25. april 2002. General Dragoljub Ojdanic je otisao avionom u Hag jutros u 06:45. PODGORICA -- Potpredsednik SNP-a, Zoran Zizic izjavio je juce da ta stranka u crnogorskom parlamentu nece glasati za predlog zakljucaka o beogradskom sporazumu, koje je glasovima predstavnika Demokratske partije socijalista utvrdio skupstinski Odbor za politicki sistem. ^ÓPromena zakljucaka je izvrsena pod pritiskom EU, jer su zvanicnici EU procenili da se ovim zakljucima zeli suziti prostor nasim predstavnicima u izradi Ustavne povelje^Ô, rekao je Zizic. On je dodao da zakljucci DPS-a nisu bitnije promenjeni u odnosu na ranije, koji su za SNP bili neprihvatljivi jer se njima ^Óderogira beogradski sporazum^Ô. Neki listovi, kao sto su "Nedeljni Telegraf" i "Publika", tvrde medjutim da je SNP ostao usamljen u svojim zahtevima oko Sporazuma o redefinisanju odnosa u SRJ, kao i da je doslo do »zahladjenja« u odnosima izmedju Predraga Bulatovica i Vojislava Kostunice. PODGORICA -- Privredna komora Slovenije predstavila je danas zajednicki informaticki sistem privrednih komora sa prostora bivse Jugoslavije, prenose podgoricki mediji. Na internet adresi http://www.se-cci.net posetiocima su dostupne informacije privrednih komora Slovenije, Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije. Informacije o pojedinoj drzavi, njenoj privredi, preduzecima, ponudi i potraznji, sajmovima, i druge korisne informacije, dostupne su na nacionalnim jezicima i engleskom jeziku. Ovim projektom je Privredna Komora Slovenije realizovala zakljucak nedavno odrzanog zajednickog sastanka u Skoplju na kojem su privredne komore drzava nastalih na podrucju bivse SFRJ donele odluku o uspostavljanju zajednickog informacionog sistema. PODGORICA -- Ministar pravde u Vladi Srbije Vladan Batic rekao je danas, povodom donosenja ustavne povelje o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore, da treba prvo da se vidi sta ce se desiti u crnogorskom parlamentu, i ocenio da SNP ceka ishod rasprave o zakljucima koje je predlozila DPS-a, prenose crnogorski mediji. ^ÓMislim da nam predstoji period mukotrpnog dogovoranja i pregovaranja. Vec vidim Solanu kako ponovo dolazi i kako zajedno sa Kostunicom sedi na kanabetu i pokusavaju da izadju iz ove situacije^Ô. Batic sumnja da ce ustavna povelja biti doneta do juna. ^ÓNaravno da do kraja juna nema ni teoretske sanse da to bude ucinjeno, ne mogu da procenim koliko ce sve to trajati i koliko ce biti pritisak EU^Ô, rekao je Batic. On je dodao da ^Óproces usvajanja moze samo putem falsifikovanja da bude realizovan, jer ne moze da se obezbedi dvotrecinska vecina ni u srpskom parlamentu, kao ni u crnogorskom i saveznom^Ô. ZAGREB -- Na zavrsnom plenarnom sastanku seszdesete godisnje sednice Dunavske komisije, na mesto predsedavajuceg komisije je izabran predstavnik Hrvatske, dr. Stanko Nik, stalni predstavnik te zemlje u Dunavskoj komisiji i ambasador u Madjarskoj, pisu. Kako je juce saopsteno iz Ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, izbor hrvatskog predstavnika za predsedavajuceg je veliko priznanje Republici Hrvatskoj za dosadasnji aktivan i konstruktivan rad u Dunavskoj komisiji. Kao protivkandidati za predsedavajuceg u konkurenciji su bili Rumunija i SR Jugoslavija, a Hrvatska je izabrana vec u prvom krugu tajnim glasanjem vecine zemalja clanica. ZAGREB -- Bivsi nacelnik Glavnog staba Hrvatske vojske, general Janko Bobetko bice optuzen zbog zlocina u Medackom Dzepu, a haska opruznica protiv njega bice objavljena do jeseni, pise zabrebacki nedeljnik ^ÓNacional^Ô, pozivajuci se na dobro obavestene izvore iz Haskog tribunala. Bobetko ce, naime, biti optuzen za zlocine iz 1993. godine, ali nisu iskljucene ni istrage za kasnija razdoblja njegovog delovanja, pise list, dodajuci da je Hag, nakon visegodisnjeg prikupljanja Bobetkovih intervjua i izjava u kojima tvrdi da je licno vodio sve akcije Hrvatske vojska, odlucio da podigne optuznicu protiv njega. Prema nezvanicnim informacijama, koje su objavili jos ranije neki hrvatski listovi, do jeseni bi trebalo da bude podignuto vise optuznica protiv hrvatskih generala, za zlocine u ratu na podrucju bivse SFRJ. LONDON -- List "Gardijan" u danasnjem broju ocekuje da ce se general Dragoljub Ojdanic pojaviti tokom jutra u Hagu, podsecajuci da ga je Haski sud optuzio da je odgovoran za zlocine nad albanskim stanovnistvon na Kosmetu, kao i za deportaciju 800 hiljada Albanaca. General Ojdanic je, inace, u svom poslednjem obracanju beogradskim medijima, pre odlaska u Hag rekao da ce se, u pripremi svoje odbrane, sluziti stenogramima razgovora, koje su vodili on i bivsi komadant NATO snaga za Evropu general Vesli Klarkm, tokom agresije Sevrnoatlantske alijanse na SRJ. Predpostavlja se da bi Ojdanic mogao vec sutra da se izjasni pred Haskim tribunalom o navodima optuznice. JERUSALIM -- Izraelska armija je, i pored ranijih povlacenja iz nekih gradova iz oblasti Palestinske samouprave, ponovo prodrla u Hebron. Prema palestinskim navodima, tom prilikom je ubijen jedan pripadnik palestinskih specijalaca, dok su najmanje cetiri lica povredjena. Vojnici su takodje pretresali kuce i tom prilikom uhapsili veci broj ljudi. U pojasu Gaze je, sa druge strane, ubijen jedan Palestinac, dok su dvojica ranjena. U Vitlejemu, inace, izraelske snage i dalje drze pod opsadom crkvu Hristovog rodenja. U njoj se nalazi oko 200 delom naoruzanih Palestinaca kao i vise svestenika. I pored apela Katolicke crkve i medjunarodne zajednice, Izrael je saopstio da se vojnici nece povuci iz Vitlejema, dok se naoruzani Palestinci ne predaju. TEL AVIV -- Opunomocenik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, okarakterisao je situaciju u kojoj se nalazi palestinski predsednik Jaser Arafat kao "sokantnu". On je takodje rekao da ne veruje da blokada zgrade u kojoj se nalazi Arafatov stab moze doprineti resenju problema. Solana je, inace, razgovarao sa izraelskim ministrima spoljnih poslova Simonom Peresom i odbrane Benjaminom Ben-Elizerom. Zajedno sa drugim izaslanikom EU, Migelom Angelom Moratinosom, on je ponovio zahtev za povlacenjem izraelskih snaga sa palestinskih autonomnih podrucja. I pored stalnih zahteva EU, Ujedinjene nacije su popustile pod pritiskom Izraela da promene sastav istrazivackog tima, koji treba da utvrdi da li su u Dzeninu vojnici pocinili zlocine nad civilnim stanovnistvom. VASINGTON -- Americka federalna policija je upozorila na opasnost od mogucih teroristickih napada u supermarketima ili trznim centrima sirom SAD. Interno saopstenje se, naime, oslanja na navode jednog zatvorenika iz redova organizacije "Al Kaida" i nije potkrepljeno drugim indicijama, a nisu date ni informacije o mogucim ciljevima, vremenu i pociniocima napada. Stejt Dipartment je upozorio i na opasost od mogucih napada na americke gradjane u Persijskom zalivu, dok je prosle nedelje vlada saopstila da su moguci i napadi na banke na severoistoku SAD. U okviru poostrenih mera unutrasnje bezbednosti, u poslednjih nekoliko meseci je uhapseno vise stotina zaposlenih na aerodromu, za koje se veruje da imaju "sumnjive dosijee^Ó, pa da, samim tim, mogu ucestvovati u potencijalnim teroristickim napadima. VASINGTON -- Nemacki ministar odbrane, Rudolf Sarping, izrazio je spremnost da se produzi rok u kome je predvideno da nemacki piloti nadgledaju americki vazdusni prostor avionima tipa "Avaks". Sarping je posle razgovora sa zamenikom americkog ministra spoljnih poslova, Ricardom Armitidzem, rekao da racuna sa tim da ce SAD tu mogucnost i iskoristiti. U pomenutoj misiji nalazi se 50 nemackih pilota. Sarping je dodao da jos nije doneta odluka o tome hoce li Nemacka preuzeti komandu nad pomorskim snagama antiteroristicke alijanse rasporedenim oko roga Afrike. VASINGTON -- Americki drzavni sekretar Kolin Pauel je pred senatskim pododborom za finansiranje operacija u inostranstvu obrazlagao zahtev Stejt Dipartmenta za dodatnih 3,6 milijardi dolara iz rebalansa proracuna za 2002. godinu."Ta dodatna sredstva su potrebna za operacije u inostranstvu, koje trenutno vodimo, kako bi iskorenili terorizam i osigurali dugorocnu bezbednost u svetu", rekao je Pauell. Najveci deo novca, koji bi trebalo da bude odobren, odnosno oko 3,4 milijarde dolara namenjeno je za privrednu i vojnu pomoc zemljama, koje se nalaze u prvom redu ^Ófronta^Ô protiv ^ÓAl-Kaide^Ô i talibana, kao sto je Pakistan, Tadzikistan ili Uzbekistana. Sredstva su predvidjena i za zemlje, kao sto su Filipini ili Jemen, u kojima se vlasti bore protiv teroristickih organizacija. Nekoliko stotina miliona dolara SAD zeli da ulozi i u programe, kojim bi se sprecilo da teroristi dodju do oruzja za masovno unistenje iz Rusije i drugih zemalja bivseg SSSR-a. Za operacije u inostranstvu, budzetom je, inace, za ovu godinu predvidjeno 16 milijardi dolara. LONDON -- Autor urednickog kometara u "Indipendentu" istice da se Izraelu ne sme dozvoliti da omete istragu u Dzeninu i dodaje da izraelsko odlaganje i primedbe na sastav istraziteljskog tima sve vise lice na pokusaje da se blokira misija Ujedinjenih nacija. Ako je to tako, to ce samo pojacati utisak da Izrael ima sta da krije. "Ono sto se dogodilo u Dzeninu je dovoljno strasno i izraleska vlada ne bi pored toga smela da se igra macke i misa sa medjunarodnom zajednicom^Ó, smatra uvodnicar Indipendenta. Palestinski predstavnici, inace, tvrde daje izraelska vojska ubila veliki broj civila, u tom izbeglickom logoru, kao i da su njihovi lesevi zatrpani buldozerima i bagerima. Prema svedocenju stranih novinara, koji su bili na licu mesta, "po celom gradu se posle povlacenja vojske, sirio nepodnosljiv zadah smrti^Ó. LONDON -- "Gardijan" izvestava o govoru bivseg americkog drzavnog sekretara Henrija Kisindzera odrzanom na skupu poslovnih ljudi u Londonu. Odgovarajuci na pozive da bude uhapsen, zbog navodnog podsticanja ratnih zlocina u Vijetnamu, Laosu i Kambodzi, Kisindzer je priznao da je sasvim moguce da su americke administracije, u kojima je sluzio pocinile greske. No, pitanje je, smatra Henri Kisindzer, da li su, trideset godina od dogadjaja o kojima je rec, sudovi ti koji treba da odluce o tome sta se, u stvari, dogodilo. "Gardijan" naglasava da je Kisindzer u dvoranu usao na sporedan ulaz, nije odgovarao na pitanja novinara, a pred zgradom Rojal Albert Hola, demonstranti koji zahtevaju njegovo hapsenje sukobili su se s policijom. Kisindzer je, inace, dobitnik Nobelove nagrade za mir, za postizanje mira u Vijetnamu. LONDON -- Londonski sud je juce odbio zahtev Amerike da izruci alzirskog pilota Lotfija Raisija, koji je osumnjicen za saucesnistvo u teroristickim napadima na Njujork i Vasington, u septembru prosle godine. Raisija, koji je uhapsen jos 21. septembra, otkada se nalazi u pritvoru, dok ga je 15. februara oslobodio londonski sudija, uz ocenu da su optuzbe protiv 27-godisnjeg pilota, nedovoljne za opravdanje njegovog zadrzavanja u zatvoru. Americke vlasti, inace, sumnjice alzirskog pilota da je radio na treniranju i obuci najmanje jednog otmicara putnickih aviona, koji su oteti 11. septembra, ali su takodje kasnije saopstili da ne poseduju nijedan konkretan dokaz, kojim bi potkrepili te optuzbe. Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
