|
ISTRA�IVANJE "POLITIKE": DA LI JE POSTOJAO PLAN ZA LIKVIDACIJU PRE�IVELIH ZATO�ENIKA SA GOLOG OTOKA (3) Akcija, a ne operacijaPomo�nik na�elnika republi�ke dr�avne bezbednosti obja�njava
�ta je skrivala �ifra "Munja"
Istra�ivanje jednog tako te�kog pitanja kakvo je eventualno postojanje nekada�njih spiskova za likvidaciju odre�ene kategorije politi�kih protivnika, unapred je uveliko jalov posao. Ne�to kao "nemogu�a misija". Obratili smo se, ipak, i Srdanu Andrejevi�u, dugogodi�njem visokom funkcioneru Dr�avne bezbednosti, koji je upravo 1979. godine u toj slu�bi obavljao najodgovornije du�nosti u Republici Srbiji. - Pro�lo je mnogo godina od tada, ne se�am se nikakve operacije koja se zvala "Munja". U telefonskom razgovoru sa Mihailovi�em, na njegov poziv, rekao sam mu to isto. A sada i vama ka�em da nikakvih spiskova za likvidaciju nije bilo. Ne znam �ak ni za ideju da takva, drasti�na mera, bude primenjena prema bilo kome, pogotovo ne prema golooto�anima, odlu�an je Andrejevi�. Bogata gra�a U obavljanju svojih du�nosti, ka�e na� sagovornik, on nikada nije radio na poslovima vezanim za informbirovsku politi�ku orijentaciju. - Mene �ak nije interesovala ni bogata gra�a na tu temu, godinama �uvana u arhivu SDB. Va� kolega, pokojni Dragan Markovi�, glavni i odgovorni urednik NIN-a, a kasnije i direktor "Politike", upravo je od mene dobio saglasnost da tu dokumentaciju pa�ljivo pregleda. S tim se saglasio i tada�nji savezni ministar unutra�njih poslova Dobroslav �ulafi�. Mnoge sate i dane proveo je Markovi� ba� u mojoj kancelariji listaju�i te papire, a da nikada o tome nismo razgovarali. Sa svoje strane, nijednom se nisam zainteresovao �ta je u toj gra�i prona�ao, ka�e nam Srdan Andrejevi�. Za to je imao svoje razloge, me�u kojima izdvaja dva najva�nija. - Prvo, navodi, nisam hteo da Dragan Markovi� stekne utisak, na bilo koji na�in, da �elim da mu sugeri�em �ta �e i kako �e da pi�e o Golom otoku. Drugo, u vreme kada sam mu dozvolio pristup toj gra�i 1984. godine, Goli otok je ipak ostao daleka, najbla�e re�eno, neprijatna pro�lost. Posle zavr�enih istra�ivanja Markovi� je objavio i knjigu. Rukopis mu nisam tra�io na uvid, a on mi tekst nije ni nudio. Njegovu knjigu do danas nisam pro�itao, isti�e Srdan Andrejevi�, jo� jednom nagla�avaju�i da o "Munji" ne mo�e ni�ta da saop�ti. Izme�u se�anja i zaborava Kao �to se i moglo o�ekivati, u odgovorima
na�ih sagovornika, nekada�njih pripadnika i funkcionera slu�bi bezbednosti,
prepli�u se ne samo njihova se�anja i saznanja, nego i neminovni zaborav
pojedinosti iz davno prohujalih godina. Za rasplitanje �vora zvanog "Munja" to, naravno, nije dovoljno. Otuda smo se obratili i pomo�niku na�elnika republi�kog Resora dr�avne bezbednosti Milo�u Teodorovi�u, koji je od 12. juna 2001. godine relativno �esto prisutan u na�oj javnosti. Toga dana je, podseti�emo, bila odr�ana prva konferencija za novinare Dr�avne bezbednosti, od osnivanja te slu�be (tada OZNA, Odeljenje za za�titu naroda) 1944. godine. - Pre svega, ka�e Teodorovi�, "Munja" nije naziv neke operacije, nego akcije, �to su bitno razli�ite stvari u poslovima bezbednosti. Drugo, ta�no je da je pod taj naziv bio podveden spisak odre�enih lica, ali to nije bio spisak pojedinaca koje u nekom trenutku treba likvidirati. O tome nema ni govora, nema ni re�i o navodnom, nekada�njem planu za likvidaciju pre�ivelih golooto�ana. - Spisak o kome govorimo zna�io je ne�to drugo, upozorava Teodorovi�. - Na njemu su se nalazila imena onih pojedinaca koje u slu�aju agresije na SFR Jugoslaviju treba izolovati iz ovih ili onih razloga. Za izolaciju su bili definisani odre�eni kriterijumi, kao i principi na osnovu kojih treba obaviti neku vrstu selekcije tih pojedinaca, nagla�ava na� sagovornik. - Treba pomenuti jo� jednu va�nu �injenicu. Akcija "Munja" bila je deo odgovaraju�eg scenarija, predvi�anja mogu�ih doga�aja, konkretno, mogu�e agresije na SFRJ. Kao takva je bila i zavedena u odgovaraju�e dokumente prethodne Jugoslavije. Poznato je da do agresije na SFRJ, dok je ona postojala, nije do�lo. Otuda ni plan "Munje" nikada nije bio aktiviran. Osim toga, i pre nego �to je SFRJ postala pro�lost, od akcije "Munja" se odustalo, to je drugi va�an momenat. Nadle�ni organi i slu�be prethodne Jugoslavije, planeri takve akcije, "Munju" su i ukinuli. Tragovi o svemu ostali su, tako, jedino kao tragovi u odgovaraju�im arhivima, podvla�i Milo� Teodorovi�. Suvi�na o�ekivanja Podse�amo sagovornika da je otvaranje li�nih dosijea gra�ana bilo pra�eno i nekom vrstom razo�arenja, o �emu je i sam pone�to rekao na nedavnoj me�unarodnoj konferenciji o tajnim dosijeima, odr�anoj u Beogradu krajem februara. Mo�e li se sli�no razo�arenje pretpostaviti i kada zakonski postanu dostupni drugi fondovi iz arhiva Dr�avne bezbednosti? - Ne znam da li �e biti razo�arenja, ali je ta�no da se u javnosti mo�da isuvi�e o�ekuje od tih fondova, ka�e Teodorovi�. - Na neki na�in tome kumuje i neobave�tenost. Malo je poznato da je posle 1966. godine doneta odluka o decentralizaciji arhiva Udbe. Zato je savezna Udba ve� do 1968. godine prebacila gra�u na republi�ki i na pokrajinske nivoe. Najve�i deo gra�e koju je primio tada�nji Sekretarijat unutra�njih poslova Srbije posle nekoliko godina bio je predat nadle�nim istorijskim arhivima. Isto je ura�eno i u Vojvodini. Kada smo u razgovoru sa Milo�em Teodorovi�em dobili precizne odgovore o zna�aju "Munje", jo� jednom smo se obratili dr Milivoju Levkovu, koji je kao pukovnik poslednje godine svoje aktivne slu�be proveo na du�nosti savetnika za bezbednost Predsedni�tva SFRJ, pri kome je delovao Savezni savet za za�titu ustavnog poretka. Prostorija za izolaciju - Teodorovi�evi navodi podsetili su me na neke poslove iz sredine sedamdesetih godina, kada je pri saveznoj vladi, u delokrugu bezbednosti, radio i pukovnik JNA, preminuli Marko Trbovi�. Uz ostalo, on je tada definisao i planove ratnih priprema Saveznog sekretarijata za unutra�nje poslove, �to je bila obaveza proistekla iz doktrine narodne odbrane. U okviru izrade tih planova pukovnik Trbovi� je analizirao ne samo na�a, nego i najrazli�itija svetska iskustva, uklju�uju�i i iskustva sa izolacijom odre�enih kategorija lica u slu�aju mogu�e agresije na Jugoslaviju. Neko vreme tra�ene su i odgovaraju�e prostorije, kako se to ka�e vojni�kim re�nikom, za potrebe izolacije. One su prona�ene u nekim planinskim predelima Srbije, kao i u drugim republikama. - "Munja" se, najverovatnije, ticala ba� toga - ka�e dr Levkov. Podse�amo �itaoce da su SAD, primenjuju�i sli�nu meru tokom Drugog svetskog rata, posle napada Japana na Perl Harbur, izolovali sve Japance na svojoj teritoriji, poterav�i ih u logore. Zahvaljuju�i svemu mo�e se zaklju�iti da se pod �ifrovanim nazivom "Munja", od sedamdesetih do devedesetih godina pro�log veka, nisu krili planovi likvidacije politi�kih protivnika, "unutra�njih neprijatelja", ve� planovi njihove izolacije u slu�aju mogu�eg napada na SFR Jugoslaviju. Celovitija slikao "Munji", ali i odgovori na neka druga pitanja (recimo, da li su planovi likvidacije, ipak, postojali, pod nekom drugom �ifrom, i koga bi se oni mogli ticati) bi�e mogu�i tek kada budu otvoreni arhivi slu�bi bezbednosti. Potpunijim saznanjima, do tada, mogu doprineti i neki na�i (obave�teni) �itaoci. Slobodan Kljaki�
|
Title: Message
