Ovo je odlican clanak i primer koji i ja na neki nacin pokusavam ovde da
pokazem narocito nasoj "grupici" koja zeli da zbaci sadasnju vladu u
Jugoslaviji odnosno Srbiji. Nadam se da ce mnogi ovo da procitaju sa dubokom
paznjom i da po citanju toga najzad shvate da G.Djindjic i njegove kolege
rade posteno i u svojoj su zemlji.
U jedno se ne slazem sa g.Jakovljevicem: diaspora postoji ali ovakva kakva je
danas posto je neifekasna i subjektivna ili mora da promeni svoj stav ili
zaista da se prihvati njeno nepostojanje.
Ljudi u diaspori ne treba da "kroje rezim " u zemlji koju su napustili. Bilo
kakav je rezim tamo, ljudi u diaspori treba da stanu iza vlade koja vlada
tamo i da podrze..jer vlada je izbor naroda a ne "vatrenih navijaca" sa
stranim pasosima. Opravdanja napustanja zemlje i domovine - NEMA...Oni koji
su ostali ili se posle studija vratili - treba da se postuju i pomognu.
I jos jedno: diaspora kada se radi o Israelu - postoji i veoma je efektna. A
to iz razloga jer svi iz diaspore ujedinjeno stoje iza bilo kakvog momentanog
rezima u Izraelu i bezobzira da li oni taj rezim cene ili ne ili
misle..whatsoever..oni taj rezim podrzavaju i finansijski i socijalnim
akcijama. Sam na taj nacin i maticna zemlja i diaspora mogu efektivno da rade
i da izgrade maticu. Druge nema.Ako se taj stil Diaspore ne prihvati kod
Srba, onda je jasno da je G. Jakovljevic u pravu: diaspore zaista nema.. I
jasno je zasto nasi intelektualci koji pokusavaju da zemlju izvuku iz blata,
imaju problema sa "danasnjom diasporom odnosno vatrenim navijacima.." to ne
ide..to vodi jos u veci propast.
Mojsavet je: udruzite se svi i stanite iza vlade i podrzavajte i vladu i
maticu kao sto Izrael i njena diaspora cine.
That's all..
Katta
In a message dated 5/18/02 1:30:08 AM Pacific Daylight Time,
[EMAIL PROTECTED] writes:
> Subj: - Ljudska prava - Dijaspora ne postoji
> Date: 5/18/02 1:30:08 AM Pacific Daylight Time
> From: [EMAIL PROTECTED] (Miroslav Antic)
> Reply-to: [EMAIL PROTECTED]
> To: [EMAIL PROTECTED] ('YUGO'), [EMAIL PROTECTED] ('BALKAN'),
> [EMAIL PROTECTED] ('News'), [EMAIL PROTECTED] (NSP), [EMAIL PROTECTED] ('SIM'),
> [EMAIL PROTECTED] ('SIM Egroups'), [EMAIL PROTECTED]
> CC: [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED] (ljudska_prava),
> [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED] ('YUEMB -
> Ottawa'), [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED] ('YU-UN'),
> [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED] ('yuamb-NL'),
[EMAIL PROTECTED],
> [EMAIL PROTECTED], [EMAIL PROTECTED] (SIN), [email protected] (ARCHIVE)
>
> BRANISLAV JAKOVLJEVIC <http://www.mimagazin.com/images/spacer.gif>
> <http://www.mimagazin.com/images/spacer.gif>
> <http://www.mimagazin.com/images/spacer.gif>
> <http://www.mimagazin.com/images/spacer.gif>
>
>
>
>
>
> .....Nova paradigma dijaspore laskala je Srbima u inostranstvu - bar onima
> koji su jos uvek bili svesni da su poreklom Srbi i tome pridavali
> znacaj. I sto dalje, to vise. Kao prvo, nova paradigma efektno je
> izbrisala razlike izmedju nacionalne metropole i provincije (matice i
> rasejanja). Drugo, ona je predstavljala krunu dugog i zahtevnog projekta
> ocuvanja identiteta. Trece, i mozda najvaznije, nova paradigma ponistila
> je, pojednostavila, i generalizovala razloge napustanja matice. Prokazani
i
> otpadnici, politicki izgnanici, vojni najamnici, kontrarevolucionari i
> gastarbajteri postali su legitimni deo nacije generalizovan i obezlicen
> novom paradigmom dijaspore...
> Anahronizam nove paradigme dijaspore tesko da je vredan pomena. U njoj
> je potpuno obezbojena svaka nijansa postindustrijskog kosmopolitizma,
> otvorenosti i prihvatanja novog i drugacijeg. Naprotiv: glavne odlike
> novoskovanog srpskog Uliksa su klaustrofobija, ksenofobija,
> samodovoljnost i nostalgija. Sve ovo od njega pravi prvorazrednog
> modernistickog antiheroja. Iako je slobodan da se rasiri preko
> zemaljskog sara, on se oseca skuceno, opkoljeno, priterano uza zid.
> Nedostatak spoljnih granica visestruko je nadoknadjen unutrasnjim
> ogranicenjima.
Svetska dijaspora u tragicnom je sukobu sa svetom.
> Trudeci se svesrdno da na sebe navuce novoskrojeno odelo, ona je postala
> olicenje anti-sveta. Dijaspora nove paradigme zapravo je jedan iscaseni
> svet: svet podivljalih koordinata, u kome su potpuno istumbani "tamo" i
> "ovde", "proslost" i "buducnost". To je klub vatrenih navijaca ciji tim
> neprestano igra u gostima. To je udruzenje militantnih hobista, neka
> vrsta filatelistickih fundamentalista, kojima hobi nije samo razbibriga
> nego izgovor za zivot. Recju, to je izmisljotina koja samu sebe ubedjuje
> da postoji.
> Nova paradigma dijaspore, taj mehur od sapunice, nasledila je i prividno
> potisla jedan mnogo zilaviji i uvredljiviji koncept, koncept emigracije.
> Koliko je ideja dijaspore esencijalisticka, toliko je ideja emigracije
> ideoloska< koliko ideja o dijaspori pokusava da prevazidje (i nekako
> zaobidje) istoriju, toliko je ideja o emigraciji ukorenjena u njoj. U
> socijalistickoj Jugoslaviji, emigracija je retko pominjana bez
> kvalifikacija ("cetnicka emigracija", "ustaska emigracija",
> "belogardejska emigracija"). Sa jedne strane, emigracija se uvek
> nadovezivala na pojam ideoloskog neprijatelja. Sa druge strane, mnogo
> vaznije za nasu diskusiju, pojam emigracije je neodvojiv od ideje
> imigracije. :ak ako se na emigraciju gleda kao na ideolosku
> kvalifikaciju, imigracija je njena untrasnjost, njena sustina, njena
> istina.
Dok napustanje maticne zemlje, emigracija, ukazuje na
> nemogucnost zivljenja i opstanka u njoj (iz politickih i ekonomskih
> razloga), onda ulazak u stranu zemlju, imigracija, ukazuje na zelju i
> potrebu da se zivot nastavi na drugom mestu, u drugoj sredini, u drugoj
> zemlji. Ako je emigracija uvek vezana sa nuzdom i prisilom (ne
> zaboravimo da je u antickom svetu odlazak iz zemlje predstavljao kaznenu
> meru), onda je imigracija vezana sa licnim izborom. A jedan deo tog
> izbora je uvek i zelja za prihvatanjem u novoj sredini, dakle
> asimilacijom. Ma sta on mislio, imigrant uvek neopozivo ostavlja iza
> sebe jedan identitet i prihvata drugi. :ak i uravnilovka zvana
> "privremeni rad u inostranstvu" ne uklanja ovaj sustinski rascep koji je
> neodvojiv od cina odlaska iz maticne zemlje i dolaska u ciljnu zemlju.
> Imigrant je paradoksalna licnost, covek koji hoce da bude na dva mesta
> odjednom. I ne samo to - on hoce najbolje i od starog i od novog sveta,
> on zeli da stvori za sebe najbolji od svih mogucih svetova, svet po
> svojoj meri, novi svet u kome su ispravljene sve nepravde starog sveta.
> Proces emigracije, imigracije i asimilacije, taj neizlecivo utopijski
> projekat, vodi neizbezno ili ka zaboravu ili ka razocaranju.
Ka zaboravu
> pravih razloga napustanja stare zemlje i njenog pravog stanja ili ka
> razocaranju novom zemljom i pravom prirodom zivota u njoj. Sve se obicno
> zavrsava na odrzavanju privida identiteta. Vazan deo ovog privida je
> idealizacija maticne zemlje. Odatle do sunovrata u ambis dijaspore samo
> je jedan mali korak.
> Da diplomiram, pa da emigriram
> Ako je dijaspora jedna potpuno izmisljena i lazna kategorija, i ako
> imigracija predstavlja situaciju tragicne rascepljenosti, gde nas sve
> ovo ostavlja| Dijaspora i imigracija ni izbliza ne iscrpljuju problem
> ekspatrijacije. Pored ideje apatrida, koja je primenljiva ne ogroman
> broj bivsih Jugoslovena, za ovu diskusiju je od sustinske vaznosti ideja
> egzila. Prve svega, pojam egzila (izgnanstva, progonstva,
> stranstvovanja) neizbezno upucuje na uzrok napustanja maticne zemlje. U
> raspravi o egzilu ne moze biti ni govora o zaslepljujucim i beskorisnim
> uopstavanjima kao sto je "istorija": egzil uvek upucuje na konkretne
> politicke snage, ideje i dogadjaje koji jednostavno teraju stanovnistvo
> iz jedne zemlje. Pojam egzila gotovo automatski za sobom povlaci za
> sobom ideju politickog egzila (vredi pomenuti i estetski egzil, koji je
> na zalost skoro potpuno nepoznat u skorijoj istoriji Jugoslavije). Egzil
> ne predstavlja samo napustanje jedne zemlje i njene politicke i
> ideoloske strukture, vec i njeno radikalno odbacivanje. Ovo odbacivanje
> je uzajamno: drzava odbacuje izgnanika koliko i izgnanik odbacuje
> zemlju. Ideja egzila ne uopstava, vec konkretizuje. Priznavanje i
> sagledavanje situacije egzila predstavlja gledanje istini u oci. Svako
> napusta zemlju iz samo njemu znanih razloga, i svako ima, u krajnjoj
> liniji, vrlo lican odnos prema napustenoj zemlji i zemlji domacinu. U
> godinama raspada Jugoslavije, ideja dijaspore permanentno je bila
> suprotstavljena ideji egzila: realnost egzila uporno je potkopavala i
> raskrinkavala fikciju dijaspore.
> Krilatica "Da diplomiram pa da emigriram" pojavila se u vreme formiranja
> nove paradigme dijaspore. Kao u prici "Kraljevo novo odelo" ova sifra
> koja tesko da je silazila (i silazi) sa usana studenata Beogradskog
> Univerziteta, iznosila je na videlo dana i zdravog razuma glupu
> samodovoljnost ideje o Srbima kao "dijasaporicnom narodu". Na nacin
> recitiji od tomova politickih analiza ova parola govori o citavoj jednoj
> generaciji i o stanju drzave iz koje zele da odu. Ona govori o ljudima
> koji ne beze glavom bez obzira, vec o ljudima koji odlaze sa jasnom
> idejom sta zele i zasto to zele. Poratnu emigraciju, koja je vremenom
> postala kicma "dijaspore", sacinjavali su mahom ljudi vojno ili
> politicki angazovani u jednoj od nacionalnih vojski sukobljenih na
> jugoslovenskim prostorima. Ovu generaciju emigranata nije presudno
> obelezavalo njihovo klasno poreklo, niti njihovo obrazovanje, vec
> ideolosko opredeljenje, kome je vatreni antikomunizam najmanji
> zajednicki sadrzalac. Za razliku od ovih emigranata koji su u bukvalnom
> smislu te reci najureni iz zemlje, najnoviji talas ljudi u egzilu
> precizno je socijalno definisan. Kao sto svedoci njihova krilatica, radi
> se o mladim obrazovanim ljudima koji poticu iz siroke srednje klase
> socijalisticke Jugoslavije. Za razliku od ekonomskih emigranata iz
> sezdesetih i sedamdesetih godina, ovo su urbani profesionalci koji znaju
> da svoje obrazovanje mogu da upotrebe u bilo kojoj zemlji sveta. Najzad,
> cak mnogo vazniji od obrazovanja najnovije generacije emigranata je
> njihov kulturni standard. Najveci broj ovih mladih i obrazovanih ljudi
> prosao je kroz mnogo manji sok "novog" i "stranog" pri susretu sa
> industrijski razvijenom zapadnim zemljama nego pripadnici generacija
> emigranata koje su im prethodile.
> Argument vlasti u Beogradu je da se u slucaju najnovijeg (i
> najmasovnijeg) talasa emigranata radi o pecalbarima i avanturistima, da
> se na desetine hiljada ljudi odlucilo na dobrovoljni egzil. Vec sam broj
> ljudi koji se odlucio na odlazak iz zemlje, njihovi motivi, kao i
> pragmatisnost sa kojom pristupaju citavom problemu stranstvovanja govori
> jasno da su ovi ljudi proterani iz zemlje mnogo pre nego sto su presli
> granicu. Ovaj egzil je jedan paradoksalan cin, koji opoziciona sptampa i
> opozicioni politicari u Beogradu cesto i pogresno nazivaju "glasanjem
> nogama". Ne, ovaj egzil nije protestni cin, niti govori o vatrenom
> otporu rezimu na vlasti i o jasnom politickom opredeljenju. "Da
> diplomiram pa da emigriram" generacija je sazrela krajem osamdesetih i
> pocetkom devedesetih, tokom decenije koja se nigde u svetu, pa ni u
> zemljama Istocne Evrope, nije ogledala vatrenim idealizmom. Iz zemlje
> nije otisla jedna generacija pragmaticnih i ambicioznih glava, vec je iz
> zemlje proteran jedan nacin misljenja, jedan kulturni i zivotni
> standard, jedan pogled na svet i na buducnost. Najnoviji egzil je
> paradoksalan cin zato sto je ogroman broj ljudi otisao iz zemlje da bi,
> u izvesnom smislu, ostao kod kuce i na svome. To sve ne znaci da Srbija
> u poslednjih deset godina nija znala za prinudni egzil.
> Veliki broj mladih ljudi napustio je zemlju da bi izbegao talase
> prisilne mobilizacije tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Jedan
> nezanemarljiv broj ljudi nije mogao niti hteo da se identifikuje ni sa
> jednom od novih nacionalnih drzava stvorenih na tlu bivse Jugoslavije. I
> jedni i drugi bili su prisiljeni da odu. Treca kategorija prisilnih
> izgnanika je najugrozenija i najranjivija. Pripadnici ove grupe se
> nalaze unutar zemlje i prisiljeni su da zive u unutrasnjem egzilu. Tu
> spadaju ljudi koji zele da napuste zemlju ali nemaju prilike to da
> ucine, i jednostavno su prisiljeni da zive u zemlji u kojoj ne zele da
> zive. Mnogo alarmantija situacija je sa rastucom populacijom "raseljenih
> lica", i "unutrasnjih izbeglica" iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova. Ovi
> ljudi, zene i deca su prisiljeni da zive u najcrnjem obliku unutrasnjeg
> egzila: obespravljeni, nevidljivi, necujni, nemocni, temeljno ignorisani
> od strane drzave i prezreni od strane domaceg stanovnistva, oni se
> polako i sigurno utapaju u najsiromasniji sloj jednog ekstremno
> osiromasenog drustva.
> Od osnivanja moderne srpske drzave nikada veci broj njenog stanovnistva
> nije bio u egzilu, spoljasnjem ili unutrasnjem. Ova populacija u senci
> nije ni izbliza monolitna: kao so medju unutrasnjim egzilantima najvise
> ima ljudi bez igde icega, ali i obogacenih ratnih velmoza, tako se i u
> spoljasnjem egzilu nalaze ne samo mladi urbani profesionalci, nego i
> bivsi i sadasnji saradnici rezima, veterani ratova ogorceni svojim
> iskustvom, ali i ratni zlocinci. :injenica je, medjutim, da je najveci
> broj ljudi koji su se odlucili na "dobrovoljno" izgnanstvo to ucinilo da
> bi sebi obezbedili mogucnost da neometano izgradjuju svoj zivot i svoju
> profesionalnu karijeru. Egzil, kao sto vec znamo, odnosi se samo na
> pojedinacnu sudbinu, i jedina generalizacija primenljiva na najnoviju
> emigraciju jeste da je tokom poslednjih deset godina citava jedna
> generacija resila da uzme svoj zivot u svoje ruke i izgradi ga iz
> pocetka. Za to vreme, oni su se mahom uklopili u postojece socijalne
> strukture u SAD, Kanadi, Australiji, i mogu samo da idu napred na
> drustvenoj lestvici. U velikoj meri, buducnost Srbije nalazi se u rukama
> ove populacije u senci. Oni poseduju znanje, iskustvo, kosmopolitski duh
> i svetsku mudrost koji su u tragicnom nedostatku u zemlji iz koje su
> otisli. Oni imaju sta da kazu, njihove antropoloske beleznice su prepune
> detalja o postindustrijskom svetu koji je sve vise i vise udaljen od
> Srbije. Jedino sto nedostaje je pazljiva i zainteresovana publika u
> samoj Srbiji i Jugoslaviji. Ono sto spoljni egzilanti mogu da nauce od
> unutrasnjih izgnanika u Srbiji jeste da ljudi na dnu slusaju ustima. Na
> veliku zalost, priblizava se trenutak kada ce cela Srbija da otvori usta
> i pocne da slusa. Tada ce Srbi u svetu imati kod kuce publike na pretek.
> Pitanje od presudnog znacaja je da li ce iz njih progovoriti ideja o
> dijsapori ili ideja o egzilu.
>
> Branislav Jakovljevic je nekadasnji novinar nekadasnje Borbe. Zivi u
> Njujorku gde zavrsava doktorantske studije iz teatrologije. Reagovanja
> na ovaj clanak mozete poslati na adresu: [EMAIL PROTECTED]
>
>
