POTRAGA ZA "PRVOM RUKOM"
Posto svedocenje Radomira Tanica, uglavnom o saznanjima iz "druge ruke", ocigledno nije donelo zeljeni efekat, nije iskljuceno da Tuzilastvo, pred najavljeni zavrsetak izvodjenja dokaza za Kosovo, "pojuri" nove insajdere
Pise: Ljubisa OBRADOVIC
SRPSKE muke sa Hagom i haske muke sa Srbima nece, izgleda, biti nista manje ni posle ovonedeljne americke "sertifikacije" dalje finansijske pomoci SRJ. Bar kada je rec o procesu protiv bivseg predsednika Srbije i Jugoslavije i kada se ta "problematika" sagledava kroz stalno prosirivanje zahteva tima Karle del Ponte.Zvanicnike iz Tuzilastva, recimo, ni malo nije impresionirala vest o sastanku Zorana Djindjica i Gorana Svilanovica sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom i oni su istog dana (utorak, 21. maj) iz Haga otputovali "po svoje" u Beograd. Naravno, i ta "operacija" je izvedena daleko od ociju javnosti, kao i januarska poseta Dzefri Najsa koji vodi proces protiv Milosevica, ali se, sa dobrim razlozima, moze pretpostaviti da je ponovo rec o delikatnim pitanjima vezanim za "neobicno obicno sudjenje" koje se od 12. februara odvija u Hagu.
Najs je zimus, takoreci u cajtnotu, "jurio", i to izgleda bez veceg uspeha, insajdere po Beogradu, pa i ovog puta nije iskljuceno da Tuzilastvo pred najavljen zavrsetak izvodjenja dokaza za Kosovo (kraj jula) zeli da dodatno pojaca listu svedoka ili spisak dokumenata koji bi direktnije doveli u vezu optuzenog sa zlocinima koji mu se stavljaju na teret.
Strucni posmatraci "procesa stoleca", pored svih mana koje nalaze Najsovoj ekipi, ipak konstatuju da su se neki zlocini nesumnjivo dogodili, da bi se po tzv. komandnoj odgovornosti za njih mogla utvrditi i krivicna odgovornost Milosevica, ali da to ipak nije dovoljno za kompletiranje osnovne ideje Tuzilastva. Rec je, naime, o kvalifikaciji "udruzeni zlocinacki poduhvat" koja, opisno receno, znaci da je Milosevicev "sa umisljajem" planirao i organizovao etnicko ciscenje u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, zbog cega su, na zahtev, Tuzilastva sve tri optuznice i spojene. Utvrdjivanje takvog krivicnog dela automatski bi potom znacilo i odgovornost optuzenog za svaki zlocin koji se dogodio na osnovu takvog "plana", bez obzira da li je on sa njim direktno povezan ili ne.
Primedbe "prijatelja suda"
Otuda i potreba za novim insajderima (ljudima iz Milosevicevog okruzenja) koji bi takve zamisli potvrdili, posto svedocenje Ratomira Tanica, ranije kodiranog kao K-3, ocigledno nije donelo zeljeni efekat.Tanic je, naime, u dokumentima Tuzilastva, pod vec pomenutom oznakom, figurirao kao jedan od kljucnih svedoka protiv Milosevica, posto se u predpretresnom podnesku (dokumentu koji objasnjava kojom ce se "filozofijom" rukovoditi Tuzilastvo) pominje rekornih 11 puta, daleko vise od svih drugih svedoka.
Pokazalo se, medjutim, da je Tanic osoba sumnjivog kredibiliteta i da svo njegovo insajdersko iskustvo u stvari potice iz prica drugih (o tome docnije) kao i da je Milosevica vidjao samo u protokolarnim prilikama.
Na drugu vrstu problema, procesne prirode, koja jeste usko-pravnicka, ali i te kako bitna za tok procesa, u razgovoru za "Nezavisnu Svetlost" ukazao je jedan od "prijatelja suda", advokat iz Beograda Branislav Tapuskovic:
- Jedno od najspornijih pitanja dosadasnjeg toka procesa, po meni, je upotreba pravila 92 bis. Rec je o mogucnosti pismenih svedocenja, sto je predvidjeno dokumentima Tribunala, ali samo u retkim slucajevima i vise kao izuzetak nego kao pravilo. Tim pravilom je, takodje, predvidjeno da se takva svedocenja ne mogu odnositi direktno na dela za koja se tereti optuzeni, vec na neke "pomocne" cinjenice. Medjutim, sada imamo jednu cudnu stvar da Tuzilastvo i vrlo vazne svedoke provlaci kroz to pravilo, a sto je jos problematicnije, posto sam ja odmah ulozio prigovor na takvu praksu, jos nema odgovora kakav stav je zauzelo Sudsko vece, a izvodjenje dokaza za Kosovo se priblizava kraju. Dakle, naknadno ce se arbitrirati sta ce sudije prihvatiti iz tih svedocenja, sto stranama otezava da se koncentrisu sa manje vaznih na znacajnija pitanja.
Postoji, takodje, i veliki problem sa prevodom dokumenata na srpski jezik. Tu, pre svega, mislim na strucne izvestaje koji se, uprkos mojim upozorenjima, dostavljaju samo na engleskom jeziku, a rec je o terminologiji koja nadilazi poznavanje tzv. govornog engleskog jezika.
Sve to otezava polozaj optuzenog i ta pitanja treba hitno resiti.
Ostao sam, kao "prijatelj suda", takodje, i bez odgovora na stalno produzavanje rokova za pojedine radnje tuzilastva, kaze Tapuskovic.
Zloupotreba pravila
Drugi haski sagovornik "Nezavisne Svetlosti" - Milosevicev pravni zastupnik, advokat iz Beograda Zdenko Tomanovic, dosadasnji tok sudjenja sumira na sledeci nacin:- Jezikom prava i pravne teorije ono sto ce se sigurno postaviti kao problem u oceni ovog procesa je da li je pravo na pripremu odbrane povredjeno u ime prava na efikasno sudjenje, jer i jedno i drugo pravo su priznata prava.
Sud se u ovom periodu nesumnjivo priklonio pravu na ekspeditivno sudjenje jer do sada je proslo vise od 50 svedoka, a sudjenje je pocelo 12. februara. Ovde sudjenja, gde tuzilac ima 20 svedoka, potraju, inace, i po tri godine. Sud objasnjava takvu brzinu pravom optuzenog na efikasno sudjenje, ali to pravo ne moze da ugrozava pravo na pripremu odbrane.
Druga stvar koja se iz pravnog ugla pokazuje kao sporna je da li su ispunjene sve pretpostavke za fer sudjenje.
Tuzilastvo se koristi trikovima koje oblaci u odoru pravde - ali to su zaista trikovi, da bi se optuzeni doveo u nepovoljniji procesni polozaj.
Rec je, primera radi, o stalnoj izmena redosleda svedocenja. Tuzilastvo, takodje, pokusava da uvede praksu da kroz iskaze svedoka na dan svedocenja uvodi nove dokaze i materijale koje je svedok navodno poneo sa sobom i tako se Milosevic dovodi situaciju da ne moze da reaguje, ocenjuje Tomanovic.
Nas sagovornik, kao i Tapuskovic, primecuje da je doslo do zloupotrebe pravila o pismenom svedocenju i kaze:
- Rezultat toga je da je optuzenom ostavljeno kratko vreme za unakrsno ispitivanje. Nisam bas siguran da u skladu sa medjunarodnim standardima da se unapred ogranicava unakrsno ispitivanje, posto se mora imati u vidu da Milosevic nije advokat.
Tuzilastvo, takodje, pribegava i novosti, u odnosu na ranije slucajeve, da svakom svedoku od koga je ranije uzelo izjave ponovo uzima izjave. Posebno je uocljivo da je jedan broj svedoka, posle hapsenja Milosevica, ponovo sasalusan, cime im je data mogucnost da koriguju ranije stavove koji bi na sudu mogli biti dovedeni u pitanje.
Takodje, tuzilac se prilikom zahteva da se spoje tri optuznice obavezao da nece traziti nikakva odlaganja u procesu, a sada su probijeni svi rokovi koji se ticu optuznica za Hrvatsku i Bosni. Jos, recimo, nije dostavljen spisak svedoka ni drugi relavantni podnesci, iako je prvi rok bio prvi, a potom trideseti april, primecuje Milosevicev pravni savetnik.
Politicke poruke
O generalnom toku procesa Tomanovic kaze:- Sto se tice dosadasnjeg toka, generalno gledano, mislim da Tuzilastvo nije dokazalo ni jedan od navoda, nijedan svedok nije doveo u vezu Milosevica ni sa jednim dogadjajem. Mislim cak da je Tuzilastvo, zahvaljujuci ovakvom ispitivanju, ucinilo da jedan dobar broj svedoka svedoci u korist Milosevica a ne protiv njega, kaze Tomanovic.
Drugi "set" pitanja, za koji nije potrebno strucno znanje, niti udubljivanje u dokumenta Tribunala, tice se problema koje je ovo sudjenje nosi svojim politickim porukama - iako u MKSJ svi zvanicno beze od takvih konotacija. Poslednji slucaj dvojice "krunskih svedoka", Ibrahima Rugove i Ratomira Tanica, ovu tezu najbolje ilustruje, sto zbog onoga sto su izrekli u sudnici, sto zbog poruka i nacina na koji su se pojavili u Hagu.
Ako je jedan od deklerisanih ciljeva Haskog tribunala i namera "da se doprinese ponovnom uspostavljanju mira i podstakne pomirenja na podrucju bise Jugoslavije", onda dosadasnji tok sudjenje bivsem predsedniku Srbije i SRJ ne obecava mnogo na tom planu. Kao sto ni poslednje insajdersko "otkrivanje tajni" Milosevicevog rezima, od strane blago receno kontraverzne licnosti kao sto je Ratomir Tanic, nece ni malo pomoci u smirivanju ionako pregrejane politicke temperature u Srbiji.
Lider etnickih Albanaca sa Kosova, dr Ibrahim Rugova, recimo nije bas najbolje mogao da se seti, tokom svedocenja pocetkom ovog meseca, da li je kod Milosevica za vreme beogradskog susreta protestvovao zbog ubistva svog bliskog saradnika, pristinskog advokata Bajrama Keljmednija, ali ni pod "unakrsnim mukama" i samog optuzenog i jednog od prijatelja suda, holandskog advokata Mihaila Vladimirofa, nije hteo da prizna da je Kosovo bilo - u sastavu Srbije! I za to je nagradjen spalirom svojih odusevljenih pristalica koji su ga pozdravljali prilikom povratka u Pristinu. Iz suda, se dakle, emituju i poruke koje ocigledno nemaju mnogo veze sa teskim krsenjem humanitarnog prava.
Na drugoj strani, jedan od aduta tima Karle del Ponte, Tanic, poentira svoje svedocenje protiv Milosevica kritikom njegove kosovske politike i planom "reformistickog"(!) dela srpskog rukovodstva (Jovica Stanisic, Momcilo Perisic, Zoran Lilic) da problem u pokrajini resi tako sto bi se terorizam i rat izvezao u - Albaniju! I sve to valjda uz "autorizaciju" njegovog partijskog sefa, sadasnjeg ministra srpske policije, Dusana Mihajlovica, koji ga se, istina, sada odrice. Kao da godinama nije primecivao da se Tanic svuda predstavlja kao njegov savetnik za spoljnu politiku.
Zasluzeni insajder
Tragikomicnost Tanicevog svedocenja, uglavnom o saznanjima iz "druge ruke",
kao da je neciji "delegat" u Hagu (recimo nekih srpskih javnih delatnika koji
dele njegove poglede a ne zele da se licno pojave pred Tribunalom), ni sam
Milosevic se nije trudio da razoblici "do kraja". Tanica je o saradnji sa
britanskom obavestajnom sluzbom vise ispitivao "prijatelj suda" Stiven Kej nego
bivsi predsednik Srbije, da bi se na kraju ispostavilo, na opste iznenadjenje
jugoslovenskih novinara, da Milosevicev tim uopste nije znao za Taniceve "radne
kontakte" sa stranim obavestajcima i da im je Najs tim podatkom jednostavno -
ulepsao dan. Ovo, naravno, stoji pod uslovom da nije hteo (Najs) iz nekih
svojih(!) razloga da se, u direktnom TV prenosu (Milosevic i Tanic su na B92
dostigli "Seks i grad" po gledanosti), pozdravi i neke druge "pisce knjiga" - o
trosku Intelidzens servisa!
Milosevic nije insistirao ni na detaljima Taniceve saradnje sa Sluzbom drzavne bezbednosti. Verovatno da ne bi otkrio metodologiju kako je njegov "aparat" godinama radio na dezorijentisanju i razbijanju srpske opozicije.
U tom pogledu Milosevic je dobio "insajdera" kakvog je i zasluzio - s obzirom da je Tanic jedan od reprezentativnih produkata njegove vladavine. To bi mozda i bilo zabavno da je ceo slucaj raspravljan na nekom SPS sastanku, ali ne i pred institucijom koja treba da se rukovodi najvisim pravnim standardima i tako nadoknadi ono sto su eks-jugoslovenska pravosudja propustila da urade, a zbog cega je Tribunal, po definciji, i osnovan.
Sto se pak samog Milosevica tice, posle tri meseca sasvim se lepo nazire nesto od njegove ranije strategije sukoba sa Zapadom. Iako ne priznaje ni Tribunal, ni "prijatelje suda", u pauzama vec caska sa njima, sudije Robinsona i Kvona oslovljava njihovim zvanicnim funkcijama, a za svog glavnog protivnika iz "one druge strane" (Tuzilastvo) sasvim uljudno ume da kaze: gospodin Najs. Uz to, posle tri meseca Milosevic je preko pravnih savetnika preuzeo kompletnu dokumentaciju koja mu je ranije dostavljana, a on odbijao da je pogleda posto je govorio da je "ovaj Tribunal, lazni Tribunal". Onima kojima je ova Milosevica "taktika" odnekuda poznata mogu naslutiti kakve ce mu efekte na kraju i doneti, mada mu Tuzilastvo, iz nehata, kad-kad svojski pomogne da drzi glavu iznad vode. No, i to je vec vidjeno.;)
Milosevic nije insistirao ni na detaljima Taniceve saradnje sa Sluzbom drzavne bezbednosti. Verovatno da ne bi otkrio metodologiju kako je njegov "aparat" godinama radio na dezorijentisanju i razbijanju srpske opozicije.
U tom pogledu Milosevic je dobio "insajdera" kakvog je i zasluzio - s obzirom da je Tanic jedan od reprezentativnih produkata njegove vladavine. To bi mozda i bilo zabavno da je ceo slucaj raspravljan na nekom SPS sastanku, ali ne i pred institucijom koja treba da se rukovodi najvisim pravnim standardima i tako nadoknadi ono sto su eks-jugoslovenska pravosudja propustila da urade, a zbog cega je Tribunal, po definciji, i osnovan.
Sto se pak samog Milosevica tice, posle tri meseca sasvim se lepo nazire nesto od njegove ranije strategije sukoba sa Zapadom. Iako ne priznaje ni Tribunal, ni "prijatelje suda", u pauzama vec caska sa njima, sudije Robinsona i Kvona oslovljava njihovim zvanicnim funkcijama, a za svog glavnog protivnika iz "one druge strane" (Tuzilastvo) sasvim uljudno ume da kaze: gospodin Najs. Uz to, posle tri meseca Milosevic je preko pravnih savetnika preuzeo kompletnu dokumentaciju koja mu je ranije dostavljana, a on odbijao da je pogleda posto je govorio da je "ovaj Tribunal, lazni Tribunal". Onima kojima je ova Milosevica "taktika" odnekuda poznata mogu naslutiti kakve ce mu efekte na kraju i doneti, mada mu Tuzilastvo, iz nehata, kad-kad svojski pomogne da drzi glavu iznad vode. No, i to je vec vidjeno.
c.gif
Description: GIF image
