AMERI�KA SPOLJNA POLITIKA - Sli�nosti sa starim Rimom
Prokonzul Montgomeri
Sadr�aj i na�in obra�anja ambasadora Vilijama Montgomerija u
Institutu za mir naveo je bar troje slu�alaca da sebi postave pitanje da li je
re� o ameri�kom imperijalizmu
Pi�e: Dejvid Bajnder
Da li su Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave, koje su �ivot po�ele kao
republika (sli�no starom Rimu, koji je slavu stekao ba� kao republika), postale
imperijalisti�ka sila (ba� kao stari Rim)?
Ve�ina gra�ana SAD bila bi �okirana ovim pitanjem i uglas bi
odgovorila negativno, mo�da dodav�i i pitanje "Kako Sjedinjene Dr�ave mogu da
budu imperijalisti�ke, kad su nesumnjivi PREDVODNIK SLOBODNOG SVETA?"
Imperija: Neki Evropljani, kao i neki Azijati i
Latinoamerikanci - pa �ak i pokoji Kana�anin - odgovorili bi: "Da, Sjedinjene
Dr�ave se u celom svetu pona�aju imperijalisti�ki." Ali, da to suzimo na Balkan,
gde ameri�ki politi�ari, vojska, diplomate, �ak i nevladine organizacije dr�e
uzde u Bosni i Hercegovini ve� sedam godina, na Kosovu od 1999, a sada i u
Makedoniji i Albaniji, uz podr�ku nekih podre�enih saveznika. Nezavisni
stru�njaci i novinari sada�nji oblik vladavine u Bosni i na Kosovu godinama
opisuju kao "protektorate", a tamo�nje inostrane gazde kao "prokonzule", a da ih
za te re�i ne napadaju ni vlade u Va�ingtonu, ostalim zapadnim prestonicama ili
u Ujedinjenim nacijama. I dok svi smatraju da se u tim izrazima kriju
imperijalisti�ki tonovi, autorima se njihova upotreba opra�ta.
A �ta je sa biv�om Jugoslavijom koja je sada svedena na Srbiju i
Crnu Goru? To pitanje se postavlja zbog dela i re�i administracije u Va�ingtonu,
ameri�kog Kongresa i ambasadora u Beogradu Vilijama D. Montgomerija. Da li je
imperijalizam to �to oni diktiraju ili poku�avaju da diktiraju �ta Beograd treba
da uradi u vezi s Podgoricom? S Ha�kim tribunalom za ratne zlo�ine? Unutra�njim
reformama? Sopstvenim vojnim vrhom? Ili se PREDVODNIK SLOBODNOG SVETA prosto
pona�a u skladu sa svojim interesom, kao i u skladu s onim �to smatra najboljim
interesom za ceo srpski narod?
Konkretno, sadr�aj i na�in obra�anja ambasadora Montgomerija
publici u Institutu za mir Sjedinjenih Dr�ava (USIP) 24. aprila naveo je bar
troje slu�alaca na ovom sastanku zatvorenom za javnost da sebi postave pitanje o
imperijalizmu (autor ovih redova nije prisustvovao). Sve troje slu�alaca reklo
je da se, iako nije li�no napao predsednika Ko�tunicu, sem �to ga je nazvao
"nacionalistom", ambasador Montgomeri veoma kriti�ki obru�io na Ko�tuni�ino
protivljenje saradnji s Ha�kim tribunalom, rekav�i da �e "mu istorija o�tro
suditi zbog odsustva vo�stva" po tom pitanju. Potom je kritikovao Zakon o
saradnji s Tribunalom, donet na Ko�tuni�ino insistiranje, rekav�i: "Dao sam im
na znanje da me njihov zakon ne zanima. Mene zanima samo saradnja."
Kiselo gro��e: O srpsko-crnogorskom sporazumu koji je
postignut zahvaljuju�i Havijeru Solani, Montgomeri je rekao: "Ovaj sporazum je
najgori od svih svetova", jer se njime ne stvara dr�ava koja mo�e da
funkcioni�e. Po ambasadorovom mi�ljenju, samo je Solana �ist pobednik, mada je
priznao da je po ovom pitanju Ko�tunica osvojio kratkoro�nu pobedu nad
"reformistima" koje predvodi premijer �in�i�. Jedan od prisutnih ka�e da je
Montgomeri "napao Evropsku uniju" zbog njenih poteza po pitanju federacije, i
dodaje da je ovo mo�da "slu�aj kiselog gro��a", po�to je ambasador neuspe�no
poku�ao da "i sam bude Solana", pripremaju�i sopstvenu verziju sporazuma.
Ali, u celoj borbi izme�u �in�i�a i Ko�tunice, smatra on,
predsednik gubi od premijera koji ga stalno nadmudruje. Montgomeri je na�iroko
pri�ao o problemima jugoslovenske vojske, naglasiv�i da je Ko�tunica glavna
prepreka za reformu oru�anih snaga. Nazvao ga je nacionalistom koji �titi
vojno-bezbednosni establi�ment koji je generalno antizapadno i, posebno,
antiameri�ki nastrojen i koji je jo� duboko ukorenjen u komunisti�ku pro�lost.
Gotovo uzgred, na sastanku u USIP rekao je da stotine hiljada srpskih izbeglica
iz Bosne gaje ekstremizam i radikalni nacionalizam u zemlji. Troje slu�alaca
koje sam pomenuo ka�u da uop�te nisu bili iznena�eni opaskama ambasadora
Montgomerija, jer su znali za njegove ranije izjave, od kojih je poslednja bila
u vezi sa hap�enjem biv�eg potpredsednika srpske vlade i biv�eg na�elnika
General�taba VJ Mom�ila Peri�i�a i pritvaranjem ameri�kog diplomate/podru�nog
�efa CIA D�ona Dejvida Nejbora. Tada je Montgomeri rekao da ovu akciju smatra
jednakom napadu "Vojske Jugoslavije na Sjedinjene Ameri�ke Dr�ave", dodaju�i da
je to napad i na DOS. Zaista puno re�i za jednog ameri�kog ambasadora u svetlu
doga�aja od 11. septembra 2001. Kasnije je priznao da su video-trake Peri�i�a i
Nejbora bile vi�e nego uverljive.
Ja i mi: Na pitanje kako bi predsednik Ko�tunica reagovao
ako bi se u Beogradu saznalo da je ambasador Montgomeri izneo takve opaske,
jedan od slu�alaca je rekao: "Mislim da bi bio vrlo uznemiren", iako je ameri�ki
diplomata bio dovoljno "oprezan" da ne ide toliko daleko da bude progla�en za
nepo�eljnu osobu. "Nije u pitanju samo ono �to je rekao, ve� vi�e to �ta je
osoba koja je to rekla." "Zvu�ao je isto kao Holbruk. Arogancija. Prokonzul. ON
zna najbolje."
Jedan drugi slu�alac s diplomatskim iskustvom, primetio je: "Ono
�to me je najvi�e impresioniralo jeste to �to ovde nije govorio ambasador, ve�
imperijalni prokonzul. Po�eo sam da brojim koliko je puta iskoristio li�nu
zamenicu ili imperijalno MI, ali sam se izgubio, toliko je bilo �esto. Ko�tunica
bi imao sve pravo da ga pozove na zvani�ni razgovor." Naravno, sve ovo bi moglo,
a mo�da i trebalo, da se posmatra kao pravljenje magarca od komarca.
Da bi pri�a bila jasnija, treba re�i da u ovoj zemlji verovatno ima
oko 200 ljudi (uklju�uju�i ro�ake) koji znaju da je Vilijam D. Montgomeri
ameri�ki ambasador u Beogradu. On se u svojstvu ameri�kog prokonzula nije
obra�ao uzvi�enom telu kao �to je bio rimski Senat, ve� prosto grupi koja se
uglavnom sastoji od aktivista organizacija za ljudska prava iz Va�ingtona, i
te�ko da se mo�e porediti sa izjavom koja unapre�uje politi�ku karijeru kao �to
je De Bello Gallico prokonzula Julija Cezara. Mada, gotovo
da se mo�e zamisliti kako ambasador Montgomeri svoju raspravu po�inje sa "Serbia
est omnis divisa in partes tres..."
(Autor je dugogodi�nji novinar Njujork tajmsa i
nekada�nji dopisnik ovog dnevnika iz Beograda)
