|
Jedan zaboravljeni referatKako je Aleksandar Rankovi� na partijskom plenumu u junu 1951. kritikovao Udbu i organe pravosu�aJu�e smo pomenuli izri�itu naredbu koju je u kasno prole�e 1951. godine potpisao Aleksandar Rankovi�. Naredbom je bilo zabranjeno civilnim i vojnim sudovima da izri�u smrtne kazne licima su�enim po liniji Informbiroa. Ova naredba je, po svemu sude�i, bila doneta neposredno pre poznatog Tre�eg plenuma CK KPJ odr�anog 3. juna 1951. godine. Na tom partijskom skupu upravo je Aleksandar Rankovi� podneo referat "Za dalje ja�anje pravosu�a i zakonitosti". U svom referatu on je, za ono vreme, izrekao i o�tre kritike na ra�un pravosu�a, Udbe i partije. "Neki organi Udbe nisu dovoljno shvatili da sve zakone i propise treba dobro poznavati i striktno ih se pridr�avati u svojim postupcima i u svom radu, jer Udba ni u kom slu�aju ne stoji iznad vlasti i iznad zakona, ve� je (...) u prvom redu pozvana da �titi interese narodne zajednice i da se strogo pridr�ava zakona", rekao je Rankovi�. Brzopleta Udba Naveo je i da jedan od "glavnih problema" jesu "pojave brzopletog li�avanja slobode pojedinih gra�ana". Tako su 1949. godine organi Udbe od ukupnog broja hap�enja u 47 odsto slu�ajeva postupili "brzopleto" odnosno "neopravdano". Koliko je takvih hap�enja ukupno bilo, Rankovi� nije rekao. Mo�da se do tog podatka mo�e do�i posredno, jer je on izneo i �injenice o broju pravosna�nih presuda u krivi�nim procesima. Tokom 1949. bilo ih je ukupno 98.598. Ovom broju treba dodati i osu�ene u administrativnim postupcima, kao i one koji su su�eni pred vojnim sudovima. Na osnovu tih �injenica i podatka o 47 odsto "neopravdanih" hap�enja, mo�e se izra�unati da je samovolji Udbe samo te godine bilo izlo�eno stotinak hiljada ljudi. Koliko ih je tek bilo godinu dana ranije, kada je osu�eno 128.103 lica, ili 1950. kada je krivi�no osu�enih bilo 89.613? Odgovor na to pitanje ne mo�e da bude saop�ten ni posredno, jer Rankovi� za te godine nije izneo podatke o "neopravdanim" hap�enjima. Ali je naveo da su "od Rezolucije Informbiroa do danas (po�etak juna 1951 - prim. a.) na�e vlasti uhapsile 8.403 lica zbog neprijateljskog rada na liniji Informbiroa. Sva ta lica su osu�ena po administrativnom postupku na dru�tveno-koristan rad. Od tog broja do danas pu�teno je na slobodu 3.718 lica. Od pu�tenih lica na slobodu zbog neprijateljskog rada posle pu�tanja je ponovo uhap�eno 1,2 odsto". Otvorena pitanja Iako su, kao �to se vidi, zaobi�ene �injenice o broju oficira podvrgnutih istrazi i su�enju, neki drugi podaci iz Rankovi�evog referata plene pa�nju. Krajem septembra 1950. godine "broj nere�enih predmeta" u administrativno-kaznenom postupku iznosio je 51.253, "a u istom mesecu primljeno je novih 26.857 predmeta". Ko je sve bio podveden pod ove "predmete"? Gonjeni po liniji Informbiroa? Politi�ki protivnici druge vrste? Seljaci koji nisu hteli u zadruge? Ova pitanja ostaju i dalje otvorena. Pro�le su od onda mnoge godine, pa i zato treba podsetiti da je u to vreme u Jugoslaviji delovala vrlo razgranata sovjetska obave�tajna mre�a, kako u civilnom, tako i u vojnom sektoru. Samo od jula 1948. do septembra 1950. godine bilo je otkriveno 1.020 sovjetskih agenata instaliranih pre Rezolucije Informbiroa. Iz zemalja u okru�enju, pod dirigentskom palicom Moskve, u Jugoslaviju su do septembra 1951. godine bila uba�ena ukupno 504 pripadnika diverzantsko-teroristi�kih grupa i obave�tajnih operativaca, zavrbovano je i 400 jugoslovenskih gra�ana za ove akcije. Objavljena su do danas i mnoga svedo�anstva o neposrednim pripremama Var�avskog pakta za napad na Jugoslaviju, kao i o planiranim akcijama za likvidaciju Josipa Broza Tita i drugih najvi�ih jugoslovenskih funkcionera. �emu spiskovi za likvidaciju - U takvim okolnostima, u vreme naj�e��eg sukoba Beograda i Moskve, ka�e dr Levkov, Rankovi� je zabranio da se osu�enima po liniji Informbiroa izri�u smrtne kazne, �ak i kada su pripadali sovjetskim obave�tajnim mre�ama ili informbirovskim diverzantsko-teroristi�kim grupama. Za�to bi mnogo godina kasnije, u bitno promenjenim, mnogo povoljnijim okolnostima 1968. i 1979. godine, informbirovci bili na nekakvom, navodnom spisku za likvidaciju? To jednostavno nije ta�no. Zato dr Levkov "Munju" povezuje sa, najverovatnije, rutinskim postupkom privremene izolacije odre�enih kategorija lica, recimo prilikom poseta stranih dr�avnika. Takve mere primenjuju se u svim dr�avama sveta, vrlo �esto na zahtev obave�tajnih slu�bi zemalja iz kojih gost dolazi. Ovo potvr�uje i Milenko Kova�evi�, dugogodi�nji visoki funkcioner Udbe i Dr�avne bezbednosti, a od 1974. godine direktor beogradskog izdava�kog preduze�a "Rad". Pod njegovom dirigentskom palicom ovo preduze�e probi�e mnoge barijere do sredine osamdesetih godina (dovoljno je pomenuti knjige Vladimira Dedijera i Josipa Kopini�a). - Izolacija odre�ene kategorije lica uobi�ajena je praksa svih slu�bi bezbednosti sveta. Pomenu�u kao primer posetu predsednika SAD D�eralda Forda Jugoslaviji po�etkom sedamdesetih godina. Na zahtev kolega iz ameri�kih slu�bi bezbednosti, a oni su u Beograd stigli znatno pre svog predsednika, utana�eni su svi postupci i nivoi bezbednosti. Zahtevali su, na primer, da na zgradama Beograda, dok prolazi predsedni�ka kolona, na krovovima budu na svakih pedeset metara raspore�eni uniformisani milicioneri sa oru�jem. Prozori su imali da budu zatvoreni, a odre�ene kategorije lica privremeno izolovane, "sklonjene sa ulice", pod jednom od �ifara, kakva je, mo�da, i "Munja". Saradnja tajnih slu�bi - Njihovim tra�enjima, se�a se Kova�evi�, na�e slu�be su iza�le u susret, ba� kao �to su njihove slu�be, ili slu�be neke druge dr�ave, izlazile u susret na�im zahtevima, kada je Tito odlazio negde u posetu. O tome bi mnogo vi�e mogao da ka�e neko od kolega koje su neposredno radile na poslovima obezbe�enja u to vreme, na primer Milan Basta, tada�nji �ef Odseka za obezbe�enja. Oktobra 1971. godine, prilikom posete predsednika Tita SAD, na zadatku na�e bezbednosne prethodnice, u Njujorku nalazio se upravo na� sagovornik dr Milivoje Levkov. - Saradnja sa ameri�kim organima, sa predstavnicima FBI za Njujork, bila je izuzetno dobra, se�a se Levkov, kome je u ovom zadatku pomagao �o�i Memed, tada �ef DB Kosova i Metohije, potonji pokrajinski ministar unutra�njih poslova. - Amerikanci su nam u svemu izlazili u susret. �ak su mi predali i plan pripreme jednog atentata na predsednika Tita, kada bude izlazio iz zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku. Atentat je pripremala jedna ekstremisti�ka emigrantska srpska organizacija. Slobodan Kljaki�
|
Title: Message
