|
�IVADIN JOVANOVI�
Biv�i Ministar inostranih
poslova SRJ i �lan Beogradskog Foruma
(Izlaganje na Konferenciji
Beogradskog Foruma na temu "Me�unarodni terorizam" odr�anoj 22.
januara 2002. god)
Tekst dopunjen i prilago�en 04.04.2002. godine
Terorizam je dugoro�ni problem koji menja izvori�ta i pojavne
oblike, ali �ije su posledice uvek bile i ostale kobne po osnovne ljudske,
civilizacijske vrednosti. Krajem 20. i po�etkom 21. veka svet je suo�en sa
eskalacijom terorizma koja se odvija paralelno sa procesom globalizacije
ekonomskih, finansijskih i medijskih tokova (1). U
kojoj meri postoji kauzalna veza izme�u tih fenomena, ostaje da se analizira.
Ali, vremenska podudarnost, kao i povezanost terorista sa raznih ta�aka planete,
povezanost terorizma i organizovnog me�unarodnog kriminala daju osnova da se
mo�e govoriti i o globalizaciji terorizma. Zaista, terorizam, bar poslednjih
decenija ne zaobilazi ni jedan kontinent, ne priznaje ni ideolo�ke, ni
nacionalne, ni religiozne granice. Poga|a vitalne interese kako malih i
nedovoljno razvijenih zemalja, tako, velikih, najrazvijenijih i vojno
najsuperiornijih. Me�unarodni terorizam predstavlja pretnju me�unarodnom miru i
bezbednosti �to je potvrdio i Savet bezbednosti svojom rezolucijom usvojenom 28.
septembra 2001. godine povodom napada u NJujorku i Va�ingtonu (2)
Napadi na Svetski trgovinski centar u NJujorku i na
Pentagon u Va{ingtonu 11. septembra 2001. godine, predstavljaju prekretnicu u
poimanju terorizma. Napadima izvedenim na teritoriji SAD kao globalne sile, na
simbole njene ekonomske, vojne i tehnolo�ke mo�i - oni koji stoje iza tih
napada, ispoljili su globalne pretenzije i planove. Posebnu pa�nju izaziva metod
primenjen u tim napadima koji pomera sve granice konvencionalnog poimanja
teroristi�kih metoda i name�e radikalne promene u dosada�njim prilazima
terorizmu i metodama za njegovu prevenciju i suzbijanje. (3)
Svaki ozbiljan prilaz �iji je stvarni cilj
prevencija i spre�avanje terorizma kao globalne opasnosti, morao bi da po|e od
realne analize uslova, ekonomsko-socijalnog, politi�kog, kulturnog ambijenta u
kome dolazi do eskalacije terorizma.(4)
Ova
analiza tim je neophodnija �to danas, nakon napada u NJujorku i Va�ingtonu, pod
sna�nim uticajem ameri�ke politike i medija dominira su`eni prilaz koji
zapostavlja uzroke, a u centar pa�`nje stavlja posledice terorizma. Takav prilaz
vodi zaklju�ku da se terorizam mo�e suzbiti jedino silom, i to vojnom. O tome
govori vojna intervencija u Avganistanu, koja se progla�ava velikim uspehom (i
bez hvatanja vo�e "Al Kaide"), raspore|ivanje ameri�kih vojnih efektiva u
centralnoazijskim dr�avama, uglavnom, biv�im sovjetskim republikama, naglo
pove�anje vojnog bud�eta uz obrazlo�enje da je to neophodno radi energi�nijeg
obra�una sa terorizmom, pripreme za nove vojne intervencije i napade na druge
dr�ave pod sumnjom da daju uto�i�te teroristima. Evropski faktori, sude�i i po
sadr�ini dokumenata evropskih institucija (EP, PSSE, EU), imaju ne�to �iri
prilaz problemu terorizma, uzrocima i metodama prevencije i suzbijanja. Upotrebu
vojne sile smatraju delom, a ne celinom odgovora na terorizam i naglasak
stavljaju na nu�nost po�tovanja ljudskih prava, za�titu civila, po�tovanje
me�unarodnog prava i uloge Saveta bezbednosti.(5)
Takav prilaz rezultat je �injenice da je niz evropskih zemalja dugi niz godina
neposredno ugro�en opasnostima separatisti�kih pokreta i terorizma, blizinom
izvori�ta terorizma drugih, uglavnom, islamsko-fundamentalisti�kih formi, u
Golfu i Magrebu, kao i svojevrsnim strahom da bi borba protiv terorizma, nakon
napada u NJujorku i Va�ingtonu, mogla da bude pokri�e i za druge ciljeve,
prekomernu potrebu sile i ugro�avanje civilnog stanovni�tva. Bez pretenzija da
se ovom prilikom upu�tamo u celovitu i podrobniju analizu me�unarodnog
ambijenta, nave��emo nekoliko elemenata koji, manje ili vi�e, direktno ili
indirektno uti�u na ra�anje i rast terorizma, ne ulaze�i u pojedina�no
vrednovanje njihovog uticaja na terorizam kao globalni fenomen.
Rast
ekonomskog jaza izme�u razvijenih i nerazvijenih delova sveta nesumljivo je
uticao na zao�travanje socijalnih, politi�kih i bezbednosnih problema na ve�em
delu planete. Na jednoj strani svedoci smo razvoja postindustrijskog dru�tva,
informati�ke tehnologije, izobilja i hiperprodukcije - na drugoj - �irenja
siroma�tva, bede, gladi, novih bolesti (6). Kad je
re� o razvojnim problemima, odnosno o rastu jaza izme�u razvijenih i
nerazvijenih, to je, po ocenama mnogih analiti�ara, u velikoj meri posledica
politike MMF-a, i drugih me�unarodnih finansijskih institucija. Preko njih se
svim manje razvijenim zemljama name�u isti modeli i metodi razvoja bez obzira na
ekonomske, socijalne, istorijske ili druge specifi�nosti. Ve�ini zemalja sveta
name�e se uloga snabdeva�a sirovina, energenata, strate�kih minerala i jeftine
radne snage, dok manjina dr�i monopol na novim tehnologijama i finansijskom
kapitalu. Takva politika i instrumenti ne obezbe�uju prevazila�enje
ekonomsko-socijalnih disproporcija, ve� reprodukciju prelivanja profita iz
nerazvijenih u visoko razvijene zemlje stalno produbljuju�i ekonomsko-tehnolo�ki
jaz izme|u Severa i Juga i zao�travaju�i socijalne tenzije. Nema sumnje da takav
ambijent i trendovi pogoduju svim vrstama ekstremizma, uklju�uju�i verski
fanatizam i terorizam. Mnogi analiti�ari izvori�ta terorizma sa razlogom isti�u
da se ona nalaze pre u ekonomskom i socijalnom siroma�tvu nego u verskom i
ideolo�kom fanatizmu.(7) Slabljenje zna�aja
me|unarodnog pravnog poretka i demokratizacije m�|unarodnih odnosa: manji,
ali razvijeniji deo sveta pritiscima i mehanizmima me|unarodnih organizacija
prakti�no diktira daleko ve�em, ali siroma�nijem delu sveta koncept unutra�njeg
politi�kog i ekonomskog ure�enja, a time i spoljnopoliti�kih opcija i
prioriteta. Svi drugi prilazi koji polaze od potrebe po�tovanja me�unarodnog
prava, pre svega, principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, uva�avanja
specifi�nih istorijskih, kulturnih, ekonomskih i drugih uslova, koji plediraju
za po�tovanje prava svakog naroda na slobodan izbor puteva unutra�njeg razvoja
bivaju progla�avani kao retrogradni, nedemokratski. Najsna�nije i najrazvijenije
dr�ave promovi�u koncept ograni�nog suvereniteta, intervencionizam, pragmatizam
i hijerarhijske me�unarodne odnose pto, sve skupa, vodi drasti�nom naru�avanju
principa suverene jednakosti svih dr�ava. Mo� - ekonomska, finansijska ili vojna
- postaje dominantni kriterijum i mera pona�anja na me�unarodnom planu. Ko te
kriterijume ne prihvata suo�ava se sa opasno��u svakovrsnih pritisaka,
izop�tavanja iz me�unarodnih odnosa i saradnje. Posledice su - degradacija
me�unarodnog pravnog poretka i ekspanzija politike sile i hegemonizma. Za
pona�anje i politiku ogromne ve�ine �lanica me�unarodne zajednice �injenice,
prava i principi postaju manje bitni, a percepcija i interesi najmo�nijih,
odnosno najrazvijenijih zemalja preovla�aju�i politi�ki kriterijum.
Instrumentalizacija Ujedinjenih nacija i drugih me�unarodnih
organizacija u kojima se i preko kojih se sve bezobzirnije sprovodi politika i
ostvaruju interesi najrazvijenijih i najmo�nijih zemalja. To se ogleda i u
degradaciji uloge Saveta bezbednosti UN kao najva�nijeg organa za mir i
bezbednost u svetu. Sve �e��e se de�ava da najmo�nije zemlje same, ili preko
regionalnih organizacija u kojima imaju dominantnu poziciju, donose odluke o
veoma va�nim pitanjima mira i bezbednosti, pa �ak preduzimaju i "humanitarne"
vojne intervencije da bi potom, a posteriori, nastojale da ih formalno
legalizuju kroz Savet bezbednosti ili druge me�unarodne forume.(8) Time je dovedena u pitanje Povelja Ujedinjenih nacija
koja je osnov savremenog me�unarodnog pravnog poretka. Posledice su nesagledive:
erozija prava u me�unarodnim odnosima, pravna nesigurnost, naro�ito malih i
nerazvijenih dr�ava i - rast uticaja regionalnih organizacija, u prvom redu,
NATO pakta koji se sve jasnije profili�e kao instrumenat za nametanje interesa
bogatije manjine nad siroma�nijom ve�inom.
Zao�travanje borbe za izvore
energije, strate�kih materijala i tr�i�ta. O tome najbolje svedo�i utakmica
globalnih me�unarodnih faktora oko kontrolisanja Kaspijskog basena kao
potencijalno najbogatijeg izvori�ta nafte i gasa. Sli�no je sa Sibirom, severom
Afrike, Indonezijom, Severnim i Ju�nim polom i nekim drugim delovima Planete
koji su, svaki na svoj na�in, predmet sve agresivnijeg nastupanja
multinacionalnog kapitala u trci za ekstraprofitom. Ekspanziju multinacionalnog
kapitala u tim, ili podru�jima koja gravitiraju prema izvorima energije,
strate�kih sirovina ili prema tr�i�tima velike apsorpcione mo�i -prati ili mu
prethodi �irenje vojnog prisustva najbogatijih zemalja, odnosno njihovih
regionalnih organizacija. Isto va�i i za pravce strate�kih naftovoda, gasovoda i
saobra�ajnih pravaca koje �tite vojni efektivi raspore�eni unapred pod
razli�itim izgovorima - od "spre�avanja humanitarnih katastrofa", "masovnog
kr�enja ljudskih prava", "etni�kog �i��enja" i potrebe stabilizovanja prilika
nakon unutra�njih konflikata - do obra�una sa me�unarodnim terorizmom.
Nere�avanje kriznih �ari�ta i �irenje kriza, jedno je od va�nih
obele�ja savremenog sveta. Sa krajem hladnog, blokovskog rata nestala je
opasnost od izbijanja globalnog nuklearnog konflikta. Me�utim, poznate
regionalne krize nisu re�ene, a do�lo je do umno�avanja drugih regionalnih i
unutra�njih kriznih �ari�ta i sukoba.
Sve te krize i �ari�ta, pre ili
kasnije, ispoljavaju se i kao izvori nastajanja, eskalacije i �irenja terorizma.
Pogre�ni prilazi re�avanju kriza i sukoba, pri �emu dominira politika sile,
nametanja gotovih re�enja sa strane, pristrastnost - �e��e predstavljaju
dolivanje ulja na vatru sukoba, prolongiranje krize i pru�anje povoda za
eskalaciju terorizma - nego �to vode stabilnim i trajnim re�enjima. Kada je re�
o borbi za suzbijanje terorizma ona je danas je trostruko ograni�ena: Prvo,
ogromna sredstva i energija usmeravaju se na posledice, umesto na otklanjanje
uzroka terorizma. Drugo, klju�ni me�unarodni faktori u praksi primenjuju
dvostruke kriterijume o tome �ta je terorizam, ko su teroristi i koje su
organizacije teroristi�ke. Priznaju terorizam samo onda kada njegovi nosioci
direktno napadaju njihove gra�ane i dobra, ili njihove saveznike. Ina�e,
progla�avaju ih "ustanicima", "pobunjenicima", "ekstremistima", �ak i "borcima
za slobodu". Tre�e, kada je re� o metodama - onda na sceni dominira kori��enje
sile, ekspanzija vojnog faktora i prisustva. Tek u drugom planu nalazi se
razmatranje izvori�ta terorizma i uslovljenosti sredstava borbe prirodom uzroka
tog fenomena. Da li je mogu�e da se terorizam iskoreni kori��enjem samo, ili
prevashodno, jednog sredstva - vojne sile bez obzira na uzroke? U ovom �asu
najuticajniji me�unarodni �inioci, �ini se manje su zaokupljeni razmatranjem
drugih, pogotovu iole dugoro�nijih sredstava i metoda borbe. Takvo stanje i
odnos klju�nih me�unarodnih faktora, a pre svega administracije SAD, te�ko da
mo�e dovesti do �eljenih rezultata. Ukoliko bi se borba protiv terorizma
nastavila isklju�ivo, ili prevashodno sredstvima vojne sile gotovo je izvesno da
bi smo bili suo�eni sa spiralom rasta nasilja, odr�avanja i daljeg �irenja
kriznih �ari�ta �to nikako ne vodi re�avanju problema. Koncentracija pa�nje i
sredstava na vojne metode ima, me�utim, svoju logiku u politici sile i konceptu
unitarnog svetskog poretka i sna�ne zagovornike, pre svega u vojnoindustrijskom
kompleksu, finansijskom kapitalu i odgovaraju}im lobijima u dr�avnopoliti�kim
strukturama i medijima. To nikako ne vodi re�enjima, i gotovo sigurno postaje
izvor novih tenzija i daljeg umno�avanja kriznih �ari�ta.
Poku�a�emo da
navedemo nekoliko op�tih pretpostavki svrsishodne borbe za prevenciju i
suzbijanje me�unarodnog terorizma ne gube�i iz vida da je to �to sledi sigurno
bli�e idealu, nego preovla|uju�oj psihozi i realnostima. Svejedno. Kada je svet
suo�en sa takvom eskalacijom terorizma i kad postoji takvo su�avanje pa�nje samo
na kori��enje vojne sile kao prevoshodnog metoda borbe, onda ne mo�e biti
suvi�no podse�anje na neke op�te vrednosti i potrebe makoliko izgledale daleko.
Prva je pretpostavka - prihvatanje od ve�ine �lanica UN, prevashodno od
svih stalnih �lanica SB i �lanica G-8, definicije terorizma (9) kao univerzalne opasnosti po ljudske i civilizacijske
vrednosti. To je utoliko potrebnije �to su danas u opticaju mnoge razli�ite
definicije terorizma koje su izraz u�ih prilaza i interesa pojedinih zemalja,
ili grupe zemalja.
Postalo je o�igledno da su neophodni jednaki
kriterijumi, jednak odnos prema terorizmu. Drugim re�ima, neophodno je
napu�tanje pogubne politike i prakse dvostrukih standarda, koja je, bez obzira
na ciljeve, pogodovala �irenju terorizma, kriznih �ari�ta i pove�anju danka u
ljudskim �ivotima. Bez obzira na razli�ita ishodi�ta, svaki terorizam napada
osnovne ljudske, civilizacijske, kulturne vrednosti - �ivote ljudi, slobodu,
kulturna i ekonomska dobra, bezbednost. Praksa, na�alost, pokazuje da smo jo�
uvek daleko od toga da se terorizam svuda i od svakog tretira kao univerzalno
zlo, jednako opasno bez obzira da li u datom �asu direktno ugro�ava interes male
zemlje ili velike sile. Razvoj je ve� pokazao da se politika i praksa duplih
standarda vra�aju kao bumerang upravo onim faktorima koji takvu politiku
praktikuju. Na tu istinu podse�aju i zbivanja oko Avganistana i Al-Kaide,
odnosno talibana. Njih su kao �to je poznato, svojevremeno koristile SAD protiv
sovjetskog vojnog anga�ovanja u Avganistanu, da bi se u me�uvremenu po okon�anju
hladnog rata talibani otrgli kontroli, okrenuli protiv svojih ranijih za�titnika
i tretirali kao ameri�ki protivnici.
Tokom gra�anskog rata u Bosni i
Hercegovini (1992. do 1995.) ameri�ka administracija je, na primer, otvoreno
podr�avala jednu stranu - muslimansku. Na razne vrste pomo�i, uklju�uju�i i
vojnu, koju je muslimanska strana ilegalno primala iz inostranstva, uglavnom od
re�ima pojedinih islamskih zemalja, ameri�ka administracija je gledala sa
simpatijama, ili se pravila da o tome ne zna ni�ta. U svakom slu�aju, tada�nja
ameri�ka administracija nije mnogo obra�ala pa�nju ni na kakva upozorenja da
svrstavanje na jednu stranu u gra�anskom konfliktu, naoru�avanje te strane i
druge vrste pomo�i iz inostranstva, su jedino predstavljale
dolivanje ulja na vatru gra�anskog rata. Nisu vredela ni upozorenja da sa raznim
vidovima materijalne i vojne pomo�i, iz istih zemalja pristi�e i veliki broj
mud�ahedina, terorista, uklju�uju�i iz Avganistana, Al�ira, iz zemalja Bliskog
Istoka koji su delom slu�ili kao instruktori snagama Alije Izetbegovi�a, a delom
bili organizovani u zasebne, elitne jedinice, kao na primer, u poznatu brigadu
"El Mud�ahid". Tek nakon teroristi�kih napada u Njujorku i Va�ingtonu od 11.
septembra 2001. godine, nova ameri�ka administracija je na�la dovoljno razloga
da od bosanskih vlasti zatra�i preduzimanje konkretnih mera prema velikom broju
zaostalih mud�ahedina, naj�e��e za�ti�enih i maskiranih me�ovitim brakovima sa
devojkama iz Bosne, bosanskim dr�avljanstvom i zaposlenjem u ograncima raznih
"humanitarnih" ili "kulturnih" organizacija �ija su sedi�ta u arapskim zemljama
iz kojih su poticala finansijska i druga sredstva pomo�i snagama Izetbegovi�a.
Javnost je ve� upoznata da su, nakon ameri�ke intervencije, vlasti u Sarajevu
oduzele dr�avljanstvo i proterale 94 biv�a mud�ahedina koji su za sobom ostavili
oko 300 dece ro�ene u Bosni. Poznati njujor�ki list "Wall Street Journal",
objavio je nedavno da je sarajevska vlada isporu�ila ameri�kim vlastima
�estoricu Al�iraca pod sumnjom da su poku�ali da dignu u vazduh zgradu ameri�ke
ambasade u Sarajevu, kao i da su odr�avali kontakte sa tajanstvenim komandantom
Al Kaide, Abu Zubaidom. Ovi Al�irci su odvedeni u zatvor u ameri�ku bazu
Gvantanamo, na Kubi u kome se nalaze osumnji�eni teroristi zarobljeni u
Avganistanu tokom vojne operacije "Anakonda".
Poznato je da teroristi
cirkuli�u �itavim svetom, da geografske distance i granice za njih ne
predstavljaju nikakve prepreke. Poznato je, tako|e, da je jugoslovenska vlada
mnogo puta upozoravala me�unarodne organizacije, uklju�uju�i UN, OEBS, kao i
predstavnike vlada mnogih zemalja, uklju�uju�i ameri�ku administraciju, na
povezanost terorista "OVK", sa teroristima iz drugih delova sveta, na njihovu
povezanost sa "Al Kaidom", na aktivnost mud�ahedina na Kosovu i Metohiji od
kojih se jedan broj, posle okon�anja gra�anskog rata u Bosni i Hercegovini,
jednostavno premestio na Kosovo i Metohiju. Ta upozorenja su ignorisana �ak i
bez obzira �to su mud�ahedini povremeno i direktno ugro�avali ameri�ke interese
i ciljeve, kakav je bio slu�aj sa grupom mud�ahedina koja je polovinom 1998.
godine uhva�ena u Tirani pod sumnjom da je pripremala teroristi�ki napad na
tamo�nju ameri�ku ambasadu. (10)
Name�e se,
prirodno, paralela, zbog ponavljanja ponavljanje sli�nog ameri�kog odnosa prema
mud�ahedinima u Avganistanu, zatim u Bosni i u novije vreme na Kosovu i
Metohiji. U jednom periodu mud�ahedini se koriste za ameri�ke ciljeve, da bi se
u drugom periodu ti isti mud�ahedini okrenuli protiv ameri�kih ciljeva i
politike. dok bi ih SAD progla�avale za svoje neprijatelje. Zato se ne mo�e
isklju�iti da bi se i teroristi "OVK", mud�ahedini posejani na Kosovu i
Metohiji, u Makedoniji, ju�nim srpskim op�tinama, ne desilo se to u severnoj
Gr�koj, ili njihovi sledbenici - evropski mud�ahedini i talibani -mogli tako|e
okrenuti protiv ameri�kih ciljeva. �ta se, na primer, mo�e desiti kada jednog
dana KFOR i ameri�ki vojnici ne budu vi�e po volji Ta�iju i njegovim
sledbenicima, kada pripadnicima "OVK" ameri�ka politika na Balkanu postane tesna
za narasle teritorijalne apetite, ili prepreka za neprihvatljiv odnos prema
nealbanskom stanovni�tvu (tj. ako ga upo�te bude na Kosovu i Metohiji)? �ta ako
i danas na Kosovu i Metohiji postoje "spavaju�e �elije" mud�ahedina Al Kaide
�ekaju�i povoljan trenutak i odgovaraju�e instrukcije prema kojima teroristi�kih
napada na mora uvek cilj da budu malobrojno srpsko i nealbansko stanovni�tvo?!
Te�ko da se mo�e ra�unati na suzbijanje terorizma ako opstojava praksa
dvostrukih standarda pa se, na primer, jedni teroristi okivaju u lance i
transportuju u Gvantanamo, a teroristi na drugom kraju sveta od tih istih
faktora se progla�avaju za za politi�ke zatvorenike i tra�i njihovo osloba|anje
iz zatvora, bez obzira na to �to su njihova teroristi�ka dela dokazana u
validnom sudskom postupku. Svaka ozbiljna borba protiv terorizma kao op�te
opasnosti nala�e jednak odnos prema terorizmu bez obzira da li je njegovo
ishodi�te u nasilnom separatizmu, ideologiji, religiji, socijalno ekonomskoj
bedi, ili u spoju razli�itih faktora, �to je naj�e��i slu�aj.
Druga, da
postoji jedan centar objedinjavanja i koordinacije te borbe na globalnom
planu. To jedino mo�e biti Organizacija Ujedinjenih nacija. Svi drugi
pretendenti na tu ulogu, bez obzira na mo� i uticaj, te�ko da mogu u�ivati
potreban kredibilitet, i garantovati odgovaraju�e rezultate kao �to mogu UN kao
univerzalna organizacija, uz sve znane slabosti i ograni�enja sa kojima su UN
suo�ene naro�ito poslednjih desetak godina. To, tako�e, iziskuje reafirmisanje
uloge Ujedinjenih nacija i posebno Saveta bezbednosti, kao najodogovornijeg
organa za mir i bezbednost, zaustavljanje prakse instrumentalizacije Ujedinjenih
nacija za nametanje geopoliti�kih interesa pojedinih sila, ili grupe zemalja.
Tre�e, reafirmacija principa mirnog i pravednog re�avanja
me�unarodnih sporova, uz eliminisanje prakse nametanja gotovih re�enja sa
strane. Niz kriznih �ari�ta gde smo decenijama suo�eni sa poku�ajima
jednostranog nasilnog nametanja gotovih, re�enja javljaju se kao izvori�ta
terorizma ili njegovog �irenja. Otuda je neophodno rafirmisati princip mirnog,
pravednog re�avanja svih me�umarodnih sporova, bez sile i nametanja gotovih
receptura koje, po pravilu, favorizuju jednu od strana.
�etvrto,
reafirmisanje osnovnih principa me�unarodnih odnosa, odnosno osnova
me�unarodnog javnog prava, pre svega, principa suverene jednakosti
zemalja, neme�anja u unutra�nje poslove, po�tovanja teritorijalnog
integriteta svih dr�ava, odnosno nepovredivosti me�unarodno priznatih granica.
Konfuzija koja se unosi u me�unarodne odnose, oko toga �ta je starije,
po�tovanje me�unarodnih granica, ili pravo na samoopredeljenje, nametanje
dvostrukih standarda, razli�ito tuma�enje Povelje UN i zavr�nog dokumenta OEBS-a
iz Helsinkija dovelo je do duboke erozije zna�aja me�unarodnog prava i ambijentu
koji pogoduje eskalaciji separatizma i terorizma. Globalizacija me�unarodnih
odnosa, finansijskih ekonomskih, tehnolo�kih, informati�kih procesa, pove�anje
me�uzavisnosti zemalja i naroda, �to su sve fenomeni novijeg razvoja u svetu -
ne umanjuju aktuelnost i zna�aj po�tovanja osnovnih principa me�unarodnih
odnosa. Apsolutizacija i zloupotreba ljudskih prava za me�anje u unutra�nje
poslove i intervencionizam, podsticanje separatizma i terorizma u pojedinim
regionima radi promovisanja geopoliti�kih interesa odre�enih sila ve� su naneli
veliko zlo me�unarodnim odnosima i na nizu ta�aka globusa na du�i rok ugrozili
mir i bezbednost. Vreme je da se izvuku odgovraju�e pouke i da se dosada�nja
praksa promeni. To �e biti mogu�e vra�anjem po�tovanju osnovnih principa
me�unarodnih odnosa i me�unarodnog prava uop�te.
Peto, izgradnja
pravednih ekonomskih odnosa u svetu i zaustavljanje daljeg produbljivanja
jaza izme|u razvijenih i nerazvijenih zemalja. To uklju�uje i potrebu
preispitavanja prakse odre�enih me�unarondih institucija, pre svega MMF-a, da
name�u gotove koncepte za re�avanje ekonomskih problema suverenih zemalja bez
obzira na istorijske, kulturne, prirodne, ekonomske i druge specifi�nosti. Va�an
korak u tom pravcu predstavljala bi odluka Svetske banke i MMF-a da otpi�u sve
dugove najsiroma�nijim zemljama i njihova inicijativa da iste odluke donesu i
sve zemlje poverioci. I najrazvijenije zemlje sveta, �lanice G-8 bi
su�tinskidoprinele pozitivnoj promeni u globalnim ekonomsko-socijalnim
kretanjima ukoliko bi svoju razvojnu pomo� nerazvijenim zemljama, u kratkom
periodu pove�ale bar na 0,5 BNP sa otvaranjem perspektive da ona dostigne davno
postavljeni cilj od 1% BNP razvijenih zemalja. To bi onda trebalo da slede
�lanice EU, OECD. Neophodno je da se takav prilaz reafirmi�e i ispo�tuje u
praksi. Ma koliko izgledao ambiciozan i dalek takav prilaz i cilj su svakako
neuporedivo lak�i nego �irenje terorizma sa "dankom u krvi" i enormnim
materijalnim posledicama koji buja na socijalnoj bedi, zaostalosti i bezna|u na
velikom delu Planete. Kona�no, sve zemlje, velike i male, razvijene i
nerazvijene, imaju jednako pravo da suvereno raspola�`u i �tite svoje prirodne i
ekonomske resurse, posebno izvore energije i strate�kih minerala.
�esto,
eliminisanje svake podr�ke, posebno saradnje sa terorizmom i podsticanje
terorizma za bilo koje ciljeve i interese. To zna�i, kao �to je SB UN vi�e puta
zahtevao da se prekine svaka podr�ka terorizmu, finansiranje, naoru�avanje,
obuka, sprega sa me�unarodnim organizovanim kriminalom. Posebno je nedopustiva
saradnja sa teroristi�kim orgnizacijama u navodnoj borbi za ljudska prava, u
navodnom spre�avanju "humanitarnih katastrofa", "etni�kog �i��enja", Nedopustivo
je tako|e da se borba protiv terorizma zloupotrebljava za promovisanje
geostrate�kih interesa pojedinih sila.
Sedmo, priznavanje u praksi stava da
je borba protiv terorizma legitimna, to je jednako legitimno pravo svih
zemalja velikih i malih.(11) Ako, na primer,
francuski predsednik �ak �irak je svojevremeno izjavio da �e Francuska koristiti
sva raspolo�iva sredstva za eliminisanje terorizma i separatizma na Korzici,
onda takvo jednako pravo imaju i sve druge zemlje bez obzira na njihovu
veli�inu, ekonomsku, finansijsku ili vojnu mo�. To zna�i, kao �to je SB UN vi�e
puta zahtevao, neophodno je da se prekine svaka podr�ka terorizmu, finansiranje,
naoru�avanje, obuka, sprega sa me�unarodnim organizovanim kriminalom. (12)
Osmo, za uspeh borbe protiv terorizma neophodna je
jedna posebna pretpostavka koja se ti�e podru�ja Balkana i Jugoslavije. To je
preispitivanje dosada�njeg odnosa najva�nijih me�unarodnih �inilaca prema
albanskom separatizmu i terorizmu na Kosovu i Metohiji i na Balkanu. Albanski
terorizam nije ni�ta manje opasan nego terorizam u drugim delovima sveta.
Naprotiv. S obzirom na geopoliti�ku lociranost i ciljeve koji se svode na
me�anje me�unarodnih granica ve�eg broja zemalja - jo� je opasniji nego
terorizam u nekim drugim podru�jima. Albanski terorizam je sastavni deo mre�e
me�unarodnog terorizma - od Ka�mira u Indiji, preko Avganistana i �e�enije, do
Balkana, Egipta i Al�ira. To �to su Kosovo i Metohija postali rasadnik
organizovanog me�unarodnog kriminala i odsko�na daska kriminala i terorizma
prema Zapadnoj i centralnoj Evropi - odgovornost je onih faktora koji su niz
godina bili i jo� uvek su blagonakloni prema tom terorizmu, koji su teroristi�ku
"OVK" neko vreme dr�ali na listi teroristi�kih organizacija, a potom sa tih
lista skidali negovali kontakte, sve do savezni�tva u praksi tokom agresije NATO
na Jugoslaviju 1999. godine. Vlada SRJ je u zvani�nim dokumentima u Ujedinjenim
nacijama i drugim me|unarodnim organizacijama dokumentovano ukazivala na
direktnu povezanost albanskog terorizma na Kosovu i Metohiji sa Al-Kaidom.
Zajedni�kom akcijom obave�tajnih slu�bi SAD, Albanije i Egipta u Albaniji su
1998. godine uhva�ena 4 mud�ahedina. Nakon toga ameri�ka
ambasada u Tirani bila vi�e meseci zatvorena zbog pretnje teroristi�kim napadima
upravo od strane pripadnika Al-Kaide. Revizija dosada�njeg odnosa prema
albanskom terorizmu neophodna je i zbog toga �to je u me�uvremenu postalo
potpuno jasno da se ne radi ni o kakvim "ekstremistima" ili "naoru�anim
Albancima", ili "pobunjenicima" nego o terorizmu i teroristima. Eskalacija
albanskog terorizma u Makedoniji i ju�nim op�tinama u Srbiji tokom 2001. i 2002.
samo je podsetila da su njegova prava izvori�ta bila i ostala na Kosovu i
Metohiji finansijski oslonac na organizovanom kriminalu, a krajnji cilj - novo
prekrajanje me�unarodnih granica i stvaranje "Velike Albanije". Srbija i
Jugoslavija su dugi niz godina direktne �rtve albanskog terorizma i koncepta
"Velike Albanije" na Balkanu. Takav cilj, kao �to i najnoviji razvoj pokazuje
opasno ugro�ava mir i stabilnost na Balkanu, te�i nasilnom prekrajanju
me�unarodnih granica. Kako Balkan kao "trbuh Evrope" ima veliki strategijski
zna�aj za evropski kontinent, onda je i to dugoro�ni vrlo ozbiljan problem
�itavog na�eg kontenenta. Postoje brojni dokumenti (rezolucije, saop�tenja,
odluke), kako Saveta bezbednosti UN, tako i Saveta OEBS-a i drugih me�unarodnih
foruma kojima se eksplicitno priznaje (potvr�uje) postojanje problema albanskog
terorizma i separatizma na Kosovu i Metohiji. To je slu�aj, na primer, sa
rezolucijom SB UN broj 1160(1998), 1199(1998), 1203(1998).13) Tim odlukama se
tako|e priznaje da je problem utoliko ozbiljniji {to albanski terorizam koristi
podr�ku, finansiranje, naoru�avanje i obuku terorista iz inostranstva. Iz tih
dokumenata se tako|e vidi da odluke me�unarodnih organizacija, u prvom redu SB
UN o prekidu podr�ke, naoru�avanja, obuke terorista nisu po�tovne i da je to
nepo�tovanje razlog velike zabrinutosti SB UN. Ovakve �injenice, ocene i odluke
Saveta bezbednosti i drugih me|unarodnih tela koje se ti�u aktivnosti albanskog
terorizma i separatizma su u suprotnosti sa drugim, preovla�uju�im stavovima i
odlukama tih istih me�unarodnih foruma - naime, da je na Kosovu postojao
"oru�ani sukob izme|u jugoslovenskih i srpskih snaga bezbednosti, s jedne strane
i OVK, s druge strane". Iz tog drugog prilaza sledili su zaklju�ci da se na taj
"sukob" primenjuje me�unarodno ratno pravo, uklju�uju�i �enevske konvencije. Na
toj tezi gra�eni sui pozivi, odnosno odluke o "prekidu vatre", "prekidu
neprijateljstava" i sli�no. Zaklju�ak: U dokumentima Saveta bezbednosti i drugih
tela me�unaordnih foruma postoji kontradikcija izme�u jasne ocene da na Kosovu i
Metohiji (kao i u Makedoniji i u op�tinama na jugu Srbije) postoji realni
problem albanskog terorizma sa jasnim politi�kim ciljem odcepljenja odnosnih
delova suverenih dr�ava, dakle, menjanja postoje�ih me�unarodno priznatih
dr�avnih granica, na jednoj strani, i teze da se istovremeno radi o "oru�anom
sukobu" na koji se pirmenjuje me�unarodno pravo, na drugoj strani. Ovu
kontradikciju treba otkloniti reafirmisanjem principa povelje UN i Helsin�kog
dokumenta. Tom cilju treba da poslu�i i revidirnje dosada�njih ocena i politike
klju�nih me�unarodnih �inilaca, a u prvom redu administracije SAD u odnosu na
albanski separatizam i terorizam.. To je istinski pravi interes svih �inilaca
kojima je stalo do iskorenjivanja terorizma kao op�te opasnosti, odnosno, do
mira, stabilnosti, integracije i razvoja. Ovo je potrebno i logi�no tim pre �to
postoje nesumnjivi dokazi o direktnoj povezanosti albanskog terorizma na Kosovu
i Metohiji sa mre�om me�|unarodnog terorizma i bli�e sa "Al Kaidom". O tome su
predo�eni brojni izve�taji i �injenice Organizaciji Ujedinjenih nacija, OEBS-u i
mnogim drugim regionalnim i univerzalnim me|unarodnim organizacijama. Pokrajina
Kosovo i Metohija kao deo Srbije, odnosno SR Jugoslavije, postao je odsko�na
daska za organizovani me�unarodni kriminal ogromnih razmera ka Evropi. Prema
informacijama kompetentnih me�|unarodnih organizacija oko 60% prometa heroina u
Evropi dr�i albanska mafija sa bazom na Kosovu i Metohiji, odnosno na jugu
Srbije. To svakako nije lokalni problem. Heroin se ne proizvodi u Srbiji, niti
na Balkanu, ve� u centralnoj i jugoisto�noj Aziji. Te �injenice svedo�e o
globalnoj povezanosti albanskog terorizma i separatizma na Kosovu i Metohiji i
me�unarodnog organizovanog kriminala koji je tamo na�ao uto�i�te i nastavlja da
ga koristi pod okriljem me�unarodnog UN prisustva (UNMIK, KFOR). Na Kosovu i
Metohiji albanski teroristi su tipi�nim teroristi�kim aktima ubili stotine i
stotine policajaca i pripadnika Vojske Jugoslavije. Oko �etiri hiljade civila
svih nacionalnosti, vere i uzrasta - ubijeno je ili kidnapovano bez traga i
glasa u periodu od januara 98. do danas14. Pod pritiskom stranih sila, albanski
teroristi odgovorni za ta ubistva pu�teni su iz zatvora kao "politi�ki
zatvorenici". Najpre je jugoslovenskim vlastima nalo�eno da donesu Zakon o
amnestiji na osnovu kojeg je iz zatvora pu�teno oko 700 prevashodno osu�enih
Albanaca, a kasnije je sa UMNIK-om zaklju�en sporazum na osnovu kojeg su UMNIK-u
predati i preostalih 170 Albanaca, zatvorenika.(15)
Revizija odnosa glavnih me�unarodnih �inilaca prema albanskom terorizmu je dug i
prema hiljadama �rtava koje su pale 11. septembra u Njujorku i Va�ingtonu. To bi
bilo i znak po�tovanja utr�enih �injenica o direktnoj povezanosti albanskog
terorizma na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije sa me�unarodnim terorizmom i sa
organizacijom Al-Kaide. To je dug prema 1.300 ubijenih i 1.300 kidnapovanih Srba
i drugih nealbanaca u periodu od raspore|ivanja UNMIK-a i snaga KFOR-a juna
1999. do danas. Te�ko je braniti �injenicu da za te teroristi�ke zlo�ine niko
nije pozvan na odgovornost. Bitna je jo� jedna pretpostavka, a to je -
presecanje organizovanog me�unarodnog kriminala koji naj�e��e slu�i kao izvor
finansiranja terorizma.. �injenica je, da jedan dobar deo sredstava za
finansiranje terorizma poti�e iz najbogatijih zemalja i da su one zatim, �esto i
objekat teroristi�kih napada. Na kraju i jedan predlog: Zala�emo se da se pod
okriljem Ujedinjenih nacija odr�i svetska Konferencija o borbi protiv terorizma
�iji bi cilj bio usvajanje platforme za izradu me�unarodne konvencije o
suzbijanju me�unarodnog terorizma. U skladu sa tim predla�emo da se prva dekada
21. veka, proglasi kao dekada Ujedinjenih nacija za suzbijanje terorizma.
Beograd bi imao zna�ajnih pogodnosti, ako ne - i prednosti, da se kandiduje za
doma�ina takve konferencije UN.
1 U rezoluciji Saveta
bezbednosti broj 1373(2001) od 28. septembra 2001., pored ostalog, se ka�e:
"Duboko zabrinut (Savet bezbednosti, prim.autora) zbog �irenja u raznim
regionima sveta, akata terorizma motivisanih netolerancijom ili ekstremizmom"
(alineja 7. apreambule) Tu op�tu opasnost i globalni karakter me�unarodnog
terorizma izra�ava i rezolucija parlamentarne skup�tine Saveta Evrope ((PSSE)
1258. od 26. septembra 2001., �ija ta�ka 7., glasi: "Ovi napadi (11. septembra
2002. na STC u Njujorku i Pentagon u Va�ingtonu, prim. autora) su jasno pokazali
pravo lice terorizma i potrebu za novom vrstom odgovora. Ovaj terorizam ne
priznaje granice, to je me�unarodni problem za koji se moraju na�i me�unarodna
re�enja zasnovana na globalnom politi�kom prilazu."
2) "Potvr�uju�i dalje da
takvi akti, kao svaki akt me�unarodnog terorizma, predstavljaju pretnju
me�unarodnom miru i bezbednosti" (rez. SB 1373(2001), preamb. para.4)
3) ..."Uzroci i posledice
(napada na STC u Njujorku i Pentagon u Va�ingtonu 11. septembra 2001.,
prim.autora) nastavi�e da vise nad svetom kao Domoklov ma� u toku stole�a koje
je tako zloslutno zapo�elo". ("Senka Rima nad Va�ingtonom", zbornik radova,
izdava� "Filip Vi�nji�", Beograd 2002.godine)
4) U rezoluciji PSSE broj
9331(2002) od 24. januara 2002. godine se, pored ostalog, konstatuje: "Skup�tina
smatra da postoji potreba da se prou�e uzroci terorizma tako da se mogu prona�i
bolji putevi za borbu i iznad svega, za njegovu prevenciju. Ona nagla�ava,
me�utim, da nikada ne mo�e biti bilo kakvog opravdanja za pribegavanje terorizmu
(ta�ka 3, rezolucije). I dalje: "Skup�tina smatra da vi�i nivo obrazovanja,
pristup pristojnim uslovima �ivota i po�tovanje ljudskog dostojanstva su
najbolji instrumenti za smanjivanje sada�nje podr�ke koja se daje terorizmu u
pojedinim zemljama."
5) "Ako je vojna akcija deo
odgovora na terorizam, me�unarodna zajednica mora jasno da defini�e njene
ciljeve i treba da izbegne civilne ciljeve. Bilo koja akcija treba da se
preduzima u skladu sa me|unarodnim pravom i uz saglasnost Saveta bezbednosti
UN". (Rez. PSSE 1258(2001), ap.par. 12.)
6) Na konferenciji UN o razvoju,
20-23. marta 2002., u Montreju, Meksiko, iznet je podatak da 1,2 milijarde
stanovnika na planeti �ivi sa manje od jednog dolara dnevno, da je gladnih 826
miliona, odraslih nepismenih 854 miliona, dece koja ne poha�aju �kolu 325
miliona. Zemlje EU su odlu�ile da do 2005. godine izdvajaju za razvojnu pomo� u
proseku 0,39 odsto bruto proizvoda (BDP), dok je u 2000-toj godini taj procenat
iznosio 0,33 odsto ("Politika", 21. mart 2002.).
7) U rezoluciji PSSE
1258(2001), od 26. septembra 2001., pored ostalog se ka�e: "Skup�tina veruje da
dugoro�na prevencija terorizma mora da obuhvati stvarno razumevanje njegovih
socijalnih, ekonomskih, politi�kih i verskih korena i individualnih skolnosti ka
mr�nji. Ukoliko se ovim pitanjima pri�e na odgovaraju�i na�in, to mo�e ozbiljno
dovesti u pitanje podr�ku baze regrutovanju teroristi�ke mre�e" (operat.ta�. 9,
Rezolucije)
8) To je slu�aj sa agresijom
NATO pakta "Milosrdni an�eo" na Jugoslaviju 24. marta do 10. juna 1999. godine
koja je izvr�ena kr�enjem Povelje UN, bez odkuke SB. Time su ujedno prekr�eni
osniva�ki akt NATO-a, ustavi zemalja �lanica NATO kao i niz me�unarodnih
konvencija. U pripremi i tokom izvo�enja agrsije NATO je ostvario saradnju sa
vo�stvom teroristi�ke "OVK". O terorizmu "OVK" v.rezolucije SB UN 1160(1998),
1199(1998).
9) U rezoluciji PSSE broj
1258(2001), ta�ka 10, se ka�e: "Podr�ava (PSSE) ideju da se razradi i potpi�e na
najvi�em nivou me�unarodna konvencija o spre�avanju terorizma koja treba da
sadr�i sveobuhvatnu definiciju me�unarodnog terorizma, specifi�ne obaveze dr�ava
u�esnica da spre�avaju akte terorizmna na nacionalnom i globalnom nivou i da
ka�njavaju njegove organizatore i izvr�ioce".
10) Autori Andrenj Higgins i
Christopher Cooper u svom radu objavljenom u "Wall Street Journal-u" 21.
novembra 2001. navode da su islamski fanatici po�eli da pristi�u u Albaniju
odmah po kolapsu komunisti�kog re�ima 1992. i da je �elija "Al Kaide" u Tirani
1998. godine imala oko 20 �lanova i da su je ameri�ke vlasti smatrale kao
najopasniji ogranak u Evropi. Bili su povezani sa sli�nim grupama u Egiptu,
Al�iru i drugim zemljama. Kao pokri�e im je slu�io ogranak Islamske dobrotvorne
orgnaizacije (Islamic Relief Organization") sa sedi�tem u Sudijskoj Arabiji.
Polovinom 1998. zajedni�kom akcijom tajnih slu�bi SAD, Egipta i Albanije u
Tirani je uhap�eno 5 pripadnika Al Kaide kojima je potom su�eno u Egiptu. Sudski
postupak u Egiptu vo�en je protiv ukupno 107 "povratnika iz Albanije", od �ega
oko 60 u odsustvu.
11) "Potvr�uju�i neotu�ivo
pravo na individualnu ili kolektivnu samoodbranu, kao priznato u Povelji UN", i
dalje "potvr�uju�i potrebu borbe svim sredstvima, u skladu sa poveljom UN,
protiv pretnje me�unarodnom miru i bezbednosti uzrokovane teroristi�kim aktima"
(rez. SB 1373 (2001), preamb.para. 5, i 6.).
12) U rezolucijama SB 1160
(1998), 1199 (1998) 1203 (1998) u vezi sa terorizmom na Kosovu i Metohiji
zahteva se prekid fainansiranja, naoru�avanja, regrutovanja i obuke terorista na
teritorijama, ili od subjekata dr�ava �lanica UN. Najdetaljnije razra�en odnos
prema problemu finansiranja terorizma dat je me�utim, tek nakon teroristi�kih
napada 11. septembra 2001. u NJujorku i Va�ingtonu u rezoluciji SB 1373 (2001).
Postupaju�i na osnovu glave VII Povelje UN, SB je u ta�ki 1. operativnog dela
izri�ito naredio: spre�avanje i suzbijanje finansiranja akata terorizma, progon
i ka�njavanje prikupljanja sredstava "na bilo koji na�in", "neodlo�no
zamrzavanje" sredstava "ili ekonomskih dobara"lica ili subjekata koja su na bilo
koji na�in povezana sa terorizmom.
13) Rezolucija SB 1160,
1998. ta�ka 2. operativnog dela - "2. Poziva rukovodstvo kosovskih Albanaca da
osude sve teroristi�ke akcije i nagla�ava da svi elementi kosovske albanske
zajednice treba da slede svoje ciljeve samo mirnim sredstvima." I dalje, ta�ka
8. operativnog dela iste rezolucije - "8. Odlu�uje da �e sve dr�ave radi
u�vr��ivanja mira i stabilnosti na Kosovu, spre�iti prodaju ili snabdevanje
Saveznoj Republici Jugoslaviji, uklju�uju�i i Kosovo, od strane njihovih
dr�avljana ili sa njihovih teritorija, ili uz upotrebu brodova i vazduhoplova sa
njihovom zastavom, oru�ja i odgovaraju�eg materijala svake vrste, takvog oru�ja
i municije, vojnih vozila i opreme i rezervnih delova za napred navedeno i da }e
spre�iti naoru�avanje i obuku teroristikih aktivnosti tamo." Rezolucija SB 1199
(1998), od 23. septembra 1998., preambula, alineja 10. glasi: "Osu�uju�i akt
nasilja sa bilo koje strane, kao i terorizam radi politi�kih ciljeva bilo koje
grupe ili pojedinca, i svaku inostranu podr�ku takvih aktivnosti na Kosovu,
uklju�uju�i snabdevanje oru�jem i obuku teroristi�kih aktivnosti na Kosovu i
izra�avaju�i zabrinutost zbog izve�taja produ�enog kr�enja zabrana
uspostavljenih rezolucijom 1160 (1998)." I dalje, ista rezolucija, ta�ka 6.,
operativnog dela - "6. Insistira da rukovodstvo kosovskih albanaca osudi sve
teroristi�ke akcije, i nagla�ava da svi elementi albanskog dru�tva na Kosovu
treba da se zala�u za svoje ciljeve samo mirnim sredstvima." I dalje, ista
rezolucija, ta�ka 7., operativnog dela - "7. Podse�a na obaveze svih dr�ava da u
potpunosti po�tuju zabrane uspostavljene rezolucijom 1160 (1998)". (Odnosi se na
zabrane finansiranja, naoru�avanja, podr�ke, regrutovanja i obuke terorista.
prim.autora) U rez. SB 1203 (1998) od 24. oktobra 1998. tra�i se po�tovanje
odluka i stavova prethodnih rezolucija. Nov je zahtev da "albansko rukovodstvo
na Kosovu" u potpunosti sara�uje sa OEBS-ovom misijom za verifikaciju (KVM) i da
teroristi�ke akcije odmah prestanu (op.para. 4. )
14) Od mnogih, dva su
primera posebno ilustrativna: Prvi - 16.02.2001. eksplozijama, podmetnutih mina,
dignut je u vazduh autobus pun putnika kod mesta Livadice. Rezultat jedanaestoro
poginulih i sedamnaestoro ranjenih, me|u kojima i deca. Autobus je imao pratnju
vojnih transportera KFOR-a. Tokom istrage u ameri�ku bazu Bondstil zatvoren je
Albanac Florim Ejupi osumnji�en za ovaj teroristi�ki zlo�in. Maja 2001. godine
objavljeno je da je osumnji�eni terorista pobegao iz Bondstila. Trojica drugih
Albanaca uhap�enih povodom istog zlo�ina oslobo|eno je odlukom suda na Kosmetu u
decembru 2001. godine. Drugi primer - jula 1999. godine teroristi "OVK" su ubili
14 srpskih �etelaca u selu Staro Gradsko, op{tina Lipljan. Ni za taj zlo�in kao
ni za mnoge druge tokom mandata UNMIK i KFOR do dana�njeg dana niko nije
priveden pravdi. Interesantan je podatak da su jula 1941. godine balisti u istom
selu ubili 12 Srba.
15) PSSE je 23. januara
2001. uvojila rezoluciju o Jugoslaviji i dve preporuke. U rezoluciji se pored
ostalog zahteva od jugoslovenskih vlasti: "da oslobode albanske politi�ke
zatvorenike koji su jo� uvek u pritvoru" (III pomirenje, para. a) i IV situacija
u Ju�noj Srbiji i kosovskih Albanaca, para. b). Savezna skup�tina je 16.
februara 2001. godine donela Zakon o amnestiji na osnovu kojeg je oslobo|eno iz
zatvora vi�e stotina Albanaca osu�enih pravosna�nim presudama, uklju�uju�i za
dokazani terorizam. Zadr�an je u zatvorima manji broj zatvorenika notornih
kriminalaca i terorista. Me|unarodni faktori i nakon toga nastavili su pritisak
na beogradske vlasti da oslobode i te preostale zatvorenike - Albance odnosno da
ih predaju UNMIK-u. Ameri�ki kongres postavio je to kao jedan od uslova koji
treba ispuniti do 31. marta 2002. godine "kako bi SAD isplatile (Srbiji) pomo�
od 45 miliona dolara i ujedno obezbedilo �lanstvo SRJ u Savetu Evrope". (Drugi
uslovi ameri�kog kongresa koji se naj�e{}e pominju su: izru�ivanje optu�enih
me�unarodnom treibunalu u Hagu, prekid pomo�i Republici Srpskoj, zakon o
nacionalnim manjinama, smene u vrhu VJ). Sporazum o osloba�anju preostalih
zatvorenika Albanaca potgpisali su savezni premijer Dragi�a Pe�i�, srpski
premijer Zoran �in�i�, �ef koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboj�a
�ovi� i Mihael �tajner, �ef civilne misije UN u Pokrajini (UNMIK). Na osnovu tog
sporazuma iz zatvora u Srbiji pu�teno je i preostalih oko 160 zatvorenika
Albanaca i predato UNMIK-u. Tretman Srba koji se ve� tri godine nalaze u
zatvorima na Kosovu i Metohiji bez presuda i dokazane krivice, u potpisanom
sporazumu ostaje nejasan. Vlasti u Beogradu tvrde da je predvi�eno njihovo
preme�tanje u centralnu Srbiju �to javno demantuju i albanski lideri iz
Pokrajine i predstavnici UNMIK-a. U svakom slu�aju Srbi, do daljnjega, ostaju
zato�eni gde su bili i pre sporazuma Beograda i UNMIK-a.
http://www.artel.co.yu/
|
