubokoj politickoj krizi jer aktuelna vlada nema podrsku u parlamentu",
saopsteno je iz njenog kabineta. "Lokalni izbori ce pokazati da li je
doslo
do promene volje biraca s obzirom da je suverenisticko biracko telo
iznevereno potpisivanjem beogradskog sporazuma, a projugoslovensko
donosenjem Zakona o saradnji sa haskim tribunalom", navela je ona.
U saopstenju se navodi i da su se Peroviceva i Kroford slozili
da
su "Crnoj Gori neophodne investicije" i da je stabilan politicki
ambijent
uslov za to.
CRNA GORA-SVETSKA BANKA: IVANISEVIC, KRGOVIC I O' SALIVEN O SARADNJI
PODGORICA, 18. aprila 2002. (Beta) - Crnogorski ministar
finansija
Miroslav Ivanisevic i predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore
Ljubisa
Krgovic razgovarali su danas u Podgorici sa novim sefom misije Svetske
banke za jugoistocnu Evropu Rori O' Salivenom o saradnji Svetske banke i
Crne Gore, saopsteno je iz crnogorske vlade.
U saopstenju se navodi da je na sastanku dogovoreno da Svetska
banka pomogne crnogorskoj vladi "u izradi strategije smanjenja
siromastva"
u toj republici, kao i da je dosadasnja saradnja ocenjena kao "izuzetno
kvalitetna i produktivna".
Na sastanku je bilo reci i o realizaciji kredita od 15 miliona
dolara namenjenog "strukturnom prilagodjavanju", odnosno reformi
upravljanja javnim finansijama, penzionim sistemom i trzistem rada i
poboljsanju elektrosnabdevanja u Crnoj Gori.
CRNA GORA-ANKETA: ZAJEDNO ZA JUGOSLAVIJU JACA OD POBJEDA JE CRNE GORE
PODGROICA, 19. aprila 2002. (Beta) - Za koaliciju "Zajedno za
Jugoslaviju" u Crnoj Gori, glasalo bi 35,3 odsto gradjana te republike,
a
za koaliciju "Pobjeda je Crne Gore" glasalo bi 27,2 odsto biraca,
pokazalo
je najnovije istrazivanje podgoricke agencije DAMAR. Ukoliko bi stranke
samostalno nastupile na republickim izborima, DPS bi dobila poverenje
22,3
odsto biraca, SNP 20,4 procenta, LS 8,6 odsto, SNS 5,9, SDP 3,9 odsto, a
za
NS u ovom trenutku glasalo bi 2,9 dosto biraca.
Istrazivanje sprovedeno u periodu od 6. do 15. aprila pokazuje
da
bi 15,2 odsto biraca apstiniralo, a neodlucnih bi bilo 14,5
procenata. Vecina anketiranih se izjasnila protiv pune saradnje
Srbije i Crne Gore sa Haskim sudom. Protiv izrucenja osumnjicenih za
ratne
zlocine je 45,5 odsto gradjana, a za saradnju 39,2 odsto. Bez stava o
tom
pitanju je 15,3 odsto gradjana.
Od politicara najveci rejting i dalje ima crnogorski predsednik
Milo Djukanovic a od institucija Srpska pravoslavna crkva i Vojska
Jugoslavije.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
