|
Ku�a na Dedinju sa ameri�kom zastavom Velika drama unuka slavnog pretka Jednu od najlep�ih ku�a na Dedinju, vlasni�tvo predsednika kraljevske vlade Nikole Uzunovi�a, Brozovi podanici su poklonili Trumanovom ambasadoru. Danas je u njoj, po slu�benoj du�nosti, Vilijem Montgomeri. Dok se sve to decenijama protokolarno i tiho odvijalo, zakoniti naslednik, jedina preostala mu�ka glava, glumac Tanasije Uzunovi�, promenio je trideset dva stana, da bi se skrasio na jednom novobeogradskom tavanu
Potomku trulih bogata�a, a samim tim i narodnih izdajnika, jo� unuku �etvorostrukog predsednika kraljevske vlade, nije bilo mesta ni u studentskom domu. Za njegovu stariju sestru Nevenu nije bilo posla. U Jugoslovenskom dramskom su ga ve�no gledali s one strane barikade. Danilo �. Markovi� mu je ironi�no odvra�ao: "�ta �e vama posao i stan, iskopajte zlato koje ste sakrili..". Tanasije je na sve to klimao glavom. Dok bi obigravao s kraja na kraj Beograda u potrazi za kojekakvim sobi�kom, samo bi mu ponekad srce zaigralo pri pomisli da se u njegovoj dedovini ba� tad ba�kari neko posve tu� i njemu stran. Glad mu je bila beskrajna, a ruke ve�no prazne. U Vukanovom guberu Kao sarkasti�ni, jo� neispisani antipod istoimenom komadu Sini�e Kova�evi�a koji puni dvoranu Narodnog pozori�ta poslednjih mesec i po dana. U toj scenskoj agoniji, glavnog junaka, izme�tenog "vlakom bez voznog reda" iz crnogorskog ljutog kr�a u ravnu, plodnu i nikad �ednu Vojvodinu, Tanasije Uzunovi� hrabro nosi guber jednog Vukana, do�ljaka i doju�era�njeg bezemlja�a koji sad treba da gospodari tu�im malom i da se pod stare dane u�i novim obi�ajima. Ne jednom, dok je na bini mukom mu�io to novo doba, mislio je na svoje dedove, oca i mater, na sve njih tako�e i��upane iz korena, razba�tinjene i potisnute u mrak crvenog poretka. Da u njima nije bilo uro�enog dostojanstva i gra�anskog po�tenja, mogli su se i sami na�i u Panoniji, kao novi sankiloti. Ne zna Tanasije, a pitanje je ho�e li tu tajnu doku�iti k�i njegova Sofija, �etvrta po redu s tim imenom u porodici koja traje bezmalo dva veka, �ta bi mu bilo te�e. To, da gospodari tu�im, ili ovo �to su on i njegovi do�iveli: da postanu siroma�ni bogata�i. Jednim potezom pera precrtan je rodoslov Uzunovi�a. Visokih, dugih, velikih, nao�itih, kako na turskom re� uzun kazuje. Jednim dekretom je izbrisana �ast, slava i po�tenje Tasinih predaka. Po�ev od Taska, sina Blagojevog, a uzun-Stojanovog unuka, jednog od glavnih zaverenika u onda�njim bunama, preko njegovog brata �or�a, kr�nog i stasitog momka, barjaktara konji�kog odreda i oslobodioca Ni�a u srpsko-turskim ratovima.
- Se�am se kao kroz san konja koji jure Jo�jem. I re�i moga dede Jovana i oca Blagoja, agronoma, koji su ostali na tom imanju, za razliku od drugih sinova i unuka Taskovih, kako �e sve te livade jednoga dana biti moje. A mo�da sam stvarno sanjao tu lepotu - re�i �e setno Tanasije Uzunovi�. Potom �e tanko objasniti kako se njegov pradeda imenjak o�enio Marijolom Stankovi� iz Ni�a i kako su njih dvoje izrodili �estoro dece. Dve k�eri i �etiri sina. Sava i Ljubomir su zaginuli u ratovima. Jovan se, kako ve� re�e, bavio imanjem. A Nikola, najstariji, beja�e pravnik i dr�avnik. �to �e re�i - glava porodice. Bez njegove saglasnosti se nije moglo ni�ta uraditi. Politikom je po�eo da se bavi od rane mladosti. Naslednik Nikole Pa�i�a Za narodnog poslanika biran je od 1905. Pripadao je grupi dvorskih radikala. Vi�e puta je bivao ministar u vladi Nikole Pa�i�a, da bi najzad 1926. godine postao njegov naslednik. �etiri puta je dobijao mandat za sastav vlade. Na toj du�nosti se zatekao i u prole�e 1934. godine, kada je Jugoslaviju posetio ministar spoljnih poslova prijateljske Francuske Luj Bartu. Tom prilikom je odlikovao Uzunovi�a Legijom �asti, a kralju Aleksandru, velikom savezniku i ratnom pobedniku, uru�io poziv da te jeseni poseti Francusku. Kad je Aleksandar pozvao svog predsednika vlade na savetovanje, ovaj mu je govorio: "Gospodaru, nemojte tamo, �ekaju vas neprijatelji, mrze vas jer ste srpski i jugoslovenski kralj..". Kao �to se zna, kralj ga nije poslu�ao. Ubijen je u Marseju. Starom Uzunovi�u je pripala �ast da otvori njegov testament. Ubrzo potom, pod pritiskom koalicija Jereze i Milana Stojadinovi�a, odlazi u penziju. �ivot je nastavio, skrajnut od javnosti, u svojoj vili na Dedinju.
- Moj deda je bio politi�ar staroga kova. Veoma po�ten i skroman. Vila je bila opremljena starim name�tajem, donetim iz Ni�a. Jedino je salon bio moderan, donela ga je baka Sofija u miraz. Za vreme rata - ilustruje svoju pri�u njegov unuk Tanasije - Nedi� mu je poslao svog ministra Joni�a sa "Antikomunisti�kom peticijom", da je potpi�e kao ugledni Srbin. "A ne, Joni�u, Nikola Uzunovi� ni�ta ne potpisuje dok traje rat. A kad do�e sloboda, onda �emo na izborima pobediti komuniste, a ne sada, pomo�u Nemaca", odgovorio je biv�i predsednik vlade. Rat je bio i pro�ao. Do�li su "crveni" i istoga �asa ga izbacili iz vile. Sme�ten je u ba�tovansku ku�icu, gde je potom �iveo zajedno sa momkom Uro�em koji ga je tri decenije poslu�ivao. U tom sobi�ku je i umro 1954. sahranjen je sasvim skromno na Top�iderskom groblju. - Tih prvih dana slobode, moj ro�eni deda Jova i otac Blagoje zamalo da izgube glave na Jo�ju. Spasili ih seljaci iz Dra�evca. Imanje je oduzeto. Od sto pedeset hektara ostavili su im samo tri. Pravnik Nikola tada poru�uje bratu Jovi: "Ako nismo zemljoradnici i ne pripada nam deset, odbijete i ta tri hektara!" Re�eno, u�injeno. Onda su im nudili, u ime zakona, zemlju u Vojvodini. Tamo bi mogli, govorili su, da dobiju i trideset hektara. "Kad ne mo�emo da gazdujemo na svome, kako �emo na tu�em", glasio je odgovor. Ostali smo bez i�ega - govori Tanasije Uzunovi�. - Deveto�lana porodica je pre�ivljavala prodaju�i stvari iz one jedne ku�e koju su im oprostili. Istovremeno je nacionalizovana i palata "De Vanka" u beogradskoj ulici Kralja Milana, koju je stari Uzunovi� zidao u zadu�je. - Moje ro�ene sestre Nevena i Marijola, i ro�ake Branislava, Milanka i Gordana, zajedno sa mnom, poslednjim �ivim mu�kim potomkom loze Uzunovi�a, pravno glasimo za naslednike prvoga reda cele te imovine. Voleo bih - ka�e Tanasije - da se bar sazna za to. �eleo bih da na vili u U�i�koj 42 stoji ime moga dede, da to nekako do�e i do sada�njeg ambasadora Vilijama Montgomerija. Hteo bih da nam on objasni da li se tu�e vlasni�tvo mo�e pokloniti, kako u tom slu�aju stoji stvar sa poklonoprimcem i da li bi, eventualno, gospodin ambasador prihvatio poziv jednog siroma�nog glumca da mu bude gost na njegovom novobeogradskom krovu. Titov poklon Americi Imao bi tu �to�ta da �uje. Na primer, kako je ta vila uop�te dospela u posed Amerike.
Jednoga jutra, tada�nji ambasador D�ord� Alen, re�i da ispravi Drinu. Uputi se odlu�nim korakom ka ku�erku za ba�tovana na rubu poseda, u kojem je vlasnik imanja bio prinu�en da stanuje. Pokuca na vrata i na�e se licem u lice sa starim, potpuno sedim, visokim �ovekom i tamnom odelu. "Ja sam D�ord� Alen, ambasador Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava", predstavi se malko povijenom starcu mrkog izgleda. "Drago mi je", odgovorio je stari gospodin, ne prihvativ�i sagovornikovu ruku, "ja sam Nikola Uzunovi�, predsednik jugoslovenske vlade u penziji". Zbunjen, D�ord� Alen je gotovo izrecitovao razlog svoje posete. "Ovakav moj stanarski status je nemogu�, gospodine Uzunovi�u. Ne mo�e ameri�ki ambasador da �ivi u ovoj lepoj ku�i, dok istovremeno njen vlasnik tavori u krovinjari svog ba�tovana!" Uzunovi� se bez re�i blago naklonio i povukao. Razgovor je bio zavr�en. Ambasador je odmah posle toga izneo svoju nelagodnost nadle�nim jugoslovenskim vlastima. Svi su se namah zabrinuli, jer bi se zbog tvrdoglavog Uzunovi�a mogli "pokvariti odnosi sa SAD". Ponovo mu se nudi sto deset hiljada tada�njih dinara, �to je po va�e�em kursu iznosilo dve hiljade i trista ameri�kih dolara. Vila je tada vredela najmanje pola miliona, a sada i vi�e od pet miliona dolara. Nikola Uzunovi� nije hteo da primi bilo kakav novac, niti da stavi svoj potpis. Pisani tragovi dalje o tome govore: Edvard Kardelj pismeno ovla��uje druga Milana Barto�a, �uvenog pravnog teoreti�ara, a tada opunomo�enog savetnika i ministra u Ministarstvu inostranih poslova, da pravno uobli�i Titov poklon i to bez ikakvih prenosnih taksi. Tako su Milan Barto� i D�ord� Alen potpisali ugovor u tu�e ime i za tu�i ra�un. Nikoli Uzunovi�u su, bez njegovog pristanka, dodelili neku ku�u u tada�njoj Ulici mar�ala Tita 17, ne bi li je ubrzo potom, po nekom novom propisu, nacionalizovali. - To je tu�ni kraj pri�e o mom nasledstvu - ka�e Tanasije Uzunovi�. - Od novih vlasti ne tra�im pomilovanje, samo pitam: mo�e li se tu�e vlasni�tvo uop�te pokloniti? Da li i dalje va�i parola - svi smo jednaki, sve je ovo narodno? I poru�ujem: me�u vama vidim potomke onih koji su ba� tako govorili, a znam i da su basnoslovno bogati. Od �ije su se muke obogatili svi ti ra�trkani po raznim demokratskim partijama? Neka bar skinu osmehe dok po drugi put ubijaju, poni�avaju i pljuju prema pravim �rtvama komunizma! Jo� �e dodati: Ako imaju razumevanja za crnoberzijance iz poslednje dekade, pravdaju�i njihovo boga�enje bezakonjem, koliko bi pijeteta morali da poka�u prema onima �ija je imovina uzimana siled�ijski, bahato, bezobzirno i bezo�no? Sve na�e velike drame ne zna�e kuknjavu za izgubljenim novcem. Ovde je re� o povratku dostojanstva. |
Radica MOM�ILOVI�
http://www.politika.co.yu/ilustro/
