B I L T E N V E S T I
30. APRIL 2002.
SR JUGOSLAVIJA
MICUNOVIC: REFERENDUM KONFLIKT SA MEDJUNARODNOM ZAJEDNICOM
NOVI SAD, 30. aprila 2002. (Beta) - Predsednik Veca gradjana
Savezne skupstine Dragoljub Micunovic izjavio je da bi raspisivanjem
referenduma o nezavisnosti Srbija usla u konflikt sa medjunarodnom
zajednicom. "Iz tog konflikta ne mozemo da izadjemo kao pobednici i zato
se
moramo ponasati u skladu sa onim sto mora da se dogodi, a to je drzavna
zajednica Srbije i Crne Gore", rekao je Micunovic danasnjem novosadskom
"Dnevniku".
On je ocenio da ce posao definisanja nove drzavne zajednice
"tesko" biti definisan do kraja juna. "Bice jos dosta teskih diskusija
pred
ustavnom komisijom gde ce, ocigledno, pored nasih, doci i strani
eksperti",
kazao je Micunovic.
On je najavio da ce u septembru biti raspisani savezni izbori i
ocenio da jos uvek nije vreme za raspisivanje vanrednih republickih
izbora.
"Republicke izbore ove godine treba odloziti, jer je previse
stvari koje se jos moraju uraditi na federalnom nivou, a bice dosta
posla i
oko predsednickih izbora u Srbiji", kazao je Micunovic.
MICUNOVIC: U SEPTEMBRU CE BITI RASPISANI SAVEZNI IZBORI
NOVI SAD, 30. aprila (Tanjug) - Predsednik Veca gradjana
Savezne
skupstine Dragoljub Micunovic izjavio je da ne veruje da ce sav posao
oko
redefinisanja zajednicke drzave Srbije i Crne Gore biti okoncan do kraja
juna. "Mi do jeseni moramo imati ustavnu povelju i novu drzavu i izbore"
naglasio je Micunovic u izjavi danasnjem novosadskom "Dnevniku" i ocenio
da
bi u septembru mogli biti raspisani savezni izbori.
Komentarisuci najave iz Demohriscanske stranke Srbije, Nove
Srbije
i Lige socijaldemokrata Vojvodine da ce poslanici tih stranaka uskratiti
podrsku ustavnoj povelji, Micunovic je ocenio da ako tako bude "tesko
mozemo imati dvotrecinsku vecinu potrebnu za usvajanje ustava". U tom
slucaju, dodao je predsednik Veca gradjana Saveznog parlamenta, "moguce
je
proglasenje, za sta bi se islo na prostu vecinu".
LABUS PRIMIO NEMACKE PARLAMENTARCE
BEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade i
ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Miroljub Labus primio je
danas u Beogradu delegaciju nemackog Bundestaga, koju je predvodio
Helmut
Lipelt, predsednik parlamentarne grupe za saradnu sa SRJ.
Razgovaralo se o dinamici procesa stabilizacije i pridruzivanja
nase zemlje EU, o ekonomsko-finansijskim prilikama u Jugoslaviji i
prioritetima u toj oblasti, pre svega o uslovima za nemacko
investiranje.
Posebno je bilo reci o odnosima Srbije i Crne Gore i perspektivama
Beogradskog sporazuma o redefinisanju federacije.
LABUS: SVE ZAVISI OD NAS
BEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Potpredsednik Savezne vlade
Miroljub Labus izjavio je da je za strana ulaganja najveca prepreka
politicka nestabilnost u zemlji i da ce, ukoliko Ustavni sud ospori
Zakon o
saradnji sa Hagom, "stvari poceti da se razvijaju nezeljenim tokom".
Labus je u untervjuu sutrasnjim "Vecernjim novostima" rekao i da je u
interesu SAD i Jugoslavije da se stanje na Balkanu smiri.
Na pitanje o njegovoj kandidaturi za predsednika Srbije, Labus je
odgovorio
da je tacno da se "puno govori o tome". "Po mom ukusu, mozda i previse.
Nadam se da cete me razumeti ako ovog puta nista ne dodam, niti oduzmem
od
onoga sto sam vec rekao. Moje je da radim svoj posao kako najbolje umem,
a
kada budu raspisani izbori za predsednika Srbije, donecu odluku o
kandidaturi", naglasio je on.
Labus je rekao i da ocekuje konvertibilnost dinara pre kraja prve
polovine
godine. "Savezna skupstina je upravo usvojila novi Devizni zakon koji ce
obezbediti poslednje uslove za konvertibilnost dinara. Dinare cemo moci
da
zamenjujemo - po trzisnom kursu - najpre u susednim zemljama i onim
zemljama s kojima imamo jace trgovinske veze. Posle i u svima drugima.
To
je vazno i za placanja u Crnoj Gori", objasnio je on. "Kada se uspostavi
konvertibilnost dinara znacemo tacno da li je sadasnji kurs dinara
realan
ili precenjen", kazao je Labus.
Upitan zbog cega SRJ jos nema ambasadora u Vasingtonu, Labus je
odgovorio da je to veoma vazno ambasadorsko mesto i da vise vremena za
odlaganje nema. "To je moj utisak nakon poslednje posete Vasingtonu. Na
imenovanje novog ambasadora posle Milana Protica nasa dijaspora je imala
primedbe. O drugoj licnosti DOS, ukljucujuci i DS, jos nije uspeo da se
dogovori. Ideja da jaka politicka licnost bude ambasador je dobra.
Medjutim, ako oko toga nema konsenzusa, potrebno je odmah naseg
otpravnika
poslova u Vasingtonu unaprediti u polozaj ambasadora", smatra on.
Svilanovic o ulasku u Partnerstvo za mir
BEOGRAD, 30. aprila 2002. (Beta) - SMIP Goran Svilanovic
izjavio
je da bi u idealnim uslovima SRJ mogla da postane clan NATO programa
"Partnesrtvo za mir" izmedju novembra ove i juna naredne godine.
U intervjuu danasnjem beogradskom dnevniku "Blic", Svilanovic
je
rekao da je u toku nezvanicni deo pregovora o ulasku SRJ u "Partnerstvo
za
mir", a da ce zvanicni korak biti formalizovan kada on u ime SRJ posalje
pismo o namerama za ulazak u taj program NATO.
"Medjutim, ja to pismo jos nekoliko nedelja necu poslati, dok
god
ne budem siguran da politicki uslovi nisu otklonjeni. Tu, pre svega,
mislim
na saradnju sa Haskim tribunalom. Do tada bice razgovora na ekspertskom
i
politickom nivou, koji bi trebalo da omoguce da kada zapocne, postupak
ide
brze", rekao je Svilanovic, koji je i predsednik GSS, jednog od clana
koalicije DOS.
Upitan kakve sve uslove SRJ treba da ispuni da bi postala clan
"Partnerstva za mir", Svilanovic je rekao da je puna saradnja sa Haskim
tribunalom prvi uslov koji se postavlja pred SRJ u svim odnosima sa
medjunarodnom zajednicom.
Svilanovic je nedavno imenovan za predsednika Nacionalnog
saveta
za saradnju sa Haskim tribunalom. O tom Savetu, Svilanovic je rekao da
je
bio neophodan, jer je "do sada bilo dosta sporosti i nesigurnosti u
administraciji kako da postupi u konkretnim situacijama" u saradnji sa
Tribunalom.
SVILANOVIC U KANADI
OTAVA, 30. aprila (Tanjug) - SMIP Goran Svilanovic zapocinje
danas, susretom sa premijerom Zanom Kretjenom, dvodnevnu posetu Kanadi.
Svilanovic, koji je u Otavu doputovao u uzvratnu posetu, na poziv
kanadskog
kolege Vilijama Grejema, za danas - osim sa domacinom - ima planirane
susrete i sa kanadskim drzavnim sekretarom za Istocnu Evropu i Bliski
Istok
Garom Knutsonom i predsednikom parlamenta Piterom Milikenom.
Kako se ocekuje, razgovori Svilanovica sa najvisim kanadskim
zvanicnicima odnosice se, pre svega, na pitanja bilateralnih odnosa i
jacanje ukupne, posebno ekonomske saradnje - o kojoj ce posebno biti
reci u
razgovorima sefa jugoslovenske diplomatije u Export Development
Corporation, agenciji koja se bavi pitanjima investiranja kanadskog
kapitala u inostranstvu.
Svilanovic ce sa zvanicnicima u Otavi razmotriti i
najznacajnija
medjunarodna pitanja i, posebno, situaciju na Balkanu, koja ce biti
jedna
od tema predstojeceg samita Grupe 8, kojim ce predsedavati Kanada.
Drugog dana posete, Svilanovic ce u Otavi imati niz sastanaka u
ministarstvima za medjunarodnu i medjuvladinu saradnju i u Agenciji
CIDA, a
zatim ce otputovati u Toronto, gde je planiran njegov susret sa
predstavnicima srpske dijaspore i medija koji u Kanadi izlaze na srpskom
jeziku.
SRJ-JORDAN: Ljajic zavrsio posetu S. Arabiji i Jordanu
BEOGRAD, 29. aprila 2002. (Beta) - Savezni ministar nacionalnih
i
etnickih zajednica Rasim Ljajic zavrsio je posetu Saudijskoj Arabiji i
Jordanu, gde je sa zvanicnicima tih zemalja razgovarao o mogucnostima za
unapredjenje saradnje.
Ljajic je prvi jugoslovenski zvanicnik koji je posetio
Saudijsku
Arabiju, sa kojom SRJ nikada nije imala diplomatske odnose.
On je razgovarao o mogucnostima uspostavljanja diplomatskih
odnosa
i razvijanju ekonomske saradnje Beograda i Rijada. U Jordanu se Ljajic
sastao sa ministrom trgovine i industrije Salaledinom Al Bashirom.
Sagovornici su se saglasili da postoje uslovi za obnavljanje saradnje
dvaju
zemalja, pre svega u oblasti privrede. Al Bashir je, kako se navodi u
saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje, izjavio da postoji
spremnost Jordana da investira u privredu SRJ.
Sa jordanskim domacinima Ljajic je razgovarao i o obnavljanju
rada
Mesovitog komietta za ekonomsku saradnju.
EU: NE CEPIDLACITI OKO JUGOSLAVIJE
BRISEL, 30. aprila (Tanjug) - Da bi zaziveo okvirni Sporazum o
redefinisanju jugoslovenske federacije i da bi se uspostavili stabilnost
i
bezbednost na citavom Balkanu treba ispuniti dva kljucna uslova - da SAD
ukinu embargo na finansijsku pomoc Jugoslaviji i da EU ubrza pregovore
sa
Beogradom, kako bi se sto pre potpisao Sporazum o stabilizaciji i
pridruzivanju Jugoslavije EU. To misljenje se danas moze cuti u
diplomatskim krugovima EU, koji ocekuju da ce dvojica savetnika visokog
predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane u
najnovijoj misiji u Podgorici i Beogradu uspeti u onome na cemu evropska
petnaestorica posebno insistiraju - da se ubrza proces primene okvirnog
Sporazuma.
Postoji i treci uslov, isistice se u Briselu, a to je da Crna
Gora
i Srbija pokazu dobru volju i spremnost da realizuju ono sto su
potpisali
14. marta u Beogradu.
Prema misljenju diplomatskih krugova u EU, ni SAD, niti Unija
ne
bi smeli da cepidlace novim uslovljavanjima politicke i finansijske
podrske
Jugoslaviji. Podseca se da je medjunarodna zajednica, neposredno po padu
rezima Slobodana Milosevica, obecala Jugoslaviji 4,9 milijarde dolara, a
od
toga je stiglo svega 600 miliona dolara. Isti krugovi upozoravaju da je
cena politicke i finansijske podrske Jugoslaviji neuporedivo manja od
cene
jos jednog rata na Balkanu
SAD-Baucer: SAD za brzu primenu sporazuma Srbije i Crne Gore
VASINGTON, 29. aprila 2002. (BetaAP/AFP) - SAD pozdravljaju
osnivanje Nacionalnog saveta SRJ za saradnju s Haskim tribunalom i
zalazu
se za brzu primenu Sporazuma o preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore,
rekao je danas portparol Stejt departmenta Ricard Baucer.
"Izrazavamo zadovoljstvo u ocekivanju konkretnih koraka koje ce
savet preduzeti u cilju poboljsanja saradnje s Tribunalom u bliskoj
buducnosti", rekao je Baucer. On je dodao da se Haskom tribunalu mora
obezbediti "maksimalan moguci pristup dokumentima iz odgovarajuci
drzavnih
arhiva... kako bi se omogucio napredak koji je potreban da ratni zlocini
pripadnu proslosti".
Portparol Stejt departmenta je izrazio nadu da ce jaca saradnja
SRJ sa Tribunalom omoguciti americkom drzavnom sekretaru Kolinu Pauelu
da
donese odluku da je Jugoslavija ispunila uslove za americku pomoc.
SRJ-CESKA: Ministar inostranih poslova Ceske 7. maja u poseti SRJ
BEOGRAD, 29. aprila 2002. (Beta) - Potpredsednik ceske vlade i
ministar inostranih poslova te zemlje Jan Kavan doputovace 7. maja u
jednodnevnu zvanicnu posetu SRJ, na poziv saveznog ministra inostranih
poslova Gorana Svilanovica, saopstila je danas ceska ambasada u
Beogradu.
Pored razgovora sa Svilanovicem, predvidjen je i prijem Kavana
kod
predsednika SRJ Vojislava Kostunice. Ceski ministar ce, takodje,
razgovarati sa potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom i
potpredsednikom Vlade Republike Srbije Nebojsom Covicem.
Radi se o drugoj poseti ceskog MIP SRJ, od oktobarskih promena
2000. godine, kada je Kavan, kao prvi potpredsednik vlade i jedan od
prvih
MIP, posetio Jugoslaviju i izrazio podrsku Ceske demokratskim procesima
u
zemlji.
NADA KORAC NA CELU DELEGACIJE SRJ NA ZASEDANJU U UN
BEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Predsednik Jugoslavije Vojislav
Kostunica, povodom specijalnog zasedanja Generalne skupstine UN koje je
posveceno deci i mladima u svetu, imenovao je za licnog izaslanika
predsednicu Jugoslovenske komisije za saradnju sa UNICEF-om dr Nadu
Korac.
Specijalno zasedanje Generalne skupstine odrzace se od 8. do
10.
maja u Njujorku, a u sastavu zvanicne jugoslovenske delegacije bice i
Sara
Mandic, 16-godisnja ucenica Trece beogradske gimnazije iz Beograda. Sara
Mandic ce, pored jos petoro dece iz celog sveta, imati priliku da
ucestvuje
u radu Generalne skupstine UN. Ona ce dati uvodnu rec na okruglom stolu
sa
temom "Obnavljanje preuzetih obaveza i buduce akcije za decu u narednoj
dekadi". Kao predstavnici Jugoslavije u radu "Decjeg foruma" pod
pokroviteljstvom Alijanse "Save the cildren" u Njujork putuju i Jovan
Kaurin iz Zrenjanina, Tiana Tosic iz Kragujevca i Mirko Volkov iz
Podgorice.
IZVESTAJ EKSPERATA O ZAGADJENJU POSLE UPOTREBE URANIJUMA
BEOGRAD, 29. aprila 2002. (Beta) - Dve i po godine nakon
bombardovanja SRJ, na onim mestima gde je NATO koristio oruzje sa
osiromasenim uranijumom, radioaktivne cestice su i dalje prisutne u
vazduhu
i zemljistu, upozorili su danas predstavnici jugoslovenskpg
sekretarijata
za zdravlje. Taj sekretarijat saopstio je, povodom zajednicke misije
UNEP i
jugoslovenskih eksperata na jugu Srbije i u Crnoj Gori, da je
"zapanjujuca
cinjenica da su nakon dve i po godine detektovane radioaktivne cestice u
vazduhu", sto ukazuje da se mora sto pre poceti sa dekontaminacijom tih
terena. To je navedeno u informaciji podeljenoj novinarima na danasnjoj
zajednickoj konferenciji za stampu sa sefom misije eksperata UNEP Pekom
Havistom.
Strucnjaci UNEP i jugoslovenskog sekretarijata za zdravlje su
kazali i da je na kontaminiranim mestima moguce da zagadjujuce materije
dopru u podzemne vode, a potom i u lanac ishrane.
NATO je tokom bombardovanja SRJ koristio municiju sa
osiromasenim
uranijumom na vise od 112 lokaliteta, uglavnom na Kosovu i Metohiji, na
cetiri mesta na jugu Srbije i na Rtu Arza na poluostrvu Lustica u Crnoj
Gori.
Havisto je rekao da su strucnjaci te organizacije na lokacijama
gde je koriscena municija sa osiromasenim uranijumom ustanovili da je
prasina sa korodiranih projektila u zemljistu i da postoji mogucnost da
dospe u vodu. On je rekao i da je prilikom uzorkovanja vazduha na tim
terenima, utvrdjeno da bi prilikom radova na zemljistu i kopanja
"prasina
iz zemlje mogla da se uskomesa i da ugrozi zdravlje ljudi".
Pomocnik saveznog sekretara za zdravlje Miroslav Nikcevic
najavio
je da ce ciscenje kontaminiranih terena na jugu Srbije poceti sledeceg
meseca. Nikcevic je rekao da je do pocetka akcije ciscenja Bratoselca,
prvog odabranog lokaliteta na jugu Srbije, potrebno jos dobiti odobrenje
Savezne vlade za ucesce Vojske Jugoslavije u tom projektu. On je rekao
da
je posle intervencije predsednika SRJ Vojislava Kostunice, povecan
budzet
tog sekreatarijata kojim bi trebalo da se finansira dekontaminacija
zagadjenih lokaliteta.
Havisto je naglasio da tokom UNEPove misije utvrdjivanja
zagadjenosti terena u SRJ na kojima je upotrebljen osiromaseni uranijum,
Svetska zdravstvena organizacija (SZO), koja je nadlezna da proceni
rizik
po zdravlje ljudi koji zive u njihovoj blizini, "nije bila u mogucnosti
da
posalje eksperte". On je rekao da su crnogorske vlasti uputile UNEPu
izvestaj u kom se tvrdi da je kod radnika koji su cetiri meseca
rasciscavali kontaminirano zemljiste na Rtu Arza utvrdjene hromozomske
promene. UNEP je, po njegovim recima, od SZO dobio informaciju, da su
hromozomske promene, posle samo cetiri meseca boravka radnika u
okruzenju
gde je koriscen osiromaseni uranijum, "nemoguce".
Havisto je ocenio da ce s protekom vremena biti poznate prave
posledice upotrebe tog oruzja po zdravlje ljudi, ali je pomenuo
istrazivanje engleske organizacije "Rojal Sosajeti", koja ocenjuje da su
njegovi "glavni rizici za bolesti bubrega".
On je kazao da je UNEP tek posle godinu i vise dana dobio od
NATOa
koordinate u SRJ koje su gadjane osiromasenim uranijumom i dodao da na
toj
listi nema Plackovice, lokaliteta na jugu Srbije koji je takodje
predvidjen
za ciscenje. Havisto je rekao da je to mesto otkriveno zahvaljujuci
jugoslovenskim nuklearnim i vojnim ekspertima, ocenivsi da je Plackovica
"kako stvari stoje" jedini lokalitet koji NATO nije prijavio, jer nije
znao
ni da postoji.
U informaciji saveznog sekretarijata za zdravlje navodi se da
je
zbog upotrebe osiromasenog uranijuma, u SRJ "moguca ucestalija pojava
inoperabilnih teskih oblika karcinoma, kao i ubrzavanje toka bolesti kod
obolelih od karcinoma", uz napomenu da "je ove pojave tek potrebno dalje
istazivati".
Lokaliteti na jugu Srbije i u Crnoj Gori su ogradjeni i na
njima
postoje upozorenja gradjanima da je rec o kontaminiranoj zoni, dok na
Kosovu i Metohiji ograde oko zagadjenog zemljista nisu postavljene.
Jugoslovenski eksperti apelovali su na medjunarodnu zajednicu da sto pre
obezbedi ta mesta na Kosovu.
REPUBLIKA SRBIJA
DJINDJIC Na neformalnom skupu u Grckoj o aktuelnim temama Balkana
ATINA, 30. aprila 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic
predlozio je da zajednicka strategija i prioritet balkanskih zemalja
bude
ekonomski razvoj sa tezistem na smanjivanju nezaposlenosti i siromastva,
za
razliku od prioriteta medjunarodne finansijske strategije koji je
smanjivanje deficita.
"Iako taj medjunarodni standard predstavlja razumne uslove za
evropsku integraciju, ima specificnosti zbog kojih, ako se primenjuje
mehanicki, moze da, kao i lek, privremeno pogorsa stanje", rekao je
Djindjic sinoc, u letovalistu Lagonisi kod Atine, gde ucestvuje u
nezvanicnom, licnom svojstvu, na neformalnom sastanku o novom podsticaju
saradnji na Balkanu.
Skup desetak licnosti iz zemalja Balkana koji se iza zatvorenih
vrata zavrsava danas, u okviru je Pakta o stabilnosti jugoistocne
Evrope, a
u osnovi se bavi njegovom revizijom u skldu sa potrebama regiona.
Domacin je sef grcke diplomatije Jorgos Papandreu, a medju
ucesnicima su poslanik Vesna Pusic iz Hrvatske, ekonomista Vladimir
Gligorov iz Makedonije, Ivo Vejvoda iz Beograda, britanski novinar Misa
Gleni strucnjak za Balkan, a danas ce im se poridruziti i ministar
inostranih poslova Rumunije Mircea Dzoana.
Osnovna ideja sastanka je, rekao je Papandreu za Betu, "glasno
razmisljanje o tome kako da zemlje Balkana i reformske snage u njima
zajednicki pokrenu resavanje regionalnih problema", kakvi su
organizovani
kriminal, problemi i status Kosova i Bosne, napetost u Makedoniji.
Papandreu je izjavio da ucesnici razgovaraju i o tome "kako da
zemlje regiona zajednicki, kao jedan, balkanski glas, nastupe prema
medjunarodnim, pre svega ekonomskim organizacijama", kakve su MMF,
Svetska
banka, ili Evropska komisija.
Odnosno, kako je za Betu rekao srpski premijer, razgovara se o
tome da se pronadju nacini da se u pregovorima sa tim institucijama i u
rezalizaciji saradnje sa njima, na pojedine zemlje primene specificni,
njima prilagodjeni uslovi, a ne opsti tranzicioni uslovi koji u mnogim
slucajevima izazivaju pogorsanje stanja u zemljama regiona.
Djindjic i Papandreu su rekli da je podrzan takav pristup
usmeren
podrsci sada postojecim reformskim vladama na Balkanu i amortizaciji
negativnih posledica cesto nepopularnih tranzicionih reformi koje
pogadjaju
stanovnistvo.
Primena opstih uslova je, objasnio je Djindjic, "u mnogim
zemljama
dovela do toga da reformske vlade, sprovodeci tu medjunarodnu
strategiju,
gube izbore sto koriste manje reformske snage koje dolaze posle toga i
koje
ono malo para sto se skupilo budzetskom diciplinom, trose na
populistiscke
programe cime se izgube jos dvetri godine od reformi".
Djindjic je predlozio da se takav stav prenese medjunarodnim
ekonomskim organizacijama na zajednickom sastanku sa predstavnicima
zemalja
Balkana "jer ako bi sve zemlje izasle sa odredjenim razumnim stavom, nas
bi
glas bio jaci nego do sada".
Zajednicka strategija zemalja Balkana je potrebna i u
energetici i
zastiti od zagadjenja koje se vodom i vazduhom prenosi iz jedne zemlje u
drugu, sto izaziva i stalna politicka trvenja medju njima.
Upravo pokrenuta saradnja je "izazvana prilicno slabim
rezultatima
Pakta za stabilnost u njegovoj izvornoj ideji da on bude neka vrsta
okvira
za regionalnu koordinaciju, jer to sto je radio Pakt, ocigledno zato sto
on
nije u dovoljnoj meri podrzan spolja... u Briselu, sada balkanske zemlje
moraju same da preuzmu... i same obave taj zadatak, i na drugi nacin",
rekao je Djindjic.
Premijer Srbije je izjavio i da se sa sefom grcke diplomatije
"gotovo u potpunosti dogovorio da veliki regionalni projekat bude
zavrsetak
autoputa kroz Srbiju do Letnjih olimpijskih igara u Atini 2004. i da
finansijska injekcija za to bude iz Grcke".
Kompletiranje i modernizacija "Evropskog kordora 10" koji
povezuje
sever i jug kontinenta, ukljuceno je u grcki Plan za rekonstrukcije na
Balkanu od 550 miliona evra, od cega je polovina namenjena SRJ.
Djindjic je rekao da je sa Papandreuom razgovarao i o tome da
se
"ako kasnije bude komercijalnog koriscenja tog auto puta ako bude data
koncesija, novac od toga vrati u taj fond (grckog Plana) koji ce biti
koriscen za druge svrhe u Srbiji". Osim toga, kompletiranje "Koridora
10",
rekao je Djindjic, "resava tri pitanja: regionalna saradnja
Grcka-Makedonija-Srbija, drugo je nerazvijeni deo (jug) Srbije, i treca
je
i stabilizacija tog dela juga Srbije jer autoput prolazi kroz opstine
koje
su u proslosti bile problem: Presevo, Bujanovac i Medvedja".
Sprovodjenje te Djindjiceve ideje i grckog petogodisnjeg Plana
za
rekonstrukciju na Balkanu bice jedna od najkonkretnijih glavnih tema
predstojece zvanicne posete premijera Grcke Kostasa Simitisa SRJ 9. i
10.
maja, rekao je Djindjic i najavio mogucnost da tada "cak i objavimo
nesto
konkretno" o njihovoj realizaciji.
Djindjic: Bez podrske stanovnistva nema ozbiljnih reformi
BEOGRAD, 29. aprila 2002. (Beta) - Premijer Srbije Zoran
Djindjic
pozvao je gradjane Srbije da podrze reforme, ocenjujuci da bez iskrene
podrske stanovnistva, ozbiljne reforme ni u jednoj zemlji nisu uspele.
U autorskom tekstu u praznicnom "Glasu javnosti" o reformama u
Srbiji i odnosima sa medjunarodnim finansijskim institucijama, Djindjic
je
istakao da je Vlada Srbije svojom politikom stekla kredibilitet koji joj
daje za pravo da sa medjunarodnim finansijskim institucijama pregovara o
specificnom modelu srpske tranzicije i to na partnerskoj osnovi.
"Nasa dosadasnja makroekonomska strategija uklapa se u osnovne
principe medjunarodnih institucija. Uveli smo red i disciplinu u javne
finansije, budzetski deficit je manji nego u vecini razvijenih svetskih
ekonomija, liberalizovali smo najveci deo cena, inflacija je iskljucivo
posledica uklanjanja dispariteta. Rezultati ove stroge ekonomske
politike
ocenjeni su kao impresivni od strane svih merodavnih ekspertskih grupa",
pise Djindjic.
Predsednik Vlade Srbije je zakljucio da takva politika daje
Vladi
Srbije dobru pregovaracku poziciju sa medjunarodnim finansijskim
institucijama o modelu u kojem bi se radilo o znacajnoj drzavnoj podrsci
privrednoj terapiji.
"Nema razloga da mi kao zemlja za svoju specificnu situaciju,
ne
zahtevamo specificnu terapiju. Ako je cilj ekonomske politike da uveca
zaposlenost, umanji siromastvo i ubrza razvoj, onda su za postizanje tog
cilja potrebne velike investicije. Posto nije realno ocekivati da u
kratkom
periodu to budu privatne investicije, treba razmotriti mogucnosti
velikih
javnih investicija", navodi Djindjic.
On je podvukao da je zadatak Vlade Srbije da ubedi sve da su te
investicije trzisno motivisane, a ne politicki i da ce one probuditi
nakon
preduzetnistva.
"Zadatak Medjunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke je da
nas
podrzi u ovakvom pristupu", naveo je Djindjic u autorskom tekstu u
"Glasu
javnosti".
Covic: Francuska podrzava povratak raseljenih
PARIZ, 29. aprila 2002.(Beta) - Francuska podrzava povratak
raseljenih lica na Kosovo i smatra da se problemi na Kosovu ne mogu
resavati bez Beograda, rekao je danas u Parizu potpredsednik Vlade
Srbije i
sef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojsa Covic posle
razgovora sa predstavnicima francuske administracije.
U okviru krace radne posete Francuskoj, Covic je razgovarao sa
pomocnikom direktora pri Delegaciji za starateska pitanja Ministarsva
odbrane Francuske, viceadmiralom Erveom Ziroom i sa generalnim
direktorom
za politicka pitanja i bezbednost pri MIP Francuske Zerarom Erarom.
Posle razgovora, Covic je novinarima rekao da je u tim
susretima
potvrdjen stav da ne treba zuriti sa resavanjem konacnog statusa Kosova,
te
da na Kosovu i Metohiji nema dovoljno bezbednosti i slobode kretanja.
Francuska je spremna da pomogne resavanju problema na Kosovu, ali smatra
i
da je neophodan regionalni pogled na probleme u pokrajini, rekao je
Covic.
On je dodao da se pored situacije na Kosovu razgovaralo i
odnosima
Srbije i Crne Gore, kao i o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom.
VLAHOVIC ZATRAZIO POMOC BANAKA U PRIVATIZACIJI
BEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Srpski ministar za privredu i
privatizaciju Aleksandar Vlahovic pozvao je danas predstavnike banaka da
pomognu privatizaciju u Srbiji, odobravanjem kredita privatnim
preduzetnicima za ucesce u aukcijskoj privatizaciji za koju postoji
veliki
interes ali nedostaje kapital. "Nema jakog finansijskog sektora bez
jakog
realnog sektora", rekao je Vlahovic na sastanku s predstavnicima banaka
u
Privrednoj komori Srbije (PKS) i procenio da ce od ukupno 7.000
preduzeca
koja su u aukcijskoj privatizaciji vlasnicku strukturu promeniti izmedju
1.000 i 1.500 malih i srednjih preduzeca, a ostala ce biti likvidirana.
Prema njegovim recima, mnogi od domacih preduzetnika nemaju
dovoljno kapitala za polaganje obaveznog depozita prilikom ucesca u
aukciji, gde banke mogu da pomognu odobravanjem kredita.
Niko iz republicke i savezne vlade nece vrsiti pritisak na banke da
odobravaju kredite tamo gde im se ne isplati, ogradio se Vlahovic i
precizirao da ce preduzeca pre procesa privatizacije biti "ociscena" od
obaveza prema cetiri velike banke, koje su likvidirane pocetkom godine i
od
obaveza prema drzavi.
Govoreci o postupku procene vrednosti nekog od konkretnih preduzeca,
Vlahovic je potvrdio da Ministarstvo za privredu i privatizaciju nece
vise
uzimati u obzir procene sacinjene od 1995. do 1997. godine, jer su one
nerealne zbog toga sto nisu postovale kriterijum tekuce likvidnosti i
ocekivanog buduceg profita.
ISTRAZIVANJE-MARK PLAN: KOSTUNICA I DSS VODE
BEOGRAD, 29. aprila 2002. (Beta) - Predsednik SRJ Vojislav
Kostunica uziva poverenje najveceg broja gradjana Srbije, a njegova
Demokratska stranka Srbije osvojila bi najvise glasova na eventualnim
izborima u Srbiji, pokazalo je istrazivanje agencije "Mark plan", koje
je
danas dostavljeno agenciji Beta.
Istrazivanje je sprovedeno od 5. do 15. marta na uzorku od
1.114
biraca u 34 opstine u Srbiji.
Predsednik SRJ Kostunica, sa nesto vise od 25 odsto glasova,
vodi
na listi politicara od poverenja. Nepun procenat manje anketiranih 25,2
odsto rekao je da ne veruje nijednom politicaru, a 15,9 odsto iskazalo
je
poverenje premijeru Srbije Zoranu Djindjicu.
Prema istrazivanju, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus
uziva poverenje 4,5 odsto ispitanika, lider Srpske radikalne stranke
Vojislav Seselj 4,1 odsto, a bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic
cetiri
odsto gradjana.
Za DSS bi na eventualnim izborima glasalo 22,5 odsto
anketiranih,
a sledi Demokratska stranka za koju bi glasao svaki peti ucesnik u
istrazivanju. Socijalisticka partija Srbije, prema istrazivanju, dobila
bi
deset odsto glasova, radikali 4,8, Srpski pokret obnove 3,1, a ostale
partije do dva odsto glasova.
Na pitanje u vezi sa zivotnim standardom, gotovo polovina
ispitanika (46,2 odsto) rekla je da je krajem 2001. godine standar bio
losiji nego godinu dana pre toga. Samo 8,2 odsto reklo je da je krajem
2001. godine zivelo bolje nego krajem 2000. godine, dok je 29 odsto
kazalo
da je standard nepromenjen.
KOSOVO METOHIJA
Lipelt razgovarao s predstavnicima Koordinacionog centra
BEOGRAD, 29. aprila 2002. (Beta) - Izvestilac za SRJ
Parlamentarne
skupstine Saveta Evrope Helmut Lipelt i delegacija nemackih
parlamentaraca
razgovarali su danas u Beogradu sa predstavnicima Koordinacionog centra
za
Kosovo i Metohiju o primeni rezolucije 1244 i zajednickog dokumenta SRJ
i
UNMIK. "Posebno je bilo reci o pitanju povratka interno raseljenih i
prognanih lica na Kosovo i Metohiju i obnovi srusene i ostecene kulturne
bastine na podrucju Kosova i Metohije, kao i ucescu Nemacke u ovim
programima", saopstio je Koordinacioni centar nakon sastanka.
U ime Koordinacionog centra Lipelta je primio potpredsednik
centra
Branislav Krstic.
Protesti u severnom delu Kosovske Mitrovice
KOSOVSKA MITROVICA, 29. aprila 2002. (Beta) - Nekoliko hiljada
Srba protestvovalo je je i danas u severnom delu Kosovske Mitrovice,
trazeci da se iz zatvora puste "svi nevino uhapseni i Srbi", medju
kojima
je, kako tvrde, i njohov sugradjanin Slavoljub Jovic. Na protestu, koji
ulazi u cetvrtu sedmicu, ponovljen je zahtev da se severni deo Kosovske
Mitrovice proglasi opstinom.
Na danasnji protest na Trgu Sumadija organizovano je doslo
nekoliko stotina Srba iz Zvecana.
OEBS zabrinut za nezavisnost sudskog sistema na Kosovu
PRISTINA, 29. aprila 2002. (Beta) - OEBS zatrazila je u
izvestaju
o pravosudnom sistemu Kosova vece postovanje medjunarodno prihvacenih
standarda ljudskih prava, izjavio je danas u Pristini sef Misije OEBS na
Kosovu Paskal Fieski. On je rekao da je u sestomesecnom izvestaju
najveca
zabrinutost izrazena za nezavisnost sudskog sistema, pritvor van sudskog
sistema i nedovoljne zastite medjunarodnih sudija od uticaja izvrsnih
struktura UNMIK.
U pregledu stanja sistema krivicnog pravosudja na Kosovu Misija
OEBS zatrazila je da se promeni pravilnik i da se, radi stvaranja
nezavisnog mehanizma, produzi mandat medjunarodnih sudija.
"Znacajno je da su postavljeni temelji trajnog funkcionalnog
sudskog sistema i u posmatranju odredjenih aspekata tog sistema,
zabelezen
je znacajan napredak", rekao je Fieski.
Misija OEBSa je ocenila da je obezbedjivanje nezavisnosti
sudstva
prioritet. U izvestaju je izrazena i zabrinutost zbog odsustva mehanizma
kojim bi se osuguralo da uredbe UNMIK budu u skladu sa medjunarodnim
standardima ljudskih prava. Zamera se i zbog nedostatka revizije
disciplinskih odluka koje je donelo kosovsko vece za sudije i tuzioce,
kao
i zbog mesanja izvrsne i zakonodavne vlasti u rad sudova.
REPUBLIKA CRNA GORA
Parlament nece raspravljati o poverenju Vladu Crne Gore
PODGORICA, 29. aprila 2002. (Beta) - Predsednica Skupstine Crne
Gore Vesna Perovic izjavila je danas da parlament u utorak, 30. aprila,
nece raspravljati o poverenju republickoj vladi. "To pitanje ne moze
biti
na dnevnom redu sutrasnje sednice, jer prema Ustavu od podnosenja tog
predloga do njegovog razmatranja mora proteci vise od tri dana",
objasnila
je Peroviceva.
Ona je izrazila ocekivanje da ce se o poverenju vladi
raspravljati
tek naredne sedmice.
Peroviceva je kazala da se sednica parlamenta sutra mora
odrzati
zbog imenovanja novih clanova Republicke izborne komisije i utvrdjivanja
medijskih pravila za predstavljanje stranka pred predstojece lokalne
izbore
zakazane za 15. maj.
Ona je dodala da bi parlament trebalo da se izjasni i o
inicijativi DPS za njeno razresenje sa funkcije predsednice crnogorskog
parlamenta.
Sednica Skupstine Crne Gore odlozena je dva puta zbog odbijanja
premijera Filipa Vujanovica da precizira da li je podneo ostavku.
DJUKANOVIC U VASINGTONU - O BEOGRADSKOM SPORAZUMU
VASINGTON, 29. aprila (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic zapoceo je danas, susretom sa americkim drzavnim sekretarom
Kolinom Pauelom, dvodnevnu posetu Vasingtonu. Djukanovic ce najpre imati
susrete u Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost i kako se
ocekuje, glavna tema razgovora bice sprovodjenje Beogradskog sporazuma o
odnosima Srbije i Crne Gore, u svetlu krize crnogorske vladajuce
koalicije
nastalom povodom tog dokumenta, i istovremenog insistiranja EU da se
ispostuju rokovi za njegovo sprovodjenje.
Sagovornici crnogorskog predsednika u Stejt departmentu bice i
nacelnik Uprave za Evropu Dzenet Bog i koordinator za pomoc
evro-azijskim
drzavama u tranziciji Vilijem Tejlor. Za popodne po lokalnom vremenu
planirani su razgovori u Savetu za nacionalnu bezbednost, sa nacelnikom
Sektora za Jugoistocnu Evropu Gregom Sultijem. Drugi dan Djukanoviceve
radne posete Vasingtonu rezervisan je, pre svega, za sastanke u
medjunarodnim finansijskim institucijama.
Glavna tema razgovora sa predsednikom Svetske banke Dzejmsom
Volfensonom i zamenikom izvrsnog direktora Medjunarodnog monetarnog
fonda
En Kluger, bice, kako je crnogorski predsednik najavio po dolasku,
"nastavak i intenziviranje saradnje" Crne Gore sa tim finansijskim
institucijama.
Djukanovic ce se, takodje, sresti sa direktorom americke
Agencije
za medjunarodni razvoj Endrjuom Naciosom, sa grupom americkih senatora,
a
na Institutu za mir odrzace predavanje na temu "Buducnost Crne Gore".
Prema
najavama Djukanovicevog savetnika za spoljnu politiku Milana Rocena,
cilj
posete Vasingtonu je "podrska crnogorskim demokratskim reformama i
ohrabrenje kursu ustanovljavanja novih veza sa Srbijom". "Ocekujemo da
ce
putovanje doprineti daljoj stabilizaciji celog regiona", kazao je Rocen
pred odlazak u Vasington.
DJUKANOVIC: PAUEL PODRZAO BEOGRADSKI SPORAZUM
VASINGTON, 30. aprila (Tanjug) - Predsednik Crne Gore Milo
Djukanovic je izjavio da je, u razgovoru koji je u Vasingtonu vodio sa
americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom, beogradski spoorazum o
redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore ocenjen kao dobar okvir za
dinamiziranje demokratskih reformi i evropeizaciju i Crne Gore i Srbije
i
kao znacajan doprinos stabilnosti regiona.
Posle jucerasnjih razgovora u Vasingtonu, Djukanovic je za Glas
Amerike izjavio da je Pauelu rekao da Crna Gora u implementaciji
beogradskog sporazuma, pre svega, vidi sansu za "dosezanje onih
vrijednosti
kojima stremi crnogorsko drustvo - a to je puna demokratija, vladavina
prava i multietnicka tolerancija". On je pritom naglasio da su to
vrednosti
koje crnogorosko drustvo "deli sa americkim".
Djukanovic je rekao da je americkg drzavnog sekretara obavestio
da
ce crnogorske vlasti biti "iskreno posvecene implementaciji tog
sporazuma u
naredne tri godine, bez obzira sto jasno naziru... komplikovanost
procesa
implemetnacije zbog netipicnosti drzavne zajednice koja je izgradjena
izmedju Srbije i Crne Gore". On je posebno naglasio "komplikovanost tog
procesa u postupku stabilizacije i asocijacije jedne takve zajednice sa
EU".
Ocenjujuci svoje razgovore sa Pauelom i "jednim krugom njegovih
uticajnih saradnika" kao "odlicne", crnogorski predsednik je rekao da je
"naisao na puno razumevanje... i na spremnost SAD da i dalje snazno
podrze
Crnu Goru, i finansijski, i u svim drugim segmentima". Podsecajuci na
"provereno i dokazano prijateljstvo SAD prema Crnoj Gori", Djukanovic je
rekao da posle jucerasnjih razgovora moze potvrditi da se to partnerstvo
nastavlja i da ce "biti od presudne vaznosti za dalje tokove tranzicije
crnogorskog drustva i za dalje priblizavanje Crne Gore evropskim i
evroatlantskim integracijama".
PAUEL ZA BRZU PRIMENU BEOGRADSKOG SPORAZUMA
VASINGTON, 29. aprila (Tanjug) - Americki drzavni sekretar
Kolin
Pauel je danas, u razgovoru sa crnogorskim predsednikom Milom
Djukanovicem
u Vasingtonu, potvrdio svoju podrsku sto brzem odelotvorenju Sporazuma o
preuredjenju odnosa Srbije i Crne Gore. Pauel je izjavio da SAD
"smatraju
da ce taj sporazum pomoci Crnoj Gori i Srbiji da sto bolje ostvare svoju
teznju da se u potpunosti integrisu u Evropu, kao i da ce pomoci
stabilizaciji u regionu", naveo je portparol Stejt departmenta Ricard
Baucer.
Sef americke diplomatije izrazio je ocekivanje da "sve strane
brzo
sprovedu u delo" beogradski Sporazum i cestitao Djukanovicu sto je
ucinio
taj "tezak politick korak", dodao je Baucer. "Zelimo da strane sprovedu
ovaj sveukupni proces harmonizacije sa EU, koji pruza bolju osnovu za
resavanje problema u buducnosti", naveo je takodje Baucer.
Po njegovim recima, predsednik Djukanovic je "izrazio svoju
punu
privrzenost iskrenoj primeni" Sporazuma iz Beograda. Pauel i Djukanovic
su
razgovarali takodje o zbivanjima na Balkanu, saradnji sa Haskim
tribunalom
i americkom "ratu proitv terorizma", naveo je Baucer. Americki portparol
je
dodao da je bilo reci i o politickim teskocama, ali nije izneo detalje.
LUKOVAC: O PREVLACI SE PITA CRNA GORA
BEOGRAD, 29.aprila (Tanjug) - MIP Crne Gore Branko Lukovac
izjavio
je da "pitanje Prevlake" nije preslo u nadleznost savezne
administracije.
kako se moglo zakljuciti nakon nedavnih razgovora hrvatskog MIP Tonina
Picule i SMIP Gorana Svilanovica.
Lukovac je Radiju "Dojce vele" tim povodom rekao da je po
pitranju
Prevlake Savet bezbjednosti uvek formalno pozivao Beograd i Zagreb, "jer
je
bivsi rezim iz Beograda i stvorio problem", ali da je to "u sustini"
pitanje vezano za odnose Crne Gore i Hrvatske. On je dodao da se kroz
kontakte, saradnju, dogovore Crne Gore i Hrvatske, stvaraju preduslovi,
ne
samo za razresavanje otvorenih pitanja vezanih za Prevlaku, vec i za to
da
Prevlaka u buducnosti sve vise postaje predmet saradnje, pa i
zajednickog
turistickog razvoja Crne Gore i Hrvatske.
Lukovac je objasnio da Beograd doduse jeste, zbog cinjenice da
je
Jugoslavija clan UN, medjunarodni subjekt koji Savet bezbjednosti
poziva,
ali da su osnovni, kada su u pitanju ekspertski razgovori o Prevlaci,
eksperti iz Crne Gore, "koji daju mandat onima koji su medjunarodno
legitimisani da razgovaraju o Prevlaci". "Oni ne mogu da razgovaraju dok
ne
dobiju mandat Crne Gore. Ja sam izrazio spremnost i zelju da se sto
prije
okonca mandat posmatracke misije UN, ako je moguce i u ovom sadasnjem
mandatu koji istice 15. jula. Medjutim, hoce li to biti ili ce se to
produziti i do kraja godine, kako je pomenuto u tim razgovorima, zavisi
od
toga kako ce se iskoristiti ovo vrijeme", zakljucio je crnogorski MIP.
JOVICEVIC: POLICIJA CE KONTROLISATI DRZAVNU GRANICU
CETINJE, 29. aprila (Tanjug)- MUP Crne Gore Andrija Jovicevic
najavio je danas da ce crnogorska policija do kraja godine potpuno
preuzeti
kontrolu nad drzavnom granicom te republike.
Jovicevic je rad policije u minuloj deceniji ocijenio kao
uspjesan
i naglasio znacaj rezultata u kadrovskom obnavljanju te sluzbe i njenoj
profesionalizaciji, "sto stvara mogucnost da ona do kraja godine preuzme
potpunu kontrolu drzavne granice Crne Gore".
JUGOSLAVIJA HASKI TRIBUNAL
BATIC: GARANCIJE CE DOBITI SVA LICA KOJA DOBROVOLJNO ODU U HAG
BEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Republicki ministar pravde
Vladan
Batic potvrdio je danas da ce savezna i republicka vlada dati garancije
za
sva lica sa Haske optuznica koja dobrovoljno odu u Hag.
"Nisu sporne garancije, to je i zakljuckom republicke vlade od
15.
novembra prosle godine predvidjeno", rekao je Batic dodavsi da ce se
svim
"dobrovoljcima dati garancija, bez obzira na partijsku pripadnost i
odnos
prema aktuelnoj vlasti".
MARTIC IDE U HAG
BEOGRAD, 29. aprila (Tanjug) - Bivsi predsednik Republike
Srpske
Krajine Milan Martic izjavio je danas da ce se predati Haskom tribunalu.
Martic je u izjavi za BBC naglasio da su na njega "vrseni strahoviti
pritisci" i da su mu sada posto je donet Zakon o saradnji s Haskim
tribunalnom ostale dve mogucnosti - ili da ode u Hag dostojanstveno ili
kao
kao kriminalac.
Martic je rekao da ne zeli nikog da uvlaci u ovaj proces i da
se
"vodi cinjenicom da je sto posto nevin". "Nadam se da cu nesto uspeti u
interesu mog krajiskog naroda", istako je Martic i dodao da od
Krajisnika
ocekuje pre svega podrsku i da se nada da ce se vratiti iz Haga. Na
pitanje
da li se oseca izadatim, on je odgovorio da nema "sta da se oseca
izdatim
jer je istina da smo izdati od svih".
PORED SAINOVICA PREKOSUTRA U HAG PUTUJE I MOMCILO GRUBAN
BEOGRAD, 30. aprila (Tanjug) - Haski optuzenici Nikola Sainovic
i
Momcilo Gruban koji su odlucili da se dobrovoljno predaju Haskom
tribunalu
putuju u cetvrtak redovnim avionskim letom za Amsterdam, saznaje danas
Tanjug u Saveznom ministarstvu pravede.
Isti izvor navodi da Sainovic i Gruban, koji su se odazvali
pozivu
Savezne vlade i u roku od 15 dana koji im je omogucilo Savezno
ministarstvo
pravde ispunjavaju obaveze shodno postignutom dogovoru i cim stignu u
Tribunal ocekuju da ce im nasa drzava dati garanciju da mogu da se brane
sa
slobode.
SAD-BAUCER: BEOGRAD SARADJUJE KOLIKO MOZE
VASINGTON, 30. aprila (Tanjug) - U pogledu saradnje sa Haskim
tribunalom jugoslovenske vlasti su "kooperativne koliko to mogu da
budu",
izjavio je portparol Stejt dipartmenta Ricard Baucer, ali i dodao da
americki drzavni sekretar Kolin Pauel jos nije doneo odluku o
sertifikaciji
koja je potrebna da se nastavi finansijska pomoc SAD Jugoslaviji.
"Mi smo ohrabreni formiranjem Nacionalnog saveta za saradnju s
Tribunalom", rekao je Baucer na redovnom brifingu za novinare u Stejt
dipartmentu, dodajuci da Vasington sada od tog Saveta ocekuje konkretne
poteze kojima ce biti poboljsana saradnja Beograda sa Medjunarodnim
tribunalom za zlocine pocinjene u bivsoj SFRJ.
Baucer je ponovio stav Vasingtona da vlasti u Beogradu moraju
da
ispunjavaju zahteve haskog tuzilastva i da dozvole maksimalno moguc
pristup
relevantnim drzavnim arhivama. "Jedino se kroz punu saradnju moze
uciniti
onaj napredak koji je potreban da ostavimo pitanje ratnih zlocina iza
sebe," rekao je Baucer.
Upitan da li moze da se desi da novca u budzetu nestane pre
nego
sto drzavni sekretar Pauel odobri obnovu pomoci Jugoslaviji, Baucer je
rekao da se nada da do toga nece doci. "Nadamo se da ce biti sve vise
saradnje sa Tribunalom, sto bi omogucilo sertifikaciju", rekao je on.
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
