|
ISTEKAO ROK ZA PREDAJU
HAŠKOM TRIBUNALU
Šestorica dobrovoljno Od 23 optužena, prijavili se samo Ojdanić,
Šainović, Martić, Mrkšić, Kovačević i Gruban. – Prvi odlasci mogući za tri
do pet dana, Miletu Mrkšiću zbog zdravstvenih razloga odobren rok od 30
dana
Saveznom ministarstvu pravde zbog dobrovoljnog odlaska pred haški
tribunal prijavili su se Dragoljub Ojdanić, Milan Martić, Mile Mrkšić,
Nikola Šainović, Vladimir Kovačević i Momčilo Gruban. Oni su se odazvali
pozivu Savezne vlade, saglasno članu 36 Zakona o saradnji SRJ sa
Međunarodnim krivičnim tribunalom, a ostalih 17 optuženih nisu se javili
nadležnim državnim organima.
Pomoćnik saveznog ministra pravde Nebojša Šarkić izjavio je juče
Tanjugu da pomenuta šestorica imaju rok od 15 dana da se prijave haškom
tribunalu. On je rekao da je taj rok izuzetno produžen na 30 dana za
Mileta Mrkšića, iz zdravstvenih razloga. Šarkić je objasnio da će, u
zavisnosti od situacije, rok za neke od njih biti od tri do pet dana.
Ukoliko odu u zakonskom roku, savezna i republička vlada će za njih
dostaviti garancije da se brane sa slobode.
Garancije po dolasku u Hag
Savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković istakao je da će
Savezna vlada odluku o davanju garancija za haške optuženike doneti kada
se oni nađu u Hagu. "Ne očekujem da garancije budu date pre nego što haški
optuženici odu u Hag, ali će dobiti garancije vlade kada tamo stignu",
rekao je Živković agenciji Beta. Zakon o saradnji sa haškim tribunalom
predviđa da savezne vlasti pruže garancije za privremeno puštanje na
slobodu, do početka suđenja, za sve optužene koji se dobrovoljno predaju.
Optužnica protiv Nikole Šainovića (55) i Dragoljuba Ojdanića (61)
podignuta je 27. maja 1999. godine zbog "planiranja podsticanja,
naređivanja i potpomaganja na drugi način kampanje terora i nasilja nad
albanskim stanovništvom koje živi na Kosovu". Šainović je tada bio
potpredsednik Savezne vlade, a Ojdanić načelnik Generalštaba Vojske
Jugoslavije.
Na istoj optužnici nalaze se tadašnji predsednik SRJ Slobodan
Milošević, predsednik Srbije Milan Milutinović i republički ministar
unutrašnjih poslova Vlajko Stojiljković, koji je 11. aprila izvršio
samoubistvo ispred Savezne skupštine. Njima se na teret stavljaju
proterivanje i nasilna deportacija 740000 kosovskih Albanaca, uz
sistematsko oduzimanje i uništavanje ličnih dokumenata "kako bi se
izbrisao svaki trag prisustva deportovanih Albanaca na Kosovu i kako bi im
se uskratilo pravo na povratak u svoje domove". Na teret im se stavljaju i
brojni slučajevi ubistava sa navođenjem konkretnih lokaliteta i vremena
zlostavljanja, pljački, protivzakonitog lišavanja slobode i drugih
krivičnih dela što je opisano kao "planirano i sistematsko ponašanje",
navodi Tanjug.
Optužen zbog Vukovara
Optužnica protiv Mileta Mrkšića (55) podignuta je 9. novembra 1995.
godine zbog sumnje da su jedinice JNA pod njegovom komandom 20. novembra
1991. godine izvršile ratni zločin "nad 261 nesrpskim zarobljenikom" na
poljoprivrednom dobru "Ovčara", u okolini Vukovara. Istom optužnicom,
poznatom kao slučaj "vukovarske trojke", obuhvaćeni su Veselin
Šljivančanin i Miroslav Radić. Mrkšić je u vreme borbi u Vukovaru bio
komandant Gardijske brigade JNA, kasnije je postao i komandant Korpusa
specijalnih jedinica VJ a zatim i poslednji komandant Srpske vojske
Krajine, na čijem je čelu bio i u vreme nerazjašnjenog sloma Republike
Srpske Krajine u avgustu 1995. godine u hrvatskoj ofanzivi "Oluja".
Poslednji predsednik RSK Milan Martić optužen je za raketiranje Zagreba
1995. godine tokom hrvatske akcije "Bljesak", proterivanja Srba iz Zapadne
Slavonije. Tom prilikom u Zagrebu je poginulo nekoliko civila.
Vladimir Kovačević (41), zvani Rambo, optužen je za granatiranje
Dubrovnika, ubijanje civila i uništavanje kulturno-istorijskih spomenika.
U vreme sukoba oko ovog grada, on je imao 30 godina i čin kapetana JNA.
Biografski podaci Momčila Grubana nisu poznati javnosti. U optužnici se
navodi da mu se na teret stavljaju zločini u logoru "Omarska" kod
Prijedora. Bio je šef stražarske smene, a optužen je da nije sprečavao
"ubijanje, seksualno zlostavljanje, tuču i mučenje zatvorenika na druge
načine".
M. G.
SAOPŠTENJE SAVEZNOG MINISTARSTVA PRAVDE
Protiv begunaca 17 optužnica
Saveznom ministarstvu pravde radi dobrovoljne predaje Haškom tribunalu
javili su se Dragoljub Ojdanić, Milan Martić, Mile Mrkšić, Nikola
Šainović, Vladimir Kovačević i Momčilo Gruban, saopšteno je juče iz tog
ministarstva.
Oni su dužni da se u dogovorenom roku predaju Haškom sudu, kada će
Savezna i srpska vlada dostaviti garancije da se brane sa slobode. Za 17
lica sa spiska Haškog tribunala koja se nisu dobrovoljno odazvala za
saradnju, Ministarstvo će danas Okružnom sudu u Beogradu dostaviti
obrazložene optužnice.
(Tanjug)
Jovanović: Iskoristiti pogodnosti Zakona
Šef poslaničkog kluba Demokratske opozicije Srbije u republičkom
parlamentu Čedomir Jovanović izjavio je juče da očekuje da će oni protiv
kojih su podignute optužnice Haškog tribunala iskoristiti pogodnosti
Zakona o saradnji sa Hagom i prihvatiti garancije naše države.
Jovanović je ocenio da će oni na taj način sebe predstaviti odgovornim
"u onoj meri u kojoj ta odgovornost podrazumeva rešavanje problema bez
konflikta i krize".
– Potrebno je taj posao uraditi razumno, onako kako su to učinile i
druge zemlje – rekao je Jovanović, navodeći primer BiH, Hrvatske, čak i
"Republike Srpske".
(Tanjug)
ODLUKA SPS-a
Pomažu odbranu Šainovića
Generalni sekretar Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković rekao
je juče da je odnos te partije isti prema svim braniocima zemlje, pa i
prema Nikoli Šainoviću, koji je pristao da dobrovoljno ode u Hag.
Anđelković je na konferenciji za novinare rekao da će SPS Šainoviću
pružiti pomoć u vidu dokumentacije, ali i svaku drugu koja bude potrebna
za njegovu odbranu.
On je istakao da je medijska kampanja koju su vodile savezna i
republička vlada imala za cilj protivustavno donošenje zakona kojim je
predviđeno isporučivanje naših građana Haškom tribunalu.
Generalni sekretar SPS je naglasio da se ta partija zalaže da se svi
budući procesi u vezi sa ratnim zločinima vode pred domaćim sudovima,
ocenivši da je i to jedan od načina saradnje sa međunarodnim sudom.
(Tanjug | 
