MOC LEKOVITOG BILJA
U poslednje vreme sredstva tradicionalne narodne medicine - lekovito bilje, med, pcelinji mlec, polenov prah i drugo - sticu sve vecu popularnost i medju strucnjacima i medju laicima. Dok prvi naucnim metodama otkrivaju prave moci lekovitog bilja, drugi u zelji za lakom zaradom koriste ljudsku nevolju i pronalaze "spasonosne lekove" za najteze, pa, cak, i neizlecive bolesti, kao sto su AIDS i odredjene vrste raka. U potrazi za istinom o mocima lekovitog bilja, prof. dr Vladimir Ajdacic razgovarao je sa Svetislavom Mikalackim, magistrom hemijskih i doktorom farmaceutskih nauka, dugogodisnjim saradnikom i savetnikom Istrazivackog instituta "Galenika" u Beogradu.
Ajdacic: Vi ste se dr Mikalacki bavili istrazivanjem farmaceutskih proizvoda i lekovitog bilja. U cemu Vi vidite znacaj i razliku lekovitog bilja i drugih prirodnih proizvoda u odnosu na sintetske preparate?
Mikalacki: Sustinska razlika je u tome sto je svaki sintetski preparat proizvod covekovog znanja i umeca, dok su prirodni proizvodi deo Prirode - oni su "zive stvari". Kao takve znatno su bogatije razlicitim sadrzajima. Kod sintetskih preparata, tj. lekova, vazi osnovno pravilo: istoj kolicini date supstance odgovara jednaka aktivnost, delotvornost. Medjutim, kod biljnih proizvoda to nije slucaj. Odlikuju se "individualnim" ponasanjem. Biljku bismo po tome mogli da uporedimo sa covekom. Znamo da razliciti ljudi iste tezine ne raspolazu istom pamecu i snagom. Kao vaznu specificnost prirodnih proizvoda pomenuo bih sinergizam, udruzivanje dejstava razlicitih komponenata, kao i bogatiji sadrzaj biljaka u mikroelementima. U tome su one bez premca.
Dug put do preparata
Ajdacic: Od cega zavisi farmakoloska aktivnost date biljke?
Mikalacki: Ona mnogo zavisi od podneblja u kome se biljka
javlja, od toga da li raste u netaknutoj ili zagadjenoj sredini, da li je plantazirana ili je kultivisana. Biljka koja samoniklo raste u prirodi znatno je plemenitija, odnosno, farmakoloski aktivnija od lekovite biljke koja se nalazi u blizini nekog industrijskog kompleksa sa zatrovanom atmosferom, tlom i vodom.
Ajdacic: A sta je sa plantaziranim biljkama koje mogu da budu i kultivisane?
Mikalacki: Tu nema odredjenog pravila. Uzmimo primer dalmatinskog buhaca, iz koga se dobija peritrin, jedan od najboljih insekticida. Kultivisan u Japanu on ima mnogo veci sadrzaj peritrina od dalmatinskog. Isti je slucaj i sa kultivisanom nanom. Ima i suprotnih primera. Korejanski zen-sen (ginseng) je najbolji. Slede ga: kineski, burmanski, japanski i na kraju oni koji su kultivisani i plantazirani u Americi i Bugarskoj.
Ajdacic: Ubiranje i obrada biljaka nesumljivo su vazni za njihovu aktivnost pri primeni.
Mikalacki: Da. Veoma je vazno kada se biljke skupljaju - kog meseca, po kakvom vremenu, u jutro, u podne ili uvece. Zatim, tu su: susenje, uskladistenje, uslovi i trajanje cuvanja. Postupci usitnjavanja i prosejavanja. Sledi hemijska obrada: rastvaranje, ekstrakcija, koncentrovanje zeljene komponente, stabilizovanje ekstrakta itd. Sve su to osetljive faze koje zahtevaju odredjena strucna znanja.
Ajdacic: Znamo da jedna biljka sadrzi 200-300 hemijskih jedinjenja, a nas najcesce interesuje samo nekoliko od njih. Kako se do njih dolazi??
Mikalacki: To ni blizo nije tako jednostavno kao u slucaju sintetskih jedinjenja. Potrebno je prvo pronaci "aktivni princip",
a zatim grupe jedinjenja koje pojacavaju aktivnost osnovne komponente, kao i one koje dejstvuju suprotno. Prve zadrzavamo, a druge razlicitim hemijskim postupcima uklanjamo. Oni cesto predstavljaju fabricke tajne, a nekada su i zasticeni patentima.
Posao za naucnike i strucnjake
Ajdacic: Da li biste nam dali neki primer.
Mikalacki: Uzecu propolis. Za njega su znali jos Stari Egipcani. Koristili su ga za balsamovanje svojih mrtvih. To je prirodni proizvod koji je danas vrlo aktuelan. Propolis je jedna vrsta smole, voska, koje stvaraju pcele. Ponasa se kao antibiotik. Dejstvuje na gram pozitivne i gram negativne bakterije. Lokalni je anestetik i sedativ. Vrlo je bogat mikroelementima i drugim sadrzajima. Nauka je ustanovila da je nosilac aktivnosti kod propolisa grupa flavonskih jedinjenja. Ako ih izolujemo ili sintetski dobijemo, oni nisu tako aktivna kao kada se nalaze u propolisu. Zasto je to tako - tesko je reci. To je slozeno pitanje. Ono zadire u srz hemije; tice se pojava katalitickih delovanja, stereohemije i drugog.
Ajdacic: Iz toga sto ste do sada rekli namece se zakljucak da lekovitim biljem na pravi nacin mogu da se bave samo strucnjaci. Da tu nema mesta za neznalice i sarlatane.
Mikalacki: Razume se da je tako. Amaterizam u ovoj oblasti moze da ima kobne posledice. Evo, uzmite za primer dva jedinjenja koja se srecu kod lekovitog bilja - ricin i ricinin. Ricin je protein koji se nalazi u ostacima ricinusovog semena. To je belancevina koja je izuzetno otrovna. Vrlo mala kolicina dovoljna je da ubije vise ljudi. Kada bi se odredio sadrzaj ricina, videlo bi se da se on sastoji iz sasvim "naivnih" aminokiselina, ali je redosled njihovog nizanja u ricinu takav, da je ricin opasan po coveka. Na drugoj strani, ocekivalo bi se da je alkaloid ricinin otrovan, ali on to nije! Ne znajuci za ovo, laik moze da vam da biljku sa ricinom kao "lek", a da vas postedi od "otrovnog" alkaloida ricinina. A, da ne govorim o kombinacijama trava koje mogu da dovedu do suprotnih delovanja od zeljenog, pa cak da izazovu teska trovanja i smrt.
Travka za sve
Ajdacic: Ne vodeci racuna o tome mnogi "cudotvorci" u zelji za lakom slavom i novcem vec vise puta su objavili pronalazak "travke" za sve bolesti i ljudske nevolje - rak, leukemiju, AIDS, neplodnost, impotenciju, celavost itd. Kako Vi to objasnjavate?
Mikalacki: U tom pogledu situacija je kod nas tragicna. Broj nadrilekara i polupismenih travara stalno raste. Tome, nazalost, najvise doprinose stampa i televizija. Oni to cine radi jeftine senzacije i sticanja profita. Da se samo mali deo od tih "otkrica" pokazao istinitim, nasu bi zemlju opsedali milioni bolesnika, a mi bi se mogli diciti Nobelovcima koji su u travkama otkrili lek za rak i lek za AIDS! Evo, navescu Vam jedan meni dobro poznat slucaj. Pre vise godina otac deteta obolelog od raka dao je travaru za "lek" 10.000 nemackih maraka. Dete je umrlo, a neposteni travar je potrazio novu zrtvu. Takvih primera ima mnogo i mene zaprepascuje da se ljudi od zakona time ne bave. Kao i to da Srpsko lekarsko drustvo ne obraca paznju takvim pojavama.
Ajdacic: Da li se slazete samnom da to u izvesnoj meri predstavlja i reakciju na sadasnje vreme - na nauku i tehniku, koje nam pored mnogih dobara, donose i velike posasti: pretnje novim oruzjem, hemijskim i bioloskim otrovima, bolestima, unistavanjem zivotne sredine i drugo?
Mikalacki: Da, mislim da ste tu u pravu. Nasa opsta "zivotna scena" je takva. Neki su vec zamoreni od vremena u kome zive. Zato se vracaju u proslost. Traze spas, cudo od neukog coveka.
U njihovim ocima primitivac ima vecu moc od strucnjaka. Sto je travar primitivniji, njemu vise veruju!
Ajdacic: Poznato mi je da je u potrazi za lekom od raka ispitano na stotine hiljada laboratorijskih hemijskih jedinjenja i prirodnih proizvoda - mnogo vise nego sto je moglo da dodje do ruke laika, koji ne mogu ni da zamisle kakve su napore do sada naucnici ucinili u svojim potragama za novim lekovima.
Mikalacki: Ti neuki ljudi, koji ne veruju u nauku vec u mitske sile, ne znaju koliko je tesko doci do novog leka za datu bolest. Oni ne shvataju da je postupak njegovog pronalaska jednako slozen i skup kao gradnja i lansiranje satelita u Kosmos. U proseku, potrebno je ispitati 20.000 jedinjenja da bi se dobio novi lek, koji se cesto, iz raznih razloga, ne zadrzi dugo na trzistu. Njegovo pojavljivanje i
"lansiranje" kosta 10-100 miliona dolara!
Ajdacic: Pretpostavljam da je put od biljke do leka veoma slozen, mozda slozeniji nego u slucaju sintetskog preparata, u kome kvantna hemija i kompjuteri istrazivacima mogu dosta da pomognu.
Mikalacki: Da, u pravu ste. Kada je rec o biljkama, koristi se vekovno iskustvo pri njihovom izboru za probu. Po izdvajanju aktivne komponente, preparat se proverava na mikrorganizmima, te na misevima, mackama, psima, majmunima - sve do konacne potvrde o izostanku negativnih ucinaka na zive organizme. Dok lek stigne do coveka nekada protekne i vise od deset godina. Sve je to apsolutno izvan moci laika, koji ne samo da ne raspolaze potrebnim znanjem i sredstvima za slozena ispitivanja, vec i ne shvata ozbiljnost ovog posla i mogucnost kobnih posledica do kojih olaki pristup ovako ozbiljnoj stvari moze da dovede. Biljke su deo sveta kome i mi pripadamo. Ja verujem u moc biljaka jer mi sa njima zivimo od svog postanja. Kao naucnik koji je ceo svoj zivot proveo tragajuci za novim, boljim lekovima, ne mogu da prihvatim da se do cudesnog leka moze doci iduci stazama neznanja.
