PERISIC TRAZIO UVODJENJE VANREDNOG STANJA NA KOSMETU
Zapad Perisica nije podrzavao u skidanju Milosevica sa vlasti. Naprotiv.
Milosevicev rezim im je bio potreban. Pre svega, da bi i vojno usli u Srbiju.
Pouzdanog saveznika ni u zemlji, ni spolja, nije imao. Amerikancima je odgovarao
Milosevic, i on je bio savrseno njihov covek. Trebalo ga je odrzati na vlasti. I
1996. i 1997. godine, Amerikanci su pojacano poceli da finansiraju opoziciju, a
Milo DJukanovic je vec bio u njihovim rukama. Finansirali su "nevladine"
organizacije i tzv. slobodne medije.
Perisic je pomogao da Milosevic izvede desetogodisnji proces do kraja. Ne
ucinivsi nista protiv Milosevica, uradio je sve za
Milosevica.
Secam se kad mi je general
Perisic ispricao njegov razgovor sa Milosevicem, posle potpisivanja Erdutskog
sporazuma i Miloseviceve predaje srpske teritorije Istocne Slavonije, Baranje i
Zapadnog Srema, novembra 1995. u ruke Hrvatima. Kako mi je rekao general
Perisic, razgovarao je o demilitarizaciji dela jugoslovenske teritorije koja se
granicila sa sremsko-baranjskom oblascu, koju je predsednik Milosevic predao
Hrvatima.
Milosevic je insistirao na
demilitarizaciji, jer je to od njega Zapad trazio, dok je general Perisic bio
protiv. Znao je da, ukoliko ovaj deo prostora ostane nezasticen, hrvatska vojska
ce bez Milosevicevog otpora samo da useta u jugoslovenski prostor i okupira ga.
Kada je general Perisic rekao predsedniku da ga brine pitanje demilitarizacije,
Milosevic je odgovorio da ga vise brine kako da Tudjmanu obezbedi izlaz na
Dunav.
Hrvati bi trebalo da Milosevicu
podignu spomenik usred Zagreba, a nista manji spomenik Milosevic zasluzuje da mu
muslimani podignu u Sarajevu, a Siptari na Kosovu i
Metohiji.
Bila sam prisutna telefonskim
razgovorima i pozivima Milosevica generalu Perisicu. Perisic je u telefonskim
razgovorima pokazivao strahopostovanje, ali ne samo prema Milosevicu, vec je to
cinio kada je razgovarao i sa tadasnjim predsednikom SRJ Lilicem. Sigurna sam da
nisu bile u pitanju njihove licnosti, vec funkcije. To su uglavnom bila
naredjenja poput onog, da posalje Mrksica u Krajinu. Kad je Milosevic rekao
Perisicu da generala Mrksica odmah posalje u Knin na mesto glavnokomandujuceg
krajiske vojske, znala sam da je to kraj Srpske Krajine. Scenario za pad Srpske
Krajine je bio pripremljen, ali je i bila pripremljena licnost sa srpske strane,
koja ce da pomogne realizaciji tog plana. Mrksic, naravno, za tu kombinatoriku,
pretpostavljam, nije znao. Mrksic je bio zrtvovan. Njemu se pisala biografija u
Vukovaru.
Kada je vojska krenula u
Vukovar, da pomogne Srbima koji su bili napadnuti od strane ustasa, trebalo je
da uradi onako kako je jedino i moralo da se uradi - vojnicki, bez rusenja
grada. Jer, rusenje je samo pomoglo jednoj antisrpskoj propagandi u to vreme, a
ne Srbima. Kada smo kod Vukovara, vojska nije smela tu da stane. Kada je
krenula, trebalo je da ode do Zagreba. Za stolom bi se sigurno prekinule sve
tragedije koje su se kasnije desavale. Tudjman bi bio zaustavljen u etnickom
ciscenju srpske teritorije i zlocinima nad Srbima.
General Perisic i ja razgovarali smo
24. novembra 1998. u njegovoj kuci, odnosno u njegovoj rezidenciji na Senjaku.
Tacno u 22.30 zazvonio je specijalni telefon. Milosevic ga je licno pozvao.
Odjednom, Perisic je poceo da govori povisenim tonom. U njegovom glasu je bilo
nekog straha i neke brige. Kao da ga je poziv Milosevica iznenadio. Kao da nije
mogao da poveruje u Miloseviceve reci, a nije ni prihvatio u tom momentu
Milosevicevo saopstenje i cinjenicu da vise nece biti na celu Vojske
Jugoslavije. Vise puta je u tom telefonskom razgovoru Milosevicu rekao: "To vi
ne mozete da uradite. Sve ste upropastili, upropasticete vojsku. Vojska je
jedino sto je ostalo cisto". Na kraju je samo uspeo da kaze: "Zar se to tako
radi? Zar se to tako saopstava, telefonom, i to nocu, u pola jedanaest?"
Ostao je bez odgovora, veza je bila sa
druge strane prekinuta. Sutradan, sva stampa je objavila informaciju o smeni
generala Perisica sa mesta nacelnika
Generalstaba.
Dvadeset drugog jula 1998.
pozvao me je telefonom general Perisic i zamolio da procitam tekst pisma koji je
spremio da posalje Milosevicu, hteo je da cuje moje misljenje. Sve sto je bilo
napisano, bilo je tacno, i bilo je dobro napisano. Medjutim, to je bio samo
jedan vapaj bespomocnog generala, i to sam mu rekla. I rekla sam mu, takodje, da
nije vreme za pisanje nego za delovanje, da ovaj papir ne sluzi nicemu sem njemu
samom, da smiri svoju savest.
Prenecu
delove pisma koje sam dobro zapamtila, kao svedocanstvo jednog vremena.
Negativnosti na koje je general Perisic ukazivao u pismu Milosevicu, navodim
onim redosledom kojim su bile napisane.
1. Predsedniku drzave Milosevicu je zamereno, drugim recima, Milosevic se
optuzuje da nije uvazen predlog vojnog vrha da se na Kosovu i Metohiji uvede
vanredno stanje. Posto to nije uvazeno, koriscene su, po nalogu Milosevica,
pojedine jedinice koje su i nezakonito
upotrebljavane.
2. Gardijska brigada je
odlukom Milosevica izdvojena iz sastava VJ. Tom brigadom neposredno je Milosevic
komandovao, sto je takodje nezakonita
odluka.
3. Komandant Pristinskog korpusa
radio je po zahtevu Sainovica, Minica i MUP-a. Bio je njihov servis. Zaobilazio
se vojnih vrh. To je dovodilo do neadekvatne upotrebe
jedinica.
4. Vodjeni su sluzbeni
razgovori sa pripadnicima VJ, bez znanja nacelnika
Generalstaba.
5. Generali se unapredjuju
van zakona i bez kriterijuma.
6. Cesta
naredjenja Milosevica, da za potrebe MUP-a vojska ustupi pokretnu i nepokretnu
imovinu, cak i vozila, oruzje, municiju.
Na kraju pisma general Perisic je napisao: "Bio sam, kao i uvek, otvoren,
'cvornovatog jezika', iskren i dobronameran, ali to ne znaci plasljiv i naivan".
Pismo je predato predsedniku Milosevicu 23. jula '98.
godine.
General Perisic je neslavno
zavrsio svoju vojnicku karijeru. Tacno je da je bio dobronameran, tacno je da je
umeo da predvidi tok dogadjaja, ali je tacno i to da nije bio sposoban da se
odupre dogadjajima, i sto je jos tragicnije, pojedine katastrofalne dogadjaje
nije bio sposoban da spreci.
Krajem
1999. godine general Momcilo Perisic usao je u politicki zivot Srbije. Osnovao
je stranku PDS (Pokret za demokratsku Srbiju). Posle 5. oktobra 2000. godine
utopio se u vladajuci DOS, i ni po cemu se vise nije razlkovao od ostalih lidera
DOS-a.
- NASTAVLJA SE -
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=29816
