Vladika Artemije - Episkop ra�ko-prizrenski
Promene su na Kosovo krenule
pe�ke
U�inak me�unarodne zajednice na Kosovu je to �to nas dole jo� ima.
Neko je, na takvu moju izjavu, spreman da ka�e 'da nisu do�li na�a vojska bila
bi prisutna na Kosovu pa bi nam bilo bolje'. Ali, kako je bilo u vreme na�e
vladavine to je bilo neodr�ivo
Veliborka Staletovi�
"Na� narod na Kosovu napu�ten je od svih onih
koji su bili du�ni da o njemu vode ra�una. A moje je bilo da doprinesem koliko
mogu da se tom narodu pomogne. I nisam prvi u istoriji crkve i srpskog naroda
koji se time bavi." Tako je Vladika Artemije, episkop ra�ko-prizrenski
odgovarao na optu�be da se politi�ki anga�ovao od po�etka izbijanja kosovske
krize. Za ono �to se dogodilo na Kosovu on krivi biv�eg predsednika Srbije i
Jugoslavije Slobodana Milo�evi�a, jer je "ostavio te�ko nasle�e na Kosovu i sve
je ovo danas odjek njegove nerazumne politike prema svome narodu i svojoj
dr�avi". U intervjuu za Reporter vladika Artemije govori o
odnosu vlasti prema Kosovu, o ulozi crkve u kosovskoj krizi, budu�nosti Kosova
kao multietni�kog.
Reporter: Kako tuma�ite podele
unutar srpske Koalicije Povratak? Vidite li mogu�nost da Srbi sa Kosova postanu
jedinstveni?
O kakvim podelama govorite?
O podelama me�u Srbima koji su u Koaliciji, njihovim me�usobnim
optu�bama, sukobima. Zar Vama izgledaju jedinstveni?
Mnogi ljudi koji su 9. decembra pro�le godine polo�ili zakletvu u
Pe�koj patrijar�iji pred Njegovom svetosti patrijarhom Pavlom i obavezali se na
jedinstveno nastupanje po svim pitanjima koja se ti�u Srba na Kosovu i Metohiji
kao i pitanja Kosova i Metohije u Srbiji i Jugoslaviji, nisu svesni �ta zna�i
zakletva jer su se mnogo puta u �ivotu zaklinjali u �asnu pionirsku re�, ili u
ime partije, pa nisu bili obavezni da takve zakletve ispunjavaju u potpunosti.
Oni ne shvataju da je zakletva data pred Bogom ne�to sasvim drugo i da �e
posledice biti veoma ozbiljne za naru�ioce te zakletve. Postoji jo� jedan razlog
za�to postoje razlike i podele u Koaliciji - mnogi od poslanika kao i njihovi
partijski lideri jo� pristupaju Kosovu i Metohiji na partijski, a ne na
dr�avni�ki na�in.
Kosovskometohijski Srbi nemaju autenti�nog lidera?
Pre svega nisu jedinstveni, pa i ne mogu da imaju jednog
autenti�nog lidera. Ne mogu da imaju lidera jer pitanje Kosova i Metohije ne
re�avaju samo Srbi koji tamo �ive, pogotovo ne oni koji su pored svih nevolja i
stradanja pre�iveli i ostali na Kosovu, nego to pitanje pre svega re�ava na�a
dr�ava, a mi - da li znamo koja nam je dr�ava, kako se zove, ko joj je
predsednik, koji su njeni dr�avni�ki simboli? �to�ta jo� ne znamo o dr�avi da
bismo znali koja dr�ava i kako treba da re�ava problem Kosova.
Da li to zna�i da niste zadovoljni brigom ove dr�ave, jo� zvane
SRJ, prema Kosovu?
Sigurno da nisam. �ime bismo mogli da budemo zadovoljni? Pitajte
obi�nog �oveka na Kosovu da li je osetio boljitak posle demokratskih promena u
Beogradu u bilo �emu. Na Kosovu se promene ne ose�aju. Jednom sam rekao da su
promene na Kosovo krenule pe�ke i jo� danas nisu stigle. Mnogi se sada trude da
na Kosovu osnuju odbore svojih partija, da se pripeme za neke budu�e izbore kao
�to je to �inio Slobodan Milo�evi�.
Obi�ni ljudi �esto ka�u da ih je na Kosovu odr�ala crkva. Kolika
je zapravo i kakva uloga Srpske pravoslavne crkve u ju�noj pokrajini?
Tako bi trebalo da bude. Zaista, jedina organizacija srpskog naroda
koja brine o njemu, a ne posmatra Kosovo i Metohiju separatno nego na sasvim
druga�iji na�in, u interesu �itavog naroda, �itave nacije, same dr�ave i, razume
se, crkve, jeste Srpska pravoslavna crkva. Nadam se da �e Srbi �iveti na Kosovu.
To je za mene prioritet. Kako god se dr�ava zvala, Srbi treba da �ive na Kosovu.
Sad nas je oko 120.000, sa prognanima to je prili�an broj, a potencijalno, svi
su Srbi kosovski Srbi.
Govorite kao pravi politi�ar. Da li i dalje nemate politi�kih
ambicija kako ste ranije �esto izjavljivali?
Kako bih mogao da imam. Niti sam voleo da budem predsednik dr�ave,
niti predsednik vlade... Meni je u interesu samo interes naroda, ondnosno
interes dr�ave. Primarni interes, i ako ho�ete vrhunski nacionalni interes
srpskog naroda, jeste da je prisutan na Kosovu i Metohiji, da nas dole ima. Sada
nas ima malo. U tom interesu treba raditi jer dokle god ima Srba na Kosovu ono
�e biti srpsko. Bez obzira na sada�nja politi�ka re�enja, granice. Onoga
trenutka kada na Kosovu ne bude bilo Srba, ono ne�e biti srpsko, bez obzira na
to da li se nalazilo u granicama Srbije, Jugoslavije, Albanije ili Balkanije.
Verujem i ho�u da verujem da �e Srba uvek dole biti i zato i o�ekujem da
politi�ki lideri ovog naroda i dr�avnici ove dr�ave rade u tom interesu, da se
Srbi vrate na Kosovo, da im se omogu�i �ivot, ekonomsko pre�ivljavanje, bolja
budu�nost, stvore uslovi da se na Kosovu Srbi ra�aju, da se �koluju i da dole
ostaju da rade. Tako �emo se polako boriti za srpsko Kosovo. A ne boriti se za
srpsko Kosovo iz beogradskih kabineta. Jo� na Kosovu nemamo prisustvo na�e
dr�ave, iako je obe�ano pre sedam-osam meseci da �e Koordinacioni centar
osnovati svoje odbore u svakoj regiji gde Srbi �ive. Obi�an �ovek nema kome da
se obrati za svoje probleme, da ga neko saslu�a, da mu pomogne.
Vi ste se, bez obzira na to �to ka�ete, priklonili jednoj
politi�koj opciji koju predstavljaju pojedini kosovski Srbi.
Ne, nisam.
Zar ne podr�avate gospo�u Radu Trajkovi� i njenu politi�ku
opciju, a i ona ne krije da od Vas ima veliku podr�ku za politiku koju vodi?
Mi imamo isto vi�enje kosovskog problema - a ne radi se o tome da
podr�avam neku politi�ku opciju ili ne. I za vreme biv�eg re�ima mene su
optu�ivali da se bavim politikom. Ovo �to ja radim nije politi�ko nego
nacionalno delovanje i versko, crkveno, razume se, pre svega.
Dakle, Vi se ne bavite politikom i srpska crkva nije politi�ki
anga�ovana na Kosovu?
Tako govore pojedini samo onda kada crkva ne podr�ava njihovu
politi�ku opciju. Onda je crkva politi�ki anga�ovana jer podr�ava suprotnu. U
stvari, ako bi crkva podr�avala bilo koju opciju za njih to ne bi bilo me�anje u
politiku. Sa crkvom se poku�avalo, nekad manje, nekad vi�e uspe�no, da se
manipuli�e, da se pridobije stav crkve za neku politi�ku opciju i tada to nije
bio greh, ali ako crkva ima suprotan stav od nekih politi�kih frakcija, lidera,
stranaka, onda se ona bavi politikom.
Da ne bi bilo, kako ka�ete, manipulisanja i sa Va�im
istupanjima, da li, kad govorite, iznosite svoj li�ni stav ili iza Vas uvek
stoji crkva, Sinod, patrijarh Pavle?
Do sada sam uvek za sve stavove koje sam zastupao, imao saglasnost
i patrijarha, i Sinoda i Sabora. Pre dve godine na Arhijerejskom saboru osnovan
je Kosovski odbor koji je do sada odr�ao nekoliko sednica i na svim sednicama
zauzimani su stavovi upravo ovakvi kao �to ja govorim.
U vreme biv�e vlasti bili ste, iako �esto osporavani, veoma
aktivan pregovara� sa me�unarodnom zajednicom, pogotovo sa ameri�kim
zvani�nicima.
I pre po�etka sukoba na Kosovu osetio sam kako vetar duva i �ta
mo�e da se desi. U iskrenoj �elji da se izbegne zlo koje je sprovedeno i
izvedeno na Kosovu i Metohiji, da ne bismo do�li do ovih posledica do kojih smo
do�li, ja sam zaista poku�avao da u kontaktima sa me�unarodnom zajednicom na
raznim meridijanima i nivoima iznesem stvarno stanje problema na Kosovu, ko je
tamo ugro�en i o �emu se radi. I mogu da vam ka�em, u to vreme, pre po�etka
sukoba, nailazio sam na puno razumevanje kod svih predstavnika iz Evrope,
Amerike i u Rusiji. Jedino gde nisam bio primljen to je bilo u Beogradu. Od
predsednika Srbije i pored �est zahteva i molbi da nas primi na razgovor, nikad
ni odgovor nisam dobio, a kamoli da je do�lo do prijema i razgovora. Moj stav
koji sam iznosio tada je ostao isti i za vreme dok je rat trajao na Kosovu, ali
i posle zavr�etka rata, od dolaska me�unarodne zajednice. Svuda otvoreno govorim
samo punu istinu i zbog toga �esto izazivam neraspolo�enje i kod na�ih i kod
me�unarodnih faktora.
Mislite li da imate uticaja i na jedne i na druge?
Makar su spremni da me �uju.
Kakav je po Va�em mi�ljenju rezultat me�unarodne zajednice posle
tri godine koliko je prisutna na Kosovu?
U�inak me�unarodne zajednice na Kosovu je to �to nas dole jo� ima.
Neko je, na takvu moju izjavu, spreman da ka�e 'da nisu do�li na�a vojska bila
bi prisutna na Kosovu pa bi nam bilo bolje'. Ali, kako je bilo u vreme na�e
vladavine to je bilo neodr�ivo. I me�unarodna zajednica morala je da do�e. Ba�
zato, iako u potpunosti do sada nije realizovala i primenila Rezoluciju 1244,
iako je proterano dve tre�ine Srba sa Kosova, toliko zlo�ina u�injeno, plja�ki,
ru�enja ku�a, crkava, ipak zahvaljuju�i tom prisustvu oko 120.000 Srba jo� �ivi
na Kosovu i Metohiji. Da njih nije bilo na Kosovu, a da su se Albanci vratili
kao �to su se vratili, mislim da ne bi bilo nijednog Srbina na Kosovu izuzev u
severnom delu gde bi mo�da i do sada opstali i bez me�unarodne zajednice. Srbi
nisu izabrali geto, nisu stvorili enklave, ve� smo naterani da u njima �ivimo.
Neki veruju u povratak Srba na Kosovo, prave se dr�avni planovi
povratka, ali da li je realno o�ekivati da se raseljeni sa Kosova uskoro
vrate?
Kada ne bih bio optimista, kad se ne bih nadao i verovao, ne bi
bilo mogu�e ovako govoriti niti delovati kao �to ja radim. Optimista sam da �e
do�i do povratka Srba, da �e do�i do promene situacije na Kosovu, jer samo
multietni�ko Kosovo ima budu�nost. Govorio sam vi�e puta da Kosovo nikada vi�e
ne�e, ne mo�e i ne treba da bude samo srpsko, ali isto tako ne�e, ne sme i ne
mo�e biti samo albansko. Ono mora podjednako pripadati svim svojim gra�anima, a
to zna�i da se svi mo�emo slobodno kretati po celom Kosovu, da radimo u bilo kom
preduze�u, da ostvarimo sve svoje potrebe u bilo kojoj instituciji Kosova i
Metohije, da nas niko ne pita kojim jezikom govorimo, kojoj veri i naciji
pripadamo. Takvo Kosovo ima budu�nost, u takvoj Srbiji i Jugoslaviji, mo�da ima
mesto i u Evropi i u svetu.
Mislite li da takve va�e stavove deli i albanska strana?
Za sada ne. U tome vidim ulogu me�unarodne zajednice da, ako ne
primora, onda da privoli i ostale na takvo vi�enje Kosova. Radi toga su oni na
Kosovu. Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 upravo o tome govori, o multietni�kom
Kosovu, o podjednakom pravu svih gra�ana, bez diskriminacije, bez straha.
Pozivali ste raseljene sa Kosova, Srbe i ostale nealbance, da
iza�u na registraciju, potom i na izbore. Da li Vam se �ini da apeli za povratak
imaju smisla kad realno, ti ljudi jo� nemaju gde da se vrate?
Niste u pravu. Da je bio ve�i odziv za registraciju, da nije bilo
sabota�e pojedinih lidera kao i po pitanju izbora, imali bismo bolju situaciju u
parlamentu i u Vladi Kosova. Mogli bismo vi�e da uti�emo na stvaranje uslova za
povratak. Znam da se oni ne mogu ovako vratiti, ali mora da postoji adekvatna
saradnja Beograda, me�unarodne zajednice, Unmika i Kfora na stvaranju uslova za
povratak. Bez povratka prognanih Srba, ali i ostalih nealbanaca nema ni
budu�nosti Kosova. Mislim da je velika �teta �to je pro�lo pola godine od
izbora, a da institucije nisu za�ivele zahvaljuju�i upravo tome �to su Srbi
opstruirali i uklju�ivanje u te institucije. O�ekujem da do�e do saglasnosti i
imenovanja odre�enih li�nosti koje treba da zauzmu neka mesta, bez obzira na to
koliko �e realno mo�i da uti�u. U svakom slu�aju na�e prisustvo u tim
institucijama je neophodno, jer se bez na�eg prisustva niko ne�e setiti srpske
zajednice, a kamoli za�tititi na�e interese.
Jeste li i Vi za to da Srbe u kosovskoj vladi predstavljaju Srbi
s Kosova?
Hvala bogu, jer jedino oni mogu da razumeju ne samo one koji su
sada na Kosovu, ve� i one koji su prognani. Najbolje poznaju situaciju i mogu
doprineti pozitivnim pomacima u stvaranju uslova za povratak onih koji su
prognani. Potrebno je obuzdati pojedine li�nosti koje upravo deluju destruktivno
kao �to su to radili u vreme registracije i izbora.
Za Milo�evi�a ste govorili da nije kriv �to je vodio, ve� �to je
izgubio ratove. Kakav je Va� stav o odgovornosti i suo�avanja sa zlo�inima kod
Srba i ostalih koji su te zlo�ine po�inili?
Tako sam govorio i verujem da je taj moj glas usamljen, jer tako
vidim krivicu Milo�evi�a. Mnogi su bili protiv njega jer nije ostvario svoje
ratne ciljeve ili ne�ija o�ekivanja, a ne �to je ratove po�injao. Zato je tamo
gde treba da bude, ali to nije znak da je srpski narod do�ao do otre�njenja, da
je spoznao i njegovu i svoju odgovornost zbog svega �to se desilo. Jo� nismo kao
nacija i narod spremni da pogledamo sebe u ogledalu i da pogledamo svoje pravo
lice. Kada to govorim ne opravdavam zlo�ine one druge ili tre�e strane jer �to
se Kosova ti�e, tri strane postoje u sukobu i sve imaju svoje ekstreme i
zlo�ince - govorim o Milo�evi�evom re�imu, o albanskim ekstremistima, ali i o
me�unarodnoj zajednici, NATO bombardovanju. U tom pogledu svi su prekora�ili
me�unarodne obzire i okvire i prema tome, ako ne danas ili sutra, svi �e oni
odgovarati za svoje postupke, za svoja nedela.
