B I L T E N V E S T I
25. APRIL 2002.
SR JUGOSLAVIJA
SRJ zapocinje proceduru pristupanja Partnerstvu za mir
BEOGRAD, 25. aprila 2002. (Beta) Savezna vlada odlucila je
danas
da pocne proceduru za pristupanje SR Jugoslavije programu Partnerstvo za
mir.
"Pristupanje SRJ Partnerstvu za mir je u punoj saglasnosti sa
spoljnopolitickim prioritetima i treba da doprinese pribizavanju zemlje
savremenim evropskim integracionim procesima", ocenila je Savezna vlada.
U saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje navodi se
da
je vlada ovlastila ministra za inostrane poslove Gorana Svilanovica da
obavesti nadlezna tela oba veca Savezne skupstine o toj odluci i da
uputi
pismo generalnom sekretaru NATO o namerama kojim se zapocinje proces
pristupanja SRJ Partnerstvu za mir.
PESIC PRIMIO NOVONAIMENOVANOG AMBASADORA RUSIJE
BEOGRAD, 24. aprila (Tanjug) - Predsednik Savezne vlade Dragisa
Pesic i novonaimenovani ambasador Ruske Federacije u Beogradu Vladimir
Ivanovski konstatovali su danas da su politicki odnosi Rusije i
Jugoslavije
na visokom nivou, kao i da postoji veliki prostor i interes za
unapredjenje
medjusobnih ekonomskih odnosa.
U razgovoru je takodje konstatovana podudarnost stavova
Beograda i
Moskve o velikom broju politickih pitanja od znacaja za buducnost
Jugoslavije i celokupnog regiona. Ocenjeno je da postoji potreba
nastavka
kontinuiranog dijaloga izmedju dve zemlje, na visokom i najvisem
politickom
nivou. S tim u vezi razmotrene su mogucnosti sto skorijeg susreta na
ministarskom nivou, koji bi razresio odredjena pitanja i doprineo daljem
dinamiziranju bilateralnih ekonomskih odnosa. Razgovorano je i o
realizaciji projekata koji su u toku i za ciju konacnu realizaciju su
izrazeni obostrani interesi.
Predsednik Savezne vlade pozeleo je novom ruskom ambasadoru
uspeh
u njegovoj misiji u Beogradu, uz uverenje da ce svojim angazovanjem
doprineti unapredjenju odnosa dve zemlje, saopstio je Kabinet
predsednika
Savezne vlade.
SVILANOVIC: SVE AKTIVNOSTI USMERITI KA PRIKLJUCENJU EU
BEOGRAD, 24. aprila 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic
izjavio
je danas da su nedovoljna saradnja sa Haskim tribunalom i nedefinisani
polozaj vojske, glavne prepreke za prijem Jugoslavije u evropske i
svetske
integracije.
Na promociji nove serije casopisa "Medjunarodna politika"
Instituta za medjunarodnu politiku i privredu, Svilanovic je rekao da su
saradnja sa Haskim tribunalom i civilna kontrola vojske, odnosno
nepostojanje nacionalne strategije, glavne teme prilikom svih kontakata
sa
diplomatama evropskih zemalja.
Navodeci da su ciljevi SRJ prijem u Savet Evrope, Partnerstvo
za
mir i ukljucivanje u integrativne procese Evropske unije, Svilanovic je
rekao da oni zavise od unutrasnje politicke stabilnosti, konsolidacije
odnosa Srbije i Crne Gore i saradnja sa Haskim tribunalom.
Jugoslovenski sef diplomatije je rekao da je Vrhovni savet
odbrane
podrzao inicijativu za ulazak u Partnerstvo za mir i najavio da bi u
narednih 15 dana Savezna vlada trebalo da formalizuje taj projekat i
prepusti ministarstvima za inostrane poslove i za odbranu da pocnu
pregovore oko nacionalne strategije.
Medju uslovima za integracije, Svilanovic je naveo saradnju i
ekonomsko povezivanje sa zemljama u regionu, a posebno sa republikama
bivse
Jugoslavije, ciji je, takodje, interes i cilj priblizavanje EU.
Ocenjujuci da bi Srbija i Crna Gora trebalo da garantuju
politiku
koja ce izbegavati rizicne poteze, Svilanovic je rekao da je najveci
napredak do sada postignut potpisivanjem Sporazuma o preuredjenju odnosa
izmedju dve republika i da ga treba odlucno primenjivati.
Pisanje i donosenje Ustavne povelje, Svilanovic je nazvao
"velikim
izazovom" za sve politicare u Srbiji i Crnoj Gori, ali i u EU, koja je
preuzela najvecu ulogu u tom procesu, ukazujuci koji su kriterijumi i
zajednicki organi prihvatljivi prema kandidatima za clanstvo.
"Srbija i Crna Gora treba da pokazu da ce biti zajednica koja
je
evropski orijentisana", kazao je Svilanovic i dodao da ce uslediti niz
konsultativnih sastanaka o svim pitanjima, kako bi u prvom kvartalu
sledece
godine bio potpisan Sporazun o stablilizaciji i asocijaciji sa EU.
Svilanovic je ocenio da sve aktivnosti u zemlji u narednih
desetak
godina moraju da budu usmerene na resavanje unutrasnjih problema,
stabilizaciju politickih prilika i prilagodjavanje odnosima u Evropi.
SRJ I SLOVACKA ZA UNAPREDJENJE BILATERALNIH ODNOSA
BEOGRAD, 25. aprila (Tanjug) - SRJ i Slovacka potvrdile su, tokom
konsultacija izmedju svojih ministarstava inostranih poslova, obostranu
spremnost za unapredjenje ukupnih, posebno ekonomskih bilateralnih
odnosa. Na konsultacijama, koje su obavili pomocnik saveznog ministra
Radojko
Bogojevic i generalni direktor Sektora za bilateralnu saradnju Maros
Sefcovic, razmenjena su misljenja takodje o regionalnoj saradnji i
pitanjima od najveceg znacaja za SRJ i ispoljena je bliskost stavova u
pogledu nacina njihovog resavanja.
SRJ IZVESTILA KOMISIJU UN ZA LJUDSKA PRAVA O POLITICI VLADE ZENEVA, 24.
aprila (Tanjug) - Ambasador i stalni predstavnik SRJ pri
sedistu UN u Zenevi Milorad Scepanovic danas je, u okviru generalne
debate
58. zasedanja Komisije UN za ljudska prava u Zenevi, detaljno obavestio
prisutne delegate o politici Vlade SRJ u oblasti zastite prava i sloboda
nacionalnih manjina i u tom kontekstu posebno je istakao najvaznija
resenja
iz nedavno usvojenog Saveznog zakona.
Ambasador Scepanovic je u svom govoru naglasio znacaj veoma liberalnog i
sirokog spektra mogucnosti za kulturno izrazavanje i ucesce manjina u
obrazovnom i politickom zivotu zemlje, kao i njhovo ravnopravno ucesce u
drzavnoj administraciji i drugiim ustanovama na svim nivoima vlasti koje
pruza i garantuje novi zakonski okvir.
On je iscrpno govorio o jednom od najvaznijih manjinskih prava - prava
na
javnu i privatnu upotrebu maternjeg jezika, na sticanje obrazovanja na
maternjem jeziku, kao i prijem javnih informacija, vesti i kulturnog
programa. Scepanovic je prisutne obavestio o osnovnim karakteristikama,
nacinu formiranja i funkcijama predvidjenih saveta nacionalnih manjina,
a
posebno Saveznog saveta za nacionalne manjine, koji ce predstavljati
osnovni savetodavni organ Savezne vlade po svim pitanjima vezanim za
unapredjenje i zastitu prava manjina. Takodje je istakao znacaj
finansijske
pomoci koju ce Savezna vlada pruzati razvoju nacionalnih manjina kroz
predvidjeni poseban savezni fond. Jugoslovenski predstavnik je istakao,
kao
jedno od kljucnih zakonskih resenja, zabranu uvodjenja zakonodavnih
akata
ili preduzimanja aktivnosti vlade kojima bi se diskriminisale manjine
ili
ugrozavala njihova zagarantovana prava.
Scepanovic je istakao na kraju da Jugoslaviju ocekuje ozbiljan zadatak
pune
primene usvojenog Zakona i da je, u tom kontekstu, Savezno ministarstvo
nacionalnih i etnickih zajednica vec otpocelo pregovaranje o
bilateralnim
sporazumima o zastiti nacionalnih manjina izmedju SRJ i susednih zemalja
radi resavanja preostalih otvorenih pitanja o njihovim manjinama u nasoj
zemlji i statusom srpske i crnogorske zajednice u tim zemljama.
PICULA: MOJA POSETA JASAN DOKAZ O POZITIVNIM PROMENAMA U SRJ
SUBOTICA, 24. aprila 2002. (Beta) - MIP Hrvatske Tonino Picula
izjavio je danas u Subotici da se odnosi SRJ i Hrvatske sve vise krecu
ka
dobrosusedskim i partnerskim.
Sumirajuci dvodnevnu posetu SRJ, Picula je tokom obilaska
Subotice
novinarima rekao da je njegov boravak u Beogradu i Subotici, koji je,
kako
je naveo, do pre nekoliko godina bio nezamisliv, sada jasan dokaz o
pozitivnim promena u Jugoslaviji.
Hrvatska zeli da pomogne Jugoslaviji na zajednicki, strateski
vaznom putu prikljucenja Evropskoj uniji, rekao je Picula i dodao da
"Hrvatska ne bezi od neresenih problema" u odnosima
sa SRJ.
On je precizirao da se ti problemi pre svega odnose na
resavanje
pitanje izbeglica i utvrdjivanja medjudrzavne granice.
Picula je ponovio da ce vizni rezim izmedju dve zemlje biti
liberalizovan, dok se ne stvore uslovi za realizaciju obostrane zelje
dve
drzave da se vize potpuno ukinu.
Sef hrvatske diplomatije razgovarao je u Subotici i sa
predstavnicima hrvatske zajednice u Vojvodini i preneo da je u tom
razgovoru "nastojao mnogo vise slusati" o tome kako ovdasnji Hrvati sebe
dozivljavaju u vremenu drustvenih promena.
Picula je istakao kako jugoslovenski Zakon o nacionalnim
manjinama
pruza mogucnost da hrvatski dobije status sluzbenog jezika, kao i
mogucnost
da se pripadnici hrvatske zajednice skoluju na vlastitom jeziku.
DINKIC: FINANSIJSKO TRZISTE BICE POTPUNO LIBERALIZOVANO BEOGRAD, 24.
aprila (Tanjug) - Guverner NBJ Mladjan Dinkic pozvao je danas
strane investitore da slobodno ulazu kapital u Jugoslaviju, potvrdivsi
da
ce, donosenjem nove zakonske regulative, biti potpuno liberalizovano
domace
finansijsko trziste, a strani ulagaci ce moci slobodno da iznose
ostvareni
profit iz zemlje.
"Postigli smo makroekonomsku stabilnost, a sada cinimo napore da
podstaknemo priliv stranih investicija u zemlju", rekao je Dinkic na
skupu
"Investiranje u Srbiju", koji se odrzava u beogradskom hotelu "Hajat".
Do
kraja nedelje ocekuje se usvajanje zakona o staroj deviznoj stednji,
zakona
o bankama, zakona o deviznom poslovanju i zakona o konverziji javnog
duga
prema poslovnim bankama u akcije, najavio je guverner NBJ i precizirao
da
se ocekuje izdavanja obeznica stare devizne stednje u iznosu od 4,5
milijarde evra, koje mogu kupovati i stranci.
Ono sto najvise interesuje investitore je zakon o deviznom poslovanju,
za
koji je Dinkic rekao da je liberalniji od slovenackog, madjarskog ili
poljskog i koji ce, prema njegovoj oceni, doprineti da nasa zemlja bude
privlacnija i konkurentnija za strane investitore u regionu. Taj zakon
ce
doprineti da se ispuni clan 8. Statuta MMF o medjunarodnoj
konvertibilnosti
nacionalne valute, koja se ocekuje u maju, najavio je Dinkic i
precizirao
da ce stranci moci da kupuju samo dugorocne hartije od vrednosti na
domacem
trzistu, zatim nekretnine za devize i slobodno transferisu ostvareni
profit
van nase zemlje.
Posle usvajanja pomenuta cetiri zakona bice uklonjene prepreke i za
uglaganje kapitala u bankarski sektor, rekao je Dinkic i naveo da ce
domace
banke slobodno moci da kupuju devize za dinare i same odredjuju kurs u
medjusobnom trgovanju, van medjubankarskog trzista deviza.
JUGOSLAVIJA - SAVET EVROPE
Svilanovic: Puna spremnost za prijem SRj u SE
STRAZBUR, 25. aprila 2002. (Beta) Sef jugoslovenske diplomatije
Goran Svilanovic izjavio je danas u Strazburu da postoji puna spremnost
Saveta Evrope (SE) da primi SRJ u clanstvo pre kraja godine, ali nije
iskljucio mogucnost da takva odluka bude doneta vec u junu.
Ocekivanja su da odluka Parlamentarne skupstine Saveta Evrope
i,
potom, predlog Komitetu ministara budu doneti u septembru, sto bi
znacilo
da Jugoslavija u novembru, na sastanku ministara bude prihvacena u puno
clanstvo, kazao je Svilanovic u izjavi agenciji Beta i Radiju B92, nakon
razgovora sa izvestiocima za SRJ Klodom Frejom i Helmutom Lipeltom.
Svilanovic je, medjutim, kazao da je sagovornicima u Strazburu
izneo argument u cilju ubrzanja tog procesa, uz obrazlozenje da je
clanstvo
Jugoslavije u Savetu Evrope "u stvari prvi u pravom smislu vidljiv korak
da
je SRJ prihvacena u porodici naroda".
On je pomenuo da se razmislja o pomeranju tih rokova unapred i
da
bi evenutalna odluka Parlamentarne skupstine mogla biti doneta u junu.
"Ne znam da li ce to biti tako, to cemo videti", rekao je
Svilanovic.
"Ali s obzirom na ono sta smo do sada uradili, ja ne bih
iskljucio
takvu mogucnost", rekao je Svilanovic i dodao da ce SRJ nastaviti
komunikaciju sa SE i sto se tice njegovog ministarstva i sto se tice
sefa
jugoslovenske delegacije u Strazburu Dragoljuba Micunovica.
Clanstvo SRJ u SE bice, prema recima Svilanovica, priznanje za
reforme koje su izvrsene u SRJ, za potpuno novu politiku i ohrabrenje
svima
koji nastavljaju da unapredjuju stanje u zemlji.
"I bice ohrabrenje za nas da postignemo dobar dogovor prilikom
izrade Ustavne povelje i da konacno do kraja godine imamo nove organe
koji
ce nastaviti evropsku politiku", istakao je Svilanovic, dodajuci da je
to
kljucni argument i da ce za njega biti razumevanja.
Izvestioci su, prema Svilanovicevim recima, direktno rekli da
nemaju nikakvu dilemu da ce izvestaj (o SRJ) biti pozitivan, a da se
sada
razgovara o rokovima da li ce odluka biti doneta u septembru ili junu.
Svilanovic je danas u Strazburu razgovarao i sa predsednikom
Parlamentarne skupstine SE Peterom Siderom, dok ce kasnije imati susret
sa
generalnim sekretarom SE Valterom Svimerom .
Clanstvo u organizacijama prvo u SE, pa zatim u Evropskoj uniji
(EU), a u medjuvremenu u Partnerstvu za mir, vezano je za odluke koje se
donose u zemlji, kazao je sef jugoslovenske diplomatije.
On je dodao da je u razgovoru sa izvestiocima za SRJ naveo da
je u
zemlji uspostavljen demokratski sistem, da je uradjeno dosta po pitanju
postovanja ljudskih prava, da su albanski zatvorenici koji su bili u
zatvorima u Srbiji prebaceni na Kosovo, kao i da su izvrsene reforme u
zemlji.
Sef jugoslovenske diplomatije u tom razgovoru je takodje naveo
da
je potpisan sporazum o preuredjenju odnosa u federaciji, kao i da je
usvojen zakon o saradnji sa Haskim tribunalom.
"Dosli smo od potpunog nepriznavanja do jedne dobre okolnosti
da
je sada i od strane clanova Vlade Crne Gore receno da imaju potpuno
poverenje u jednoj osetljivoj stvari kao sto su pregovori o Prevlaci,
jer
znaju da imamo redovnu komunikaciju sa njima i da zaista stitimo
interese
gradjana Crne Gore", rekao je Svilanovic, dodajuci da je to izazvalo
posebnu paznju.
Kada je rec o saradnji sa Haskim tribunalom, Svilanovic je
kazao
da je sagovornicima u Strazburu potvrdio komentar glavnog tuzioca
Tribunala
Karle del Ponte o nedostacima usvojenog zakona i time se, prema njegovim
recima, videlo da je "nasa vlada potpuno otvorena" i da "ozbiljno
pokusava
da ispuni svoje obaveze", imajuci u vidu nas ustavni okvir.
Frej za ulazak SRJ u Savet Evrope u septembru
STRAZBUR, 25. aprila (Tanjug) - Izvestilac za pravna pitanja
Saveta Evrope Klod Frej izjavio je Tanjugu da izvestioci rade sto je
brze
moguce kako bi omogucili prijem SR Jugoslavije u Savet Evrope u
septembru
ove godine. "Cilj je da sve ide sto je brze moguce, jer ja sada, kao i
ministar Svilanovic, imam uverenje da treba dati jak signal za ulazak
Jugoslavije u Savet Evrope ove godine, i to u septembru", rekao je Frej.
On
je najavio da ce podneti nacrt izvestaja 8. maja na zasedanju Saveta u
Luksemburgu. Izvestaj ce posle razmatranja biti ponovo podnet na
zasedanju
u Lucernu 28. maja, dodao je Frej.
DEJVIS: PRIJEM SRBIJE I CRNE GORE U SE NE SME BITI PREURANJEN
BEOGRAD, 24. aprila (Tanjug) - Nova drzava Srbija i Crna Gora
ce,
bez sumnje, postati clanica Saveta Evrope, ali "taj srecan dogadjaj ne
sme
da se desi preuranjeno", ocenio je sef frakcije evropskih socijalista u
Savetu Evrope (SE) Teri Dejvis u izjavi nemackom radiju Dojce vele.
Povodom misljenja izvestioca Saveta Evrope za Jugoslaviju Kloda
Freja, koje je izneo na sastanku Odbora za politicka pitanja, da bi
Jugoslavija mogla postati stalna clanica najstarije evropske institucije
vec u junu, Dejvis je izrazio rezervu da sve obaveze potrebne za prijem
mogu biti ispunjene do tog roka. "Ako sve obaveze nuzne za prijem ne
budu
do tada ispunjene, preporucio bih svojim prijateljima iz Srbije i Crne
Gore
da budu strpljivi, posto vec jako dugo cekaju na povratak u Evropu. Nije
vazno da li ce se to desiti nekoliko meseci pre ili posle", rekao je
Dejvis
nemackom radiju.
On je rekao da Frejevu izjavu treba shvatiti kao izraz njegovog
licnog entuzijazma i prijateljskih osecanja prema Jugoslaviji. Radio
podseca da je predsednik parlamentarne skupstine SE Piter Sider bio
nesto
umereniji od Freja u pogledu termina prijema, koji bi, po njegovom
misljenju, mogao da bude u septembru.
Navodeci da je u Savetu Evrope do sada vazilo pravilo da nova stalna
clanica moze postati zemlja u kojoj su odrzani parlamentarni izbori,
koje
je SE pratio i ocenio kao demokratske i fer, Dojce vele prenosi
Dejvisovu
ocenu da "parlamentarni izbori ne bi bili neophodni, jer je Jugoslavija
vec
ispunila vecinu uslova za prijem u SE".
I nemacki poslanik Helmut Lipelt, izvestilac Odbora za pravne poslove i
ljudska prava, smatra da parlamentarni izbori nisu nuzan uslov za
prijem,
jer su u Jugoslaviji poceli da teku demokratski procesi. Njegov stav je,
medjutim, da je "preuranjeno govoriti o stalnom clanstvu posle samo
godinu
dana pripravnickog staza", navodi kelnski radio. "Hrvatska je cekala tri
godine, BiH skoro sedam godina i ne vidim razlog da se u slucaju
Jugoslavije ne saceka da se vidi kako ce se proces dalje odvijati", kaze
Lipelt.
REPUBLIKA SRBIJA
FINANSIJSKA PODRSKA NEMACKE SRPSKOJ PRIVREDI
BEOGRAD, 24. aprila (Tanjug) - Predstavnici vlada Srbije i Nemacke
potpisali su danas Memorandum o razumevanju, kojim je predvidjena
finansijska podrska Srbiji u ovoj godini od 37,3 miliona evra i Sporazum
o
finansiranju projekata za potrebe vodovoda u Beogradu i Nisu, vredan 5,1
milion evra.
Republicki ministar za ekonomske veze sa inostranstvom Goran Pitic je,
posle potpisivanja sporazuma u vladi Srbije, novinarima rekao da je rec
o
nemackoj podrsci ekonomskim reformama republicke vlade i poboljsanju
standarda gradjana. Pitic je kazao da je vlada Srbije u konitinuitetu
imala
podrsku Nemacke i dodao da ce finansijska sredstava iz te zemlje biti
namenjena razvoju malih i srednjih preduzeca, kao i za podrsku privatnog
sektora, obrazovanja i finansijskog sektora.
Direktor Direkcije za SRJ u nemackom Ministarstvu za ekonomske odnose sa
inostranstvom Dominik Ciler podsetio je na podrsku nemacke vlade od 5.
oktobra, ocenivsi da bi na Srbiji, "koja se nalazi u gravitacionom
centru
jugoistocne Evrope", na neki nacin trebalo da se zasniva razvoj regiona.
Navodeci da ce Nemacka nastaviti aktivno da podrzava reforme u Srbiji,
Ciler je kazao da je to i u svetlu cinjenice da u Nemackoj zivi i radi
veliki broj ljudi iz Srbije, kao i svetlu istorijskih veza. "Srbija je
postala pozudan partner za Nemacke", rekao je Ciler i najavio
ovakvu i slicnu podrsku Nemacke "i u godinama koje dolaze". On je,
takodje,
rekao da je srpska vlada pokazala veoma snaznu opredeljenost za
stvaranje
stabilne drzave i trzisno orijentisane privrede i dodao da je ovaj
program
podrske "najambiciozniji od svih programa koje smo videli u zemljama
jugoistocne i istocne Evrope".
Potpisivanju sporazuma prisustvovali su predstavnici beogradskog i
niskog
vodovoda, direktor predstavnistva nemacke Kreditne blanke Mark Engelhart
i
ambasador Nemacke u Beogradu Joakim Smit.
Djelic: Veliki sam optimista u pogledu odobravanja pomoci SAD
BEOGRAD, 25. aprila (Tanjug) - Srpski ministar finansija
Bozidar
Djelic izjavio je danas da je veliki optimista u pogledu odobravanja
pomoci
SAD Srbiji, odnosno Jugoslaviji, naglasivsi da je vlada Srbije dokazala
da
zeli da bude ozbiljan i odgovoran clan medjunarodne zajednice,
uspostavljanjem pune saradnje sa Haskim tribunalom. Komentarisuci stav
americkog Stejt departmenta, koji i dalje zahteva
potpuno ispunjenje uslova o saradnji sa Haskim tribunalom, Djelic je u
izjavi novinarima u Centru "Sava" ocenio da "nece biti vecih problema
oko
toga". "Odgovornost znaci dobiti povlastice, a isto tako (znaci)
postovati
svoje obaveze", rekao je on i napomenuo da je srpska vlada svesna da ne
moze jedno bez drugog.
Sto se tice pregovora sa Londonskim klubom poverilaca, Djelic je rekao
da
oni proticu veoma tesko, jer jugoslovenska strana i dalje insistira na
otpisu dve trecine duga, posto je u stanju da otplacuje samo trecinu tog
iznosa, napominjuci da dok traju pregovori Jugoslavija nije u obavezi da
otplacuje dug Londonskom klubu. Djelic je potvrdio da je danas potpisao
"pismo o namerama" koje ce omoguciti Upravnom odboru Medjunarpodnog
monetarnog fonda da 10. maja izglasa trogodisnji "stend baj" aranzman
Jugoslaviji od oko 800 miliona dolara, sto ce omoguciti otpis 55 od
ukupno
66 odsto spoljnog duga prema Pariskom klubu poverilaca. Krajem prosle
godine Pariski klub otpisao je pet od ukupno osam milijardi dolara
spoljnog
duga Jugoslavije, prema toj medjunarodnoj grupaciji poverilaca.
POLJSKA: SRBIJI KREDIT OD PREKO 100 MILIONA DOLARA
BEOGRAD, 24. aprila 2002. (Beta) - Vlada Poljske je odobrila
Srbiji kreditne linije u iznosu od preko 100 miliona dolara, namenjene
poljoprivredi, saopsteno je danas iz kabineta potpredsednika Vlade
Srbije
Jozefa Kase. O toj pomoci, koja ce biti realizovana u dve transe do
kraja
ove godine, Jozefa Kasu danas je obavestio izvanredni i opunomoceni
ambasador Poljske u SRJ Tadeus Dijema.
Dijema je rekao i da je Vlada Poljske spremna da odobri jos
jednu
kreditnu liniju namenjenu elektroprivredi, pise u saopstenju iz kabineta
Jozefa Kase.
Kasa i Dijema razgovarali su o aktuelnoj drustvenoj i
politickoj
situaciji u Republici, na Kosovu, o sprovodjenju Sporazuma Srbije i Crne
Gore o preuredjenju zajednicke drzave i predstojecim izborima, kao i o
prvim koracima za uvodjenje civilne kontrole oruzanih snaga, dodaje se u
saopstenju.
Dijema je rekao da ce Poljska podrzati napore Srbije da se u
sto
kracem roku ukljuci u Partnerstvo za mir i Evropsku uniju.
KOSOVO - METOHIJA
ANAN UPOZORIO NA OPASNOST OD PRERANOG POVLACENJA UN
NJUJORK, 24. aprila 2002. (Beta-AFP) - GS UN Kofi Anan upozorio
je
veceras Savet bezbednosti na opasnosti koje bi prouzrokovalo preuranjeno
povlacenje UN sa Kosova. "Nivo podrske koju Kosovo sada ima ne moze
neograniceno trajati", ocenio je Anan u izvestaju objavljenom na javnoj
debati o Kosovu.
Medjutim, Anan je upozorio da bi prerano povlacenje moglo da
dovede do "stvaranja nestabilnosti od koje bi koristi imali organizovani
kriminal i ekstremizam".
Generalni sekretar takodje je naveo da je zatrazio od sefa
UNMIK
Mihaela Stajnera da uspostavi kriterijume koji bi omogucili pocetak
konsultacija o konacnom statusu Kosova.
UN-COVIC: PODRSKA JUGOSLOVENSKIM STAVOVIMA
VASINGTON, 24. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Vlade Srbije i sef
Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic je danas izjavio
da
je u razgovorima koje je juce vodio sa ambasadorima vise zemalja u
sedistu
UN u Njujorku naisao na razumevanje i podrsku za stavove da je Kosovo
deo
jugoslavije i da se Rezolucija 1244 SB UN mora dosledno postovati. U
intervjuu za Glas Amerike, Covic je izrazio ocekivanje da ce slicno
razumevanje biti pokazano i na danasnjoj sednici Saveta bezbednosti, na
kojoj ce biti razgovarano o stanju na Kosovu i na kojoj ce on, kako je
najavljeno, traziti podrsku za ostvarivanje plana masovnog povratka Srba
i
drugog nealbanskog zivlja u pokrajinu i predociti sve opasnosti ukoliko
bi
se konacnom resenju njenog statusa prislo ubrzano. Posle odvojenih
susreta
sa ambasadorima SAD, Rusije, Velike Britanije, Kine i Francuske, Covic
je
rekao da je upavo konacan status Kosova bio jedna od njihovih glavnih
tema. On je rekao da je ambasadorima ukazao na to da "niz problema na
Kosovu nije
reseno, da se ne zivi normalno, da nema bezbednosti i slobode kretanja,
da
nema povratka srpske i ostalih nealbanskih zajednica, da nisu resena
pitanja nestalih i kidnapovanih lica", a privremene institucije nisu jos
pocele da funkcionisu. Covic je, prema sopstvenim recima, ambasadorima
pokusao da razjasni i situaciju u Kosovskoj Mitrovici, ocenivsi da "nije
dobro da se Mitrovica koristi kao nesto cime bi se prikazivali losi
Srbi".
"Jasno je i dokumentovano objasnjeno... da Srbi u Mitrovici moraju da
imaju
pravo na svoju lokalnu zajednicu i da se organizuju, naravno, u okviru
Kosova i Metohije i uz punu saradnju sa UNMIK", rekao je Covic. On je
napomenuo da ocekuje mnogo iskreniju, mnogo dobronamerniju saradnju
Beograda sa UNMIK, uz mnogo viase medjusobnog uvazavanja, "jer mi smo na
zajednickom poslu". "Morate shvatiti da su u Beogradu nastale
demokratske
promene, da je to nova vlast, da nema vise izgovora i da gospodin
Milosevic
vise ne stanuje u Beogradu, tako da je ta prica zavrsena", rekao je
Covic
ambasadorima, naglasivsi da "mi moramo zajedno da projektujemo buducnost
kako Kosova, tako i citavog regiona, a da pri tome niko ne bude
ostecen". Covic je naglasio da je "za demokratske vlasti u Beogradu
Kosovo i Metohija
jedno od najvecih iskusenja, koje cak dovodi u pitanje postojanje i
opstanak tih vlasti" i direktno "se reflektuje na stanje stabilnosti u
regionu".
UN-COVIC: SRJ I SRBIJA SPREMNI DA PODRZE ENTITETE NA KOSMETU NJUJORK,
24. aprila (Tanjug) - Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i
Metohiju Nebojsa Covic izjavio je danas u Njujorku da je zvanicni
Beograd
spreman da podrzi ideju o stvaranju entiteta na Kosmetu, po principu
onih u
Bosni i Hercegovini, samo ukoliko se proceni da bi takvo prelazno
resenje
obezbedilo razvoj lokalne samouprave u pokrajini i omogucilo povratak
Srbva
i ostalih nealbanaca u nju.
Covic, potpredsednik vlade Srbije, se na sednici Saveta bezbednosti UN
posvecenoj situaciji na Kosmetu, istovremeno odlucno izjasnio protiv
podele
pokrajine. Podsecajuci da u Rezoluciji saveta bezbednosti 1244 iz juna
1999. godine pise da je za Kosmet predvidjena "znacajna autonomija"
Covic
je ukazao da to ne znaci monoetnicku zajednicu, ogradjenu viokim zidom
od
zemalja i naroda regiona, jer bi onda ona bila opasan presedan,
dramaticno
bi uvecala nesigurnost na Balkanu i dovela u pitanje integraciju regiona
i
njegovo ukljucivanje u kontinentalno povezivanje.
"'Znacajnu autonomiju' vidimo kao deo demokratski uredjene i stabilne
drzavne zajednice Srbije i Crne Gore koja ce - integrisana u regionalne
i
evropske organizacije - biti cinilac i glavni oslonac balkanskog mira i
spokojstva," istakao je Covic.
Predsednik Koordinacionog centra Covic je izrazio zelju da "medjunarodna
zajednica jasno kaze da se nova stvarnost na Kosmetu ne sme graditi na
rezultatima etnickog ciscenja i kriminalizacije drustva." Status
Kosmeta,
primetio je takodje Covic,"ne moze biti resavan bez razmisljanja o
posledicama koje ce svako predlozeno resenje imati po opstanak celovite
BiH, po mir u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji."
Covic je, porucivsi da "resenje svih regionalnih nevolja treba traziti u
kompromisima", ukazao da se "sve strane u sukobu moraju odreci
maksimalistickih zahteva." Otuda je Covic upozorio da treba "oprezno
zuriti" u popravljanju prilika na Kosmetu, sto nije svojstveno nedavno
formulisanom predlogu da pokrajina dobije "uslovnu nezavisnost". Takvo
resenje je sugerisala medjunarodna komisija na celu sa svojevremenim
prvim glavnim tuziocem Haskog tribunala, juznoafrickim sudijom Ricardom
Goldstonom. "Davanje bilo kakve nezavisnosti Kosovu, uslovne ili
neuslovne,
bilo bi dramaticno gazenje srpskih i crnogorskih razloga i kazna Srbima"
za
sve sto su ucinili posle 5. oktobra 2000-te godine kako bi usli u
porodicu
dostojnih naroda, istakao je Covic.
Ukazujuci da zvanicni Beograd prihvata da su UNMIK i Kfor "odgovorni za
mir
i stabilnost na teritoriji citavog" Kosmeta, kao i da ce preduzeti sve
za
uspeh ideje o multietnickom karakteru pokrajine, Covic je zakljucio da
UN
"imaju odgovornost i sposobnost da iniciraju dijalog, bez nametanja
konacnih resenja i moc da taj dijalog ucine uspesnim."
STAJNER SB UN O POVRATKU SRBA NA KOSOVO
NJUJORK, 24.aprila 2002. (Beta) - Sef UNMIKa Mihael Stajner izjavio je
danas na sednici Saveta bezbednosti UN u Njujorku da u sledeca tri
meseca
treba da pocne povratak Srba u 14 sela i ostalih nealbanskih manjina na
sedam lokaliteta na Kosovu.
Podnoseci redovan izvestaj clanovima SB UN, Stajner je kazao da
ce
kosovski Srbi imati sluzbene predstavnike koji ce raditi na povratku u
okviru Vlade i u kancelariji UNMIKa.
"Vreme ja da se pocne sa pravim probijanjem leda u oblasti
povratka. Za to moram da zamolim za vasu pomoc, jer kada povratak
zapocne
na osnovu naseg jedinstvenog pristupa moramo da budemo sigurni da ce
biti
novca koji ce pratiti povratnike. Samo na taj nacin mozemo da ostvarimo
odrzivi povratak", rekao je Stajner na zasedanju SB posvecenom prilikama
na
Kosovu.
U govoru koji je prosledjen iz sedista UN, sef UNMIKa je naveo
da
ce, kada Srbi udju u Vladu, biti moguce "efikasnije se usredsrediti na
ujedinjen napor" da se pomogne povratak.
"Odlucujuce su 2002. i 2003. godina. Mi smo privrzeni stvaranju
preduslova za znacajan proces povratka. Procena ostecenja je zavrsena u
vise od 80 manjinskih sela i urbanih podrucja", istakao je Stajner.
Lavrov: Poboljsanje jedino za Albance na Kosovu
MOSKVA, 25. aprila (Tanjug) - Stalni predstavnik Rusije u
Ujedinjenim nacijama Sergej Lavrov je izjavio da je u nizu sfera zivota
na
Kosovu postignut odredjen napredak, ali da to izvesno poboljsanje
zivotnih
uslova u pokrajini oseca iskljucivo albansko stanovnistvo. Ostao je niz
ozbiljnih problema koji nisu reseni tokom protekle tri godine, od
usvajanja
Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, naglasio je Lavrov na nocasnjem
otvorenom zasedanju Saveta, posvecenom razmatranju situacije na Kosovu.
"U
pokrajini nije osigurana realna bezbednost, proces povratka nealbanskih
izbeglica jedva da je pokrenut sa nulte tacke, cvetaju organizovani
kriminal, sverc i korupcija", ukazao je ruski diplomata. Naglasavajuci
da se sa teritorije Kosova ostvaruje i destabilizacija
situacije na jugu Srbije i u susednoj Makedoniji, on je pozvao clanove
Saveta bezbednosti da se usredsrede na resavanje konkretnih pitanja,
koje
bi doprinelo uspostavljanju normalnog zivota za sve koji zive na Kosovu
ili
hoce da se tamo vrate.
Kao glavne zadatke misije UN u pokrajini Lavrov je, kako prenose ruska
glasila, naveo borbu protiv organizovanog kriminala i formiranje
privremenih demokratskih i multietnickih politickih, administrativnih i
sudskih struktura. Visoki ruski predstavnik je u zavrsnom delu izlaganja
posebno istakao neophodnost saradnje rukovodstva misije UN na Kosovu sa
vlastima u Beogradu.
Albanske partije na Kosovu odbacile Covicev predlog o entitetim
PRISTINA, 25. aprila (Tanjug) - Predstavnici albanskih partija
na
Kosovu su sinocnji govor predsednika Koordinacionog centra za Kosovo i
Metohiju Nebojse Covica u Saveta bezbednosti Uijedinjenih nacija u kojem
je
predlozio stvaranje entiteta u Pokrajini, ocenile kao neprihvatljiv, jer
bi
to znacilo direktnu podelu Kosova. Covic je u Njujorku rekao da je
zvanicni
Beograd spreman da podrzi ideju o stvaranju entiteta na Kosmetu, po
principu onih u Bosni i Hercegovini, samo ukoliko se proceni da bi takvo
prelazno resenje obezbedilo razvoj lokalne samouprave u pokrajini i
omogucilo povratak Srba i ostalih nealbanaca u nju.
Poslanik u kosovskoj skupstini i clan Demokratske partije Kosova Arsim
Bajrami ocenio je da Beograd i dalje nastoji da destabilizuje stanje u
pokrajini, a Covicevu izjavu smatra nedobronamernom. Kosovo sada ima
svoje
politicke predstavnike u skupstini i Srbi se za svoj boljitak mogu
izboriti
posredstvom kosovskih institucija, rekao je Bajrami.
Prema oceni predsednika Alijanse za buducnost Kosova Ramusa Haradinaja
Beograd ne zeli normalizaciju stanja na Kosovu. Beograd oduvek zeli da
podeli Kosovo na juzni - albanski deo i na severni koji bi pripojio
Srbiji,
rekao je Haradinaj i dadao da je Covicev predlog neprihvatljiv. Kako
prenose pristinski elektronski mediji, gotovo identican stav zauzeo je i
Demokratski savez Kosova Ibrahima Rugove.
JUGOSLAVIJA HASKI TRIBUNAL
SRJ-HAG: MINISTARSTVO PRAVDE DOSTAVILO OPTUZNICE SUDU
BEOGRAD, 24. aprila 2002. (Beta) - Jugoslovensko ministarstvo
pravde dostavilo je danas Okruznom sudu u Beogradu obrazlozene optuznice
za
sva lica koja se nalaze na spisku Haskog tribunala, a koja se nisu
prijavila na poziv da dobrovoljno saradjuju, saopstio je danas savezni
sekretarijat za informisanje.
Optuznice su dostavljene shodno odredbama Zakona o saradnji SRJ
sa
Haskim tribunalom, navodi se u saopstenju.
Savezno ministarstvo pravde nije prosledilo obrazlozene
optuznice
sudu za Dragoljuba Ojdanica, Milana Martica, Mila Mrksica, Nikolu
Sainovica, Vladimira Kovacevica i Momcila Grubana, posto su se oni u
predvidjenom roku prijavili ministarstvu i spremni su za dobrovoljni
odlazak u Hag, navodi se u saopstenju.
Istice se da je obaveza tih lica da se jave Haskom tribunalu u
roku od 15 dana, izuzev penzionisanog generala Mila Mrksica sa kojim je
postignut dogovor da taj rok bude 30 dana iz zdravstvenih razloga.
U slucaju da se u tom roku neko od lica koji su se dobrovoljno
predali Hagu ne pojavi pred tribunalom, savezno ministarstvo pravde ce
pokrenuti zakonom predvidjenu proceduru pred nadleznim sudom. Odmah po
dolasku u Haski tribunal, jugoslovenska vlada i vlada republike ciji je
okrivljeni drzavljanin, ce shodno clanu zakona o saradnji sa Haskim
tribunalom, dati neophodne garantije da se okrivljeni brane sa slobode,
navodi se u saopstenju jugoslovenskog sekretarijata za informisanje.
OJDANIC: IDEM U HAG DA BRANIM CAST VOJSKE
BEOGRAD, 24. aprila 2002. (Beta) Odlazim u Hag da bih tamo pre
svega branio cast Vojske Jugoslavije, i tamo dokazao svoju nevinost,
izjavio je pred sutrasnji odlazak u Haski tribunal bivsi nacelnik
Generlastaba Vojske Jugoslavije, penzionisani general Dragoljub Ojdanic
koji je optuzen za ratne zlocine na Kosovu.
Ojdanic je na konferenciji za novinare rekao da VJ nije zelela
rat. niti da ga je izazvala, jer ona kao institucija najbolje zna sta to
znaci.
Kada je doslo do rata, vojnici su ulozili sve napore da bi u u
istorijski nezapamcenom ratu, obavili zadatke na osnovu Ustava, rekao je
Ojdanic, koji se dobrovoljno prijavio jugoslovenskom Ministarstvu pravde
da
pred Haskim tribunalom odgovara na optuzbe za ratne zlocine tokom rata
na
Kosovu.
"Nemam razloga bilo cega da se stidim i za sve sto sam radio i
kako sam radio, savest mi je apsolutno cista", podvukao je Ojdanic.
Cinom predaje Ojdanic, kako je rekao, zeli da da doprinos
izlasku
zemlje iz izolacije.
On je rekao da odmah po dolasku u Hag ocekuje da jugoslovenske
vlasti, shodno Zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom, dostave garancije
da
do pocetka postupka bude na slobodi.
Prvo Ojdanicevo pojavljivanje pred Haskim tribunalom moze se
ocekivati vec u ponedeljak ili utorak.
MARTIC: NECU SVEDOCITI PROTIV MILOSEVICA
NOVI SAD, 24. aprila (Tanjug) - Bivsi predsednik Republike Srpske
Krajine
(RSK) Milan Martic izjavio je u danasnjem novosadskom "Dnevniku" da pred
Haskim tribunalom nece svedociti protiv bivseg predsedika SRJ Slobodana
Milosevica.
Martic je rekao da je takvu odluku doneo, mada je Milosevic "zasluzio da
mu
se revansira za izdaju 1995. godine, kada je odbio da posalje vojnu
pomoc
RSK, koju je hrvatska vojska vec bila napala". "Mogao je Milosevic da
spasi
RSK, ali...Znam, nije ni bilo lako, zbog pritiska medjunarodne
zajednice,
uputiti i jednu vojnu jedinicu u Knin, ali je mogao bar upozoriti Zagreb
da
ce vojska SRJ intervenisati i sve bi, verovatno, biilo drugacije",
objasnio
je Martic.
Martic je najavio da ce "uputiti zahtev Beogradu" da mu vlada SRJ da
garancije za odbranu sa slobode. Bivsi predsednik RSK je rekao da "ide u
Hag da bi odbranio istinu o stradanju Srba u Hrvatskoj", a zahvaljujuci
dokumentacionom centru "Veritas", koji je dokazni materijal prosledio u
Hag, njegovom advokatu ce "biti lakse da izvede dokazni postupak protiv
hrvatskih bojovnika i njihovih nalogodavaca". "Neki hrvatski generali
vec
su optuzeni za pocinjene ratne zlocine u akcijama 'Bljesak' i 'Oluja' i
u
Medackom dzepu, a ja sam uveren, da je jos ziv da bi i pokojni Franjo
Tudjman sada pravio drustvo Milosevicu u Hagu", rekao je Martic. Prema
njegovoj oceni, Hrvatska ne bi smela napasti Knin, a da nije imala
podrsku Zapada.
DEL PONTE: OBAVESTENA SAM O DOLASKU OJDANICA
STRAZBUR, 24. aprila 2002. (Beta) Glavni tuzilac Haskog
tribunala
Karla del Ponte Ponte) izjavila je danas u Strazburu da je obavestena o
nameri bivseg nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba
Ojdanica
da se dobrovoljno preda, ali je ponovila da je neophodno uhapsiti i
ostale
optuzene.
"Cula sam da ce sutra doci. Nadam se da hoce. Bicu u svojoj
kancelariji", kazala je Del Ponteova na konferenciji za novinare nakon
obracanja Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope.
Ona je rekla da je to samo prvi korak, isticuci da je potrebno
hapsenje svih ostalih optuzenih pred Haskim tribunalom i pristup
dokumentima.
Kada je rec o bivsim liderima bosanskih Srba Ratku Mladicu i
Radovanu Karadzicu, Del Ponteova je kazala da vlasti u Beogradu,
Banjaluci,
Podgorici i Sarajevu "nece ni demantovati niti potvrditi" da se oni
nalazi
na teritoriji tih drzava.
"Danas ne mogu da kazem da je on (Mladic) sada u Srbiji, ali
mogu
da vam kazem da je on pre nekoliko sedmica bio u Srbiji", rekla je
glavni
tuzilac Haskog tribunala.
Del Ponteova je istakla kako je vazno da vlasti u RS, kroz
Sfor, i
takodje vlasti u Crnoj Gori i Srbiji, uz pomoc lokalne policije,
pokusaju
da ih nadju i uhapse.
Nakon sto je bivsi srpski ministar policije Vlajko Stojiljkovic
nedavno izvrsio samoubistvo, ukupno ima 31 podginuta optuznica, od kojih
je
jedna zapecacena.
Komentarisuci samoubistvo Stojiljkovica, Del Ponteova je kazala
da
svi optuzeni treba da izadju pred Tribunal i da se brane.
Kada je rec o dosadasnjoj nedovoljnoj saradnji Misije UN na
Kosovu
(UNMIK) sa haskim istraziteljima, ona je kazala da je sef UNMIKa Mihael
Stajner obecao punu saradnju, pristup dokumentima, kao i pomoc u
lociranju
svedoka.
Povodom objavljivanja izvestaja o Srebrenici, glavni tuzilac
Haskog tribunala je rekla da on ni u kom slucaju nece uticati na dalju
istragu.
DEL PONTE NAJAVILA OPTUZNICE PROTIV PRIPADNIKA OVK
STRAZBUR, 24. aprila (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla
Del
Ponte najavila je danas u Strazburu da bi vec ove godine mogle biti
podignute optuznice protiv bivsih pripadnika paravojne organizacije
albanskih terorista na Kosovu i Mretohiji, OVK.
Obracajuci se Parlamentarnoj skupstini Saveta Evrope (SE), Del Ponte je
rekla da istrage o zlocinima koje je pocinila OVK na Kosovu nisu daleko
odmakle zbog nedostatka podrske istraziteljima, cak i od strane UNMIK.
Odgovarajuci na pitanja poslanika Parlamentarne skupstine SE o zlocinima
koje su pocinili Albanci na Kosovu i u Makedoniji, Del Ponte je rekla da
je
pokrenula istrage o tome otkako je dosla na mesto glavnog tuzioca, pre
dve
godine.
Del Ponte je, govoreci o saradnji Beograda sa Hagom, ocenila da su
jugoslovenske vlasti usvajanjem Zakona o saradnji sa Tribunalom
otklonile
znacajnu prepreku u saradnji sa tim Sudom. Ona je, medjutim, stavila
primedbu na clan 39. Zakona o saradnji sa Tribunalom, koji ne dozvoljava
izrucenje osoba koje su optuzene posle usvajanja tog zakona. "Ni jedna
drzava ne moze da primenjuje svoje zakone kao izgovor za nepostovanje
obaveza prema medjunarodnim zakonima", rekla je Del Ponte. Glavni
tuzilac Haskog tribunala je izrazila nadu da ce se svi optuzeni,
koji se nalaze u Srbiji i Crnoj Gori, predati ili biti brzo uhapseni,
pocev
od bivseg komandanta snaga bosanskih Srba Ratka Mladica. Ona je rekla da
se
Haski tribunal sada nalazi u kljucnom momentu svog rada, jer je u toku
sest
kompleksnih sudjenja, ukljucujuci i sudjenje Slobodanu Milosevicu, koje
je
ocenila kao istorijsko, jer, prema njenim recima, pokazuje moc
medjunarodnog pravosudja kada je prisutna politicka volja medjunarodne
zajednice.
Del Ponte je govoreci o optuznicama pomenula da postoji 31 optuznica, od
kojih je samo jedna tajna. Na pitanje o tajnim optuznicama, ona je rekla
da
su to normalne optuznice, predvidjene i nacionalnim zakonima, posto se
ni
jedna optuznica ne objavljuje pre hapsenja osumnjicenog. Upitana da li
je Haski tribunal zaista nezavisan Sud, buduci da ga
finansiraju zainteresovane drzave, pa cak i pojedinci, ona je rekla da
njeno tuzilastvo nije zavisno od donatora. "Ja ne znam ni ko daje pare,
ni
koliko", rekla je Karla del Ponte i dodala da nezavisnost tuzilastva
nije
dovedena u pitanje ni iz aspekta donacija.
Del Ponte: Trazimo hapsenja i pristup arhivama i svedocima STRAZBUR, 24.
aprila (Tanjug) - Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del
Ponte upozorila je danas da stvarna saradnja Beograda sa Tribunalom ne
podrazumeva samo dobrovoljnu predaju osumnjicenih, vec i hapsenja i
omogucavanje pristupa istrazitelja tog Suda arhivama i svedocima u
Jugoslaviji.
Na zajednickoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom Saveta
Evrope Valterom Svimerom i predsednikom Parlamentarne skupstine SE
Peterom
Sajderom u Strazburu, Del Ponte je rekla da je videla samo medijske
izvestaje o sestorici osumnjicenih iz SRJ, koji se spremaju za
dobrovoljni
odlazak u Hag, i dodala da se njihov dolazak jos uvek ocekuje u
Tribunalu. Del Ponte je rekla da od vlasti u Srbiji ocekuje da uhapse
ostale
osumnjicene i dodala da je tuzilastvo Tribunala poslalo u Beograd spisak
od
23 osobe koje tereti za ratne zlocine. Glavni tuzilac Haskog tribunala
je
rekla da tuzilastvo nije zaboravilo na Makedoniju i precizirala da se
istrage vode i protiv pripadnika albanskih oruzanih formacija u toj
bivsoj
jugoslovenskoj republici.
Odgovarajuci na pitanje o izvestaju holandske vlade o Srebrenici, Del
Ponte
je rekla da taj izvestaj nema uticaja na slucajeve koji se vode pred
Tribunalom. Del Ponte je rekla da je 2008. odnosno 2010. godina, zbog
mogucnosti zalbi, okvirni datum prestanka rada Tribunala, jer, kako je
rekla, moze da se desi da glavni osumnjiceni, Ratko Mladic i Radovan
Karadzic, ne budu izruceni Tribunalu.
Svimer i Sajder su pozvali sve bivse jugoslovenske republike da
saradjuju
sa Tribunalom. Svimer je naglasio da Savet Evrope ocekuje da Srbija i
Crna
Gora u potpunosti saradjuju sa Sudom u Hagu, ukljucujuci i slucajeve u
kojima optuznice jos nisu podignute.
Lendejl: Dolazak generala Ojdanica je prvi korak
HAG, 25. aprila 2002. (Beta) Portparol sudskog dela Haskog
tribunala Dzim Lendejl (Jim Landale) pozdravio je danasnji dolazak
penzionisanog generala jugoslovenske vojske Dragoljuba Ojdanica pred
Tribunal i izrazio nadu da ce svi optuzeni koji se nalaze na teritoriji
SRJ
brzo biti prebaceni u Hag.
"To je samo prvi korak. Nadamo se dolasku pojedinaca koji su
najavili dobrovoljnu predaju i, sto je jos vaznije, brzom prebacivanju
svih
ostalih optuzenih, pogotovo onih koji su optuzzeni sa Ojdanicem da bi im
se
sudilo zajedno", izjavio je Lendejl agenciji Beta.
Nakon objave da je general Ojdanic u pritvorskoj jedinici
Tribunala, Lendejl je ocenio da je general Ojdanic "vazna licnost,
najvisi
jugoslovenski oficir prebacen pred Tribunal i prvi od suoptuzenih sa
Slobodanom Milosevicem koji je ovde".
Portparol Tribunala je izrazio nadu da dolazak Ojdanica
"oznacava
pocetak procesa u kojem ce SRJ ispuniti sve medjunarodnopravne obaveze i
osigurati da na njenoj teritoriji ne ostane nijedan pojedinac koga je
Tribunal optuzio za ratne zlocine".
SAD-BAUCER: JOS NEMA POTVRDE ZA NASTAVAK POMOCI
VASINGTON, 24. aprila 2002. (Beta) Sjedinjene Drzave pozdravile
su
nameru sestorice optuzenih gradajna SRJ i RS da se dobrovoljno predaju
Haskom tribunalu, ali i podsetile da nastavak americke finansijske
podrske
zavisi od konkretnih koraka Beograda u saradnji sa tim sudom.
"SRJ i vlada Srbije su vrlo dobro svesne potrebe preduzimanja
konkretnih koraka u vezi sa pristupom relevantnim arhivama, svedocima i
transferom optuzenih koji su na slobodi. To su pitanja koja smo
precizirali. Svaki korak u tom pravcu ce, naravno, biti pozdravljen,
Ali,
za sada, drzavni sekretar jos nije doneo odluku o sertifikaciji
(nastavka
finansijske podrske SRJ)", rekao je portparol Stejt departmenta Ricard
Baucer na sinocnjem brifingu za novinare.
Baucer je kazao da juce najavljena dobrovoljna predaja
sestorice
optuzenih predstavlja "dodatni znak da vlasti u Beogradu shvataju svoju
obavezu da poboljsaju saradnju sa Medjunarodnim krivicnim sudom za bivsu
Jugoslaviju".
"Naredni neophodan korak koji jugoslovenska vlada treba da
preduzme jeste da te optuzene sto pre privede i prebaci u Hag", dodao je
Baucer.
On je ponovio da SAD traze "od svih optuzenih za ratne zlocine
da
se dobrovoljno predaju Haskom sudu, na miran i dostojanstveni nacin".
"Svi optuzeni za ratne zlocine, ukljucujuci Ratka Mladica i
Radovana Karadzica moraju da odgovore na optuzbe koje im se stavljaju na
teret", rekao je americki zvanicnik.
DUNAVSKA KOMISIJA
HRVATSKA PREDSEDAVAJUCI DUNAVSKE KOMISIJE
BUDIMPESTA, 23. aprila 2002. (Beta) Na kraju desetodnevnog
zasedanja godisnje skupstine Dunavske komisije u Budimpesti za novog
predsednika te medjunarodne organizacije izabran je hrvatski ambasador
Stanko Nik (Nick).
Hrvatski kandidat dobio je sest glasova, cime je vec u prvom
krugu
glasanja pobedio kandidata Rumunije i Jugoslavije, nakon cega je
rumunski
kandidat prihvatio da bude potpredsednik Dunavske komisije, a sekretar
je
postao ambasador Moldavije u Budimpesti.
Mandat novog predsednika, potpredsednika i sekretara
medjunarodne
organizacije podunavskih zemalja traje tri godine.
Kandidovanje Jugoslavije na mesto predsednika Dunavske komisije
predao je 25. marta jugoslovenski ambasador u Budimpesti Dejan Janca,
koji
je tom prilikom naglasio da SRJ jos od 1993. godine nije delegirala svog
predstavnika za mesto predsednika, potpredsednika ili sekretara Dunavske
komisije.
Na godisnjem zasedanju skupstine komisije jugoslovensku
delegaciju
je predvodio Janca, u njoj su bili pomocnik ministra za inostrane
poslove
Jelica Minic i pomocnik ministra saobracaja Miroslav Aleksic.
Skupstina Dunavske komisije prihavatila je i predloge radnih
grupe
za tehnicka pitanja i za pravna i finansijska pitanja i povecala budzet
te
organizacije za sest odsto.
Najvise telo Dunavske komisije danas je podrzalo i nastavak
projekta vadjenja ostataka mostova iz Dunava kod Novog Sada i zatrazila
od
Jugoslavije da smanji cenu otvaranja pontonskog mosta a od vlade Srbije
da
ukine zabranu tranzita nafte preko svoje teritorije.
Odluceno je da i putnickim brodovima bude dozvoljeno da plove
Dunavom i predlozeno da se vrati uredba po kojoj bi svaka podunavska
zemlja
bila odgovorna za plovidbu Dunavom na svojoj teritoriji.
Datum vracanja te uredbe medjutim je jos neizvestan jer
bezbednoj
plovidbi Dunavom osim mina, prete i virovi koji su nastali nakon rusenja
mostova kod Novog sada.
Godisnja skupstina Dunavske komisije je razmatrala i mogucnosti
stvaranja transevropskog plovnog puta RajnaMajnaDunav, a za nove
posmatrace
u Dunavsku komisiju su primljeni Holandija i Ceska.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
