Bogdan Tirnani�, �lan biblioteke, u seriji tekstova za Patriot
Stara Srbija
Kao u narodnoj pesmi, Srbija se opet ustalasala. Nije valjda to razlog za�to nema reformi?!
Ima jedna stara narodna pesma u kojoj se ka�e da se Srbija umiriti ne mo�e. U
prethodnom stihu se savetuje sa roditeljima da hrane sina da bi taj stasao za
vojsku.
Taj smo stih ve� pre�iveli. Osim onih koji su poginuli. Ali se,
svejedno, Srbija opet uzbunila. Nekako se �ini da ta frka ima veze sa Republikom
Srpskom.
Otuda je ovo pri�a o na�oj kolektivnoj gluposti i nesposobnosti.
Jer, videv�i da se me�usobno nikako ne mo�emo dogovoriti, EU je delegirala H.
Solanu da nam skroji novu dr�avu sa svim elementima njenog budu�eg raspada.
Aplauz. Po�to uslovima me�unarodne zajednice nikada nema kraja, Amerika je
zapretila obustavljanjem svake ekonomske pomo�i ukoliko se pod hitno ne reguli�e
saradnja sa Hagom. Bilo je pod vrlo hitno.
Zakon o saradnji sa Tribunalom,
koji se u Skup�tini kiselio vi�e od godinu dana, usvojen je preko kolena, uz
mnoge koalicione ustupke, tako da je evidentno protivustavan. Ili nije? Bilo
kako bilo, taj zakonski akt predvi�a da se svi oni protiv kojih postoji ha�ka
optu�nica dobrovoljno predaju ili �e, u protivnom, biti uhap�eni. Odmah nakon
toga, Vlajko Stojiljkovi� je na stepeni�tu Savezne skup�tine izvr�io
samoubistvo. To je bio uvod u jednu ne�asnu rabotu. Mnogi su znali da �e on to
u�initi, pravili su se blesavi, ali su ipak njegova brojna opro�tajna pisma
iskoristili za odurnu politi�ku manipulaciju.
Herojski
�in
Samo su se retki pojedinci - poput mene - izvinili njegovoj
nesre�noj porodici. Izgleda da je taj slaba�ni glas kajanja delovao lekovito.
General Ojdani� je odlu�io da samovoljno ode u Hag. O tom sam �oveku, dok je bio
na vlasti, imao najgore mogu�e mi�ljenje, no to mi ne smeta da njegov �in
proglasim herojskim. Jo� petorica drugih po�la su generalovim stopama. Ostali
optu�eni valjda �ekaju da im crvene beretke zakucaju na vrata.
Premijer
�in�i� je tim iskreno iznena�en. �ta fali Hagu? Karla del Ponte nije iznena�ena.
Ona je, koliko ju�e, pred nekim evropskim forumom, ponovila da je Zakon za
pohvalu, ali da Hag sudi �ivim ljudima. Njih jo� tamo nema. Neki su, kao Tu�man,
opravdano odsutni. Pretpostavlja se da je ona tom prilikom mislila da �e
Tribunal raditi sve dok ne osudi Radovana Karad�i�a i Ratka Mladi�a.
Ta
dvojica, nekim slu�ajem, nisu dr�avljani one zemlje koju je skovao Solana. Mi sa
njima nemamo veze. Stvar se ti�e Republike Srpske. No, bilo ovako ili onako,
osnovno je pitanje gde se ta dvojica danas nalaze. Povremeni upadi me�unarodnih
trupa u pojedina bosanska sela bili su gromoglasni pucanj u prazno. Tu�iteljka
iz Haga sumnja u mogu�nost da oni trenutno borave na teritoriji Srbije. Sklon
sam da joj poverujem: Ratka Mladi�a vi�e ne vi�am po bifeima u centru
Beograda.
Ali su, svejedno, obojica i dalje u nekim srpskim srcima. Ono �to
je, izuzimaju�i samoubistvo nekada�njeg �efa policije, bilo najneposrednija
reakcija na dono�enje ha�kog zakona jeste ponovno bu�enje onog patriotizma koji
nas je, kroz sve one ratove, doveo tamo gde jesmo. Taj je ose�aj vezanosti za
ratne lidere potuno razumljiv - da ne ka�em opravdan - kada se javlja kod
izbeglica i prognanika, koji se Srbijom lomataju bez igde i�ega. Milo�evi�ev
plan o Velikoj Srbiji nije kod nas jo� izgubio svu svoju privla�nost.
Omladina
�injenica je da su se, osim socijalista
i radikala, na �elo tog ote�estvenog fronta stavili originalni mladi Srbi, nekim
slu�ajem svi nastanjeni u krugu beogradske dvojke. Njihova organizacija Obraz
izlepila je jedne no�i glavni grad plakatima sa likom sarajevskog psihijatra i
pesnika i porukom Svaki Srbin je Radovan. Nije. Onaj jedini Radovan iz ove pri�e
zasolio je situaciju objaviv�i svoju novu dramu sa podnaslovom Kratki �aljivi
komad. Bila je i promocija. Na njoj su govorili pojedinci izgubljeni u
svemiru.
Ali je, za promenu, jedna vojvo�anska partija koja se zala�e za
samostalnost ove pokrajine prelepila slede�e no�i one plakate afi�om na kojoj je
pisalo Nije svaki Srbin zlo�inac. Njen u osnovi plemeniti cilj, u �ijoj je
pozadini zapravo stajalo nepoverenje u ha�ku sudnicu, izazvalo je odobravanje
koje bi bilo simpati�no da nije odvratno. Odmah su se te parole dohvatili ljudi
iz vlasti koji jo� ne veruju da se u Hagu sudi celom srpskom narodu.
Dogodilo
se, me�utim, i ne�to mnogo gore od toga. Ta je parola postala novo oru�je u
rukama onih koji bi da se zbilja sudi �itavom srpskom narodu, kako za ratove u
Hrvatskoj, Bosni ili na Kosovu, tako i za Vijetnam, Kambod�u... Nije svaki Srbin
zlo�inac, ali svi Srbi jesu. Takvi mislioci se ovde uobi�ajeno zovu antiratni
profiteri, �to zna�i da ih neko pla�a za njihov agresivni mondijalizam. Gospo�a
Sonja Liht, koja je sedela u zatvoru kao trockista, a sada radi za �ajloka, ka�e
da su te pri�e o antiratnim profiterima pri�e za malu decu. Otkuda se onda
toliko nagojila tokom diktatorskog Milo�evi�evog re�ima?
Biv�i
komunisti, lezbijke i �uta �tampa
Ovim se, izme�u ostalog, ho�e
re�i da su, osim nekih biv�ih komunista, srpski antiratni profiteri uglavnom
�ene, po nekim izborima neuspele lezbijke. Tako�e su ljubiteljke grupe Hari Mata
Hari, �to je ve� ozbiljna bolest. One ne samo da su uverene u kolektivnu srpsku
krivicu ve� im je ta imenica - Srbin - ne�to �to te�ko prevaljuju preko usta.
Nedavno je u beogradskom Medija centru do�lo skoro do fizi�kog obra�una izme�u
porodica nestalih na Kosovu i stanovite Nata�e Kandi�, glavnog muda u Fondu za
humanitarno pravo ili tako nekako, prilikom promocije materijala o tamo�njim
zlo�inima krajem 1998. godine, u kome se, osim brojnih primera stradalih
�iptara, pominju i nekakvi nealbanci. Na koga oni to misle?
Umesto da ovaj
primer be��a��a uznemiri javnost, on je samo podstakao istomi�ljenike gospo�e
Kandi� da, na raznim nezavisnim televizijama, organizuju debate o Hagu. Glavna
tema tih razgovora bio je, me�utim, Milo�evi�. U�esnici su zgro�eni njegovim
pona�anjem pred kamerama svetskih televizija. Oni izgleda ne shvataju da se sa
Milo�evi�em u Hagu odvija jedna predstava. Budu�i da im to nije jasno, ne
razumeju za�to lik tog prikazanja, biv�i srpski zlotvor, pobu�uje ovde simpatije
i kod onih koje je njegova vladavina uni�tila. Jer su te simpatije ko�nice
reformi. Kojih, uostalom, nema.
Tako �e njihova indignacija proizvesti samo
kontraefekat. Na sre�u, nema vi�e s kim da se ratuje. Osim sa onima koji su
trenutno na vlasti, osioni i bahati. Simptomati�no je da rastu�a histerija
antiratnih profitera koincidira ,,sa nezadovoljstvom zvani�nika, vi�enijih
li�nosti iz javnog �ivota i nekih strukovnih organizacija (NUNS) rastom
senzacionalizma u na�im medijima. Je li? Oni se, prosto, groze �ute �tampe jer
jedino ona otkriva istinu. �eleli bi da sve novine li�e na pokojni Komunist. Bio
je to list iz koga niste mogli saznati ni koji je datum.
Eto, najzad,
obja�njenja za�to se hrvatski tisak sve bolje prodaje u Beogradu. Ali, to je ve�
druga pri�a.
