Grci �e novcem okupirati Makedoniju
Nova gr�ka politika prema nama: kupiti sve �to je na prodaju u Makedoniji, novcem koji Gr�ka dobija od EU. U Beogradu sam proveo vi�e od pola nezaboravnog �ivota. Raspad SFRJ po�eo �ezdesetih godina
U razgovoru s novinarom "Glasa javnosti" po zavr�etku konferencije "Mir - budu�nost Balkana", koja je odr�ana u prestonici pro�log vikenda, govorio je o pro�losti, sada�njosti i budu�nosti "bratskih" naroda i na�ih suseda.
Kako se ose�ate ponovo u Beogradu i �ta vas vezuje za ovaj grad ?
-
Ose�am se prijatno, jer sam ovde proveo vi�e od polovine svog �ivota, punih 45
godina, i naravno da mi je drago �to sam ponovo ovde. �ao mi je samo �to nisam
stigao skoro ni�ta da vidim, jer sam bio zauzet radom Konferencije.
Kad sam odlu�io da se preselim u Makedoniju, 1991. godine, vratio sam ku�u u kojoj sam ovde �iveo, koju je posle mene dobio ili kupio Dragan Tomi�. �uo sam da je posle on to preuredio i od prvog sprata napravio izlo�beni salon. Voleo bih i sada makar da pro�em tuda, samo da vidim kako izgleda ku�a u tada�njem Bulevaru Oktobarske revolucije, u kojoj sam �iveo vi�e od 30 godina. Tamo smo bili moja supruga i ja s troje dece, pa pozvali smo moje roditelje da nam se pridru�e. Kasnije su do�le moja sestra i ta�ta iz Makedonije. S nama je �ivela i �ena koja je pomagala u ku�i. To �to nas je bilo puno u ku�i prijalo mi je, jer sam odrastao u velikoj porodici.
|
Do�ao samo da donese pismo - U Beograd su me poslali januara 1945. godine i nisam znao �ta �u da radim. Doneo sam neko pismo zape�a�eno crvenim voskom da ga predam Edvardu Kardelju i da mu jo� poru�im da Makedonija ima jo� neke rezerve duvana, pirin�a i jo� nekih namirnica koje okupator nije uspeo da odnese. U to doba, fabrike duvana bile su bez sirovina, a narod je tra�io da pu�i. Kad je pro�itao pismo, Kardelj je rekao: "Ti ostaje� ovde". Jo� smo bili u partizanskim uniformama i to je zna�ilo - razumem. Tada sam imao familiju, �enu i troje dece u Skoplju i trebalo je tamo raditi, jer sam bio �lan Prezidijuma Makedonije i izabrani �lan Avnoja - se�a se Kiro Gligorov dolaska u Beograd. |
||||
Kako su se Va�i roditelji navikli da �ive ovde?
- Kad je moja majka
do�la ovde, nije znala nijednu srpsku re� i nije joj bilo lako da se navikne. U
ku�i pored nas �iveo je jedan crnogorski general s porodicom i kao i ja doveo je
majku iz Crne Gore. Kako su se ta Crnogorka i moja majka sporazumevale, to je
trebalo videti. Jedna klima glavom, druga klima glavom, a ni�ta jedna drugu ne
razumeju, ali su zato svakog dana pile kafu zajedno. Tada su bili druga�iji
ljudi i vreme u kojem smo �iveli.
Gospodine Gligorov, �ta su izgubile a �ta dobile samostalno��u biv�e
jugoslovenske republike?
- Nije raspad Jugoslavije, kako se naj�e��e
javno govori, po�eo je 1988- 1989. godine, onom �uvenom sednicom. �elim da
podsetim na jedan doga�aj iz prve polovine �ezdesetih. U Zagrebu se pojavila
Deklaracija o jeziku, u kojoj su re�ene mnoge stvari koje su ovde u Beogradu
vrlo lo�e zvu�ale. Tamo je stajalo, otprilike, da je "jezik kojim mi govorimo
na� hrvatski i s njim nema veze srpski jezik, a najmanje onaj �to se sada
promovi�e jugoslovenski ili srpsko-hrvatski". Kad su to pro�itali u Beogradu,
posebno krugovi u Srpskoj akademiji nauka, kao odgovor javilo se veliko
ogor�enje.
Zna�i, sve je po�elo od jezika?
- Da, tako je po�elo i od tada ja
ne znam ni za jedan kolektivni skup kojem sam prisustvovao, a da su Srbi i
Hrvati bili zajedno u svojim stavovima. Tako je po�eo taj sukob, i to ne
slu�ajno, jer jezik je �ivo bi�e svakog naroda. Tako je po�elo, a na�alost, svi
smo svedoci kako se sve zavr�ilo.
�ta je Makedonija dobila a �ta izgubila raspadom SFRJ?
- Kod nas je
posebno stanje u razli�itim verzijama, �to se uvek iznova potvr�ivalo kroz
istoriju. Kad Bugari vladaju, oni ka�u: to su sve na�i ustanci, vi ste deo
bugarskog naroda. Srbi i njihova propaganda opet govore: vi ste deo na�eg
naroda, mi smo vas oslobodili i to pripada nama. Gr�ka je preko svoje crkve
�irila propagandu da smo mi Grci, i to sve do Skoplja. Sna�ite se vi tu sad ko
ste. U turskoj imperiji narodi nisu deljeni po nacionalnosti, ve� po veri i svi
mi smo bili pravoslavci. Od kompletne stvarne i jedinstvene Makedonije
teritorijalno 51 odsto se nalazi u Gr�koj.
|
Po�eo pisanjem �estitki - Kardelj mi je rekao: "Ti �e� se javiti Mitru Baki�u, generalnom sekretaru Vlade, a on je bio u isto vreme i Titov �ef kabineta. Dolazio je na samo sat-dva, ako ima ne�to interesantno da obavesti predsednika. Znao je Kardelj "gde se sunce ra�a". Kada sam do�ao, Baki� je rekao da �e da obavesti nadle�ne ministre, ali da ne zna �ta �e sa mnom: "Ovde je sve zauzeto i nema nijedno mesto. Do�li su partizani iz svih krajeva Jugoslavije i sve je zauzeto. �ta �u ja sada s tobom, a ne smem da odbijem Kardelja". Rekao je da mi nameste sto u kancelariji kod njegove sekretarice i da �e mi davati zadatke. Po�eo sam kao pisar. Do�lo vreme pisanja �estitki stranim dr�avama i ja uzmem i napi�em a to Baki� poka�e Titu. Vidim ja sutra, sve novine objavile ono �to sam napisao. Baki� je bio iznena�en i rekao: "Vidi, pa ti si pismen Kiro". |
||||
Kako je do�lo do toga?
- Oni znaju da to nije njihovo, jer Gr�ka
je bila ostrvska zemlja poput Kipra i Malte. Sa ovim delom Makedonije oni su
postali kontinentalna zemlja i po�etak veze glavne magistrale jug-sever, preko
Makedonije i Srbije pa do centra Evrope.
Drugo, Grci �ive od istorije, smatraju da se tu rodila demokratija, tu su bile prve olimpijske igre. Oni smatraju da su anti�ki Makedonci u stvari Grci. U stvari, Makedonci su pod Filipom Drugim i Aleksandrom Velikim pokorili Gr�ku, stvorili veliko carstvo. Do�li su �ak do Himalaja. Grci sad ka�u to je sve na�e, a vi "ho�ete da nam uzmete istoriju, kulturu i da se proglasite naslednicima anti�kih Makedonaca. Najbla�e re�eno, to je jedna histerija.
Na koji na�in o�ekujete razre�enje tog "ve�nog" kom�ijskog spora s Gr�kom?
- Tu neke evolucije, ipak, ima. Sve do 1996. godine, sva gr�ka �tampa je
objavljivala razne �lanke i tekstove koje su pisali gr�ki intelektualci i u
kojima su govorili da dr�ava s imenom Makedonija ne sme da postoji kao nezavisna
dr�ava. Pravili su nam sva�ta, ali nisu smeli da ratuju, jer su �lanica NATO-a.
I tako je to trajalo sve do pobede Simitisa na izborima.
�ta se promenilo njegovom pobedom u Gr�koj?
- On je isto tako Grk u
sr�i, ali je moderan politi�ar koji zna da silom to ne mo�e da se re�i. On nije
proamerikanac, kakav je bio Papandreu, nego proevropljanin i ima ideju da igra
krupnu ulogu na Balkanu, budu�i da je Gr�ka jedina zemlja ovde koja je u NATO-u
i Evropskoj uniji, a svi drugi �ekaju i prose. On je promenio taj odnos prema
nama i promovisao teoriju "ne i�i silom" nego prodreti kapitalom, ne
suprotstavljati se aktuelnim vlastima, nego kupiti najinteresantnija preduze�a u
Makedoniji.
�ta su Grci do sada kupili u Makedoniji?
- Prvo su kupili na�u
najve�u banku - "Stopansku banku". Tamo je preko 60 odsto svih deviznih i
dinarskih ra�una, a preko toga imaju uvid u celu ekonomiju na�e zemlje. Posle su
kupili Telekomunikacije Makedonije i sad tamo sedi generalni direktor Grk.
Te�nje su im velike u tom smeru.
Da li bi Vi to mogli da spre�ite da ste i dalje ostali na vlasti?
-
Te�ko, zato �to na jednoj strani svi mi kukamo za stranim kapitalom a taj ne
dolazi, a s druge strane: jedino Grci su spremni sve �to im ponudite da kupe.
Oni od Evropske unije primaju 4,5 milijardi dolara svake godine, kao poklon, da
bi �to br�e dostigli razvijene zemlje Evrope. Posle dva-tri meseca, pola od tog
kapitala nestane i niko ne zna gde je. To ode na strane ra�une i s njim na
Zapadu kupuju preduze�a.
�ta Vi mislite: da li �e biv�e republike SFRJ, sada nezavisne dr�ave,
ponovo ostvariti neku vrstu zajednice?
- Mislim da je to neophodno, ali
�e se de�avati postupno, jer nacionalisti�ko raspolo�enje jo� postoji i to
najvi�e u onim delovima gde je bio rat. Iz ovih dvodnevnih rasprava ovde
pokazalo se da bez saradnje sa susedima nema Evropske unije i to svima treba da
bude jasno. Ima jedno staro provereno ekonomsko pravilo da najpre moraju da se
razvijaju ekonomski odnosi sa susedima. Kada se to ostvari, onda se ide
dalje.
U poslednje vreme ne�to se menja i kod Slovenaca, iako su tvrdili da ne �ele da budu Balkan. Videli su da bez tr�i�ta biv�ih jugoslovenskih republika nema ni�ta, jer ne mogu da izdr�e konkurenciju Zapada.
Kristina Vlahovi� http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/I02042001.shtml
spacer.gif
Description: GIF image
black.gif
Description: GIF image
