|
Ekonomski secesionizamVrednost imovine na Kosmetu 250 milijardi evra. - Albanska mafija kupac srpskih firmiDa li najavljena privatizacija preduze�a na Kosmetu zna�i zapravo "legalizaciju konfiskacije"? Bez konsultacija sa Srbijom i SRJ ovaj proces komercijalizacije, kako UNMIK naziva prodaju preduze�a, po Tomislavu Kresovi�u, politi�kom analiti�aru, na mala vrata uvodi ekonomski secesionizam, �to je bitan preduslov puta u nezavisnost Kosova i Metohije. Srbima prvo treba da se vrati ono �to im je oteto tokom 1999. i 2000. godine da bi se krenulo u privatizaciju, napominje Kresovi�. Na Kosovu i Metohiji treba o�iveti interes pojedinih kompanija kako bi se i privatni biznis iz Srbije tamo afirmisao. Zatim Skup�tina treba da donese zakon o denacionalizaciji kako bi i SPC povratila svoja prava na Kosmetu - smatra ovaj politi�ki analiti�ar agencije "Bina". Veliki deo imovine pokraden Za sada Srbija, nastavlja Kresovi�, ima mali manevarski prostor, jer nije u dovoljnoj meri za�iveo proces stranog ulaganja zbog ekonomske i politi�ke nestabilnosti. - Srpska dijaspora nema interes da ula�e na Kosmetu, ukoliko tamo nije prisutna dr�ava Srbija i doma�i privatni kapital. Bez povratka Srba na Kosovo i Metohiju i gradnje naselja po izraelskom principu, nema mogu�nosti da Srbi imaju istu �ansu u privatizaciji kao i Albanci - smatra na� sagovornik. Svojevremeno je obelodanjeno da je kapitalna vrednost prirodnog potencijala, mineralnih resursa, privrede i privatne imovine 500 milijardi maraka, odnosno sada�njih 250 milijardi evra. Kresovi� podse�a da je sredinom devedesetih godina pro�log veka u separatisti�kom pokretu na Kosovu postojala ideja da albanska zajednica kupi oko 80 odsto pokrajine za dve do pet milijardi maraka u roku od 15 godina. Posle uspostavljanja protektorata UN i NATO na Kosmetu, uz veliki egzodus Srba i nealbanskog stanovni�tva, najve�i deo privatne i dru�tvene imovine je pokraden ili prenet u posed mafije ili klanova u Albaniji. Tomislav Kresovi� procenjuje da je na stotine miliona evra preneto u Albaniju kroz manje fabrike i preduze�a. - Vlasni�tvo nad dr�avnom imovinom i prirodnim i rudnim bogatstvom je pod kontrolom UNMIK-a i NATO koji je postao i svojevrsna ekonomska multinacionalna kompanija na Kosmetu. Bez dogovora sa Srbijom i SRJ, u skladu sa Rezolucijom 1244 UN koja va�i do 2004. godine, i bez povratka raseljenih Srba ova privatizacija, ako se sprovede, bi�e nova plja�ka koja �e trasirati nezavisnost Kosova i Metohije - upozorava Kresovi�. Ima li re�enja Aktivnu ulogu u kosmetskoj privatizaciji uze�e one politi�ke ali i kriminalne i teroristi�ke grupacije koje sada imaju parlamentarnu vlast, upozorava ovaj analiti�ar. Re� je o infrastrukturi tri vode�e albanske partije, pre svega o klanovima Ha�ima Ta�ija i Ramu�a Haradinaja. - Me�u biv�im pripadnicima OVK ima oko 200 veoma bogatih pojedinaca koji su sposobni da kupe, odnosno "privatizuju" preduze�a i drugu imovinu koja je pripadala dr�avi Srbiji, ali i raseljenim Srbima. Druga grupacija potencijalnih kupaca se nalazi me�u albanskom mafijom. Na Kosmetu se nalazi 10.000 pripadnika mafije, od kojih 500 veoma bogatih i spremnih za ve�a ulaganja - smatra Tomislav Kresovi�. Tre�a grupa zainteresovanih kupaca jeste albanska emigracija, ina�e veoma bogata i koja vodi ameri�ko-albanski lobi u SAD i Evropi. Najbogatiji Albanci �e, predvi�a Kresovi�, i�i na fizi�ko kupovanje firmi koje �e vezivati sa stranim finansijskim partnerima. Me�u najbogatijim predstavnicima albanske zajednice su Bed�et Pacoli, koji mo�e da postane i jedan od "vlasnika" Kosova, i dr Bujar Buko�i koji je, kako ka�e Tomislav Kresovi�, vlasnik oko 100 miliona evra, emigrantskih para namenjenih za ostvarenje cilja nezavisnosti Kosova. Procena je da bi 30 do 40 bogatih Albanaca moglo da na Kosmetu investira izme�u 300 i 400 miliona evra. Me�u potencijalnim ulaga�ima ne treba zaboraviti mafija�ke i biznis krugove iz Albanije. Prirodna bogatstva, kao �to su rudnici, elektrane i puteve u narednih 10 do 15 godina dr�a�e NATO i kompanije koje �e biti njihovi zastupnici da bi se povezali interesi EU i SAD na koridorima E-10 i naftnom koridoru E-8, predvi�a ovaj analiti�ar "Bine". Milenko Pe�i� O PRIVATIZACIJI NA KOSOVU Ne mo�e se prodavati imovina, a dugovi ostavljati Srbiji UNMIK ne mo�e prodavati imovinu na Kosovu a ostavljati dugove na teret srpskog bud�eta i srpskih banaka - izjavio je Aleksandar Vlahovi�, srpski ministar za privredu i privatizaciju odgovaraju�i na pitanje novinara nakon ju�era�njeg sastanka na Beogradskoj berzi. Mnoga preduze�a iz Srbije povezana su sa kosmetskim, delom su i vlasnici firmi na Kosovu i Metohiji, pogoni firmi iz Srbije nalaze se u ju�noj pokrajini. Tako�e se name�e pitanje restitucije i na�ina na koji �e se kompenzovati biv�i vlasnici, po�to je Republi�ki zakon o privatizaciji predvideo nov�ano obe�te�enje. Ovo su samo neka otvorena pitanja koja ulaze u su�tinu koncepta privatizacije koju nudi UNMIK i koje je ministar Vlahovi� naveo, isti�u�i da je vlada Srbije pripremila i na ju�era�njoj sednici usvojila zaklju�ak koji daje svoje mi�ljenje o privatizaciji na Kosovu i Metohiji. Ova pitanja, po re�ima Vlahovi�a, name�u promenu koncepta privatizacije
UNMIK-a koji bi ina�e trebalo da te�e prema elementarnoj pravnoj
regulativi i da bude prihva�en od me�unarodnih finansijskih institucija,
Svetske banke i Me�unarodnog monetarnog fonda. Poseban odbor za Kosovo i Metohiju Odbor Skup�tine Srbije za zdravlje i porodicu preporu�io je predsednici republi�kog parlamenta Nata�i Mi�i� da hitno preduzme mere kako bi se konstituisao poseban odbor za Kosovo i Metohiju. U zaklju�cima Odbora za zdravlje, koji je taj predlog uputio nakon razmatranja stanja u zdravstvu na teritoriji te pokrajine, isti�e se da bi poseban odbor za Kosovo i Metohiju trebalo formirati u skladu sa Poslovnikom republi�kog parlamenta. (Tanjug) |
vrati.gif
Description: GIF image
