|
ISTEKAO ROK ZA PREDAJU
HA�KOM TRIBUNALU
�estorica dobrovoljno Od 23 optu�ena, prijavili se samo Ojdani�,
�ainovi�, Marti�, Mrk�i�, Kova�evi� i Gruban. � Prvi odlasci mogu�i za tri
do pet dana, Miletu Mrk�i�u zbog zdravstvenih razloga odobren rok od 30
dana
Saveznom ministarstvu pravde zbog dobrovoljnog odlaska pred ha�ki
tribunal prijavili su se Dragoljub Ojdani�, Milan Marti�, Mile Mrk�i�,
Nikola �ainovi�, Vladimir Kova�evi� i Mom�ilo Gruban. Oni su se odazvali
pozivu Savezne vlade, saglasno �lanu 36 Zakona o saradnji SRJ sa
Me�unarodnim krivi�nim tribunalom, a ostalih 17 optu�enih nisu se javili
nadle�nim dr�avnim organima.
Pomo�nik saveznog ministra pravde Neboj�a �arki� izjavio je ju�e
Tanjugu da pomenuta �estorica imaju rok od 15 dana da se prijave ha�kom
tribunalu. On je rekao da je taj rok izuzetno produ�en na 30 dana za
Mileta Mrk�i�a, iz zdravstvenih razloga. �arki� je objasnio da �e, u
zavisnosti od situacije, rok za neke od njih biti od tri do pet dana.
Ukoliko odu u zakonskom roku, savezna i republi�ka vlada �e za njih
dostaviti garancije da se brane sa slobode.
Garancije po dolasku u Hag
Savezni ministar unutra�njih poslova Zoran �ivkovi� istakao je da �e
Savezna vlada odluku o davanju garancija za ha�ke optu�enike doneti kada
se oni na�u u Hagu. "Ne o�ekujem da garancije budu date pre nego �to ha�ki
optu�enici odu u Hag, ali �e dobiti garancije vlade kada tamo stignu",
rekao je �ivkovi� agenciji Beta. Zakon o saradnji sa ha�kim tribunalom
predvi�a da savezne vlasti pru�e garancije za privremeno pu�tanje na
slobodu, do po�etka su�enja, za sve optu�ene koji se dobrovoljno predaju.
Optu�nica protiv Nikole �ainovi�a (55) i Dragoljuba Ojdani�a (61)
podignuta je 27. maja 1999. godine zbog "planiranja podsticanja,
nare�ivanja i potpomaganja na drugi na�in kampanje terora i nasilja nad
albanskim stanovni�tvom koje �ivi na Kosovu". �ainovi� je tada bio
potpredsednik Savezne vlade, a Ojdani� na�elnik General�taba Vojske
Jugoslavije.
Na istoj optu�nici nalaze se tada�nji predsednik SRJ Slobodan
Milo�evi�, predsednik Srbije Milan Milutinovi� i republi�ki ministar
unutra�njih poslova Vlajko Stojiljkovi�, koji je 11. aprila izvr�io
samoubistvo ispred Savezne skup�tine. Njima se na teret stavljaju
proterivanje i nasilna deportacija 740000 kosovskih Albanaca, uz
sistematsko oduzimanje i uni�tavanje li�nih dokumenata "kako bi se
izbrisao svaki trag prisustva deportovanih Albanaca na Kosovu i kako bi im
se uskratilo pravo na povratak u svoje domove". Na teret im se stavljaju i
brojni slu�ajevi ubistava sa navo�enjem konkretnih lokaliteta i vremena
zlostavljanja, plja�ki, protivzakonitog li�avanja slobode i drugih
krivi�nih dela �to je opisano kao "planirano i sistematsko pona�anje",
navodi Tanjug.
Optu�en zbog Vukovara
Optu�nica protiv Mileta Mrk�i�a (55) podignuta je 9. novembra 1995.
godine zbog sumnje da su jedinice JNA pod njegovom komandom 20. novembra
1991. godine izvr�ile ratni zlo�in "nad 261 nesrpskim zarobljenikom" na
poljoprivrednom dobru "Ov�ara", u okolini Vukovara. Istom optu�nicom,
poznatom kao slu�aj "vukovarske trojke", obuhva�eni su Veselin
�ljivan�anin i Miroslav Radi�. Mrk�i� je u vreme borbi u Vukovaru bio
komandant Gardijske brigade JNA, kasnije je postao i komandant Korpusa
specijalnih jedinica VJ a zatim i poslednji komandant Srpske vojske
Krajine, na �ijem je �elu bio i u vreme nerazja�njenog sloma Republike
Srpske Krajine u avgustu 1995. godine u hrvatskoj ofanzivi "Oluja".
Poslednji predsednik RSK Milan Marti� optu�en je za raketiranje Zagreba
1995. godine tokom hrvatske akcije "Bljesak", proterivanja Srba iz Zapadne
Slavonije. Tom prilikom u Zagrebu je poginulo nekoliko civila.
Vladimir Kova�evi� (41), zvani Rambo, optu�en je za granatiranje
Dubrovnika, ubijanje civila i uni�tavanje kulturno-istorijskih spomenika.
U vreme sukoba oko ovog grada, on je imao 30 godina i �in kapetana JNA.
Biografski podaci Mom�ila Grubana nisu poznati javnosti. U optu�nici se
navodi da mu se na teret stavljaju zlo�ini u logoru "Omarska" kod
Prijedora. Bio je �ef stra�arske smene, a optu�en je da nije spre�avao
"ubijanje, seksualno zlostavljanje, tu�u i mu�enje zatvorenika na druge
na�ine".
M. G.
SAOP�TENJE SAVEZNOG MINISTARSTVA PRAVDE
Protiv begunaca 17 optu�nica
Saveznom ministarstvu pravde radi dobrovoljne predaje Ha�kom tribunalu
javili su se Dragoljub Ojdani�, Milan Marti�, Mile Mrk�i�, Nikola
�ainovi�, Vladimir Kova�evi� i Mom�ilo Gruban, saop�teno je ju�e iz tog
ministarstva.
Oni su du�ni da se u dogovorenom roku predaju Ha�kom sudu, kada �e
Savezna i srpska vlada dostaviti garancije da se brane sa slobode. Za 17
lica sa spiska Ha�kog tribunala koja se nisu dobrovoljno odazvala za
saradnju, Ministarstvo �e danas Okru�nom sudu u Beogradu dostaviti
obrazlo�ene optu�nice.
(Tanjug)
Jovanovi�: Iskoristiti pogodnosti Zakona
�ef poslani�kog kluba Demokratske opozicije Srbije u republi�kom
parlamentu �edomir Jovanovi� izjavio je ju�e da o�ekuje da �e oni protiv
kojih su podignute optu�nice Ha�kog tribunala iskoristiti pogodnosti
Zakona o saradnji sa Hagom i prihvatiti garancije na�e dr�ave.
Jovanovi� je ocenio da �e oni na taj na�in sebe predstaviti odgovornim
"u onoj meri u kojoj ta odgovornost podrazumeva re�avanje problema bez
konflikta i krize".
� Potrebno je taj posao uraditi razumno, onako kako su to u�inile i
druge zemlje � rekao je Jovanovi�, navode�i primer BiH, Hrvatske, �ak i
"Republike Srpske".
(Tanjug)
ODLUKA SPS-a
Poma�u odbranu �ainovi�a
Generalni sekretar Socijalisti�ke partije Srbije Zoran An�elkovi� rekao
je ju�e da je odnos te partije isti prema svim braniocima zemlje, pa i
prema Nikoli �ainovi�u, koji je pristao da dobrovoljno ode u Hag.
An�elkovi� je na konferenciji za novinare rekao da �e SPS �ainovi�u
pru�iti pomo� u vidu dokumentacije, ali i svaku drugu koja bude potrebna
za njegovu odbranu.
On je istakao da je medijska kampanja koju su vodile savezna i
republi�ka vlada imala za cilj protivustavno dono�enje zakona kojim je
predvi�eno isporu�ivanje na�ih gra�ana Ha�kom tribunalu.
Generalni sekretar SPS je naglasio da se ta partija zala�e da se svi
budu�i procesi u vezi sa ratnim zlo�inima vode pred doma�im sudovima,
oceniv�i da je i to jedan od na�ina saradnje sa me�unarodnim sudom.
(Tanjug | 
