|
U�enje demokratijiKarikatura koja je u jednim novinama objavljena za vreme mog boravka na Kubi prikazuje me kako sam sedim u malom �amcu za spasavanje na Karibima, okru�en ajkulama. Tekst ka�e slede�e: "Nije trebalo da od predsednika Bu�a tra�ite prevoz do ku�e". U stvari, kona�ni ciljevi Bele ku�e i Karter centra potpuno su isti: vra�anje potpune slobode Kubi i, u me�uvremenu, uspostavljanje prijateljskih odnosa izme�u naroda na�e dve zemlje. Me�utim, sredstva do ostvarenja ovih ciljeva su prili�no razli�ita. Jedan od postupaka jeste nastavak napora koji traju �etiri decenije da se Kuba izoluje i kazni ograni�enim posetama i ekonomskim embargom. Drugi se sastoji u tome da Amerikanci imaju maksimum kontakata sa Kubancima, da im dozvole da jasno sagledaju prednosti istinski demokratskog dru�tva i podstaknu ih da unesu mirne promene u svoje dru�tvo. Postoje indikacije o otvaranju i sprovo�enju reformi na Kubi. Prvi put od revolucije od pre 43 godine, Kubancima je dozvoljeno da slu�aju jasan glas koji tra�i slobodu govora i okupljanja, organizaciju radni�kih sindikata i opozicionih politi�kih partija, slobodne izbore i po�tovanje ljudskih prava i prihvatanje inspektora Me�unarodnog crvenog krsta. Na moje iznena�enje i bez mog zahteva, kompletan tekst mog govora emitovan je preko televizije i radija i od�tampan u zvani�nim novinama "Granma". Nai�li smo na neo�ekivan stepen ekonomskih sloboda. Kubanskim preduzetnicima je dozvoljeno da kupuju poljoprivredne proizvode sa porodi�nih farmi i od kooperativa, prera�uju meso, povr�e i vo�e i da prodaju gotove proizvode na javnim tezgama. Posetili smo jednu veliku tr�nicu u Havani koja ima 700 tezgi, od kojih svaka ima odli�an promet i zaradu. Pored ovoga, nekim vlasnicima stanova dozvoljeno je da izdaju slobodne sobe Kubancima ili strancima, vlasnici kamiona mogu da iznajmljuju svoje usluge i prevoze robu, a zanatlije mogu da napla�uju svoje usluge. Iako skroman na osnovu na�ih standarda, ovakav razvoj doga�aja ukazuje na fleksibilnost koja ranije nije bila evidentna. Postoji izvesna sumnja da dalje reforme spre�avaju o�tri zahtevi Va�ingtona ili Majamija, koji otu�uju Kubance i stvaraju utisak da bi svaki dalji potez kubanske vlade mogao da predstavlja znak slabosti. Disidenti sa kojima smo se susreli na Kubi bili su jedinstveni u zahtevima za manje o�trom retorikom, vi�e posetilaca iz Amerike, za okon�anje ekonomskog embarga na hranu i lekove i direktne finansijske veze izme�u njih i ameri�ke vlade. Izazov sada predstavlja pronala�enje zajedni�kog stava za odnose sa Kubom na osnovu koga Kongres, privatne grupe i administracija mogu da sara�uju. Postoje neke mogu�nosti koje bi bile korisne kubanskim gra�anima, a da pri tome nijedna strana ne odnese pobedu, politi�ku ili propagandnu. Klju� predstavlja podsticanje direktnih veza, prvenstveno putem kulturne razmene. U ovo �e, prirodno, biti uklju�eni zabava i sport, ali i nauka, medicina, obrazovanje i poljoprivreda. Kuba ima savr�en sistem zdravstva i obrazovanja. Savezi kubanskih i ameri�kih specijalista u ovim oblastima mogli bi da budu korisni za obe nacije. �eleo bih da vidim da se trgovina obavlja bez ograni�enja i da se Kubanci i Amerikanci me�usobno pose�uju, kao �to to rade mnogi Amerikanci i sve ve�i broj kubanskih imigranata u Majamiju. Dok ovaj cilj bude politi�ki mogu�, trebalo bi da preduzmemo druge, skromnije korake ka ostvarenju pomirenja. [*] Biv�i predsednik SAD, sada na �elu Karter centra u Atlanti, nevladine organizacije koja se zala�e za mir i zdravlje �irom sveta |
vrati.gif
Description: GIF image
