|
Trenutak za akcijuMo�da je ovo prilika da poka�emo da smo sposobni i za ofanzivu �armaDva doga�aja � jedan u Zagrebu, a drugi Pri�tini � mogla bi dati povoda na�oj diplomatiji da pokrene akciju na me�unarodnoj sceni za bolji status Srba u Hrvatskoj i na Kosovu, uz verovatno ve�e razumevanje Zapada za srpsku tragediju nego do sada. To bi, u krajnjoj liniji, olak�alo postupno re�avanje srpskog nacionalnog pitanja u izmenjenim, demokratskim uslovima na Balkanu. Informacija o prvom doga�aju � kako je sro�io dopisnik Bi-Bi-Sija � glasi da je "u Hrvatskoj na pomolu politi�ka bura zbog na�ina na koji je vlada tretirala etni�ke Srbe u toj zemlji u toku i nakon gra�anskog rata od 1991. Do 1995". Zapadna �tampa, a ne samo hrvatska i na�a, pi�e da je Srba u Hrvatskoj sada jedva ne�to vi�e od 4 odsto, dok ih je 1991. bilo 12 odsto. Impliciraju se etni�ko �i��enje i asimilacija. Podse�aju�i na egzodus nekoliko stotina hiljada Srba iz Krajine, analiti�ari uo�avaju da hrvatski ustav ne daje etni�kim zajednicama koje �ine manje od osam odsto populacije prava nacionalnih manjina i da "to nije u skladu sa normama Evropske unije u koju Hrvatska �eli da u�e". Drugi doga�aj � veto �efa UNMIK-a Mihaela �tajnera na rezoluciju Skup�tine Kosova o nepriznavanju teritorijalnog sporazuma izme�u Jugoslavije i Makedonije � ocenjuje se kao "korak UN bez presedana", kojim je "spre�en poku�aj jugoslovenske pokrajine da deluje kao nezavisna dr�ava". Podse�a se da je Skup�tina Kosova samovoljno donela odluku, uprkos upozorenjima Saveta bezbednosti UN i Evropske unije da "nije u njenoj nadle�nosti da raspravlja o pitanjima granica i bezbednosti u regionu". U prvom slu�aju ispoljeno je interesovanje za sudbinu prognanih Srba kakvog ranije nije mnogo bilo. Ka�e se da je u Hrvatskoj vo�en "gra�anski rat" (a ne "domovinski rat protiv srpskih agresora") i da ta zemlja nema demokratsko ustrojstvo po evropskim merilima. Drugi slu�aj je predstavljen hladno, bez ranijih uobi�ajenih simpatija za kosovske Albance. Oni sada nisu �rtve, nego vlast u sukobu sa svojim za�titnicima i UN. Mnogo �ta od toga se uo�avalo i ranije, ali su prevagu odnosili neki drugi prioriteti zapadnih velikih sila, a va�ila je jo� i �ema o Srbima kao lo�im momcima. Iako smo sve do nedavno bili pod ponovnim ameri�kim pritiskom, sada se da naslutiti, i iz izjava zapadnih diplomata i iz odmerenijih i objektivnijih analiza u zapadnoj �tampi, da bismo svi mi sa ovog prostora mogli uskoro da budemo vi�eni u koloru, a ne u crno-beloj projekciji bez nijansi, kao nekada. Ako je tako, onda mo�da dolazi povoljnija klima da Beograd, u saradnji sa vlastima u Hrvatskoj, ali i u nu�nom dijalogu sa pokrajinskim vlastima na Kosovu, a uz ve�e anga�ovanje ili mo�da �ak i posredovanje SAD, Evropske unije i Saveta bezbednosti, po�ne da re�ava srpsko nacionalno pitanje kao jednu od najte�ih ratnih posledica na prostoru biv�e Jugoslavije. Srbija je zemlja sa najvi�e izbeglica u Evropi, Srbi su gra�ani drugog reda u Hrvatskoj, dok su na Kosovu i Metohiji, u pokrajini koja nominalno pripada Srbiji, obespravljeni, proganjani, kidnapovani i ubijani, i to u prisustvu snaga KFOR-a. U odnosima sa Hrvatskom ovo pitanje, koje ina�e predstavlja veliku glavobolju za hrvatske demokratske snage, izlazi iz okvira bilaterale i postaje evropsko, pa se jedino po evropskim standardima i mora re�avati. Za to postoji principijelna saglasnost hrvatskih vlasti. Razume se da re�avanje podrazumeva reciprocitet, ali nije isto nemati zastupnika u lokalnoj vlasti, recimo, i biti besku�nik. Na Kosmetu je nere�eno srpsko pitanje sramota i za velike zapadne sile i za Ujedinjene nacije. Te�ko je poverovati da je u oba slu�aja problem re�iv bez me�unarodne finansijske pomo�i, ali ona ne mo�e do�i bez prethodnog politi�kog korektiva Zapada. Na�a diplomatija je i dosad govorila o obespravljenosti i nesre�i Srba, ali je pitanje koliko je mogla da bude shva�ena ako je Zapad imao prioritete koji su se znatno razlikovali od na�ih. Prvi od tih prioriteta bio je izra�en u ultimativnom zahtevu da Jugoslavija uspostavi punu saradnju sa Me�unarodnim sudom za ratne zlo�ine u Hagu. Od te saradnje zavisili su otpisivanje dve tre�ine na�ih dugova, dobijanje novih kredita, reforme, pribli�avanje evropskim integracijama i normalizacija odnosa sa SAD. Pritisci �e se mo�da ponavljati kroz zahteve za br�e reforme u vojsci i slu�bi bezbednosti, za stavljanje svih vojnih i policijskih poverljivih dokumenata na uvid tu�ila�tvu ha�kog suda, za hap�enje Karad�i�a i Mladi�a i tome sli�no, ali oni ne mogu vi�e da budu takvog intenziteta da mi, u isto vreme, glasnije ne govorimo svojim "strate�kim partnerima" � ako smo to, u �ta nas uveravaju premijer i vicepremijer srpske vlade �in�i� i �ovi� � i o problemima za �ije re�avanje o�ekujemo podr�ku Zapada. Srpsko pitanje je upravo takvo pitanje. Blagovremen potez bio je zahtev Jugoslavije da se povodom postupka Skup�tine Kosova odr�i sednica Saveta bezbednosti UN. Ako je pritisak Saveta bezbednosti na vladu na Kosmetu mogu� zbog neophodnosti uva�avanja formalnog teritorijalnog integriteta Jugoslavije, jo� vi�e je mogu� zbog prava svih na bezbedan �ivot. Blagovremen je bio i put potpredsednika �ovi�a u London da bi se Forin ofisu predo�ile na�e ideje o sre�ivanju prilika na Kosovu i o povratku prognanih i interno raseljenih lica. �elimo da verujemo da je to samo po�etak jednog ofanzivnijeg diplomatskog nastupa. Ranije radnje bile su ili popravljanje Milo�evi�eve �tete ili kam�enje novca ili izvr�avanje ultimatuma zapadnih velikih sila. Da bismo bili bolje shva�eni potrebni su nam simpatizeri kod velikih i mo�nih, uticajni lobisti u Americi, saveznici me�u malim i srednjim zemljama, posebno u Evropi, prijatelji u susedstvu. Ako smo dosad bili poznati po sva�i i inatu, mo�da je ovo prilika da poka�emo da smo sposobni i za ofanzivu �arma. |
vrati.gif
Description: GIF image
