|
Put izaslanika ka Beloj ku�iPreko najvi�ih veza u jevrejskim organizacijama Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava, izaslanik kneza Pavla tra�i kredite i naoru�anje od najuticajnijih ljudi AmerikeBio je 16. novembar 1939. godine, kada je doktora Albalu pozvao ministar Dvora Milan Anti� u audijenciju kod kneza Pavla. "Tokom prole�a te godine on je obavio izuzetno zna�ajnu unutra�njopoliti�ku misiju, o kojoj nikada nije progovorio ni re�. �ak ni svojoj supruzi Paulini", ka�e mr Koljanin. Ovoga puta �ekalo ga je jo� jedno dugo i neizvesno putovanje. Zamoliv�i dr Albalu za punu diskreciju, knez Pavle mu je izlo�io svoj plan. Osim pomenutih ciljeva, stavio je na sto jo� jedan � poku�aj da se dobije podr�ka SAD � da knez zbaci sa bugarskog prestola kralja Borisa, nepopravljivog germanofila. "�eleo bih da po�ete u Ameriku i da tamo pripremite najuticajnije ljude, bez obzira na to �to bi to bio malen broj, za taj doga�aj, i uop�te, da vr�ite propagandu za na�u zemlju. Ne javno, na zborovima, konferencijama i preko �tampe, no od jednog uticajnog �oveka do drugog, u �etiri oka", rekao mu je knez. Sekretar trezora Njihov razgovor trajao je sat i po. Videli su se jo� dva puta � ka�e mr Koljanin � 21. novembra i 8. decembra. Doktor nikada nije zabele�io detalje tih susreta. Dva dana po dolasku u SAD, Albala se sastao sa jugoslovenskim poslanikom u Va�ingtonu Konstantinom Foti�em, u svojstvu specijalnog delegata pri Jugoslovenskom kraljevskom poslanstvu u SAD. Foti� je bio neprijatno iznena�en. Tra�io je da mu objasni ciljeve svog misterioznog dolaska. "Ja sam samo izve�ten da �ete do�i. Ni�ta vi�e", rekao mu je Foti�. Albala, me�utim, nije mnogo mario za metode diplomatije.
Po�eo je da obnavlja svoje stare veze iz vremena svoje prve misije u SAD. Po�eo je sa posetom nekada�njem �lanu Vrhovnog suda L. Brandajsu, koji mu je odmah dao preporuke za dalje kontakte. Uspostavio je vezu sa predsedavaju�im u komitetu spoljnih poslova Predstavni�kog doma Solom Blumom, sudijom Vrhovnog suda Feliksom Frankfurterom i drugima. "Po�etkom februara 1940. godine, za svoj najve�i dotada�nji uspeh smatrao je razgovor sa ministrom finansija (sekretarom Trezora), Henrijem Morgentauom i visokim �inovnikom u ministarstvu inostranih poslova Herbertom Fejsom". Tajni izaslanik kneza Pavla ubrzo je uspostavio i veze sa predstavnicima velike ameri�ke �tampe � "NJujork tajmsom", "Njujork herald tribjunom", "Forin ofisom". Na ru�ku u Klubu �tampe u Njujorku 5. aprila 1940. godine, on nije mogao otvoreno da se zala�e da SAD u�u u rat, nego je apelovao da pomognu na svaki na�in one koji se bore protiv Hitlera ili su ugro�eni od njega. Od starog prijatelja S. Adlera, �lana Odbora trojice, koga je predsednika Ruzvelt imenovao za uspostavljanje svetskog mira, dobio je preporuke za istaknute Jevreje u Va�ingtonu i Njujorku. Nadao se da �e i Adler preneti njegove re�i Ruzveltu. Susret sa prvim �ovekom Svetske cionisti�ke organizacije Haimom Vacmanom bio je za Albalu posebno zna�ajan, kao i njegovo prisustvo prvoj sednici Ameri�kog jevrejskog kongresa, 10. februara 1940. godine, kada se sreo i sa Nahumom Goldmanom, predsednikom Svetskog jevrejskog kongresa i predstavnikom jevrejske agencije u SAD. Njegovi napori za dobijanje kredita i modernog naoru�anja, me�utim, bili su bezuspe�ni. Eksport-import banka poslala je depe�u da nema ni�ta od kredita i da se Kongres tome protivi. Te�ko na�oj ko�i To nije spre�ilo dr Albalu da nastavi sa misijom. Brzo je uspostavio kontakte sa poznatim Amerikancima jugoslovenskog porekla profesorom Pavlom Radosavljevi�em i Zlatkom Balokovi�em. Albala poznatog violinistu u dnevniku opisuje: "Odli�an Jugosloven i veliki obo�avalac Kneza". Balokovi� je imao uticajne veze u Va�ingtonu. Albala je o�igledno znao na �ija vrata da pokuca. Upravo Balokovi�evim posredovanjem sastao se sa veoma uticajnim predsednikom korporacije Aj- Bi-Em, Tomasom Votsonom. Prilikom razgovora vo�enog 3. marta 1940. godine, Votson je ocenio da su Britanci na�inili veliku gre�ku jer su dopustili naoru�avanje Hitlera. Albala je u dnevniku ironi�no zabele�io i da Votsonova kompanija ima dve velike fabrike u Nema�koj. Mr Koljanin je � dok je i��itavao ukori�ene braon sveske dr Albale � podsetio na �injenicu da je nedavno objavljena knjiga Edvina Bleka "Aj-Bi-Em i holokaust", prema kojoj je ugovor sa ovom kompanijom omogu�io Nema�koj snabdevanje mo�nim ma�inama sa kartonima za identifikaciju �to je olak�alo organizaciju ubijanja miliona Jevreja. U to vreme, na �elu Aj-Bi-Ema bio je upravo Votson. Albala ga je savr�eno procenio. Posle dva dana �etanja od jednog do drugog, po Votsonovim preporukama, beogradski doktor je zaklju�io: "Dakle, ceo moj trud preko Votsona, luk i voda". Albalinih dvanaest izve�taja ministru spoljnih poslova Aleksandru Cincar-Markovi�u, a naro�ito njegov dnevnik, otkrivaju ga kao pronicljivog posmatra�a i anga�ovanog emisara za svoju zemlju. Nije imao iluzija o velikim silama. "Svi se otimaju o ljubav Jugoslavije... Te�ko na�oj ko�i". U dnevni�kim bele�kama, Albala je kipteo od besa. Ameri�ki izvor porastao je trideset odsto i nije im padalo na pamet da u�u u rat. Aleksandar Apostolovski |
<<01_34.jpg>>
vrati.gif
Description: GIF image
