Panika u vojsci: 35.000 oficira ostaje bez posla
Jugoslovenski i srpski zvani�nici ne mogu �ak ni da se slo�e u interpretaciji uslova koje je Nato stavio pred Beograd za ulazak u Partnerstvo za mir. Dok Boris Tadi� ka�e da general Pavkovi� na �elu VJ �nije problem� za Nato, Neboj�a �ovi� tvrdi druga�ije
Autor: Branimir Gaji�
Intenzivni kontakti predstavnika Natoa i SR Jugoslavije u poslednje tri nedelje mo�da ipak ne�e dovesti do tako brzog prijema federacije Srbije i Crne Gore u program Partnerstvo za mir. Uprkos atmosferi koje je vladala na tajanstvenom sastanku u Titovoj vili u sremskom mestu Morovi� 9. i 10. maja, kao i utiscima u�esnika konferencije �Bezbednosni izazovi na jugu Evrope�, koja se odigrala u Centralnom klubu Vojske Jugoslavije 21. i 22. maja - jo� uvek se ne naziru re�enja za nekoliko klju�nih zahteva postavljenih pred SRJ i VJ da bi se ispunili uslovi EU i SAD za prijem u Partnerstvo.
Pa, ipak, u Centralnom klubu VJ i na sastanku u Morovi�u u�injeni su klju�ni kontakti za ulazak u kona�nu fazu prijema SRJ u ovaj �podsavez� Natoa. Na sastancima su u�estvovali: zamenik na�elnika G� VJ general Branko Krga, �ef diplomatije SRJ Goran Svilanovi�, potpredsednik srpske vlade Neboj�a �ovi�, savetnici predsednika SRJ Rade Bulatovi� i Predrag Simi�, vojni savetnik crnogorskog predsednika general Blagoje Grahovac, potpredsednik DS Boris Tadi�, general Dobrosav Radovanovi�, pomo�nik ministra odbrane SRJ, ameri�ki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri, �lanovi delegacije Natoa Robert Seri i Kris Doneli, predstavnik armije SAD Brus D�ekson i direktori Atlantskog saveta Jugoslavije i Fondacije Konrad Adenauer i dve nevladine organizacije koje su organizovale oba skupa.
Tajnovitost u Natou
- Ne mo�emo jo� uvek javno da saop�timo konkretne uslove koji su postavljeni pred jugoslovenske zvani�nike kada je u pitanju prijem va�e zemlje u Partnerstvo za mir - ka�e za �Blic News� Mark Lejti, portparol generalnog sekretara Natoa D�ord�a Robertsona.
Ministar spoljnih poslova SRJ Goran Svilanovi� je prvi izjavio da su uslovi Natoa saradnja s Ha�kim tribunalom i civilna i demokratska kontrola VJ. Ali utisak je da mnogima na doma�oj sceni nije jasno �ta bi to uop�te trebalo ta�no da predstavlja. General Branko Krga, koji je bio prisutan na oba sastanka, u svom govoru naro�ito je istakao slede�i deo:
- Mi u VJ svesni smo novonastalih geopoliti�kih okolnosti i �elimo da se u njih uklopimo.
Uklapanje u te okolnosti, me�utim, iziskiva�e odre�ene napore. U VJ mora mnogo da se menja, tvrdi Gregor Risel, direktor kancelarije Fondacije Konrad Adenauer u Beogradu.
- Promene u radu vojske su - ka�e Risel - neminovnost i VJ ne mo�e od toga da se izoluje, ve� joj treba dati povoda da se uklju�i u dijalog. Postoji nekoliko problema koji proizlaze iz budu�ih de�avanja i prijema SRJ u Patnerstvo za mir i mi imamo razvijene programe kojima �e ti problemi biti prevazi�eni. Li�no sam stekao utisak da smo kao Nemci mnogo bli�i nekim u�esnicima ovako pokrenutih dijaloga nego da smo, na primer, neka fondacija iz SAD.
Programi koje on pominje ti�u se smanjenja broja aktivnog oficirskog kadra koje je neophodno za prijem u Partnerstvo. Me�utim, prema re�ima sagovornika iz redova VJ koji je insistirao na anonimnosti, �mnogi u vojsci se boje da prijem u taj savez najpre zna�i ostanak bez posla�.
Vojnici u kriminalu
- Moje kolege - dodaje on - najvi�e pla�i neizvesnost, i to je faktor kojim dosta manipuli�u oni koji nisu za integraciju sa Natoom. Sti�e se utisak da se podgreva ta atmosfera budu�ih otpu�tanja, a onda se na to dodaju pri�e kako �e nam jednog dana dolaziti Nato oficiri da nam komanduju. Pri�e o prepolovljenju broja aktivnih oficira pla�e ljude, i sve to zajedno li�i na poku�aje stvaranja jedne vrste otpora prema ovakvim poku�ajima.
Potpuno razja�njenje svih uslova koji se postavljaju pred SRJ pomoglo bi smanjenju nervoze pripadnika VJ.
- Ni u Morovi�u ni na konferenciji nije bilo re�i ni o kakvim uslovljavanjima SRJ - odlu�no tvrdi jedan od u�esnika Vladan �ivulovi�, predsednik nevladine organizacije Atlantski savet Jugoslavije.
On ka�e da su oba skupa organizovana da bi se normalni odnosi SRJ sa Natoom uspostavili u opu�tenijoj atmosferi od one koja je do sada vladala.
- Mi smo - ka�e �ivulovi� - predlo�ili eksperte sa jugoslovenske strane iz General�taba, ministarstava inostranih poslova i odbrane i povezali ih sa predstavnicima Natoa. Oni su nas informisali �ta uop�te za jednu zemlju zna�i prijem u Partnerstvo za mir, a na�a strana je pokazala �ta je do sada u�injeno na tome.
�ivulovi� je rekao da Atlantski savet u saradnji sa General�tabom i Ministarstvom odbrane ve� radi na programu resocijalizacije vojnih lica koja �e ostati bez posla.
- Klju�na je stvar na�i posao za visokoobrazovani kadar koji se sada nalazi u VJ, gde nemaju zadatke na kojima bi njihovo znanje do�lo do izra�aja. Ne sme da se dopusti da se ti ljudi po prestanku rada u VJ okrenu kriminalu, na primer - ka�e �ivulovi�.
Generalski problem
Sekretar Atlantskog saveta Veljko B. Kadijevi� ka�e za �Blic News� da broj aktivnih pripadnika VJ sada iznosi gotovo 75.000 i da je taj broj problemati�an jer je 35.000 vojnika maksimum za dr�avu kao �to je SRJ. On ka�e da je �najve�i problem u hiperprodukciji generala i pukovnika� i da su oni �deo oficirskog kadra koji �e morati da tra�i novi posao�.
- Nisu majori i kapetani problem, ve� nagomilavanje kadra sa visokim �inovima - ka�e Kadijevi�.
On smatra da je veoma va�no da se prona�e nova uloga za doma�u vojnu industriju, njen opstanak i uklju�enje u vojno-industrijski kompleks zemalja Natoa i Partnerstva za mir.
- Na tom planu �e se revitalizovati doma�a vojna snaga, jer mi imamo fabrike, najpre municije, ali i nekih mnogo razvijenijih sistema, poput �Petoletke� u Trsteniku, koje su ve� sad spremne da se pojave na svetskom tr�i�tu kao pouzdani partneri nakon integracije Jugoslavije u takve saveze - ka�e Kadijevi�.
Gregor Risel, me�utim, ka�e da od smanjenja broja zaposlenih oficira ne treba stvarati horor pri�u, jer se takvi projekti ve� odigravaju u susednim zemljama, �lanicama Partnerstva za mir.
- Smatram da �e - ka�e Risel - potpisivanje sporazuma o prijemu SRJ u Partnerstvo za mir biti uslovljeno i tim momentom, ali tek kada se budu imala konkretna re�enja kako uposliti te ljude. Pitanje je koliko je negativnih efekata SRJ spremna da istrpi i da li ljudi ovde mogu da vide dalje od toga. Ali, pristupanje Partnerstvu je kompromisno pitanje, koje donosi i veliku korist.
Brigade za Nato
Ve�ba koja se odigrala u ponedeljak 27. maja na vojnom poligonu u Nikincima bila je, s druge strane, pokazni primer onoga �to SRJ mo�e da ponudi svojim budu�im saveznicima. Demonstracija mogu�nosti i znanja pripadnika 72. specijalne brigade VJ pred grupom stranih vojnih posmatra�a do�la je nakon ve�be svih specijalnih snaga, koja je pod nazivom ��tit 2001� odr�ana u novembru pro�le godine. Tada su pred stranim gostima nastupali pripadnici 72. brigade, ali i timovi iz Jedinice za specijalne operacije RDB Srbije, Specijalne antiteroristi�ke jedinice Resora javne bezbednosti MUP Srbije i 63. padobranske brigade VJ.
- Takve jedinice su upravo ono sa �im SRJ jedino mo�e i mora da nastupi pred Natoom - ka�e za �Blic News� Danijel �unter, urednik magazina �Defense and Security� i beogradski urednik londonskog Instituta za rat i mir (IWPR).
�unter ka�e da su 72. i 63. brigada �fascinirale ameri�ke visoke oficire prilikom operacija u Kopnenoj zoni bezbednosti�.
- Profesionalizam vojnika iz te dve brigade je tada u nekim ameri�kim izvorima opisan re�ima: �Ti ljudi su ve� Nato�, ka�e on.
�unter, me�utim, dodaje da je najve�a prepreka ispunjavanju uslova Natoa to �to uslovi ne mogu da budu ispunjeni usled zamr�enih politi�kih igara u Srbiji. Dragoceno vreme izmi�e i dok zemlje koje su jo� ju�e bile u programu Partnerstva danas ve� ulaze u Nato, SRJ se jo� nije spremila ni za prvi korak iako se deklarativno za njega zala�e.
Jedan od tih uslova je i smena generala Neboj�e Pavkovi�a sa �ela VJ , koja jo� nije izvedena zbog njegovog ume�nog plivanja na talasu sukoba u vlasti. Me�utim, potpredsednik DS Boris Tadi�, koji je bio u�esnik sastanaka sa predstavnicima Natoa, tvrdi da �general Pavkovi� nije tema ovakvih skupova�.
- Nema razlika izme�u SAD i EU u pristupu personalnim re�enjima. Pavkovi� nije problem - ka�e Tadi�.
On je dodao da se sada tra�e re�enja u reformi VJ i vojne industrije, ali najva�nije pitanje je demokratska kontrola vojske.
Tadi�a, me�utim, demantuje Neboj�a �ovi�, koji je na pitanje da li Pavkovi� nije prisustvovao sastancima jer Zapad sa njim nije hteo da razgovara, kratko rekao:
- Sami zaklju�ite �ta to zna�i.
Razne interpretacije stavova Evropske unije, Sjedinjenih Ameri�kih Dr�ava, odnosno Natoa, tako ukazuju da zagovornici istog re�enja unutar SRJ nemaju iste poglede o ovome. U me�uvremenu, integracioni tokovi prolaze mimo Jugoslavije. Klju�ni akteri politi�kih igara u Srbiji, koje mnogi optu�uju kao direktne krivce za takvo stanje stvari, deluju kao da nisu preterano zainteresovani za br�i rasplet jugoslovenske, odnosno srpske, vojno-politi�ke pri�e.
|
Pavkovi� mora da ide |
Mark Lejti, portparol generalnog sekretara Natoa D�ord�a Robertsona, za �Blic News� obja�njava da je �lanstvo u Natou, kao i u Partnerstvu za mir, sli�no �lanstvu u nekom klubu: postoje interna pravila koja va�e za sve.
- Onaj ko �eli da se priklju�i tom klubu mora dosledno da po�tuje svako od tih pravila da bi se njegova molba za �lanstvo uop�te razmatrala - ka�e Lejti.
Na pitanje �Blic Newsa� da li klju� problema le�i u personalnim pitanjima u vrhu VJ i da li je opstanak generala Neboj�e Pavkovi�a uslov za dalju saradnju, Lejti kratko ka�e:
- Nato ne �eli da se me�a u personalna pitanja unutar va�e dr�ave.
Danijel �unter, urednik magazina �Defense and Security�, me�utim, tvrdi da uslovi za prijem SRJ u Partnerstvo za mir nisu tako nejasni kao �to se tvrdi.
- Nama su - ka�e on - jasno predo�ena �etiri uslova. Prvi je transparentost vojnog bud�eta, i to je jedan segment civilne kontrole vojske. To zna�i da mora ta�no da se zna, u dinar, na �ta se tro�e sredstva namenjena vojsci. Osim toga, tu je saradnja sa Hagom, kontrola vojne slu�be bezbednosti i, najpre, smena garniture koja sada predvodi VJ.
�unter obja�njava da Nato smatra da nije mogu�e uspostaviti partnerske odnose sa ljudima koji simboli�u rat iz 1999. godine. Oni, dodaje, o�ekuju da general Pavkovi� bude smenjen i da zato i nije bio pozvan na sastanak u Morovi�u i na konferenciju u Beogradu.
- On za njih predstavlja simbol jedne epohe i zato su uporni u zahtevima za njegovu smenu. Predstavnicima SRJ to je jasno re�eno na svim zatvorenim susretima - ka�e �unter, i dodaje da naprosto nije ta�no to �to Pavkovi� tvrdi - da Amerikanci nemaju ni�ta protiv njega.
