|
Da li se �ivelo boljeCene ve�ine namirnica su pribli�no iste kao i 1994. godine, ali su re�ijski tro�kovi tri do �etiri puta ve�iProse�no �etvoro�lano doma�instvo u Srbiji mese�no raspola�e ku�nim bud�etom od oko 15.000 dinara, odnosno 500 maraka. Za normalan �ivot nedostaje im bar jo� toliko. Taj konstantni porodi�ni "bud�etski deficit" ve�ina ne uspeva da pokrije i otuda utisak, koji se kod mnogih javlja, da se ranijih godina, ipak, nekako bolje pre�ivljavalo. Da li je ba� tako? Kako su izgledali prihodi i rashodi doma�instava pre, na primer, osam godina? �ta je sada skuplje nego pre osam godina? Koji su to izdaci "progutali" znatan deo porodi�nih prihoda i stvorili situaciju u kojoj je teku�im prihodima te�ko spojiti po�etak i kraj meseca? Odgovor na enigmu, koju name�e svakodnevica na�eg siroma�tva, mo�e biti veoma kratak. Nije toliko problem u cenama osnovnih prehrambenih namirnica koliko u re�ijskim tro�kovima stanovanja. Naime, uporedni pregled sada�njih cena nekih namirnica i onih iz 1994. godine pokazuje da su promene minimalne, dok su re�ijski tro�kovi stanovanja trostruko ve�i od onih pre osam godina. Dodu�e, istovremeno su pove�ane i prose�ne zarade, ali se to pove�anje istopilo u skupljim drugim izdacima, kao �to su skuplji prevoz, lekovi, izdaci za �kolsku decu, pla�anje obdani�ta i sli�no. Kako detaljnije izgleda �ivot na�e prose�ne porodice u tranziciji? Piletina jeftinija Ma koliko ne verovali statistici, prose�ne cene namirnica mogu se smatrati validnim. A one pokazuju da je, na primer, 1994. godine, posle oporavka ekonomije i privrede primenom programa Dragoslava Avramovi�a, uspostavljena stabilnost i da su cene mesa iznosile od 6 do 7,50 maraka za kilogram. I danas, stabilizovane tr�i�ne cene mesa imaju pribli�no istu vrednost (izuzetak je ne�to skuplja teletina). Zanimljivo je, me�utim, da pile�e meso nikad nije bilo jevtinije nego danas. Kilogram te vrste �ivinskog mesa sada je mogu�e kupiti i za �etiri marke, dok je pre osam godina ko�talo gotovo 50 odsto vi�e. Polubeli hleb danas ko�ta tek ne�to vi�e nego pre osam godina, ali je cena mleka u prahu ista kao i 1994. godine! Pribli�no iste su i cene sira, �e�era, uz ne�to jevtiniji krompir danas, ali i ne�to skuplji zejtin. Ukupno posmatrano, potro�a�ka statisti�ka porodi�na korpa sa 65 artikala za normalnu ishranu (bez ikakve �tednje i ekonomisanja u koli�ini namirnica) i sada ko�ta oko 400 maraka kao �to je ko�tala i pre osam godina. Nije, dakle, problem u skupljoj ishrani danas u odnosu na stanje od pre osam godina. Skuplje komunalije Porodi�ni bud�et je, �ini se, u prvim godinama na�e tranzicije, pogo�en iz drugog ugla: znatno su poskupeli re�ijski tro�kovi stanovanja. Naime, prelazak na ekonomske cene grejanja, struje i ukupnih komunalnih izdataka (koji jo� nije zavr�en jer slede tokom ove godine nova poskupljenja i struje i grejanja) predstavljao je pravi "monetarni udar" za prose�na primanja stanovni�tva. Tako se, na primer, prose�an ra�un za struju u 1994. godini mogao podmiriti sa 15 maraka, a danas je potrebno tri i po puta vi�e novca. Zatim, izdaci za komunalne usluge (voda, grejanje, sme�e i ostali u okviru objedinjene naplate) odnosili su 1994. godine 17 maraka iz porodi�nog bud�eta, dok je danas za podmirenje potrebno potro�iti bar �etiri puta vi�e. Kada se podvu�e crta, pokazuje se da je prose�no doma�instvo za �ivot u stanu od oko 60 kvadrata trebalo da plati oko 32 marke za re�ijske tro�kove stanovanja u 1994. godini, dok danas mora da izdvoji oko stotinu maraka. Plate i proizvodnja �ivot je skuplji danas, primeti�e mnogi, ali su ve�e i prose�ne plate. I jeste tako. Podaci o zaradama pokazuju da je prose�na plata u 1994. godini iznosila oko 150 maraka, a da je danas ve�a za oko 70 odsto i da vredi oko 250 maraka. Me�utim, kada se ima u vidu visina izdataka za re�ijske tro�kove stanovanja, pod pretnjom se�e struje i prinudne naplate, jasno je da se nov�anici brzo prazne pla�anjem znatno uve�anih komunalnih izdataka. Osim toga, pusto� u porodi�nim primanjima izazvali su i drugi vi�estruko pove�ani izdaci za lekove i le�enje, za �kolovanje dece, uplate za obdani�ta, za prevoz... Postepeni prelazak na ekonomske cene u sektoru usluga prakti�no je poni�tio eventualni "ostatak dohotka" u kasama mnogih porodica.
Ekonomisti, stoga, upozoravaju da �ivimo iznad mogu�nosti koje realno dozvoljava dostignuti nivo proizvodnje. Stanovni�tvo, pak, koje �ivi u materijalnoj oskudici, ne�e se lako slo�iti sa takvom ocenom. Ve�ina bi da radi i da �ivi od svog rada a ne od donacija, koje, mora se priznati, mnogima olak�avaju pre�ivljavanje. Izme�u takvih �elja i realnih mogu�nosti nalazi se i odgovor na pitanje o tome kako izgledaju po�etne tranzicione godine u Srbiji. Radojka Nikoli� |
<<01_35.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
